Forums : Hercegovina

 Comment
Порука о презименима-наставак
koPoB
2009-02-27 07:42 PM
zahumski - 7. септембар 2005. у 05.10 (*.bankofamerica.com)

ČITAV SVIJET NASELI, A SEBE NE RASELI
Saradnik „Virtualne Hercegovine” iz Australije istoričar Nikola Laketa, inače Nevesinjac, veliki rodoljub i nostalgičar za rodnim krajem poslao nam je obimnu istorijsku građu o nevesinjskim porodicama,njihovom porijeklu i migracionim kretanjima. Smatramo da ovaj materijal zaslužuje da se nađe na ovom sajtu i još jednom se zahvaljujemo gospodinu Laketi u nadi da će njegov primjer slijediti i drugi naši zemljaci razasuti po svekolikom svijetu.

Živeci daleko od rodnog kraja u tudjini, razmišljam o seobama i etnickim promjenama stanovnistva na prostoru Hercegovine i Crne Gore, koje se smatraju nepresusnim vrelom migracija.
Naročito je na tome polju bila aktivna Hercegovina.
Još od davnina postoji izreka:„Hercegovina, čitav svijet naseli a sebe ne raseli”! Od najstarijih vremena, vecina seoba kretala je sa ovih prostora u pravcu Srbije i Bosne.
Na pojavu seoba uticu dva veoma bitna faktora : unutrasnji i vanjski.
U unutrasnje faktore spadaju uglavnom ekonomski,ljudi se sele bez prinude u potrazi za boljim zivotnim uslovima. Oduvijek su se selili Vlasi, Srbi stocari u potrazi za boljom ispasom za stoku.Vremenom poslije velikih epidemijskih bolesti i ratova, Vlasi se spustaju sa planina u ravnice,napustaju stocarstvo i pocinju se baviti zemljoradnjom. Ratovi i bolesti, naročito kuga, regulisali su prirastaj stanovnistva u srednjem vijeku.
Vanjski faktori bili su napadi sa vana. Poslije vojnickog poraza, čitave mase stanovnistva bjeze ispred osvajaca, nastojeci da sacuvaju glavu i goli zivot, prelazeci pri tome hiljade kilometara. Srbi su stari indoevropski selilacki narod.Od početka VII v.n.e,žive na Balkanskom poluostrvu na teritoriji Vizantije. Vizantija ih je tu naselila radi zastite svoje sjevero zapadne granice od novih varvarskih upada.
Hecegovina je do kraja XII vijeka bila u sastavu Vizantije.Za vrijeme uspona srpske države u doba vladavine velikog zupana Stefana Nemanje (1169-1196) Hercegovina ulazi u sastav srpske države. Polovinom XIV vijeka podijeljena je imeđu feudalnih država Srbije i Bosne.Neko krace vrijeme Humom, kako se tada zvala Hercegovina,
upravljao je Nemanjin najmladji sin Rastko kasnije nazvan Sv.Sava.On je od njemackog
koPoB
28. јул 2007. у 21.25

cara Fridria I Barbarose (1125-1290) dobio titulu hercega,vojvode kada je bio u jednoj diplomatskoj misiji. Prvi titularni herceg bio je herceg Stefan Vukcic Kosaca (1435-1466) nosio je titulu „herceg od Sv.Save”, pa je zemlja kojom je upravljo nazvana Hercegovina. Sjediste mu je bilo u utvrdjenom gradu Blagaju na izvoru rijeke Bune.On se 1448 godine, odvojio od vlasti bosanskog kralja i poceo je samostalno da vlada, ali ne zadugo,jer su Turci ubrzo zauzeli Hercegovinu. Među njegovim sinovima ubrzo je izbila nesloga i borba oko nasledja.Kada je zemlja bila na vrhuncu uspona prema svjedocenju dubrovackog hronicara Petra Lukarevica u sastav
vojvodstva Sv.Save ili Hercegovine bili su : Konjic, Dabar, Imotski, Blagaj, Mostar,Pocitelj,Nevesinje,Svitava,Popovo,Trebinje,Herceg Novi,Risan,Cernica,Rogatica,Milesevo, Prijepolje, Pljevlja,Piva i Tara.Već 1465 godine,Turci su zauzeli dobro utvrdjeni grad Blagaj i sjeverni dio,a Mlecani su zauzeli Neretljansku krajinu na jugu.
Napad turske vojske predvodio je Vlatko, Ahmed-beg Hercegovic, poturceni stariji Hercegov sin,koji je napustio oca, poturcio se, presao je na stranu Turaka a sve radi toga da bi uz pomoć Turaka dosao sto prije do ocevog nasledja. Njegova dva mladja brata presli su u katolicanstvo ocekujuci efikasniju pomoć i zastitu sa zapada.Kada je Vlatko napadao sa vojskom na grad Blagaj, naredio je svakom vojniku da zapali najmanje po dest vatri.Kada je zapaljene vatre sa grada ugledao stari herceg, rekao je „ako je za svakom vatrom po jedan vojnik meni nema spasa”.Naredio je da se nocu mazge potkuju naopako i sa blagom da bi zaturio trag stigao u Dubrovnik, trazeci spas i utociste od Turaka.Stari herceg je ubrzo umro 1466 godine sahranjen je u crkvi u Scepan polju gdje se sastaju rijeke Piva i Tara.Njegovi sinovi poveli su borbu oko nasledja,sto je Turcima olaksalo posao oko zauzimanja preostalog dijela Hercegovine. Zauzimanje Herceg Novog 1482 godine, Turci su u potpunosti zavladali Hercegovinom, koja će biti pod njihovom vlascu neprekidno od 1482 do 1878 godine. Odmah po zauzimanju, Turci su osnovali Hercegovacki sandzak sa sjedistem u Foci.
Poslije turskih zauzimanja Hercegovine 1482 godine, srpsko plemstvo ostalo je bez feudalnih posjeda i privilegija. Jedan dio plemstva izginuo je u borbama sa Turcima, drugi dio je izbjegao na zapad, treci dio plemstva primio je islam da bi zadrzao svoje feudalne posjede i privilegije. Tako su na islam presle sledeće srpske porodice u Hercegovini : Kalimanici, ( iz Foce za njih ima podatak u Dubrovackom arhivu da su su prva srpska porodica koja je uzela islam ) Ljubovici,Sokolovici,Kurtovici,Pasici,Bijedici,Basici,Kapicici i Zvizdici. Pocetkom XIX vijeka dolazi do ustanaka srpskog stanovnistva u Hercegovini od kojih su najpoznatiji ustanci pod vodjstvom Luke Vukalovica 1852-1862 godine, i ustanak poznati pod imenom Nevesinjska puska 1875-1878 godine, s ciljem sto brzeg oslobodjenja od turske vlasti.
Zivot, obicaje i navike srpskog naroda najbolje je opisao naucnik Jevto Dedijer u svome cuvenom djelu„Hercegovina”nastalo početkom XX vijeka, kao rezultat naucnog istrazivanja samog autora i njegovih saradnika. U tome djelu Dedijer i saradnici sakupili su veoma dragocjene etnicke i istorijske podatke o zivotu i radu ljudi njihovim etnickim seobama i promjenama tokom XVIII i XIX vijeka. Oni
su zapazili da na teritoriji Hercegovine žive veoma stare srpske porodice, još od XII vijeka od vremena vladavine Stefana Nemanje (1169-1196) godine. Iz ovih starih porodica kada su se razbratila stara bratstva, tokom vremena nastale su nove srpske
koPoB
28. јул 2007. у 21.25

porodice u Hercegovini koje su krenule u rasejanje sirom svijeta. U geografskom i klimatskom pogledu Hercegovina se dijeli na Istocnu i Zapadnu Hercegovinu, granica je njena rijeka Neretva, koja od Konjica tece u pravcu sjever-jug i tako dijeli Hercegovinu na Istocnu i Zapadnu Hercegovinu. Druga podjela je na gornju i donju Hercegovinu ili na humninu i rudinu (planinu). U humnini ne pada snijeg a u planini
snijeg je redovna pojava. Od davnina stanovnistvo Hercegovine bavilo se stocarstvom, krecuci se sa stokom i pasom iz humnine na visoke planine, te su tako osnivana nova stalna naselja u gornjoj Hercegovini.
Jevto Dedijer, rođen je 1879 godine u selu Cepelica kod Bilece.
Bio je ucenik i saradnik velikog srpskog naucnika Jovana Cvijica koji se bavio proucavanjem Balkanskog poluostrva, kako se zove njegovo istoimeno djelo. Još kao mali djecak Dedijer je Cvijicu vodio konja kroz bespuca hercegovackog kamenjara na njegovim terenskim ispitivanjima. Cvijic je odmah zapazio bistrinu i neobičnu nadarenost hercegovackog djecaka.Pitao ga je :„Da li bi želio da nastavi dalje skolovanje”? Djecak je rekao, da bi rado nastavio skolovanje, ali otac nema para za njegovo dalje skolovanje. Cvijic je preko svojih veza i ljudi u Mostaru kod poznate srpske porodice Corovic obezbijedio mladom Jevtu Dedijeru da se skoluje u Mostaru, gdje je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju koja je pocela sa radom 1893 godine. Studije i doktorat zavrsio je kod Jovana Cvijica u Beogradu. Radio je kao kustos u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, gdje je objavio mnoga naucna djela iz zivota srpskog naroda u BiH. Jedan je od rijetkih Srba intelektualaca koji je u znak protesta napustio državnu sluzbu jer
se nije slagao sa okupatorskom politikom poslije aneksije 1908 godine, duboko saosjecajuci sa patnjama i teskom sudbinom srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Imao je čitavu mrezu saradnika na terenu Hercegovine i Nevesinja. Iz Nevesinja to su bili pop Tomo Bratic iz Fojnice i djaci Bogdan Zerajic iz Miljevca i Marko Perin iz Batkovica, obojica clanovi revolucinarnog drustva „Mlada Bosna”. Po Dedijeru u „starinske”porodice spadaju one koje su na prostoru Hercegovine zivjele odranije, prije turskih osvajanja srpskih srednjovjekovnih zemalja, a to su :
1.BUHA, vode porijeklo od Bjelokosica,žive u Domrkama i Ribarima kod Fojnice, Kolesku, Gacku, Nevesinju i rasijanju.

2.DJERIC, su starinom iz Niksica, žive u stolackoj, nevesinjskoj, konjickoj,focanskoj opstini.Za Djerice iz Ravni i Gacka, Dedijer veli da su Mucibabici,dosli su u Sipacno, odatle su dosli u druga mjesta:Biograd Slato,Dzinov Do Nevesinje i rasijanju.
3.MUCIBABIC,su starinska porodica u Ravnima u Povrsi,raselili su se na vise mjesta:Ljeskov Dub,Zijemlja,Fojnica, Gacko, Nevesinje i rasijanju.
4. BAJEVIC, su od Predojevica iz Prijevora kod Bilece, rod su sa onim bratstvima koji vuku porijeklo od Predojevica, to su Leri, Jankovici i Boboti.
5. KOZJAK, su od plemena Predojevica kod Bilece.
6. LERO, vode porijeklo od Predojevica, žive u Bileci i rasijanju.
7. JOKANOVIC, su starinska porodica od Predojevica iz Bilece.Ima ih u Hercegovini, na Kosmetu u Bosni i rasijanju.
8. BOBOT, su starinci u Bileci, rod su sa svim porodicama koje vode porijeklo od Predojevica. Žive u rasijanju.
9. MUSIC, su stara porodica iz Trebinja, ima ih oko manastira Savina u Boki.
Žive na Zalomu u Nevesinju i rasijanju.
10. ANDJELIC, su stara porodica žive u selu Andjelici koje je po njima dobilo ime u trebinjskoj opstini.
11. PAPIC, su stara porodica. Papica ima u Bileci Dabru i Nevesinju.
12. BJELIC,su stara porodica iz Preraca kod Bilece, ima ih u Beogradu i rasijanju.
13. MANIGODA, su starinom od Predojevica iz Bilece, ima ih u Konjicu i rasijanju.
14. ZIROJEVIC, su starinom od Predojevica iz Bilece, ima ih u Gacku, Nevesinju na Zalomu, Kifinu Selu i rasijanju.
15. KOMLENIC,su starinom od bratstva Pilatovaca kod Bilece u Oputnoj Rudini. Žive u Bileci i rasijanju, rod su sa svim porodicama koje vode porijeklo od plemena Pilatovaca.
16. GRUBACIC, vode porijeklo od Pilatovaca, ima ih u Baljcima,Gacku i Rastu kod Nevesinja i rasijanju.
17. CUPKOVIC, su starinom iz sela Biograda kod Nevesinja, porijeklom su od Predojevica iz Prijevora kod Bilece. Žive u Biogradu,Udreznju, Rogacama,Nevesinju i rasijanju.
18. IVANIS, su starinom iz Slata kod Nevesinja. Porijeklom su iz sela Sipacna kod Niksica, žive u Nevesinju i rasijanju.
19. VUJADINOVIC, su starinom sa Bijele Rudine kod Bilece, žive u Nevesinju u Babjoj Glavi, Sumicima, Udreznju i raseijanju.
20. TOHOLJ,su porijeklom sa Bogdanusica kod Bilece, žive na vise mjesta u Hercegovini i rasijanju.
21. MRKALJ,su porijeklom iz istoimenog sela u gornjem Hrasnu imeđu Stoca i Ljubinja.
22. MILIDRAG,su stara srpska porodica sa Ljeskova Duba kod Fojnice u Gacku. Žive u Gacku, Nevesinju i rasijanu.
koPoB
28. јул 2007. у 21.26

koPoB
2009-10-11 08:50 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.01 (registrovani član)

23. VISNJEVAC, su iz sela Visnjeva u Gacku, žive u rasijanju.
24. DERETIC,su stara porodica iz Korjenica kod Trebinja,žive u Trebinju i rasijanju.
25. VUJOVIC, su stara porodica,jedna od najstarijih i najbrojnijih u Hercegovini. Vode porijeklo od nekog Vuja koji je još u XV vijeku presao sa Grahova u Hercegovinu. Žive sirom Hercegovine i rasijanju.
26. PODRUGOVIC, su porijeklom iz sela Kazanaca u Gacku. Iz ove porodice je poznati guslar i epski pjesnik Tesan Podrugovic.
27. RADOVANOVIC, su porijeklom iz Vranje Dubrave kod Bilece, odatle su se raselili i danas žive u Riocima, Davidovicima,Dabru,Lukavcu,Fatnici,
Vranjskoj i rasijanju.

