Продаја земље (у форми продаје земљишта) је дугорочно опасан процес, који у перспективи води до губљења територије, а тиме се угрожава и опстанак државе.

Онима који су за то задужени да воде регулативу, никако да дође до мозга да нешто науче и донесу закон(е) којима се изричито и недвосмислено установљује да је држава Србија примарни власник земљишта (поседа) на својој сувереној територији.

Због опсесије зване 'Европа нема алтернативу', политичари Србије пристају на непромишљене промене регулативе о слободној куповини земљишта, а логично је да је куповна моћ страних интересената већа и да ће временом све већи део територије Србије бити у њиховом власништву. Србија није чланица ЕУ и НЕ МОРА да уводи и примењује прописе и законе које важе за земље чланице, поготово оне које ударају на њен суверенитет.

Уместо продаје страним интересентима, неупоредиво је боље да им се дозволи рентирање земљишта на одрећен период (не дуже од 30 година) и притом поставе услови којима се регулише употреба (сврха, начин, технологија, ...) тог земљишта, уз напомене о казнама у случају кршења уговора о рентирању. Предност би свакако требало да имају домаћи интересенти.

Ма то Вучко продаје самом себи. Јбт - само 1 понуда !!?

Шта ће само бити кад ми дођемо на власт?!

„Zašto prodaju državnu narodnu zemlju”

Kao sto znamo ta zemlja je do pre 70 godina pripadala narodu,tj.
vlasniku koji je obradjivao, dok je država nad istom imala nadzor
i po zakonskim propisima ubirala porez. Kada su oslobogiJoci dosli
na vlast, oni su u ime drustvene jednakosti i pravde istu zemlju
konfiskovsli (čitaj oteli) dopustajuci privatni maksimum od 10 ha.
Taj 'visak' poseda je postao drustvena imovina kojom su raspolagali i upravljali teoreticari koji su nametnuli politicke programe sa receptima i modelima tkzv. samoupravljanja. Politicari na vlasti su imali odresene ruke imajuci na raspolaganju bezuslovnu slobodu poigravanja vlasti putem varanja,plagijata i destrukcije sa parolom da je to sve sto rade narodno i u ime naroda. To eksperimentisanje je najpre pocelo sa seoskim zadrugama koji je (kao sto znamo) bio cist promasaj,a da čak šta vise nije ni zaziveo u tkzv. 'prvoj petoletki'. Vlasnici poseda, tj. individualni posednici nisu bili isto sto i oni u drustvrnom sektoru,pa su tako neke dve decenije bili izuzeti na tkzv. 'besplatno' zdravstveno i još neke privilegije.
Tim povodom pocelo je masovno napustanje seoskih domaćinstava koja su već krajem 60-ih znatno opustela. Sredinom iste decenije
pocelo se sa masovnim odlaskom u pecalbu ili iseljenje kojem se
još uvek ne nazire kraj...