Dooobra! Bas je ovaj Nikon sjajan aparat, prosto mi zao sto sam ga zamenio za Sony.

Ja bih dao malo kontrasta...i naravno pravilo 2/3...

Bemba i Maestro,
slike su vam izvanredne, ciste, jasne, odlicna ekspozicija i fokus. Bas je milina gledati ih. Po meni fali, skoro na svim slikama, jedan mali a u isto vreme i jako značajan detalj a to je prica ili poruka, tj koje emocije slika treba da prenese na onog koji je posmatra ili sto bi se reklo - šta je pisac hteo da kaže.

To je moj utisak i ne znači da sam u pravu, jednostavno to mi je pristup. Zbog toga sam i odusevljen sa fotografijama ovog našeg Majstora sa velikim M.

https://www.flickr.com/photos/draganbrankovic/

Na nekim mojim slikama probam da kopiram Dragana ali mi bas nešto ne ide od ruke. Mislim da je proces razmišljanja kod mene zatajio. Jednostavno samo dignem kameru i opalim pa je posledica da moje fotke nemaju neku jaku pricu. Tu ne racunam portrete jer sama faca devojaka govori sama za sebe kao na primer u ovoj fotki gde joj se vidi dobrano tuga na licu.

https://www.flickr.com/photos/104611718@N03/24312278229/in/photostream/

Što se tiče folkora evo još nešto novo u pitanju je moderan folklor,i na taj način su privukli i Svajcarce da nam dodju u goste koji su bili odusevljeni,nakon koncerta odradio sam par intervjua i koncert je uspeo 100 %.Nisam siguran da je negde nešto slično u svetu odradjeno,pa pogledaj.Inače su u pitanju prvaci Svajcarske već godinama...

http://www.muzika.ch/album/der-sonnenprinz-kud-vuk-stefanovic-karadzic-fmd-izvor/

Što se tiče Dragana Brankovica kog si prikazao,mišljenja sam da možeš ovo da odradis,Dragan verovatno ima isuvise slobodnog vremena i to je ono sto ti je najpotrebnije za one fotke koje je on izbacio.

zaboravio sam reći da stub daje utisak (jer deluje kao je deo linije jezera) kao da dodiruje liniju okvira, nekako je na cudnom mestu.

Mislim da su fotografi nekad suvise sitnicavi pogotovo sto niko ne vodi racuna o sitnicama kad fotkamo jer jednostavno ima sto drugih stvari (sem ako si u studiju i sve je pod kotrolom i imaš drugu sansu). Neka pravila se ipak mogu pazit dok se fotka, ono sto nastojim je ovo da neke glavne linije i subjekt ne dodiruju ivicu, da ne prolaze kroz glavu, da nema pisanih reci/znakova/naslova(ako nisu vazni za fotku), da nema drugo lice u pozadini(ni zamuceno), da lakat udje u fotku ako se vidi ruka. Neka pravila kao sto je pravilo trecine mi je na zadnjem mestu.

kod pejzasa je nekad teško reci šta je subjekt, šta te privuklo da napravis fotku. Tek kad ti je na stolu, kad pogled pocne da trci oko jezera onda ugledas neki stub ili granu. Ne želim da moja kritika zvuci sitnicavo, jednostavno to pravilo je važno. Mislim, i to sam jednom rekao Seebu, da fotografi gledaju puno na sitnice i pravila i kritikuju kao sto ova grana ovako ili treba malo vise svetla ili ostrine u cosku. Sem ovih par pravila koje sam naveo, nekad apsolutno nemam ni vremena ni mogućnosti za ista vise. Poenta je - paziti na glavne detalje a ostalo ako upadne upadne. Ovo u Veneciji su bili najgori uslovi ikad za ista napraviti, niti imaš vremene za ista ili možeš ista kontrolisati (sem delimicno kompoziciju). Svaki interesantan model je okruzen sa trista fotografa plus babe sa telefonima koje se guraju ispred svih. Svetlo katastrofa. Nikad nisam bio bolje skončetirisan i pazio šta mi gde u fotki čak i u pozadini a opet sad kad gledam na stolu toliko toga sto smeta. Bar kad nemam ovih par glavnih gresaka možda mogu nešto napraviti u post-obradi.
subjekt mora da bude pravilno eksponiran, isto ko za kolor. Kamera ne meri subjekt (sem u spot metteringu) i često gresi. Procitaj kako kamera meri ekspoziciju i zašto gresi, možeš proceniti kad trebaš dodat ili oduzeti.
Zao mi što ne znam naslov knjige (bila je samo o kompoziciji), cinila se dosadna i preopsirna ali je jako dobro objasnila kako nas mozak analizira i detektuje oblike.

Bemba ona ti odlicna jedino mi znak bode oci,njega bih maknuo :)

Možda ovako nešto...

http://www.muzika.ch/wp-content/uploads/2013/12/DSC_72710cbsc.jpg

meni su to dve potpuno razlicite fotke, Maestrovim rezanjem jezero izgubi vaznost a visoki kontrast da mracan ton fotki, preferiram manje u ovoj situaciji jer onda je fotka nekako hladna, vise kao zima.

Da, znak smeta. Iako na drugi pogled je komicno. Mi istinktivno hoćemo da procitamo naslove i znakove pa su oni prva stvar koja privuce paznju.

Bravo Nikko!

Za jezero trebao sam njega ostaviti a ostalo da isecem,a što se tiče znaka verovatno navika mladenci uglavnom ne žele da vide znak u prelepom parku.Za drugu vrstu fotografije je manje vise bitno...

Volim fotkat arhitekturu ali teško napravit fotku a da nešto ne bode oci, Interesentno koliko su se gradovi promenili u zadnjih 20-30 godina, prepuni su reklama, ne možeš napraviti fotku bez zica i panoa. Jedini grad koji relativno nema je London (ima podzemne kablove) i u Italiji. Venecija je bila puna nocnih fotografa sa tripodima iako je prilično mracna ali bar nema reklama. Kanada je zabranila davno panoe tipa Las Vegas sa neonkama koji su bili interesantni. Sad im gradovi izgledaju sablasno mracni i naravno sa zicama i reklamama.

https://www.flickr.com/photos/104611718@N03/24842142626/in/dateposted-public/

Malo crno-bele i sa moje strane.

Nisam kupio nego pozajmio da ga probam. To je stari model, bar jedno 6 godina, Nikon D4, ali i dalje odlično pravi fotke. Najviše me je interesovalo kod tog aparat fokus sistem i kojom brziniom i preciznoscu lovi pokrete i bio sam poprilično prijatno iznenadjenj kako to sve funkcionise.

A ova crno bela fotka je bila, onako, usput da isprobam to sirokougano socivo od 14mm.