IG0R - 24. mart 2006. u 20.47 (registrovani član)

zahumski - 7. септембар 2005. у 05.11 (*.bankofamerica.com)

28. SUTONJA, su porijeklom od plemena Pilatovaca iz Oputnih Rudina, ima ih u Bileci i rasijanju.
29. SIKIMIC,su stara porodica, porijeklom od plemena Pilatovaca, žive u Trebinju, Nevesinju i rasijanju.
30. TADIC,su stara srpska porodica iz Pive.Tadica ima u Beogradu i rasijanju.Iz ove porodice vodi porijeklo sadasnji presjednik Srbije Boris Tadic.
31. PREDIC, su stara srpska porodica iz Hercegovine, koji su se veoma rano odselili u Vojvodinu. Iz ove porodice porijeklom je poznati srpski slikar Uros Predic.
32. CUCKOVIC, (CUCAK) su starinom iz Risna u Boki, žive u Trebinju , Beogradu i rasijanju.
33. ZECEVIC, su porijeklom iz Banjana, žive u Nevesinju, Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
34. KRUNIC, su porijeklom iz Trebinja, žive u Trebinju, Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
35. ATELJEVIC, su porijeklom iz Korjenica kod Trebinja. Turci su ih istjerali iz Korjenica, od njihovog roda su ove porodice: Stijacic, Kujacic, Lisov, Komor i Antelj. Ima ih u Ljubomiru kod Trebinja, u Izgorima u Gacku .
36. SKENDER, su porijeklom od Aleksica iz Oputne Rudine kod Bilece. Žive u Ljubomiru kod Trebinja i rasijanju. Rod su sa porodicama koje vode porijeklo od vlaha Malesevaca, iz sela Maline na putu Trebinje-Bileca.
37. GLOGOVAC,su stara srpska porodica porijeklom iz sela Miruse kod Bilece. Ima ih u Nevesinju, Bratac,Kifino Selo, Luka,Gacku i rasijanju.
38. SALATIC, su starinska porodica iz Bijele Rudine kod Bilece, Dedijer veli da su porodicno ime dobili „ od nekog odbjeglog vojnika” koji je kupus zvao salatom, te ih prozvase Salaticima.
39. PILJEVIC, su porijeklom iz Ridjana u Niksickim Rudinama, te su odselili u Dabar, a otale u Drezanj i druga mjesta. Ima ih u Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
40. POPADIC,su stara popovska porodica u Garevi u Gacku,ima ih u Bileci.
41. JANJUSEVIC, žive u Garevi kod Gacka u Beogradu i u rasijanju.
42. KOSUTIC, su porijeklom sa Banjana i odatle su dosli na Miholjace,žive u Brckom, Beogradu i rasejanju.
42. GUSIC, su porijeklom iz Crne Gore. Ranije su stanovali u nevesinjskoj Povrsi, Rogacama i u selu Bratac i rasijanju.
43. KESELJ, su starinom iz Drobnjaka od Cerovica. Zivjeli su u Grahovu,Trusini, Jugovicima,Lukavcu, Ranikucama, Nevesinju i rasijanju.
44. SPREMO, su starinom sa Stona,zivjeli su u Sopiljima, Biogradu, Batkovicima, Nevesinju i rasijanju.
45. NADAZDIN, su stara porodica iz sela Bjelojevica kod Stoca, ima ih u Krusevu, Prebilovcima i u Spiljanima kod Konjica i rasijanju.
46. STEVANOVIC,su su iz Stevanovica Torina kod Lukavca. Vode porijeklo od Obrenovica iz Meduna u Srbiji. Iz ove porodice je porijeklom prorok Vukelja Stevanovic i Ilija Stevanoc Kiko (1826-190) nevesinjski kapetan iz ustanka Nevesinjska puska 1875-1878 godine.
47. CVIJETIC, su istog porijekla kao Stevanovici i vuku porijeklo od Obrenovica.
48. DAKOVIC,su istog porijekla kao Stevanovici i Cvijetici,žive u Nevesinju i rasijanju.
49. PERISIC, su iz Kazanaca u Gacku, rod su sa Dakovicima koji su se ranije prezivali Perisici,veli dedijer za njih. Žive u Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
50. GUTIC ,su porijeklom iz Ozrinica kod Niksica odakle su dosli prije 400 godina na Rogace u Nevesinje. Ima ih u rasijanju.
51. SIMOVICI, su starosjedioci u Batkovicima u Nevesinju. Ima ih u Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
52. ZERAJIC, su stara srpska porodica iz sela Citluk kod Nevesinja. Zerajici žive u Miljevcu, Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice poticu hajduk Vucic Zerajic i mladobosanac Bogdan Zerajic.
53. GOLIJANIN, su porijeklom ispod planine Golije između Gacka i Niksica. Ima ih u selu Krekavicama, Jezeru, Nevesinju i rasijanju.
54. CERANIC, su porijeklom iz Drobnjaka gdje su se prezivali Cerovici. Ima ih u Gacku, Avtovcu,Miholjacama, na Oblju kod Kalinovika i rasijanju.
55. GLIGORIC, su stara srpska porodica, zivjeli su u selu Kovacima kod Bilece, Livnu, Beogradu i rasijanju.
56. ZELENOVIC, su porijeklom od Cerovica iz Drobnjaka. Zelenovica ima u Miholjacama, Avtovcu,Drobnjaku,Nevesinju,Beogradu,Novom Sadu i rasijanju.
57. MIHIC,su porijeklom sa Bancica kod Ljubinja, to su cuveni kamenorezci i stogodisnjaci. Ima ih u Stocu, Gacku, Mostaru, Nevesinju,Beogradu i rasijanju.
58. ZELEN, su stara srpska porodica iz sela Lipe kod Duvna, odakle su se raselili.
59. DANGUBIC,su stara porodoica iz Humske, ima ih u Bileci i Ljubinju i rasijanju.
60. VUJNOVICI,su rod sa Vujovicima čak slave istu slavu,ima ih u Beogradu i rasijanju.
61. SORAJIC,su iz Ljubomira.
62. LECIC,su potomci kneza Zdrijelovica iz Ljubomira.
63. BAJCETIC, jedna grana Bajcetica preselila se iz Mirilovica u Cernicu, gdje ih ima i danas.
64. DZELETOVIC, su stara srpska porodica iz sela Cepelice kod Bilece. Prije Kosova, Dzeletovici su dosli iz Petrovica i Banjana u Cepelicu. Ima ih u Bileci, Blagaju, Radicima (Rast) kod Nevesinja,u Nevesinju i rasijanju.
65. VUKAJLOVIC, su porijeklom iz Ridjana kod Niksica, zivjeli su u Mirusama. Ima ih u Gacku, Nevesinju i rasijanju.
66. DUTINA, su porijeklom iz Konavla, a žive u Mirusama.
67. ULJAREVICI, su porijeklom iz Ridjana. Žive u Bileci,Gacku,Nevesinju,Glasincu, Brckom, Beogradu i rasijanju.
68. BOVAN, su porijeklom sa Bune kod Mostara.
69. CRNOGORAC, su stara porodica sa „Bjelatka ispod Krsca”.
70. GOVEDARICA, su porijeklom iz Herceg Novog,poticu od Bijelica. Iz Skorbutnih Rudina presli su na Miholjace u Gacku. Žive u Nevesinju,Kifinu Selu,Bratacu, Krekovima,Mostaru,Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
71. SUSIC (SUSA) poticu iz sela Kljeuta kod Gacka.
72. TAMINDZIC, su porijeklom iz Ridjana kod Niksica, gdje su se prezivali Kasikovici a poticu od Ljubovica, prema porodicnom predanju.Žive u Bezdjedje,Nevesinju,Beogradu i rasijanju.
73. SKOKO, su zivjeli u selu Bodezista u Gacku, u Jugovicima i Pridvorici u Borcu. Na Bozic, 6.1.1942 godine, ustaše ih pobile i spalile u crkvi. Ima ih u Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
74. BANJAC, su starinom od Koprivice sa Banjana,prezime su dobili po tome sto su zivjeli na Banjanima,ima ih u Dreznju,Nevesinju,Mostaru,Glamocu i rasijanju.
75. MEDAN,su porijeklom od Kapora,preko Hrasna i Stoca doselili se u Dabar a odatle na Trusinu. Ima ih u Stocu, Mostaru i rasijanju.
76. SARENAC, su stara porodica a ima ih u Davidovicima kod Fatnice,Dreznju,Sumicima,Lukavcu,Kifinu Selu kod Nevesinja, na Stepenu kod Gacka, u Bosni,Beogradu i rasijanju.
77. VLACIC, su starinska porodica iz Popova polja, ima ih u Jasenici kod Ljubinja,Klepcima,Trebinju i u rasijanju. Potjecu iz Ridjana kod Niksica.
78. DODER, su porijeklom od Pilatovica iz Pilatovaca kod Bilece. Ima ih u Objeseniku,Kokorini,Gacku,Ulogu,Plocnik,Mostaru i rasijanju. U Crnoj Gori se zovu Doderovici. Doderi, Beati, Sekare,jedno su bratstvo i svi poticu iz Pilatovaca.
79. DJOGO,su porijeklom iz Mirilovica, odakle su prije 400.godina dosli u Hrasno, ima ih u Pobrdju,Kapavici,Rujevu Dolu i Ubosku. U Kolesku i Nevesinju se prezivaju Djogovici.
80. GRAHOVAC, su porijeklom sa Grahovca sa Grahova, odakle su se raselili po Hercegovini.Ima ih u Zovom Dolu,Biogradu,Lukavcu,Bratacu,Mijatovcima
Nevesinju, Blagaju, Mostaru,Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
81. KUKIC, su iz Baljaka kod Bilece.
82. MANDIC, su od Malesevaca iz Maline imeđu Trebinja i Bilece. Jedno vrijeme boravili su na Mirusama i Banjanima. Ovi iz Banjana presli su planinu Sominu i naselili se u Dulicima. Maddica ima u Duvnu,Dalmaciji, Lici i rasijanju.
83. JANKOVIC, su od Malisevaca,ima ih u Trebinju i rasijanju.
84. SOLAJA, su iz Lazarica kod Gacka,ranije su se zvali Pajevici. Ima ih u Brckom, Beogradu i rasejanju.
85. MAKSIMOVIC, su stara srpska porodica, potomci su Vladislavica iz Jasenika u Gacku.

