Зашто нећу на протесте?

у Мишљења 24. априла 2017. 5 Коментара

Немам ништа против тога да народ, млади и стари, излази на улице и буни се против Вучића. Њега лично не подносим, јер је фолирант, уображена будала, психопата, тиранин у карактеру и намери, патетични шабан, лицемер и користољубац. Кадрови његове партије ми изгледају као научнофантастична визија поремећеног ума садистичких склоности. Толику концентрацију кретеноидних полухуманоида нисам могао да замислим ни у азилу за умоболне, а камоли на државним и привредним функцијама. Моја је велика жеља да Вучић падне с власти, а да се претходно чланство у СНС-у (и коалиционим партнерима) третира попут чланства у Хитлеровој странци у послератној Немачкој – као кривично дело.

Мислим да је највећи број људи свих генерација на протестима из искреног незадовољства. Режим нас све тлачи и вређа својом бахатошћу. Е, сад, разлози за незадовољство режимом нису једнаки за све. Некима смета што је Вучић велеиздајник који је потписао Бриселски споразум и учинио низ уступака Арнаутима и њиховим западњачким диригентима, што жмури на увоз ГМО производа и подаје Србију Империји, а некима, пак, то што макар и реторички одржава неки контакт и сарадњу са Русијом и што се педери још не венчавају, те што свештена лица смеју у мантији да изађу на улицу.

Једни машу српским, руским и равногорским заставама, а други барјаком ЛГБТ пропагандиста, дугиних боја. Многи од шетача су гласали за Јанковића и Белог, значајан број није ни изашао на изборе, ретко или никако се виде пароле против ЕУ, глобализма, антипородичне агенде, људскоправашког терора итд. Најгрлатији заступници „анђеоског карактера” протеста су окорели другосрбијанци. Они чија спољна политика не би била друкчија од Вучићеве, а углавном скиче због умањених апанажа и грантова.

Да скратим, не желим да будем део нечега што нема апсолутно оне циљеве које ја заступам, а то су:

Напуштање Бриселских преговора

Напуштање ЕУ интеграција

Реиндустријализација земље

Прекид са ММФ-ом

Прекид субвенционисања страних економских хохштаплера

Одбацивање људскоправашког терора

Еконмски експанзионистичка регионална политика

Активна политика заштите Срба у окружењу

Осујећивање хрватске и словеначке регионалне економске окупације

Јачање војске

Рад на ојачавању РС до њене независности

Брига о правима радника

Усмеравање свих друштвених снага на изградњу националног поноса и културног обрасца

Укључивање хришћанског морала у законска решења итд.

Хоћу да се на свој начин борим за овакве циљеве, сам или са онима који једнако мисле и осећају. Немам више воље за половична решења и труле компромисе.

Да буде јасно, не замерам и не осуђујем оне који сада учествују на овим шетњама. Мислим да је огромна већина њиховим захтева оправдана, да су неки транспаренти духовити, а да режим против кога устају мора да хитно оде. Само не бих да учествујем у било чему што би, макар и потенцијално, претило да доведе на власт другосрбијанске јакобинце попут Саше Јанковића, Шутановца и сличних.

Ако шетње доведу до тиранинове нервозе или чак пада, био бих задовољан, али не бих се унапред радовао будућности, сећајући се горчине која је уследила након Петог октобра када су, мени омражени, режим брачног пара ММ, заменили западоиди Ђинђић, Динкић, Чеда, Живковић, Весна Пешић… те у медије и културу устоличили невладничке аутошовинисте од чијег утицаја ћемо се ослобађати и чистити бар 20 година, макар и данас освојили власт.

Зато ја лично не идем на протесте, али их и не осуђујем.

Остоја Симетић