сви који смо
давно са дрвета планина сишли ..
из шума који су, смо измилели

у равници струну
јер кроз око
равница попије
душу
--
Па нее - овај мој други деда: колонизовао се 1947.у Наково. Добио швапску кућу и 14 ланаца земље. Ал неш ти: не ваља му вода, не ваља ветар, живцирају Карпати - те се он покупи и врати на своју 7-му галерију. Кажу стричеви „није теби ваљало што се мора радит..!”

Др Савин изазвао пажњу предавањем о Револуцији 1848. и проглашењу Српске Војводине
17. маја 2018.

Трибина „Револуција 1848. и проглашење Српске Војводине” одржана је у четвртак 17. маја у Kлубу „Трибина младих” Kултурног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

На почетку трибине, Савин је подсетио да је, као наставак Француске буржоаске револуције из 1789. године, Западну и Средњу Европу крајем фебруара 1848. захватила антифеудална, грађанско-демократска револуција, која ће довести до значајних социјалних и културних промена. Овај револуционарни замах назива се Пролеће нација или Буђење народа.

– На војвођанском простору дошло је до социјалних и аграрних побуна. Пештанска револуционарна омладина је 15. марта истакла захтеве који су предвиђали грађанске слободе, равноправност свих народности, укидање феудалних односа, опште право гласа. Захтеве је прихватио Угарски сабор – казао је Савин и додао да су мађарски револуционари, после преузимања власти, одбили да признају иста права Србима, сматрајући да у Угарској, односно Мађарској, постоји само један политички народ – Мађари, што је за српске револуционаре била неприхватљива идеја.

Српски митрополит Јосиф Рајачић, под притиском бројних народних делегација и петиција, пристао је да закаже Српску скупштину. Између десет и петнаест хиљада људи окупило се у Сремским Kарловцима, где је од 13. до 15. маја одржана Мајска скупштина која је прогласила Српску Војводину.

– По тој одлуци, Војводина је, као посебна аутономна територија обухватила: Срем са Границом, Барању, Бачку са Потиским дистриктом и Шајкашким батаљоном, те Банат са Границом и Kикиндским дистриктом. Митрополит Рајачић проглашен је за патријарха, а за војводу је изабран пуковник Огулинске регименте, искусни царски војник Стеван Шупљикац. Изабран је и Главни одбор, као извршни орган, тј. влада Војводине, чијим радом је руководио Ђорђе Стратимировић – нагласио је Савин.

Октроисаним аустријским уставом из марта 1849., Војводина није призната као посебна круновина. Угарска је подељена на војне дистрикте, из Војводине је изузета Војна граница, а њен остатак је постао седми дистрикт на челу са царским комесаром – патријархом Рајачићем.

Нови аустријски цар Франц Јозеф 15. децембра 1849. донео је патент о оснивању Војводства Србије и Тамишког Баната у чијем саставу су биле Бачка и Банат без Границе, те само Румски и Илочки срезови из Срема. Аустријски цар је себе прогласио за великог војводу Војводства Србије.

Период постојања Војводства Србије се у потпуности поклопио са апсолутистичким режимом аустријског министра Александра Баха, па се одомаћио назив Бахова Војводина. Агресивна германизација, полицијски режим, централизација и аустријски државни унитаризам главне су одлике Баховог апсолутизма.

Под притиском општег незадовољства у целој Монархији, цар је отпочео процес децентрализације. Проценивши да му Срби више нису потребни, у намери да за своју спољну политику задобије Мађаре, цар је 27. децембра 1860. написао одлуку којом је Војводство укинуто и припојено Угарској, са изузетком Румског и Илочког среза који су припојени Хрватској.

Војвођанске вести, КЦНС