IG0R - 24. mart 2006. u 20.47 (registrovani član)

-;- - 7. септембар 2005. у 05.12 (*.bankofamerica.com)

86. KASIKOVIC, su starosjedioci iz Nevesinja. Od Kasikovica su Ljubovici u Odzaku kod Nevesinja. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
87. POPARA, su starinom iz Ceva, žive u Padjenima kod Bilece, u Vlahovicima kod Ljubinja, Predolju kod Stoca i rasijanju.
88. KULAS,su porijeklom iz Fatnice,porijeklom od stare porodice Mijac. Ima ih u Fatnici,Nevesinju i rasijanju.
89. JEREMIC, su porijeklom iz Foce,ima ih u Slivljima u Gacku i rasijanju.
90. HRNJEZ, su porijeklm od Dubljevica u Gacku. Ima ih u Sarajevu.
91. KOKOLJ, su stara porodica iz Bilece. Kokolji, Sudzumi i Seslije jedno su pleme. Porijeklom su sa Trebjese i žive u rasijanju.
92. TOMANOVIC, su porijeklom iz Bilece, ima ih u Domasevu, Ljubinju i rasijanju. Porijeklom su od Matosa sa Rovina u Crnoj Gori.
93. BOKIC, su starosjedioci u Domasevu, a porijeklo vuku od Vrljesa.
94. SAVIC, su Visnjici ispod planine Golije u Crnoj Gori. S njima su rod Golijani,Bacevici,Vukovici u Nevesinju i Visnjici u Visnjica Dolu pod Golijom. Savica ima u Slatu, Krekavicama, Krekovima i Nevesinju.
95. ZUTKOVIC, su porijeklom sa Banjana, kasnije se pominju u Nevesinju.
96. LAZETIC, su stara srpska porodica koji su se ranije prezivali Istinici, žive u Dobreljima u Gacku,Biogradu i Nevesinju i rasijanju.
97. LJUBOVIC, su porijeklom od nekakva Ljuba koji je bio dvorjanin hercega Stefana.Dedijer veli :„Devet ih je brata poslo na Kosovo,pa se samo jedan ziv vratio i poslije pada Hercegovine pod Turke njegovi su potomci primili islam”
Zivjeli su na Odzaku Lubovica kod Nevesinja, nekada najmocnija feudalna porodica u Bosni i Hercegovini, vodili su rat za prestiz sa krajiskim Filipovicima. Najpoznatiji clan ove porodice je Osman Ljubovic,opjevan je u
narodnoj epskoj pjesmi,„Zenidba bega Ljubovica”. Pokupio beg raju nevesinjsku zanju psenicu u Lugu, na polasku beg pita raju :„Oce te li rucak s’ medom ili s’ ljebom”? Raja graknu:„S’ medom”! Raja zanje,pijeve vodu,rucka ni meda nema,negdje pred zalazak sunca,eto ti bega jezdi poljem na alatu sav čistu zlatu, s ruckom,samo ljeba suva nose sluge. Gladna raja pojede suv ljeb kao da je s’ medom namazan.Ovo je samo jedna anegdota iz zivota Ljubovica.
98. BANDIC, su porijeklom sa Kosova a žive u Cadjaru u Gacku. Ispred Turaka su pobjegli iz Hercegovine u Cevo. Jovan Erdeljanovic veli da su 343 porodice pobjegle ispred Turaka iz Hercegovine i sklonile su se u Cuce.
99. KORDIC, su porijeklom iz Hercegovine a pominju se čak u Zumberku u
prvoj polovini XVI vijeka.
koPoB
2009-10-11 08:51 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.02 (registrovani član)

100. RADULOVIC, su stara srpska porodica iz Hercegovine. Pominju se u
Mostaru, Trebinju i Nevesinju. Starinom su sa Ridjana kod Niksica, odakle su se raselili u razne krajeve zemlje.Predanje im kaže da su sa Kosova. Ima ih u Beogradu i rasijanju.
101. VUKOMANOVIC,su stara porodica porijeklom od Vlaisavljevica,žive u Jaseniku kod Gacka. Ima ih na Zlatiboru,Beogradu i rasijanju.
102. PAPOVIC, su stara porodica iz Kazanaca.Poticu od Predojevica iz Prijevora kod Bilece. Od Papovica vode porijeklo Parovici u selu Lazaricima kod Gacka, koji su se kasnije preselili u selo Biograd kod Nevesinja. Od nevesinjskih Parovica, najpoznatiji je Blagoje Parovic (1903-1937) revolucionar i spanski borac. Poginuo u Spaniji u Spanskom gradjanskom ratu
1936-1939 godine, po nalogu Kominterne i Josipa Broza Tita, hitcima u ledja likvidirao ga Vlajko Begovic, a prema svjedocenju istoricara Vladimira Dedijera. Pasici, muslimani u Gacku i Avtovcu vode porijeklo od Papovica.
103. KNEZEVIC, su stara srpska porodica iz Lukovica kod Gacka.Od Knezevica vode porijeklo Zimonjici.
104. KOPRIVICA, su stara srpska porodica porijeklom sa Banjana, ima ih u Gacku i Nevesinju.
105. LAZAREVIC, su doselili u Gacko iz Grblja poslije 1433 godine, naselil se u selo Lazarice između Gacka i Avtovca.
106. SAROVIC, su dosli iz Cadjara u selo Przine kod Gacka.
107.MARIJANOVIC, su porijeklom iz Humske zemlje, neki su otselili u Bosnu i žive u selu Provalama kod Travnika.
108. TEPAVCEVIC, su iz Gacka iz sela Cadjara.
109. SUKOVIC, su iz Kazanaca,Stepena i iz Cernice u Gacku.
110. TOMOVIC, su sa Banjana, koji su se odatle raselili.
111. LESKOVAC, su stara srpska porodica sa Ljeskovika u nekoj od ranijih seoba otselili su iz Nevesinja, ali je od njih ostao toponim Ljeskovik.
112. SAMARDZIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Krivosija u Boki. Još daljom starinom su iz sela Bajica u Crnoj Gori, raselili su se po Hercegovini i dalje. Jedni Samardzici zivjeli su na Krstacama Vranjskim i u Ladjevicima kod Bilece. Samardzica ima u Slatu,Donjoj Trusini,Postoljanima,
Bratacu,Batkovicima i Nevesinju. Od bratackih Samardzica je rodom četnicki hercegovacki vojvoda Petar Samardzic (1895-1945).
113. PISCEVIC, su iz Pisce na Pivskoj planini.
114. SIPOVAC, su stara srpska porodica porijeklom iz Drobnjaka, poslije Drobnjaka,boravili su u Sipacnu a zatim se doselili u Rast,Udreznje,Grabovicu
i Nevesinje. Ima ih u Nevesinju,Mostaru,Sarajevu,Beogradu i rasijanju. Selo Sipacno po njima je dobolo ime.
115. ELEZOVIC, ( ELEZ ) su stara porodica iz Hrasna kod Ljubinja.
116. IGNJATIC, su stara porodica sa Taleze i Bobovista iz Trebinja.
117. PRAVICA, su iz sela Bijelac kod Trebisnjice, ima ih u Herceg Novom,Dubrovniku i Trebinju.
118.BUBALO, su iz sela Mijonici imeđu Popova i Trebinja.
119.KLIKOVIC, su iz Sume kod Trebinja po kojima je selo dobilo ime.
120. LONCAR, su iz sela Loncara u Borcu na Gornjoj Neretvi, tako su prozvani po loncima koje su pravili i prodavali.
121. VULESEVIC, su porijeklom iz Tvrdosa kod Trebinja.
122. PUTICA, su porijeklom iz Gacka, otselili se u selo Orah kod Trebinja.
123. CELOVIC, su porijeklom iz Duzi u Trebinju, ima ih u Srbiji u Beogradu.
124. DEDICI, su stara srpaka porodica iz Dedica u Popovu, u nekoj seobi doselili su u okolinu Zadra.
125. TIHIC, su iz Tihova u Gacku, otselili u Bosnu, primili islam i danas su aktivna muslimanska porodica.
126. DANILOVIC, su stara srpska porodica sa Zubaca kod Trebinja.
127. GOLUBOVIC, su porijeklom iz Pive od Branilovica, rodonacelnik porodice bio je neki Golub po kome su dobili prezime. Ima ih u : Nevesinju,Gacku, Konjicu, Loznic, Beogradu i rasijanju.
128. BACEVIC, su iz Banjana, selo Objesenik u Borcu zvalo se Bacevic, danas se jedno selo kod Mostara zove Bacevici.
129. COKORILO, su stara srpska porodica iz Vracanovica na Banjanima i iz Mirusa kod Bilece. Ima ih u Planoj, Piragicima, Dzinovoj Mahali,Nevesinju, Mostaru i rasijanju. Iz ove porodice potice kaludjer Prokopije Cokorilo, mostarski jeromonah,rođen u Planoj 1802 godine. Napisao „Ljetopis Hercegovine’ veoma značajno djelo za proucavanje hercegovacke istorije.
130. L A K E T A, su stara srpska porodica, porijeklom iz zaledja Boke Kotorske. Njihov prapredak harambasa Laketa pominje se u prepisci s
mletackim providurom u Kotoru iz daleke 1686 i 1687 godine. Pisma se cuvaju u Istorijskom arhivu u Kotoru, pisana na Srpskom i Latinskom jeziku.
U pismu harambasa Laketa obavjestava providura o svojim zaslugama za Mletacku Republiku. Njegovih pet sinova ,od kojih je jedan kaludjer,bore se za Republiku. Sa druzinom od 200 ljudi, napao je i popalio Gacko i tom prilikom je ubio 12 Turaka. Usput mu javlja da je pridobio za borbu protiv
Turaka : Kuce,Pipere, Bjelopavlice,Brdjane i kao nagradu dobio sest cekina i pet bala. Harambasa je znao stizati do Sarajeva, pljackao je dvor bosanskog pase i vracao se nazad kuci. Dubrovcanima je porucivao : ”Sva je Hecegovina moja„! Harambasin praunuk Petar, poslije burnih vremena stize sredinom XVIII vijeka, u Crvenik selo Bratac kod Nevesinja. Odatle pod pritiskom Turaka prelaz u selo Pluzine. Sve Lakete poticu iz sela Pluzina. Slave slavu Svetog Jovana Krstitelja 20.januara.
Geneaolosko stablo moje porodice bilo bi sledeće: 1.Nebojsa-sin > 2. Nikola-otac > 3. Vlado-djeda > 4. Jovan-pradjeda > 5. Djoko-cukundjeda > 6. Lako-kurlebalo > 7. Ilija-sukurdov > 8. PETAR- kurdjel, 9.Askurddjel?
Ovo bi bio kratak pregled porodica koje je obradio profesor Jevto Dedijer sa napomenom da je propao dio materijala koji se odnosio na gornji dio Nevesinjskog polja, prilikom njegova bjekstva iz Sarajeva u Beograd 1908.godine, te su izgubljeni podatci o mnogim porodicama.
Nešto podataka o ostalim nevesinjskim porodicama naslo se u izvorima dubrovackog arhiva i srednjovjekovnim poveljama srpskih vladara. To su :
1. ANDRIC, se pominju 1439 godine, žive u Kolesku,Bratacu i rasijanju.
2. ALEKSIC, su stara porodica, prvi put se pominje u spisima dubrovackog arhiva knez Ivan Aleksic 1429 godine.Ima ih u Trebinju, Nevesinju itd.
3. AVDALOVIC, žive u Dreznju, Gacku, Nevesinju i rasijanju.
4. BRENJO, porodicno predanje im kaže da poticu od Ljubovica, žive na Odzaku, Nevesinju, Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
5. BRATIC, se pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine, (hrisovulje su kraljevske zlatnopecatne povelje). Veoma su brojna porodica u Hercegovini, ima ih na Crgovu, Gradini, Grabovici, Nevesinju, Bileci i rasijanju.
6. BUKVIC, žive u Nevesinju.
7. BABIC, žive u Kolesku, Trusini, Nevesinju i rasijanju.
8. VASILJEVIC, veoma stara porodica, prvi put se pominju 1283 godine. Žive u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
9. VUCINIC, su stara porodica iz Humske zemlje, pominju se 1370 godine. Porijeklom su sa Rudina, ima ih u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
10. DRAGOVIC,su stara porodica, pominju se 1281 godine, i kasnije u Decanskim hrisovuljama 1335- 1345 godine. Žive na Udreznju, Biogradu, Mostaru, Beogradu i rasijanju.
11. DRASKOVIC, se prvi put pominju u Popovu 1320 godine, zatim u Decanskim poveljama 1335-1345 godine. Žive u Slivljima, Gacku, Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
12. ILIC, žive u Zovom Dolu, Nevesinju i rasijanju.
13. JONLIJA, žive u Krekovima.
14. JAKSIC, žive u Nevesinju.
15. JAREDIC, žive u Bratacu.
16. KOVACEVIC, su veoma stara i brojna porodica u Hercegovini, polovinom XIX vijeka brojali su 300 pusaka. Prvi put se pominju 1319 godine, a zatim u Decanskim poveljama 1335-1345. godine. Iz ove porodice poticu poznati junaci, harambase Petko i Stojan Kovacevic iz sela Srdjevica kod Gacka. Žive sirom Hercegovine i rasijanju. U Nevesinju žive u Kolesku, Grabovici i Biogradu. Od Kovacevica iz Grabovice potice Aleksa Kovacevic, sportista, pisac i pjesnik, balkanski rekorder u bacanju kugle 1934-1936godine, jedini nevesinjac ucesnik na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.godine.
17. KAPOR, su stara porodica iz Trebinja, ima ih u Nevesiju.
18. KOSTIC, su stara porodica, žive u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
19. MILORADOVIC, su Humska vlastela iz okoline Stoca sa Radimlje. Steci na Radimlji su njihovo porodicno groblje, osnovali su manastir Zitomislic. Emigrilali su u Rusiju, pukovnik Mihajlo Miloradovic je razgranicio dvije velike sile Rusiju i Kinu početkom XIX vijeka.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.03 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 20.48 (registrovani član)

