Ista ekipa koje se sada raspoređuje u 150 stranaka, u jednostranackom sistemu bi sva bila u toj jednoj stranci (kao sto je bila i prije).
Ništa se tu bitno ne mijenja.

Sto država odnosno politicari imaju manje stvarne moći da odlucuju i utjecu na stvari bitne za gradjane i državu, to manje smisla ima uopce provoditi izbore.

Državi koja je (pre)zaduzena, politiku i onako diktira MMF.

Истински демократски вишепартијски систем у стварности нигде не постоји. Идеја да се власт препусти стручњацима је такође депласирана. Демократија НЕ ПОСТОЈИ нити је икад постојала.

Али ако би се народ одрекао циља да успостави демократију, он би се тиме одрекао и борбе за своју слободу.

Један од путаве да народ успостави контролу над државом би био да себе одвоји од државе и формира посредника између себе и државе, посредника који ће га заступати и у његово име наређивати држави (свим сегментима власти) које задатке мора да испуне да би им народ давао мандат.

Ја тог посредника називам Уставни Сабор који би сачињавали најугледнији и најпаметнији људи које имамо, али их не би кандидовале и бирале странке, него народ непосредним избором у који држава не би смела да се меша.
То би, по мом мишљењу, била добра прелазна фаза којом би се укинула самовоља сва три постојећа облика власти, те над њима увела контрола, и којим би се држава присилила да слуша захтеве свог народа, а не страних амбасадора.

Уствни Сабор не би био елеменат власти, али би био народна памет и савест, стражарио би над Уставом, изборима, медијима и демократском процедуром у креирању државе и избору оних који ће је водити.

Наравно, све је подложно кварењу, па и ово, али народ то може да стави под контролу уколико и он сам није - тотално искварен. А ако јесте, онда бољу државу и не заслужује.

U samoupravnom sistemu si imao demokratiju,biralo se voljom gradjana,ne razumem gde piše i ko je doneo pravilo da moraju biti razlicite partije.U danasnjoj „demokratiji” 90% partija skuplja glasove na osnovu price o borbi za socijalna prava radnika i vecina energije se trosi na to i sve se vrti u krug.
To sve ste imali već ustanovljeno u samoupravnom socijalizmu ono sto ste imali po pravilu i zakonu danas morate da se krvavoborite da dobijete na kasicicu.I sretni ste ako neka partija uspe ali sledeća može da oduzme.
U samoupravnom socijalizmu sve je to bilo zakon.
Onoga trenutka kada ste se odlucili za visepartijski sistem sami sebi ste iskopali grob i stavili lance,zahvalite Djindjicu za sve blagodeti koje dobiste,covek doktorirao u Nemacku da dokaze da je ovo danas za vase dobro

Д2Р2 - сети се гласања у комунизму: бира се 35 делегата, конкурише 35. Па бирај!

Али није комунизам измислио топлу воду - влада најјачи, шта се лажемо!? Може ли најјачи да да власт некоме осим себе, па да му очерупају стечено?

Pa ako vam je sada dobro zašto kukate,uzivajte onda

Нити је добро сад, нити је било добро пре. Само што се то од пре заборавило.
-------------------
Ne znam za tebe,gde si živeo cime si se bavio,možda coban u nekoj planini,ali meni je bilo dobro u tom mrskom komunizmu,odskolovah se ne platih,lecio se kad treba i ja i moja familija,imalo se para,druzenje,bilo opusteno,bez stresa i jurnjave,porodicni zivot,lepo detinjstvo.
Gde si ti živeo samo ti znaš ali ja ne cuh nikoga od mojih drugara da mu je bilo teško jedino mogu ovde da procitam da je meni i mojim prijateljima,rodjacima blizim i daljim bilo izuzetno loše,nisam znao eto sad znam.

А то што причаш како су у самоуправљању били слободни демократски избори - окачи мачку о реп.
----------------------------
Kakva je razlika između demokrackog glasanja danas i u to vreme,koliko kapiram ubeđen si da je danasnji korektan i posten,da se isti ljudi ne vrte u krug,ah da danas imaš u Srbiji milijardere sa jahtama a nemas fabrike i imaš one bez gaca i imaš banke sa uterivacima,u mrskom komunizmu si imao fabrike i zadruge i crvenu bandu koja je ukrala beton preko veze da mu se napravi vikendica,isao na sluzbeni put sa sekretaricom vise nego drugi u firmi,imao veze u SK da mu sin napreduje,ma isto ti je to naravno.

„Duzan narod i duzan pojedinac nema pravo raspravljati o slobodi i demokraciji.”

