Када сам се као млад човек озбиљније заинтересовао за равногорски покрет имао сам срећу да упознам неколицину занимљивих људи, савременика и учесника ратних збивања. Тако сам сазнао за многе непознате и вешто прикриване догађаје из наше трагичне прошлости које ми до тада нису биле доступне. Сва моја дотадашња скромна сазнања о равногорцима и краљевској војсци пала су у воду. У комунистичкој историографији и педесетогодишњем политичком једноумљу многи ратни догађаји су приказивани искривљено, неистинито и злонамерно другачије. Сви који су припадали другим, супростављеним страна по правилу су означени као народни непријатељи и несумљиви злочинци.Непознавање историјских чињеница само по себи није проблем. Оно што се не зна може се научити. Али уколико постоји нешто у шта се не жели веровати, то може бити проблем. Под утиском вишедеценијске акције фабриковања и селекције чињеница створена је фама о томе да су чињенице из прошлости општепознате, доказане и да их више није потребно доказивати. Свако ко посумња у ове добро утврђене аксиоме означаван је као националиста, злонамеран или глуп. Ту је започела битка за истину неколицине младих и одважнијих ентузијаста.Са дубоким осећајем неправде учињена генерацији наших родитеља и старијих чланова породице будио је код многих мојих вршњака пркосни отпор према саопштаваним историјским неистинама о ратним догађајима и њиховим учесницима. Пуни правдољубља и понекад романитчног патриотизма у нашим међусобним разговорима постајали смо све свеснији потребе за исправљањем велике националне и историјске неправде нанесене нашем народу. Одрицања и жртве које је поднела славна и трагична генерација морала је добити своје заслужено место у националном памћењу.

Ovo je iz pera jednog od ucesnika posleratne Yu melodrame.