-;- - 7. септембар 2005. у 05.13 (*.bankofamerica.com)

20. MILOSEVIC, se pominju 1372 godine, žive u Gacku, Nevesinju i rasija.
21. STANKOVIC, se prvi put pomonju 1372 godine, ima ih na Zalomu i Nev.
22. RATKOVIC, se pominju 1372 godine, ima ih u Bratacu, Batkovicu, Nevesinju i rasijanju.
23. SANTIC, su humska vlastela, pominju se 1451 godine, žive u Mostaru.
24. VUKOTIC se pominju1427godine, žive u Krekovima.
25. BIJELIC, su potomci Vlaca Bijelica sa Vlahovica. Koji sepominje 1370 godine kao graditelj crkve.
26. MANJAK, su stara porodica iz Humske zemlje, pominju se 1333 godine.Od vremena kralja Milutina žive u Nevesinju na Sehovini i Bojistima.
27. BESTIC, žive na Zalomu i Nevesinju, veoma stara porodica.
28. VUCETIC, se prvi put pominju 1389 godine, žive u Biogradu.
29. PRODANOVIC, su stara vlastela iz Konavala.Prvi put se pominju 1280 godine, zatim se javljaju u Decanskim hrisovuljama, kolonizirani na Kosovo. Žive na Zalomu, Nevesinju i rasijanju.
koPoB
2009-10-11 08:52 PM
30. NIKOLIC, su Humska vlastela, rodonacelnik loze je Nikola zupan u Popovu polju, unuk kneza Andrije, Miroslavovog sina. Miroslav je Nemanjin brat, ozenjen Vojsavom, sestrom bosanskog Kulina-bana, upravljao je Hercegovinom iz grada Blagaja. Za potrebe kneza Miroslava napisano je Miroslavovo Jevandjelje, koje se sacuvalo do danas, to je najstariji pisani spis kod Srba, cuva se u Beogradu. Jedna grana Nikolica pominje se u Decanskoj hrisovulji 1335godine, ali se nezna da li su rod sa ovim Nikolicima. Nikolica ima u Nevesinju i rasijanju.
31. PREDOJEVICI, su feudalna vlastela iz Prijevora kod Bilece, pominju se 1380 godine. Od njih mnoge srpske porodice vuku porijeklo.
32. PETKOVICI, se pominju prvi put 1379 godine, i za njh se kaže da su sa Zagorja. Krajem XIV vijeka, zivjeli su u selu Bodezista koje je nekada pripadalo Zagorju. Žive na Zalomu, Budisavlju, Nevesinju i rasejanju.
33. RATKOVIC, se pominju 1436 godine u Trebinju. Žive u Nevesinju.
34. VILIC, su iz Huma, pominju se 1322 godine, Dedijer misli da su Vilici iz Gracanice u Gacku. Ima ih u Bratacu, Ziljevu i Nevesinju.
35. GLUSAC, su iz humske Zemlje, pominju se u Decanskoj povelji 1335-1345 godine. Glusci danas žive u Bileci i Gacku. Iz ove porodice bio je Mato Glusac (1774-1870) cuveni prorok i gatar.
36. RADIC, su iz Trebinja i iz Huma, pominju se u Decanskoj hrisovulji 1335 godine, Radica ima u Kninu, Pridvorcima, Nevesinju i rasijanju.
37. MILANOVIC, su iz Trebinja, u izvorima se pominje Ratko Milanovic 1370 godine, ima ih na Pluzinama, Zalomu, Nevesinju i rasijanju.
38. MACAR, su stara srpska porodica, pominju se 1374 godine, Macari se pominju u Decanskim poveljama 1335-1345 godine,žive u Nevesinju i rasijanju.
39. NINCIC, su iz Nevesinja, gdje se pominju 1410 godine, žive u Odzaku, Nevesinju i rasijanju.
40. RAJICIC, su iz Biograda kod Nevesinja, pominju se 1419 godine, žive u Biogradu, Nevesinju i rasijanju.
41. IVKOVIC, su iz Rudina i iz Nevesinja, pominju se 1435 godine, žive u Dreznju, Nevesinju i rasijanju.
42. TRZIC, su iz Cernice kod Gacka, pominju se 1442 godine, ima ih u Bratacu i rasijanju.
43. STANISIC, su stara srpska porodica, pominju se prvi put 1335 godine, u Decanskoj hrisovulji. Nešto kasnije 1373 godine pominje u spisima dubrovackog arhiva neki Radovan Stanisic. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
44. MARIC, su iz Humske zemlje, pominju se 1376 godine, žive u Bratacu, Nevesinju i rasijanju.
45. MIRKOVIC, su iz Nevsinja, pominju se 1373 godine, žive u Nevesinju.
46. IVANOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
47. ZUBAC, su iz Zubaca kod Trebinja, pominju se u Decanskim poveljama.
48. MILOVIC, su iz Konavla, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
49. MISKOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1374 godine, žive na Trusini i Nevesinju.
50. SILJEGOVIC, su iz Nevesinja. Pominju se 1358 godine, žive u Kolesku, Budisavlju, Nevesinju i rasijanju.
51. MILISIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine.
52. ANDRIJASEVIC, su iz Trebinja, pomonju se 1430 godine, ima ih u Nevesinju i rasijanju.
53. RADOVIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Kuca, zbog ubistva i krvi dosli u Ridjane kod Niksica. Tu su pocinili nešto slično te su morali bjezati ponovo. Dosli u selo Bratac, gdje i danas žive. Žive u Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice potice vojvoda pop Petar Radovic (1832-1906). Jedan od lokalnih vodja u ustanku Nevesinjska puska 1875-1878 godine.
54. ADZIC, su porijeklom iz Pive, ima ih u Kokorini i Pridvorici u Borcu, Gacku, Nevesinju i rasijanju.
55. PEJOVIC, su staro pivsko bratsvo, porijeklom su od Jelica iz Oraha. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
56. RADOJICIC, su pivska porodica porijeklom od Branilovica. Pominju se u dubrovackim izvorima u XIV vijeku. Radojicica ima u Kifinu Selu, Batkovicima, Bojistima, Nevesinju i rasijanju.
57. OKUKA, su stara srpska porodica iz Borca, ima ih u Ulogu, Sarajevu, Nevesinju i rasijanju. Kada se Borac turcio od petorice brace, jedan koji je bio kod stoke u planini ostao je pravoslavni i od njega poticu Okuke. Dok su ostali klanjali u dzamiji u Ulogu, Okuka je pred dzamijom na Obadica kamenu palio svijecu i molio se bogu. Iz porodice Okuka iz Nevesinja potice fudbaler Dragan Okuka, desno krilo Veleza iz Mostara i reprezentacije bivše SFRJ.
Ovo su samo neke srpske porodice iz Hercegovine za koje postoje istorijski podaci s napomenom da ovo nije konacan spisak, te da će mladji istrazivaci nastaviti ovaj posao. Koliko je meni poznato porodicno stablo svojih porodica uradili su Dr.Aleksa Buha–BUHE, prof. Momcilo Golijanin – GOLIJANI i Dr. Novak Laketa – LAKETE.

Prof. Nikola Vladov Laketa

Baljivac - 7. септембар 2005. у 12.52 (216.18.*)

BATZUT samo da dodam komentar na jednu najstariju porodicu u Hercegovini Zato sto su bili prvi zanatlije .
Spominju se u trecem veku za U rimskim zapisima jer su bili GRNCARI to jest pravili sude od gline zemlje i danas postoji mesto gde su glinu vadili , i glina je jedna najkvalitetnija .Mesto se zove Lijeska A povrs Bobani .A selo Baljivac .
Postoji rimski put i rimska catrnja na Baljivcu ,

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.04 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 20.49 (registrovani član)

Kifino Selo - 7. септембар 2005. у 16.31 (*.ameritech.net)

Hvala Gosrodinu Laketi ,vidim da ima novih detalja i podataka u odnosu na knjigu pr.DEDIJERA.To je rezultat njegovog istrazivanja iz ove oblasti.Vidim da su to prezimena koja su mahom dosla na podrucje Zahumlja posle 1521.g.Mada ima i prezimena i iz prednemanjickog perioda.Dakle posle velike seobe,kada je pocela da se stvara Vojna Krajina.Tad su se Srbi naselili do Zumberka upravo sa podrucja,Nevesinja,Gacka,Konjica, Kalinovika.Na njhovo mjesto su se naselila plemena iz Crne Gore i Kosova.Valjalo bi pomenuti da su ova plemena najstarijau Nevesinju;I najvjerovatnije da su to potomci starih Morlaka i Neretvljana.
Vrljes -Grabovica.
Rulj-Kifino selo,Bijenja,od njih nastali Dabarcici iz Kifinog Sela.Sama riječ RULJ prevedena sa staro- srpskog jezika znaci kormilar ,odredjivac pravca ,sto bi se moglo povezati sa poslom i da su nekad kao stari Neretvjani bili navigatori.Cuvaju zlatni pehar koji su donijeli sa Kosovske vecere jer su isli na boj na Kosovo sa Vlatkom Vukovicem.
Covilo iz grada Nevesinja. Pekez-iz grada-Nevesinja ;Jelacic stara plemicka porodica iz BILECKIH RUDINA.Ima ih sada u Kifinom Selu,Ortijesu,Jablanici,Beogradu kao pravoslavni,te Jelacica muslimana u Visegradu,trenutno Predsjednik skupstine opstine Visegrad musliman JELACIC.Kao katolika u Hrvatskoj,Presli na katolicanstvo kad i ban Jelacic.Po austrijskim knjigama i podacima o njegovom skolovanju zapisano je da je da su mu oba roditelja Srbi.Zapisano je da je katolicanstvo primio tek po zavrsenim vojnim skolama.Zatim prezime Zoran iz Krekova izumrlo i raselilo se bilo ih je u Beogradu.Od njih su se izdvojili Rojovic u Kifinu Selu .Beslema doselili u Nevesinje iz Hodbine kod Mostara bilo ih u gradu Nevesinje ,Ozaku ,Trtinama Sumicima.,ima 1 kuca još u Kifinu Selu.Ima ih još u Dubrovniku,Beogradu,Brckom,Rijeci.Na nadgrobnim spomenicima u Mostaru koji datiraju od prije 500. g .sreće se ovo prezime.Inače sama riječ prevedena sa nekih starih jezika, znaci-dovidjenja.Duka prezime rasprostranjeno po Hercegovini sa starog srpskog jezika prevedeno Vodja.Čak je za imperatora Nina od prije 4020.g. to bila vladarska titula.Sve ovo ukazuje da na prostoru Zahumlja i Neretvljanske oblasti još ima plemena starih Srba Morlaka,a s a tim SHVATANJE SAVREMENIH SRPSKIH ISTORICARA da su Srbi na tim prostorima od prije Hrista postaje sve prihvatljivije.Sve ukazuje na to dok ništa ne ukazuje da su doselili iza Karpata.Sve ukazuje da je SRBIJA,bila od Jadrana do Baltika.Zatim još neka prezimana nestala i izumrla kao Opuha,Rase,Onjega,Izdvojio bih još jednu porodicu Damjanovici- koje je austrijska vlast pisala pod Damjanac ,oni poticu OD DAMJANA.brata Pavla Orlovica,Cuvaju još i danas Krstas barjak Pavla Orlovica.Saznavsi za to Kralj Aleksandar I Karadjordjevic poslao je cetu zandara da uzmu barjak za muzej u Beogradu.No Damjanci im potprasili iz pusaka i Barjaka nisu dali.OD TADA SE TAJ barjak cuva u tajnosti.Nevesinje je to i krov SRPSTVA JE TO.

Danilo Maric - 9. септембар 2005. у 18.01 (*.aol.com)

Svi ljudi povremeno pokazuju zanimanje za svoje korjene, pa i svoje prezime, pa sam tako i ja nekoliko decenija tragao za podacima svojih predja, iz čega je proistekla i knjiga MARICI U HRCEGOVINI.

Nazalost, ne spadam u ljude koji vjeruju u sve sto je napisano o porijeklima, jer sam se uvjerio dosta puta da ima mnogo improvizacija, naivnosti i pretjerivanja.