Stvar je u tome da li je uopste pozeljna integracija sirokih narodnih masa u javni zivot kroz izborni sistem kakav postoji u demokratiji. Da bi ovakav sistem bio funkcionalan potreban je veliki porast politicke svijesti naroda.
------------------
He he pazi sad ovo pozivanje na svest naroda pa da postoji svest naroda komunizam kao besklasno drustvo bi se uspostavio bez problema kao najsuperiorniji i najsavrseniji sistem,ali nije i neće nikada upravo sbog svesti,čak ni socijalizam samoupravnog tipa nije mogao opstati sbog svesti jer je u prirodi ljudi gramzivost,kada se adaptiraju na jedno odmah hoće vise,pa ih Holivud zavrnuo sa filmovima,ljudi poverovase trava zelenija u tudjem dvoristu hajmo tamo.

„Mislim da je bolje da imamo jednog vladara - predsednika pa da ga smenjujemo glasovima, nego da moramo da ga ubijemo.”

Bogoljub Karić, biznismen u bekstvu

istorija se ponavlja, a mi smo na pragu starozavetnog DOBA SUDIJA, i ono se namenski uspostavlja kako bi se zemlja uvela u NSP.

nce se kola slomiti samo na Klintonima, ima da radi 'apsana kao nikad!

To o cemu pricas Lorka je cista utopija. To bi bila vladavina
prava i prvo je potrebna istinska pravna država potpuno nezavisna
od spoljnih uticaja a da bi takva država (zajednica) bila
moguća morala bi da poseduje nemerljivu silu. A onaj ili oni koji
kontrolisu toliku silu po prirodi stvari pretvorice se u tirane
u roku odmah.

nema pravde bez istine; receno vam je da se borite za istinu, a ne za pravdu, da ne trpite laz, a nepravdu da potrpite malo, jer uvek neko mora da je ostecen, uvek neko, ili uvek JA, ali vi samo menjate jednu za drugu utopiju, niste ni blizu istine

'Диктатура пролетаријата' је смешна синтагма. Она ништа не значи, јер пролетаријат не може никоме ништа да диктира.
===
hehe, tako je to kada bezis sa casova marksizma! malom podsecanja https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%8 2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0 or english https://en.wikipedia.org/wiki/Dictatorship_of_the_proletariat

Правда и истина, и како ти се чини диктатура пролетаријата коју смо имали под Лењином и Титом? Је ли ту диктатуру спроводила пролетерска гологузија, или црвена буржоазија оличена у групи партијских руководилаца?
А зашто диктатура пролетаријата? Зашто не 'народна диктатура'? И зашто уопште 'диктатура'? Зашто не 'народна управа'?
По којим елементима се издвајају само најамни радници као нека квалификована маса да управља друштвом?

Израз 'диктатура пролетаријата' је и смешан, и контрадикторан, а и НЕИСТИНИТ. (Ти инсистираш на истини, зар не?).

Демократија има смисла само ако је у њу укључен цео народ, а не само пролетери. Уосталом, пролетерски друштвени слојеви су се показали као најнеквалификованији елементи у друштвеним процесима. Они су једино погодни као манипулативна маса која треба да надвлада државну силу. Маркс их је зато и маркирао као једину снагу која ће да изведе социјалистичку револуцију, али је свакако остао магловит, и у пракси НЕИСТИНИТ, тј. погрешан, кад је у питању маркирање мозга који ће управљати процесом. Јер, он је комунистичкој партији дао улогу мозга, тј. авангарде, при чему је прећутао, или занемарио чињеницу да се у сваком великом друштвеном процесу - руководство отуђује од своје базе, као што се и у титоистичком руководству створила црвена буржоазија као отуђен и недодирљив слој друштва.

Тим 'марксистичким' концептом је занемарена чињеница да мозак сваког процеса може да буде само неко ко уме да мисли, а никако неко чија улога у друштву се своди само на најамни рад. Један народ у својој структури нема само пролетере, него и сељаке, интелигенцију, а и остале структуре које утичу на дружтвене процесе. Ако се све те структуре не укључе, онда ту нема демократије, али ни комунизма. Јер сваки систем, да би био ефикасан, тражи да га воде они најбољи и најморалнији људи. Суштина је само да се пронађе најефикаснији метод избора најбољих и најморалнијих. Пролетаријат није најбоља база за такав избор, али је била најпогоднија за манипулисање. Само је народ, са свим својим слојевима, способан да изнедри оне најморалније људе који ће га водити, под условом да се нађе у систему који му омогућава да у управљачке структуре делегира своје најбоље људе, а пролетаријат може да буде само један од тих сегмената, а никако водећи, и никако диктирајући.

