* Ћирилица се може вратити Србима само онда ако јој се врати карактер националног симбола, односно ако се српски језик правописом поново нормира само на ћирилици

* А српски језички стручњаци и интелигенција у целини сматрају да без латинице не можемо, јер она значи српско опредељење за латински запад, а ћирилица нека се батрга докле може. С друге стране, интелигенција још не сме да српским писмом прогласи само латиницу

* Држава сматра да је писмо важно питање, па зато и ради све у корист латинице. Она је порадила искрено за ћирилицу само једном - кад је председник владе био др Војислав Коштуница, тако што је омогућила да се народ на референдуму за Устав 2006. изјасни о језику и писму. Он се одлучио да врати српско име своме језику уместо српскохрватског, које му је наметнуто у комунизму 1954., а за њега је везао само ћирилицу

* Комунисти су се определили за латиницу на Петој земаљској конференцији КПЈ одржаној у Загребу 1940.; Броз је уредио да све пароле на другом заседању АВНОЈ-а буду на латиници; тим писмом је црвени поп Влада Зечевић написао забрану повратка Срба на Косово и Метохију и у Македонију 1945.; министар просвете СФРЈ је после 1948. усаглашавао ставове са америчком ЦИА да латиница замени ћирилицу; већ 1949. ћирилица је била неслужбено забрањена у ЈНА; а 1954. сачињен је Новосадски књижевни договор ( језичко заједништво са Хрватима), којим је српско име језика замењено српскохрватским и у њега уведена латиница као равноправно писмо са ћирилицом...

* Лингвисти имају Друштво младих лингвиста на чијем порталу је само латиница, па и текстови њихових професора. Они су већ „обрађени” за латиницу, а ако би се побунили тешко би положили испит и запослили се на факултету. Млади књижевници су у још тежој ситуацији. Ако би као Срби инсистирали на ћирилици - не би нашли издавача, а камоли добили награду НИН-а. Академик Клајн је рекао у интервјуу листу Данас да се не исплати залагање за ћирилицу

* Очекујем да ће моја књига помоћи јавности да разуме да највећа опасност по ћирилицу долази од стране родољубиве интелектуалне елите зато што својим ћутањем или незнањем одобрава останак хрватске латинице у српском правопису, а поготово од оних који су се јавно изјаснили су за два српска писма, што у коначном значи да су за победу латинице ...
Немања Видић