Ovaj prilog je veoma zanimljiv i procitao sam ga sa paznjom. Ovdje je dosta receno i o najvecem istrazivacu srpskih hercegovackih naselja i prezimena, Dr Jefti Dedjeru, a ovom prilikom pridodajem podatak da je zbog toga otrovan u okolici Mostara, u Dracevu, dok je istrazivao i pisao o srpskim porodicama, tako da zamišljeni posao nije stigao da zavrzi sjeverno i zapadno od Mostara.

Molim profesora za izvor podataka dat ovdje pod 44. (MARIC, su iz Humske zemlje, pominju se 1376 godine, žive u Bratacu, Nevesinju i rasijanju.) Inače Marica ima u oko 80 sela u Hercegovini, sve tri vjere i nacije, a po mojim istrazivanjima, a i Dedjerovim, jedino su starjenici Marici porijeklom iz Kosora (12 km od Mostara), i uzgrded da kažem da je ovo selo, u jednom periodu srednjeg vijeka, pripadalo nevesinjskoj nahiji.

KomentarI (inzenjer) - 9. септембар 2005. у 22.48 (регистровани члан)

Opisane porodice, su samo dio porodica na tom prostoru. Koliko vidim prilično su tacna mjesta gdje te porodice sada žive i poticu, ali su većinom podaci o porodicnim stablima nekoliko vijekova unazad, veoma diskutabilna (iako poticem od jednih od navedenih prezimena)!

Kretanja i pomeranja Srba su se desavala mnogo puta od dolaska turaka, tako da su podaci nepotpuni (zapaljeni manastirski i crkveni arhivi, nepismenost itd).

Sam autor pominje dosta porodica koji su u stvari doseljeni iz Pive i Zete, i kao starosjedioci tih krajeva, ne mogu biti u isto vrijeme starosjedioci Hercegovine (najucljiviji je primjer Tadic, sa asocijacijom na sadasnjeg predjednika Srbije).

Ovo ne umanjuje pitanje šta hercegovci sada rade za svoju Hercegovinu (posebno mi vani), gdje ništa ne radi, a okupator vrslja po nasoj djedovini (mislim na prijedlog da krenemo i ujedinimo Hercegovinu sa otadzbinom Srbijom i Crnom Gorom, a ne da živimo od slave predaka, koji so to barem pokusavali vise puta)!!!

Nije vajda da smo „masovnim opismenjavanjem” izgubili zelju za ujedinjenjem!!!
koPoB
2009-10-11 08:52 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.04 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 20.50 (registrovani član)

kotur - 10. септембар 2005. у 16.26 (*.sympatico.ca)

Sorjani(s kao skola)Dardani i Nadazdini (z kao zaba)su naj starija prezimena u Hercegovini,ova prva dva su potpuno nestala a i Nadazdina ima vrlo malo.Za njih se nezna kako je nastalo prezime kao i od kuda su dosli.Od 6 stoljeca zivjeli su na Hutovu blatu,kasnije se raselili u Burmaze,oko Konjica i Pribilovce.Postoje slična prezimena u Rusiji i Madjarskoj.U 12 stoljecu, u Dubrovackim knjigama postoje zapisi o trgovini sa Nadazdinima.A o Miliradovicima kako neko ih spomenu gore,to su bogumili i Radimlja kod Stoca je u stvari njihovo groblje.Preselili su se u Rusiju i promjenili prezime.Ovo mi je pricao pokojni djed.Puno pozdrava mojim hercegovcima.

drmogaca (seksolog) - 11. септембар 2005. у 01.44 (регистровани члан)

>>KomentarI (inzenjer) - 9. septembar 2005. u 22.48 (registrovani član)
Opisane porodice, su samo dio porodica na tom prostoru. Koliko vidim prilično su tacna mjesta gdje te porodice sada žive i poticu, ali su većinom podaci o porodicnim stablima nekoliko vijekova unazad, veoma diskutabilna (iako poticem od jednih od navedenih prezimena)!<<
Koliko puta sam se zaletio, pozivajuci se na ovakve dokumente, u nekakve kafanske rasprave o porijeklu i solidno se „provalio”. Dodje neko potkovaniji i dokaze mi skoro da ni sam nisam ono sto jesam, nego da sam neki drugi.
Ja vjerujem da je gospodin nasao ova prezimena u starim knjigama, takođe je tačno da takva prezimena žive u selima koja su pomenuta, ali nisam ubijedjen da je to isto pleme.
Recimo, u Nevesinju imate porodice Budalic i Nikolic. Braca rođena od istoga oca i majke.
Pa gledam i neke zakljucke u vezi sa kracim i dužim prezimenima (Elez, Elezovic, Djogo, Djogic, Djogovic...) Nisam siguran da se radi o istim porodicama. Gore piše o starosti porodica Zerajic, Sarenac...a ja se sjecam kao dijete, da je govoreno da su Zerajici i Sarenci od iste loze, zajedno sa Djogovicima, Stajicima i još nekom porodicom koje se ne mogu sjetiti i da svi slave Lazarevu Subotu, sto je tačno. Znam da Djogici slave Sv. Jovana. Pa onda znam da Zirojevici iz Gacka i ovi sa Zaloma i Kifina Sela ne nalaze nešto puno rodjackog, pa...pa pojma nemam šta sam još htio reci?!
Kifino Selo pomenu da su Dabarcici postali od Rulja. E to bi recimo i mogao uvaziti, posto im je slava zajednicka . Ja sam čuo da su plemena mijenjala prezimena, ali su se slave drzali, sto je dosta logicno.
Ovo su samo neka od mojih natukivanja, koja nemaju nikakvo ni naučno pokrice, ni istrazivacko, već 'nako mi ponekad nadodje, pa razbijam glavu takvim stvarima.

firaunPFC (arms dealer) - 11. септембар 2005. у 16.43 (регистровани члан)

Pitanje za Danila Marica:ono za nahiju rece li mu mali Mujica?Za Krst casni i Slobodu zlatnu!

Danilo Maric - 12. септембар 2005. у 15.45 (*.aol.com)

Odgovor FIRAUNU
ODGOVOR CIGANINU

Ovdje se mnogo govorilo o Dr Jefti Dedijeru, Cvijicevom uceniku i saradniku u istrazivanju srpskih zemalja, a nije spomenut drugi jedan važan istrazivac Hercegovine, pop Nakicanovic, koji je zapisao, između ostalog, kada su Mleci konacno otrgli od Turaka Boku, da je u popisu Boke iz 1888. godine zapisano: „Maric iz Djenovica doselio prije 6 godina iz Kosor, iz nevesinjske nahije.”

Dakle, Firaune, nije mi rekao mali Mujica da se nevesinjska oblast zvala NAHIJA, već mi je to rekao srpski pop Nakicanovic, rekao mi je najveci srpski istrazivac, Cvijic.

A i da nije sve tako pravo, pa i da sam i pogresno upotrebio taj turcizam, kako mi to ti možeš prigovoriti, kada si se ti čak i potpisao turcizmom firaun, sto je turska riječ za ciganina.

cano - 15. септембар 2005. у 17.03 (*.co.yu)

Da li neko može da mi kaže nešto o porijeklu prezimena Mavrak.Veoma je rijetko.Moji prci su sa Zijemalja ,kao i

Calije,Antelji,Mucibabici...U Vojvodini su Mavraci Madjari katolici.
Pozdrav za sve iz Zeljuse,gdje god da ste.

kliring (filosofkinja) - 16. септембар 2005. у 10.31 (регистровани члан)

A prezimena Kosovic - moje /Dracevo - u Popovu polju/ i Jahura - babino /sa Obzira/...zanima me poreklo...možda neko do vas može da mi pomogne...hvala najlepse

cano - 19. септембар 2005. у 07.45 (*.co.yu)

Procitala sam ono sto je napisao gospodin „kotur” i vidim da i mavraci imaju par zajednickih stvari sa prezimenima koje je on naveo .Npr. ima ih u Madjarskoj,zatim, da su možda i Mavraci kao i ostali sa Zijemalja bili bogumili ,obzirom da na sred Zijemaljske visoravni a i okolo ima dosta stecaka.Po nekim,do duse nepouzdanim izvorima ,mi pravoslavni Mavraci poticemo od nekih grka Mavrakusa (danas to prezime pouzdano postoji u Grckoj),a oni koji su katolici negdje sa Mediterana Spanija,Francuska ili Italija.Da li u istoriji postoje neki podatci o ovakvoj vrsti migracija (sa Mediterana na kontinent)?Mada ne znam šta bi to covjeka natjeralo da ode sa mediterana i zašto.Molim nekog ko bolje poznaje istoriju da mi kaže koliko je moguće da ovo moje „nepouzdano saznanje” ,ima pokrica u istorijskim cinjenicama.Hvala!

_RS - 19. септембар 2005. у 11.51 (*.bantrel.com)

cano
Ja sam čuo za narodno predanje koje kaže da su nekad davno Grci po „povrsici” - (ledena kora po kojoj se može hodati a da ne propadas u snijeg) odselili iz Hercegovine,
konkretno iz Zijemalja, Nevesinja, Gacka...bili su to stocari.
Jedan Grk iz regiona Kalamate sa juga Grcke mi je objasnio sledeće vezano za prezime Mavrak tj. Mavrakos, a ne Mavrakus kako si ti mislila, i evo šta mi je rekao:
this family name must be Mavrakos, means „little black” (mavros = black in Greek).
I don't know personally anybody with this name but there must exist.

I zaista, otisao sam na sledeći link za telefonski imenik Grcke
http://whitepages.oteshop.gr/en/index.jsp
i samo u Atini ako ukucas u rubriku „Surname” - Mavrakos
dobijes 9 pretplatnika sa prezimenom Mavrakos.
Imena su npr. Athanasios, Christos, Dimitri Konstantinos, Spyridon

pozdrav
_RS

IG0R - 19. септембар 2005. у 18.56 (регистровани члан)

Као прво богумили су бугарска секта а нема ниједног стећка у Бугарској. Вероватно си мислили на Босанску цркву и крстјане који се погрешно називају богумилима (посебно у уџбеницима СФРЈ). Стећке су дизали православци, крстјани и чак неки католици. Стећака има највише у Херцеговини, Босни, југозападној Србији, северу ЦГ, Далмацији.

Некропола у Радимљи (која служи као службена слика и прилика стећака и „босанске” културе) је гробље српске православне племићке породице Милорадовића-Храбрена који у своје заужбине убрајају бројне православне цркве Херцеговине и један манастир звани Житомислић.

Што се тиче Маврака, Дедијер је записао да Мавраци тврде да су пореклом из Попова (Попово поље) а пре тога дошли из Црне Горе (или ондашње-садашње шире Црне Горе).

Могу ти само рећи да се Мавраци спомињу у књизи Н. Вујошевића Зећанина, „Из старих мартикула Подгорице и Зете”. За остатак се мораш обратити Вукоти Миљанићу у Новом Саду.

A ja? - 19. септембар 2005. у 22.45 (*.net.do)

Nisam sve bas detaljno citao, ali mi se čini da mog prezimena nema...
Odakle potice prezime Vukosavljevic?

Hvala unapred

homosapiens (student) - 19. септембар 2005. у 23.10 (регистровани члан)

Vukosavljevica nema ali zato ih ima puno na Romaniji, ja bar toliko znam.
Pozdrav svim Hercegovcima a posebno Ceranicima sa Oblja.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.05 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 20.55 (registrovani član)

mure - 20. септембар 2005. у 04.28 (*.dlm.ru)

Vukosavljevici su iz Pive (sela Seljani i Zakamen)

------------------

natasa_no (student) - 20. септембар 2005. у 05.08 (регистровани члан)

Lepa tema.

devojacko prezime moje majke je Vucenovic. Mi smo iz Slavonije, stari su pricali da smo poreklom iz Crne Gore. Kada je majka studirala u Beogradu jedan profesor joj je rekao da su nasi preci dosli negde sa „tromedje” Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Znate li nešto o poreklu prezimena Vucenovic? Unapred hvala!

-------------------

Backa (Poslodavac) - 20. септембар 2005. у 11.30 (регистровани члан)

Interesantna tema iako jako teska za proveravanje.
Ineresuje me da li neko od Vas zna nešto o prezimenu SENIC.
Pozdrav svim ljudima dobre volje!

--------------------

Da li - 20. септембар 2005. у 12.32 (*.aol.com)

neko zna odakle potice prezime PRANJIC, čula sam da je porijeklom iz Hercegovine...

---------------------

Pile_od_tri_kile (Student) - 20. септембар 2005. у 12.34 (регистровани члан)

Evo i ja da se javim.. Moja mama je djevojacki BEGIC oni su iz Listice, a ja se prezivam MILETIC jeli zna iko odakle su MILETICI, mi smo iz Bosanske Krajine i jedini smo MILETICI u siroj i uzoj okolini:))

Ako bi mi iko mogao dati neku informaciju, bila bi zahvalna. Mi smo pravoslavci znam da ima Miletica puna Hercegovin ali su oni katolici?????????