znaci, proletri nisu iskljucili seljake i inteligenciju, već je inteligencija zakazala, a čak i seljacku stranku smo isto imali - diktatura proletarijata je zato što su proleteri najbrojniji, proleteri - radnicka (najniza) klasa koja po definiciji misli stomakom, a rukovodi se strastima kada bira/delegira

pa komunizam ti je ta „narodna” demokratija, a ova „nenarodna”, gde para vrti - kapitalizam; ta vestacka podela gde mi ameri npr. biramo između republike i nazovi demokratije ne može da opstane, jerako oni nazovi demokrate koji su uzurpirali republiku, pobede, ode amerika u paramparcad.. sa trampom smo odlozili propast republike, i sada sledi elimiknacija neprijatelja, ne samo demokratske stranke, već demokratije u principu... e, sad, to što ti trazis neku utopijsku demokratiju, to što mastas, ima dana, PROBUDICES SE

baresh
(zanatlija)

08. новембар 2017. у 10.49

„U samoupravnom socijalizmu sve je to bilo zakon.” - na papiru.

A sada deca istog samoupravnog sicijalizma - prelaze sa reci na delo.
=======
-danas to ravnogorske peder-dzibronje na vlasti, prenose k'o što se prenose dzvalje,- zarazm9m bre!...

Сама борба за власт доказује да је систем мањкав и да у њему нема демократије.

a kada nastupi demokratija, po tebi, onda neće biti borbe za vlast? pravom demokratijom ćemo pelcovati ljude zedne vlasti? sve si pomesao, ali to je i za ocekivati od ubeđenog komuniste koji kaže: јер ја сам већ рекао да су комунизам и народна демократија - једно те исто.

Народна демократија или комунизам, свеједно како то назвали, никад се није остварило у пракси. Niti će, istorija, vreme tece u napred, nema vracanja na staro: problem među nama ja vidim u tvojoj naivnosti, a ja ti kažem vracanje u proslost ako krene ko će nas zaustaviti u proslom veku, šta ako se vratimo u feudalizam?

kažeš, srbine, smeta ti moj americki ugao gledanja, a ja te pitam; zar se nismo opekli već vracajuci se u 19. vek da bi resili nacionalno pitanje? i šta posle, svet nepravedan prema nama srbima? pa kada je svet bio pravedan? samo nismo trebali da dozvolimo da nam sude haski i americki pedofili i kriminalci, ali sve će to tramp ispraviti, samo dok stavimo klintone iza resetaka, po'psicemo i haski nazivi tribunal koji se usudio da sudi naše heroje zahvaljuci našim izdajnicima koji i dalje vladaju, deca komunizama/komunista za kojim ti zalis...

Мешаш бабе и жабе. Остави се 19. века и фокусирај на оно о чему пишемо. Човек је поставио тему 'Да ли је могућа демократија као владавина народа'.
Нико неће 'пелцовати људе жедне власти'. У истинској демократији такви људи не би ни имали шансе да уђу у политику, јер их народ не би бирао. Не постоји борба за власт тамо где људи у својој ужој средини бирају свог најбољег човека да их представља у вишим органима руковођења. Код неких социјал-утописта, а и грчких филозофа, била је идеја да се политички послови обављају волонтерски, нешто по систему како се у Канади бира jury тј. судска порота (то је грађанска дужност сваког човека). А борбу за ВЛАСТ искључиво доносе ПАРТИЈЕ и револуције.

Али ево зашто ти кажем да бркаш бабе и жабе и ниси у стању да се фокусираш на тему. Отишао си и у деветнаести век, па се вратио на неправедно суђење Младићу... а ниси у стању да уочиш моју кључну поенту - да народна ДЕМОКРАТИЈА и комунизам, НЕ ПОСТОЈЕ нити су икад постојали. Они се не могу остварити у класичним облицима владавине светом, а ти само у тим класичним облицима тражиш решења. За демократију НЕМА РЕШЕЊА све док мислиш да неко, тобоже поштенији, треба да смени неког непоштеног, и да настави владати у постојећем политичком систему. Ни један западни систем неће никада донети истинску демократију људима. Запад јесте допринео напретку човечанства и освајању неких људских слобода, у то нема сумње. Али он исто тако новим методама ради на укидању истих кроз неке друге облике манипулације људима. Реч је о плутократији, технократији, 'дубокој држави' и партијским диктатурама.