----------------------

dejan8 (student) - 20. септембар 2005. у 13.38 (регистровани члан)

Da li iko zna vise o porijeklu Djerica ili Djukica?
Navodno su iz Hercegovine/Crne Gore i po predanju Djukici pripadaju
u Vasojevice?

Hvala

----------------------

natasa_no (student) - 20. септембар 2005. у 15.55 (регистровани члан)

Ne, Snow White, nisam iz Tenje:), mada sam imala neku rodbinu tamo. Ja sam iz Slavonske Orahovice. Pozdrav svima, jako zanimljiva tema.
koPoB
2009-10-11 08:53 PM
Kifino Selo - 20. септембар 2005. у 20.28 (*.ameritech.net)

Po Dedijeru,CABAK je u Kifino Selo,doselio iz Miljevca kod Nevesinja.Znam da postoji lokalitet u Miljevcu,koji se i danas zove Cabakov Gaj.Sto potvrdjuje ovu Dedijerovu zabiljesku.Navodno po Dedijeru preselili su u Kifino Selo jer je u Miljevcu bila epidemija kuge.Jedna kuca Cabaka potice iz Bosne i blizi su po krvi ovima u okolini Sarajeva ,mjesto Rakovica.Ovi iz Miljevca dali su im zemlju i primili ih kod sebe.To opet ukazuje na to da su rodjaci sa njima i ovi iz Bosne,Najpoznatiji od njih bio je DJuro Cabak,bio je pripadnik hajducke ćete koju je predvodio poznati harambasa Pero Tunguz.DJuro se istakao u bojevima u Nevesinjskom Ustanku,kao i u operacijama kojima su ustanici sadejstvovali sa Crnogorskom vojskom.Po dolasku Austro-ugarske na te prostore ova junacka druzina nije polozila oruzje i ponovo su se istakli u pobuni koja se dogodila kod Uloga 1882.g.TZ.Uloska buna.Ostupili su posle junackog otpora i ubistva Austro-ugarskih vojnika i zandarma na visoravni Morine, za Crnu Goru.DJuro je umro u izbjeglistvu u Crnoj Gori.Sahranjen je na Grahovu.Smatram da je ovo pleme starjenickog porijekla u Hercegovini što se može zakljuciti i iz prezimena.Slično izvedena prezimena u Hercegovini su i slijedeca prezimena;Telebak,Kuribak,Beribak,To su vrlo stara plemena koja su tvrdokorno cuvala sve svoje; vjeru ,porijeklo pa i prezime.Nisu podlijegali pomodarstvu koje se proširilo iz Bugarske,da se uzima prezime po imenu djeda ili oca.I ako su to radili uzimali su pravi Srbi ime oca kao srednje ime NPR;Janko Vucicev Tamindzija.A ime porodicno se cuvalo isto kao i Krsno ime,kao i zjenica oka.No da još napomenem da među Samim Cabacima postoji i predanje da su porijeklom od Vukadinovica iz C.Gore.Slave Sv. Nikolu,presluzuju Sv.Petra.

------------------------

Kifino Selo - 20. септембар 2005. у 22.23 (*.ameritech.net)

Magazini su porijeklom od Trebinja. Iz okoline Trebinja doselili na DZepe kod Konjica.Kuljani, Cavaljuge i Kovaci vode zajednicko porijeklo i slave Scepan dan,Kuljanii po predanju doseli od Trebinja najprije na Kulu,kod Borackog jezera po tome navodno,dobili prezime.Sa Kule se raselili po selima oko Konjica.

------------------------

pbojan - 21. септембар 2005. у 08.49 (*.net.au)

Prezivam se BOJANIC.Poticemo sa MANJACE kod BANJALUKE.Slavimo Sv. STEVANA. Znali iko ista o poreklu? hvala

------------------------

aakk - 21. септембар 2005. у 12.39 (*.online.no)

Pitanje za gospodina Laketu ili nekoga ko se razumije.
Da li u hercegovacke Kovacevice spadaju i Kovacevici iz Crne Gore (kraj između Trebinja i Niksica? Taj kraj je i poznat kao stara Hercegovina.
Hvala

-------------------------

Prof. LAKETA - 21. септембар 2005. у 16.06 (*.com.au)

Postovani citaoci,
Ne znam kako i na koji način je dosao ovaj moj rad na stranice„Serbian
cafea” ali vidim da je izazvao veliku paznju i zanimanje među Vasim citaocima sto mi je posebno drago. Mnogi Vasi citaoci traže svoje korjene i porijeklo,ali dobro neko rece:„stanite ljudi,covjek ne može
sve”.Tu ste i Vi da Vasim radom i uz pomoć drugih ljudi saznate nešto
vise o Vasem porijeklu o Vasoj porodici i porodicnom stablu.Vidio sam da
ima veoma dobrih radova o pojedinim porodicama kao o porodici Cabak,pozdravljam moga druga i prijatelja Veljka Cabaka iz Kifina Sela.
Gospodinu Maricu mogu reci za pitani podatak sledeće:„Maric(Marich)su iz
Humske zemlje.U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva prvi put se pominje izvjesni Radovan Maric,dana 7.5.1376godine, u zbirci dokumenata
Diversa cancellarae XXIV,folia 141,od 7.5.1376 godine. Inače postoje
dokumenta arhiva od 1278.kada se pominju izvjesne srpske porodice,jer su
nasi ljudi održavali veoma žive trgovacke veza sa Dubrovnikom i sve je to uredno zabiljezeno i sacuvano do danas.Važan izvor su povelje srpskih
srednjovjekovnih vladara manasririma i dubrovcanima o slobodi trgovine.
Tu se nalazi obilje podataka o našim starim porodicama,kao u Decanskoj
hrisovulji od 1335 godine,gdje su upisane mnoge porodice koje su doseljene iz Huma,Hercegovine u oblast Decana.Pozdrav svima.
Prof.Nikola Vladov Laketa

-----------------------------

hitra (dotore) - 21. септембар 2005. у 16.33 (регистровани члан)

Cao, po prvi put se javljam:)
Super ste ljudi!

Interesuje me porijeklo prezimena MADZAR!
Čula sam da ih ima u okolini Trebinja, tacnije u Pridvorcima.
Da li neko zna nešto više o porijeklu ovog prezimena i da li slave Svetog Nikolu?

IG0R - 24. mart 2006. u 20.57 (registrovani član)

cano (ing.) - 21. септембар 2005. у 17.39 (регистровани члан)

Pozdravljam sve ucesnike ove diskusije!
profesore Laketa da li mozete da mi kazete nešto više o porijeklu prezimena BANJANIN,koji za sebe tvrde da su licani,a ja ”da si ono sto ti je žena„,dakle- hercegovac.Uopste licani,da li se mogu nazvati prije hercegovcima,obzirom da je Lika naseljavana uglavnom hercegovcima.Nadam se da pitanje nije suvise glupo i unaprijed se zahvaljujem.

-----------------------

IG0R - 21. септембар 2005. у 20.34 (регистровани члан)

Ковачевићи од којих потиче ненародни (комунистички) херој, злочинац, несој и инстигатор браотубилачког крвопролића Херцеговине и Црне Горе, Саво Ковачевић, је из Нудола. Његови Ковачевићи су пореклом Граховљани, славе св. Георгија, прислужују св. Матију.

Стојан Ковачевић је из Срђевића код Гацког. Његови Ковачевићи припадају племену Малешеваца (потомака Малеша), славе св. Игњатија Богоносца. Највероватније су се доселили из јужнијих крајева, потичу тако од Алексића (иначе најбројнијег малешевачког братства) као и добар део осталих малешевачких братстава (па и Дедијери). За непотпуно списак малешевачких породица (или тачније презимена која данас носе Малешевци) у Херцеговини и изван ње обратити се на http://www.malesevci.org.yu/index.php?str=6. Можете приметити Ћоровиће, а ко зна Херцеговину рећи ће да су они Угреновићи (славе св. Јоакима и Ану), макар они Владимирови и Светозареви. Тачно, ово је само огранак Алексића који се одвојио у скоријој историји, та чињеница (и ова о Ковачевићима или нека друга о Перишићима, Радовићима, Петровићима, Миловићима) може бити веома поучна. У проучавању породичног порекла није довољно гледати презиме (које се често мењало услед одвајања огранака, сеоба, бекства због крвне освете) већ крсну славу и прислужбу уколико постоји (обично старија слава, пре промене, осим када се односи на други датум истог свеца - Ђурђевдан + Ђурђиц, Св. Игњатије + пренос моштију св. Игњатија, Јовањдан + Ивањдан). Тако ни помен презимена, био он Марића или Ковачевића, у дубровачком архиву не мора значити да означава баш ту вашу ту породицу. Тако на пример дубровачки архив помиње следеће породице као изданке Малеша (односно малешевачког катуна): 1386. Перутиниће, 1393. Радославиће, 1408. Кребиљановиће, 1431. Пероничиће, 1435. Мораковиће и Клапчиће. 1436. Хераковиће, 1444. Радовиће, 1466. Новаковиће, 1525. Вукићијевиће и Јановиће. У которском архиву се спомињу 1405. Милошевићи и 1477. Добранчевићи. Данас ниједно малешевачко братство не носи ниједно од тих презимена, многа уопште не постоје више у Херцеговини а нека постоје али их носе несродне скупине (тојест немалешевачке породице хераковића, Радославића, Радовића, Новаковића, Милошевића).

koPoB
2009-10-11 08:54 PM
Укратко, одговор је не, нису исти.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.07 (registrovani član)

Dusan Zdrale - 21. септембар 2005. у 21.07 (*.ameritech.net)

Nigdje moga prezimena u ovom opisaniju.Zdrali su se raselili sa Baljaka iznad Bilece.Danas ziva u opstinama:Kalinovik,Srpsko Sarajevo i u rasejanju.Može te li mi pomoći da saznam pravi korijen nasega prezimena.
Ovo je moja molba za gospodina iz Australije.

Srdacan pozdrav
Dusan Zdrale

IG0R - 24. mart 2006. u 20.58 (registrovani član)

IG0R - 21. септембар 2005. у 22.47 (регистровани члан)

Да не буде да теми ништа не доприносим, ево ужег и скромног списка класификације појединих породица по родословном племену (које се разликује од географског племена попут Бањана, Рудина, Гацког, Зубаца, Корјенића - који окупљају географску регију, одређена села и скуп насељеника који се деле на више група различитих порекла):

- Св. Лука (Никшићи, Ровчани): С обзиром на њихов масивни број (највећи од свих доле изложених групација) и распрострањеност не само у динарским крајевина већ широм српског национа уопште, немају никакво специфично име. Најчешће уз славу св. Луке иде народно предање да су некуд некада одавно дошли из Никшића или његове непосредне околине (или једноставно Херцеговине, Црне Горе ако је у питању повећи број километара и генерација). Народно предање на страну, Которски архив у Боки налази Никшиће пореклом из Зете (плодне равнице код ПГ у којој се налазе Плантаже АД од чијег грожђа се пуне боце Вранца). Народно предање Никшића спомиње Илијана, „бана” Грбља (географско племе кроз чије срце је скоро свако насумице прошао путујући од ТИ аеродрома до БД) и Кртоле, сужени део полуострва јужно од аеродрома. Детаљи нису битни, важно да су постојале својевремено три групе Никшића, једна у Зети (код ПГ) друга у Оногошту (област и град ће касније узети име по племену Никшином), трећа у Морачи. Од ове задње групе имамо племе Ровчана (Ровца) у коме већину и историјско језгро чине братства која деле исто порекло и славе св. апостола Луку а то су Булатовићи (и то сви и свуда), Влаховићи, Срезојевићи и Шћепановићи. Од оних око Никшића-Оногошта смо добили само племе Никшића које је се поделило (који су остали на том подручју) или раселило (од Лике до Македоније). Само племе Никшића више не постоји, постоје географске племенске области Жупе, Горњег и Доњег Поља, Лукова, Бијеле Рудине, Трепча итд. у којима Никшићи чине одређени или знатни део становништва уз друге досељенике. Од оних око Подгорице су највероватније лучинштачка братства Зете. У западнијим крајевима Херцеговине је већина породица које славе св. Луку досељена било из Попова или Билећких Рудина. „Рудински” су даљим пореклом са Требјесе, док су „поповски” пореклом од Риђана (једног другог племена које је живело у тој регији града Оногошта)

- Св. Петку Параскеву славе породице су пореклом из Брда, тачније племена Бјелопавлића, а ови даљим пореклом из Дукађина у северној Албанији на левој обали Дрима. Занимљиво је да се ова слава често налази у југоисточним српским етничким границама Српства - Врању, Лесковцу, Македонији. Могуће је да су сви заједничког порекла и насељени у исто доба (негде у 14. веку) по ширењу немањићке државе на југ, али то је само идеја која је мени пала на памет. У Бјелопавилића: Бобичићи, Богићевићи, Богетићи, Бошковићи (из Орје Луке), Брајовићи, Дамјановић, Драговићи, Ђуровићи, Јовановићи, Јововићи, Јочићи, Калезићи, Ковачевићи, Мијајловићи, Михаиловићи, Мишковићи, Павићевићи, Пелевићи, Прашчевићи, Радовићи (из Мартинића), Радоњићи, Савељићи, Станишићи, Стојовићи, Шарановићи, Шкеровићи, Шушковићи. Бубићи, Групковићи, Ераковићи итд. су секундарна или у овом случају заједничка презимена, то јест ова горе наведена презимена су настала разграничењем ових оригиналних презимена, поделом на огранке.

- Лазареву Суботу или Врбицу славе породице у Херцеговини које доста ажурно бележе порекло од Кривокапића-Цуца и то из села Кобиљ Дола. Чини ми се да је и Емир ваљда на основу старе славе своје породице себи пронашао порекло (јер спомиње исте Кривокапиће). Српске породице које негују овај празник (који нема фиксног датума већ зависи од Васркса односно Цвети) у Босанској Крајини не бележе ништа друго сем да су из Херцеговине (одакле су највероватније).

О осталим племенима и славама - св. Клименту, св. Игњатију (Малешевцима), Пилатовцима, св. Стевану Дечанском, Св. Сави, Предојевићима.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.01 (registrovani član)

+ - 21. септембар 2005. у 23.33 (*.cable.roger)

Šta je sa NINKOVICIMA?

ima nas na hiljade u Trebinju, samo me interesuje pravo poreklo.Neki kažu da dolazimo sa Zabljaka u trebinjsku opstinu-tacnije sela Vrbno(Donje i Gornje) i selo Necvijece

neko zna možda pravu istinu ?

hvala

--------------------------

Prof. Laketa - 22. септембар 2005. у 02.06 (*.com.au)

Ovo stvarno prevazilazi moje mogućnosti,gospodine Igore pomazi,vidim da
dobro vladas ovom materijomi pisi ljudima. Ja ću odgovarati onim citaocima za koje imam tacne i provjerene podatke.Ostalima se unaprijed
izvinjavam da budnu strpljivi,valjda će se naći neko od naših citalaca
da dane valjane odgovore za njih.
NINKOVIC, su stara porodica,po njima su dva sela dobila ime:jedno u Trebinju a drugo u Vrataru kod rijeke Sutjeske,na granici između Bosne
i Hercegovine.Kod Pirlitora u C.Gori ima staniste Ninkovica.U Kotorskom
arhivu 1399 godine,pominje se Radonja Ninkovic,za koga se veli da je iz
Niksica u Zeti. Istrazivac starina Dr.Andrija Luburic,veli da su Ninkovici rod sa Visnjicima,Golijanima,Regojima u Zagorju i Savicima u
Nevesinju.Od porodice Savic iz sela Slata kod Nevesinja vodi porijeklo
kosarkas Zoran Savic,dugogodisnji reprezentativac do početka poslednjeg
rata 1992 godine,živio u Zenici.
BANJANIN, su dobili prezime po mjestu stanovanja,Banjanima kod Bilece,
prvi put se pominju 1319 godine.Žive sirom bivše SFRJ i u rasijanju.
Ostalim citaocim srdacan pozdrav. Prof. Nikola Vladov Laketa
koPoB
2009-10-11 08:55 PM
Prof. Laketa - 22. септембар 2005. у 02.07 (*.com.au)

Ovo stvarno prevazilazi moje mogućnosti,gospodine Igore pomazi,vidim da
dobro vladas ovom materijomi pisi ljudima. Ja ću odgovarati onim citaocima za koje imam tacne i provjerene podatke.Ostalima se unaprijed
izvinjavam da budnu strpljivi,valjda će se naći neko od naših citalaca
da dane valjane odgovore za njih.
NINKOVIC, su stara porodica,po njima su dva sela dobila ime:jedno u Trebinju a drugo u Vrataru kod rijeke Sutjeske,na granici između Bosne
i Hercegovine.Kod Pirlitora u C.Gori ima staniste Ninkovica.U Kotorskom
arhivu 1399 godine,pominje se Radonja Ninkovic,za koga se veli da je iz
Niksica u Zeti. Istrazivac starina Dr.Andrija Luburic,veli da su Ninkovici rod sa Visnjicima,Golijanima,Regojima u Zagorju i Savicima u
Nevesinju.Od porodice Savic iz sela Slata kod Nevesinja vodi porijeklo
kosarkas Zoran Savic,dugogodisnji reprezentativac do početka poslednjeg
rata 1992 godine,živio u Zenici.
BANJANIN, su dobili prezime po mjestu stanovanja,Banjanima kod Bilece,
prvi put se pominju 1319 godine.Žive sirom bivše SFRJ i u rasijanju.
Ostalim citaocim srdacan pozdrav. Prof. Nikola Vladov Laketa

--------------------------

Sergej33 (ing) - 22. септембар 2005. у 09.09 (регистровани члан)

Tasovci iz sela Trebiova kod Trebinja.

Ovo sam nasao na jednom crnogorskom sajtu.

„Tasovac, ogranak Štekojevića - Štekovića - Bobića (potomci Teša) iz Pješivaca neki se naselili u Trebijevo (Trebinje). Od njih su u: Gacku (Hercegovina) jedan odatle se preseli u Pljevlja, Pivu, kod Nikšića, Mojkovca (u Lepenici evidentirani 1445. god.)”

Da li mi neko može poreklo Tasovaca potvrditi i da li se pominju negde pre 1445.
S obzirom da su se neki preselili na Korculu i primili katolicanstvo , da li je nekom poznato kada je do te seobe doslo.

Da li je poznato nekome gde su se iselili Jakicici (Jakice) iz Drobnjaka posto ih tamo vise nema.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.07 (registrovani član)

-----------------------------

schetodes - 22. септембар 2005. у 09.16 (*.co.yu)

Krsna slava,donesena iz starog mjesta stanovanja, u istinu može da bude jedan od relevantnih faktora za utvrdjivanje stepena srodnosti odredjenih grupa bratstava,naročito kada su oni odvojeni od svoje maticne(plemenske) teritorije.Za grupu istocnohercegovackih bratstava koji poticu iz Trebjese (zupa Niksicka) postoji po mišljenju dr. Jefta Dedijera osnovana pretpostavka da su u daljoj ili blizoj proslosti potekli iz bliskih ili ti istih rodova,stoje delimicno potvrdio I Tomo Seslija u knjizi „Tragom naših predaka”.Po tvrdjenju Seslije u jednoj kuci MILOBRATOVICA u Trebjesi bilo je dvadeset odraslih muskaraca I samo jedna lijepa djevojka, njihova sestra.Kada su Turci saznali za tu ljepoticu odluce da je otmu ili da joj učine kakav zulum.Tako jednog dana dodju devet Turaka da je otmu I odvedu.Docekaju ih njena braca I svih devet Turaka pobiju ispred svog ognjista.Nakon toga morali su da se razidju I mijenjaju prezimena.Migracija Milobratovica isla je stihijski u vise pravaca.Kako je Hercegovina većinom brdovita I sumovita,vise bratstava se doselilo u istocnu Hercegovinu u krsne Banjane I Oputne Rudine pa sve do Neretve.Da su svi Milobratovici istog porijekla kazuje I to što svi do danasnjeg dana slave svetog LUKU.Jefto Dedijer u svojoj knjizi „Hercegovina”navodi sledeće:SESLIJE,SUDzUMI i KOKOLJI su isto pleme.Od njihovog su plemena:KRUNICI u Ljubinju,BIJELOVICI u Sumi trebinjskoj,SILJEGOVICI u Gacku,BJELETICI u PRERACIMA(GOLOBRDJU I KOVACIMA),PAPICI na Vlahinji,BOZOVICI I RULJI u Nevesinju I TOMASEVICI u Zupcima.Po nekim tvrdjenjima I Celebici su potekli iz ove trebjesanske grupe I odatle krenuli prema Cetinju I Stitarima.I neke Kundacine tvrde da poticu iz ove grupe.Po nekim predanjima I SESELjI vode porijeklo od MILOBRATOVICA ,ali je jedan broj presao u katolicanstvo.Po tvrdjenju dr. Vojislava Seselja ,lidera SRS,Seselji su dalji rodjaci sa Seslijama.Neki katolicki istoricari(među njima I Stjepan Seselj) tvrde da su Seselji katolicka familija.Jedan Seselj je po njima otisao u Popovo(Orahov Dol)da sluzi kod pravoslavnog popa te posto ovaj nije želio katolika za slugu,taj njegov sluga Seselj je presao u pravoslavlje I od njega vode porijeklo svi pravoslavni Seselji koji slave svetog Luku.

-----------------------------

glorija (domaćica) - 22. септембар 2005. у 11.59 (регистровани члан)

Nigdje ne procitah prezime GUZINA, zašto?
Nije mi poznato da ima ZIROJEVIC-a u Kifinom selu i Zalomu, ali znam sigurno da ih ima (ili ih je bilo) u Braicevicima, a ima ih i u Niksicu (Crna Gora), što se ovdje ne spominje.
Aleksa Kovacevic se dopisivao sa mojom majkom 2o godina.

------------------------------

IG0R - 22. септембар 2005. у 16.09 (регистровани члан)

Вукосављевића нема широм ЦГ, Брда, Зете и Херцеговине. Зато их има у Боки, у селу Кути код Херцег-Новог памте да су се 1687. (под великом сеобом из Херцеговине ) доселили са Грахова (племе у Старој Херц-сада југозап ЦГ). Слава св. Илија.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.04 (registrovani član)

Pozarnica (producent) - 22. септембар 2005. у 17.34 (регистровани члан)

Nisam znao da se Ivkovici prvi put pominju 1435.
Ja sam rođen u Pozarnici kod Tuzle, koja manje-više ne postoji ili nije srpska poslije 1992. Moji su se doselili oko 1875. sa Dreznja, gdje i danas žive Ivkovici, ali saznajem da su prije Dreznja zivjeli na Bijeloj Rudini kod Bilece, gdje ih takođe i danas ima, i gdje je, bar prije 3 godina, neki Blazo Ivkovic drzao restoran pored puta Bileca-Gacko.

Između legendi, istina je da su bila 4 brata koja su krenula na sjever, u Bosnu, u vrijeme oko Nevesinjske puske, možda prije, možda poslije, ne znam. Trojica su ostala u Pozarnici i susjednom selu Caklovicima, a jedan je zavrsio u Semberiji, u Dvorovima kod Bijeljine. Od tih semberskih Ivkovica potice Branislav Ivkovic iz SPS-a.

Od mojih Ivkovica potice pukovnik Stojan Ivkovic, Solunac, koji je 1943. ubijen u Boki, od strane tzv. skraparske grupe komunista, lokalnih katolika. Nije bio u četnicima, ali je bio bivši oficir Kraljevske vojske. 1934. je bio zapovjednik Tuzle i zatvorio je grad kad su muslimani i Hrvati javno slavili smrt kralja Aleksandra, pohapsio vinovnike, i zbog toga bio premjesten čak u Stip. Njegov unuk Stojan je dugo godina igrao kosarku, centra za Spartak iz Subotice.

Moji Ivkovici su otisli iz Pozarnice kad je pala, u junu i julu 1992. Pozarnica je bila četnicko selo i kažu da je u Drugom svj. ratu brojala 500 ljudi pod oruzjem. Ipak, osnovna skola se poslije rata zvala Dr Mustafa Mujbegovic, iako nijednog muslimana u selu nije bilo. U proslom ratu, strateski, Pozarnica se nije mogla dugo braniti i, iako je branjena, naređeno je povlacenje, a muslimani nisu smjeli uci u selo pet dana, jer nisu vjerovali da je Pozarnica napustena.

Ivkovica ima u okolini Beograda, u Malom Mokrom Lugu čini mi se.
Ne znam odakle je Dusan Ivkovic.

Sad nas ima najviše u Bijeljini, ali i po čitavom svijetu, od Beograda i Novog sada, Danske, Svedske, Moskve, Njujorka, Sidneja i Melburna, a Boga mi i Zagreba.

Ako neko zna još nešto o Ivkovicima, volio bih da procitam.