Дакле, све док ти је свест заробљена у постојећим историјским и садашњим облицима владавине, ти нећеш бити у стању да препознаш суштину која би значила корак напред за човечанство, а то је оно о чему пишем - радикално укинути све досадашње методе борбе за власт и кренути од основне народне базе, или оног што су стари Атињани звали трг - места одакле треба да почне демократија.

na korak od 3.s.r, nukl. apokalipse, a ti mastas o nekoj nepostojecoj buducoj demokratiji koja bi bila korak napred, korak napred, da, u provaliju, upravo zahvaljujuci demokratiji, koristeci demokratiju kao alibi, skrivajuci se iza demokratije

a ja ti opet kažem, nema napred sa demokratijom, nećemo se mi budni i odgovorni vaditi na narodnu volju ako uprskamo, već ćemo ukloniti SVAKU demokratiju da bi mogli da obavimo posao, a to što to tebi sad izgleda strasno i ruzno i nemoguće, pa to je zato što još uvek spavas i mastas

Ти се само крећи у оквирима постојећег, па се нећеш никуда мрднути од своје гладијаторске арене.

Свет се мења само онда када се постојеће стање замени новим које до тада није постојало, тј. када непостојеће постане постојеће.

И опет се не фокусираш на тему. Прочитај горе о чему је тема - о појму чији искуствени корелат не постоји.

Бркаш национално питање и демократију. Национално питање може да реши, или да га не реши, сваки режим - од диктаторског до демократског (под условом да му је то циљ).

Али истинском народном демократијом, уколико би заиста постојала, решили би се сви други проблеми, па и национално питање.

На крају, с обзиром да су комунизам и народна демократија једно те исто, појам комунизам је непотребан. Истинска народна демократија би остварила суштинске комунистичке идеје.

Примера ради, атеизам не убрајам у суштинску комунистичку идеју, него у подвалу којом се истинска демократија не би могла остварити, јер питање вере спада у слободан избор појединца. Истинском демократијом се то питање не диктира, као у претходним лажним комунизмима, него му се даје пуна слобода избора).

Не верујем у ту фантазију да можеш живети добро ако ничега ниси власник, ако се власништво сасвим претови у услуге, а да су услуге бесплатне. Укидање праватног власништва је била још једна илузија комунизма. Додуше, у некој далекој будућности је можда и то могуће. Али у овом твом тексту је превише кад тај тип говори чак да се и нјегова дневна соба користи за пословне састанке онда кад њега нема ту. Ја не верујем у свет у коме човек нема загарантовани минимум своје приватности, а такође не верујем ни у свет у коме је сво богатство сконцентрисано код неколико људи, или у рукама неке апстрактне категорије којој не знамо име и презиме, тј. мандатара.

Али код мене није поента у количини и каквоћи материјалног.

Моја поента је у људској слободи да одлучује како жели да се управља друштвеном заједницом чији је он члан.

Економску организацију света оставимо за неку другу тему.

zato i imamo problem što se clanovi lažu da će odlucivati ili da već odlucuju, a kako odlucuju gledamo... ja bih se bar na kraju postideo i rekao da je bolje da nisam odlucivao

тај један треба да буде онај најморалнији, онај коме је народ дао мандат. Али тај мандат је ограничен, а начин да се дође до најморалнијег

ko je tebe slagao da narod bira najmoralnijeg, ili kada je to narod birao najmoralnijeg, navedi mi primer? narod bira najNEmoralnijeg, ili onoga koji najviše/najbolje LAžE, pa to je bar jasno... kod nas je narod izabrao izabrao pinokia-izdajnika-mufljuza-muljaru, pa 'ajd sad ti meni objasni kako možeš da kažeš da narod bira najmoralnijeg, jel nije narod upoznao vucica dok je bio u radikalima, jer nije znao narod ko je vucic??? znao je!

Ти опет не разумеш о чему ја пишем.
Да ли ти нешто говори кад кажем да треба нестварно да постане стварно?
Да ли ти нешто говори кад кажем да НИКАД У ИСТОРИЈИ нисмо имали демократију?
Да ли ти нешто говори кад кажем да никад у историји ни један владар свој мандат није добио од народа?

Остави се приче како си разговарао са онима који кажу да је овај или онај најбољи. Народ никад није имао прилику да кандидује најбољег из својих редова. Кандидатуру му увек потура неко други.

То ти је исто као кад произвођач ракије три различите врсте шпиритуше изнесе на пијацу да прода, а најбољу ракију држи у подруму и никоме је не показује, или кад у излогу продавнице имаш три врсте вештачког меда, а пчелињег меда нема у понуди (тј. негде га има, али теби није доступан).

А зашто народ не може да делегира своје најбоље људе?
Па не може због тога што му листу кандидата прави Вучић, Дачић, Шешељ, Чеда, Чанак, Драшковић итд.

Да ли је тебе, рецимо, неко некад питао слажеш ли да се на листу посланичких кандидата стави Чанак, Чеда, Вук...?

Ти хоћеш мандат од Бога, а ја од народа. Шта је од то двоје већа илузија?

Бог је створио човека и дао му мозак да мисли, а руке да дела.
Бог није створио човека дебила, кога ће вечито љуљати и вечито хранити.

Послао је Адама и Еву у рајску башту и јасно им рекао шта се сме а шта не сме. Он ће интервенисати међу људима само онда кад се грубо наруше Његови закони.

Да сваки час силази међу људе и бира им владаре - превише је чак и за Бога.

vrn2007, поставио си право питање и оно захтева свеобухватну дискусију. Ја сам неке одговоре већ давао на темама о саборно-делегатском систему и Уставном Сабору.
Али пре тога, требамо се сложити са чињеницом да ни један постојећи систем из прошлости и садашњости, које наше искуство познаје, не нуди могућност избора најморалнијих и најбољих лидера.
То је због тога што људи немају избора, него гласају за оне које им неко други стави на листу. Дакле, гласају за оне које не познају.

Да би се дошло до праве методологије како омогућити народу да изабере своје најморалније људе, треба усвојити неколико правила:

1. Бирач треба да предлаже и бира само кандидате из своје локалне средине. То је избор за први ниво власти, тј. локалну власт.

2. Први ниво власти треба да предлаже и бира кандидате за други ниво власти (делегирањем), при чему се за сваки следећи ниво власти могу предлагати и бирати само они који су победили у својим локалним срединама.

3. Изборни систем мора да се осмисли тако да бирач, или делегирани саборник са вишег нивоа власти, има право да бира само оне кандидате које добро познаје, а изборни систем је обавезан да му то омогући.

4. Бирачи локалне средине имају право да опозову свог кандидата након 1/3 његовог мандата, уколико нису задовољни његовим радом, без обзира на ком нивоу власти се нашао.

5. Уставни Сабор да се конституише као неутрално посредничко тело између народа и државе, а да се уставни саборници бирају по истом принципу, али да задовоље одређене услове и да се у њихову кандидатуру равноправно укључе и угледне установе (циљ: да се у првом конституисању овог тела обезбеде квалификовани познаваоци уставног система, политике, права и осталих важних делатности). Задатак Уставног Сабора је да осмисли сав будући систем и предложи га народу. Веома важно је да Уставни Сабор није елеменат државе и власти, него да буде 'народна памет' и контрола система.

То је полазна основа. Поред горњих 5 тачака, има их још хиљаде које треба разрадити. Циљ је да народ увек има државне руководиоце под својом контролом и да се изабрани саборник увек плаши суда своје локалне средине која га је изабрала.

Даља питања треба предлагати и наћи решења. Рецимо, да ли да постоје политичке странке? И да и не. Ако је да, онда оне могу да постоје само као дебатне групе, али никако као кадровска основа за предлог и избор кандидата. Изузетно, може им се дозволити партиципација у изборима само под условом да су њихови кандидати победили у својим локалним срединама и ако је унутрашњи рад тих партија јаван, демократичан и транспарентан (и ово тражи дугачку расправу и елаборацију).

Једно од могућих питања су медији. То да буде у надлежности Уставног Сабора. Медији који су политички пристрасни, могу да добију забрану рада од стране Уставног Сабора.
Следеће питање би биле изборне комисије и контрола избора. И ово питање да буде у надлежности и под контролом Уставног Сабора.
Реч је о телима која морају потпуно да буду независна и одвојена од државе и свих њених облика власти.

Не могу даље, јер да се регулише сваки детаљ - потребна је цела књига. Намерно не пишем ништа о томе како држава и њена економија треба да изгледају. То треба да реше новоизабрани саборници и њихове институције. Мој основни циљ је да дискутујемо само ово што си питао: како у власт бирати најморалније и најбоље људе и како их држати под народном контролом?

Важно је спречити да неко кандидује издајнике, лопове и криминалце, и да они скраћеним путем, кроз политичке странке, захваљујући сумњиво зарађеном новцу, волшебно стигну чак у државни парламент, јер такви увек нађу начина да пређу цензус, или да се пришљамче некој партији која сигурно прелази цензус. У најнеповољнијем случају искварене локалне средине, да њихов максимални домет буде споредна улога на локалном нивоу власти.