---------------------------

Kifino Selo - 22. септембар 2005. у 18.59 (*.ameritech.net)

Zirojevici iz Kifinog Sela,vode porijeklo od Zirojevica sa Zaloma,Njihov predak Simo doselio je sa Zaloma u Kifino Selo.NJega su ubili partizani 1942.g.u mjestu Krekavice,kad i ostalih još jedanaest Kifljana.Taj pogrom nad srbima u Ist.Hercegovini izvrsili su Vlado Segrt i Petar Ilic Drapsin.Poznata stratista srba u Ist.Hercegovini gdje su ova dva dzelata okrvarila ruke do lakata su još Braicevici i Dobrelja u Gacku,Inače Zirojevici sa Zaloma su porijeklom iz Gatacke povrsi,a svi su porijeklom od Predojevica.Ima ih svukud u rasijanju.Bile su do ovog zadnjeg rata i dvije porodice u Lici,koje su tamo starosjedici vjerovatno,naseljeni,posle 1520.g.Guzine su iz Fojnice kod Gacka,poznat je u istoriji Bosko Guzina.Bio je komandat bataljona za vrijeme ustanka 1875.g.Istakao se u bojevima koje su vodili ustanici sa Turcima.Inače Fojnica je sve do 1953.g.pripadala Nevesinjskom srezu,i on se ovjencao slavom kao komandat jednog od Gornjenevesinjskih bataljona, kako su se ti bataljoni tada zvali.Inače od njih su pokojni Ilija Guzina,te nekadasnji gradonacelnik Sarajeva Nenad Guzina.Prosao sam svu Ist.Hercegovinu,malte ne bio u svakom selu i zaseoku,ali bistrijih i obrazovanijih ljudi od Guzina nema.Ta porodica, smatram, ima najviše skolovanih ljudi u Hercegovini koji su razasuti sirom svijeta,Što se tiče i samog mjesta FOJNICE,to mjesto je imalo status carsije još za vrijeme Austro-ugarske okupacije i Kralevine Jugoslavije prema njoj su gravitirala sela koja su danas mahom raseljena.A to su;Ljeskov Dub,Slivlja,Ribari,Jugovici,Dubljevici,Kokorina,Sela iz Borca;Presjedovac Plocnik,Kruscica,Pridvorica,te sela Domrke,odakle poticu sve Buhe,Ravni,Vratnik,Gradina.

-------------------------------

Bjelica - 23. септембар 2005. у 01.55 (*.rr.com)

Ne vidjeh nigdje prezime Bjelica. Vode porijeklo sa Cetinja (bar ovi moji) dosli u sjevernu Hercegovinu (Cesim, Glavaticevo) prije nešto više od 120 godina.
Ima ih takođe kod Bilece (selo Vrbica na granici sa CG i u Berkovicima kod Stoca). Ne znam za njihovo porijeklo.
Sada nas ima od Mostara, SA, BG pa do Amerike:)

Cano, moj prvi rodjaci su Mavraci iz Kljuna i Potoka. (od brata i sestre smo djeca)
koPoB
2009-10-11 08:56 PM
drmogaca (emigrant) - 23. септембар 2005. у 02.18 (регистровани члан)

Kifino Selo,
Nekad ranije si „obecao” da ćeš napisati vise o „dvanaestorici” i ja od tada navracam trazeci i željno iscekujuci taj tekst. Čuo sam nešto o tome još davno, ali sam „bio mali” da mi se to objasni. Kada sam porastao, oni koji su mi mogli objasniti nisu bili blizu.
Iz tvog teksta gore zakljucih da bi Simo, vlasnik kafane, trebao biti unuk ubijenog Sima. A pokojni Risto je sin valjda? Ako ti(nikada prijatelje ne persiram, a nakon tekstova te takvim smatram) nije teško, malo me uputi. Ako Bog da, možda i neku corbu i koje rebarce pojedemo skupa, jal' kod Sima, jal' kod Ceda.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.08 (registrovani član)

ban (slu enik) - 23. септембар 2005. у 02.30 (регистровани члан)

Zemljaci, koji se interesujete za svoje porijeklo još jedan pokazatelj. U izdanju SVETA KNJIGE Beograd izašla je 2005. godine knjiga Riste Milicevica Hercegovacka prezimena pa mozete i tu pronaći nešto o svojim korjenima. Pozdrav za sve Hercegovce

------------------------

Prof. Laketa - 23. септембар 2005. у 03.43 (*.com.au)

Evo još nekih podataka;
GUZINA,(Guzen)su porijeklom iz Fojnice koja je nekada tetitorijalno
pripadala Nevesinju,te se za izvjesnu Radoslavu Guzina, koja se unajmljuje u Dubrovniku 25.4.1414.godine,veli da je iz Nevesinja.Ranije se Fojnica zvala Vojnica jer se tu skupljala vojska za vojne pohode iz
nevesinjske i gatacke povrsi, odatle su Srbi krenuli u boj na Kosovo.
Prema pisanju Dr.Andrije Luburica,istrazivaca starina,kaže se da poznati
hercegovacki prorok Mato Glusac (1774-1870) po zenskoj liniji vodi porijeklo od Guzina iz sela Korita, između Gacka i Bilece.
SARIC,(Sarich)su porijeklom iz dubrovackog zaledja,gdje se prvi put pominje 28.6.1388.izvjesni Bogdan Saric. Sarici se još pominju u selu
Petrovici na Banjanima u Bileci, gdje su najranije zivjeli i neko vrijeme boravili,kasnije se Sarici pominju u Konjicu u selima Borci i
Bradina a ima ih u Mostaru,prema tvrdnji i pisanju Dedijera.
MILIC,(Milich)su porijeklom iz Gacka,a prvi put se pominju 1421 godine.
ZARKOVIC, se pominju pominju 1369 godine.Mrksa Zarkovic se pominje kao
gospodar Valone.Zarkovica ima u Borcu,selo Kruscica,Gacku i rasijanju.
MILETIC,se pominju u Decanskoj hrisovulji 1335-1345 godine.
Pozdrav svima.Prof.Laketa

-----------------------

glorija (domaćica) - 23. септембар 2005. у 07.58 (регистровани члан)

Zarkovica ima i u selu Bodezista.
Krivodo (Krivi Do, pretpostavljam) je selo iz koga poticu neki Zirojevici koji žive kao kolonisti u Novoj Crvenki još od perioda između I i II Svjetskog rata.
Risto (Milovana) Zirojevic (iz Krivodola) je otisao u Ameriku 1920-23, ne znam tačno) i tamo dozivio duboku starost. Umro je u 95-godini i sahranjen je u San Bernandinu (Kalifornija).
Najslavniji je Jovica Zirojevic, alajbarjaktar iz Nevesinjske puske ili nekog drugog rata, nisam sigurna.

Poznavala sam mnogo Guzina i tačno je da su jako bistri i 'talentovani' za ucenje.

Da li mi neko može pomoći da stupim u kontakt sa prof. Momcilom Golijaninom iz Nevesinja?

IG0R - 24. mart 2006. u 21.06 (registrovani član)

glorija (domaćica) - 23. септембар 2005. у 11.08 (регистровани члан)

za Radulovica: Ima mnogo prezimena koja nisu istog porijekla. Popovica , Obradovica, Kovacevica...i još mnogo, mnogo istih prezimena ima kod sva tri naroda iz bive YU (Srba, Hrvata i Bosnjaka). Navela sam samo ona prezimena gdje sam i lično poznavala te osobe. Radovanovica npr, ima i u Hercegovini, i u Srbiji i Crnoj Gori, i u Bosni, a da nisu ni u kakvoj vezi, niti im je slava ista.

-----------------

bilancia - 23. септембар 2005. у 15.22 (регистровани члан)

Hvala prof.Laketa na vasem odgovoru u vezi prezimena Milic(milich),moji Milici slave sv.Avrama zatvornika 11 novembar

-----------------

Colakovic (Cholakovich) - 23. септембар 2005. у 16.01 (*.rr.com)

Sve sto znam je,
da se prezime pojavljuje i kod pravoslavaca i kod katolika i muslimana...
Tako bi rado da znam nešto više o tom prezimenu...
Možda me neko može uputiti, kako pronaći ''svoje korijene''?!
HVALA
Veoma interesantna temna !

-----------------

Bojana Dragovic - 23. септембар 2005. у 17.33 (*.paleol.net)

Da malo pojasnim, ja sam od Dragovica iz Udreznja, i mi slavimo Svetog Djordja, to naglasavam jer ima i Dragovica u Kalinoviku, ali ne znam šta oni slave.Inače ja sam jako puno ponosna na svoje porjeklo i prezime. Moj praprapra...deda Branoje je bio knez kod kraljeva Milutina i Dragutina Nemanjica, i u tom se kontekstu i pominjemo one davne 1281. godine!!! Eto pa da se zna!!!

ZA Pozarnica (producent), moja baka je od IVKOVICA iz Dreynja, njih ima i u Vojvodini, dosta ih je otislo tamo tokom koloniyacije, ali ovi moji su dakle ova hercegovacka linija. Biće da smo rod.
Veliki pozdrav.

----------------

Trkac (Architect) - 23. септембар 2005. у 17.38 (регистровани члан)

Znali neko odakle poreklo vode porodice Djordjic, Gligorevic, Kuljanin, Draganic, Mrkajic.
Naveo sam ova prezimena ljudi koje sam imao prilike upoznati i svi dolaze iz jendog mesta u Hercegovini Bradina (na putu Sarajevo Konjic). Ti ljudi su stradali u proslom ratu i sada su uglavnom u Americi. Prema njihovim kazivanjima su doselili iz Crne Gore ili Hercegovine. Interesantno je da tvrde da se u groblju ne mogu naći tragovi stariji od 100 godina.

----------------

_strucnjak_ (pa strucnjak) - 23. септембар 2005. у 18.11 (регистровани члан)

Sasa iz bnl,
ja ti mogu reci o porijeklu tvoga prezimena Zivkovic.
Nekada davno živio je jedan Zivko and možda je to bila i Zivka (udovica i samohrana majka ali jako sposobna). On/a se rodio/la u Hercegovini, u Nevesinju ili u okolini Trebinja (narodno predanje je tu pomalo izblijedilo, ima vise verzija). A možda su se i doselili iz Crne Gore (sa Durmitora ili iz Rijeke Crnojevica, ima tu par verzija). Prica se da je Zivko (ili je to ipak bila Zivka) ili neki blizi rod ubio nekog agu a možda je to čak bio i neki beg pa su se zato preselili tamo odakle su (okolina Trebinja i Nevesinja, mada niki spominju i Stolac i Berkovice). Uglavnom njihovi potomci se zovu Zivkovici, prilično su rasprostranjeno pleme i ima ih čak među muslimanima i katolicima. Ima vise pisanih zabiljeski prezimena Zivkovic u Hercegovini a najranije za koje ja pouzdano znam je o izvjesnom Draganu Zivkovicu koji je zapisan u 1956 kao djak u osnovnoj skoli u Cobanovom Polju kraj Mostara. On se takođe poslije pominje i kao poslovodja u Fabrici Duvana u istom.
Eto to bi mogli biti tvoji Zivkovici a možda i nisu.
Ajde živio ti meni dugo i dobar bio i ne zamjeri stogod.

Strucnjak

-------------------

Prof. Laketa - 23. септембар 2005. у 20.35 (*.com.au)

Evo mene opet da odgovorim na neka pitanja koja znam i koja su u mojoj
moći,sve ne mogu.
ZIVKOVIC,su iz dubrovackog zaledja a pomije se neki Novak Zivkovic u nekoj tuzbi u Dubrovniku 1412 godine.
Veliki pozdrav za moju rodicu Bojanu Dragovic,jer je moja pokojna majka Nada rodom od porodice Dragovic sa Udreznja.Dragovica ima još oko Uzica gdje se naselio veliki broj hercegovackih porodica te zbog toga Uzicane popularno zovu „ere”.Prema lokaciji neta znam o kome se radi.Ako sam u pravu javi se da potvrdis ili demantujes moje mišljenje
ZA „PILE OD TRI KILE” Veliki broj srpskih porodica popisan je u
„DECANSKOJ HRISOVULJI I II III 1335-1345. To je zlatopecatna povelja
kralja Stefana Decanskog,napisana povodom izgradnje velelepnog manastira Visoki Decani. Kralj je manastiru kao svojoj zaduzbini darovao čitava sela za izdržavanje,kmetovi su placali porez manastiru. Sa prostora Huma, Zahumlja,Trebinja-danasnje Hercegovine,tu su naseljene u oblast Decana neke srpske porodice.One su se kasnije pod pritiskom Turaka raslile na sjever i zapad.Od tih mnogobrojnih porodica koje su popisane u Decanskoj hrisovulji i danas su aktivne :Brankovic,Bogdanovic,Bratic,Berak,Bulat,Vasiljevic,Vucinic,Vukovic.
Glumac,Glusac,Ducic,Dragovic,Danovic,Draskovic,Dra ganovic,Domanovic,Zubac,Ivanovic,Kovac,
Kovacevic,Kapor,Kukic,Kostic,Lisica,Ljubojevic,Milosevic,Maletic,
MILETIC,Mili sic,Mirkovic,Miljkovic,Macar,Milesic,Markusevic,Mihaljevic,
Nikolic,Popovic,Perosevic,Pavlovic,Predojevic,Prodanovic,Pe icic,
Radovic,Ratkovic,Radosevic,Stanisic,Stankovic,Srdanovic,Todorovic,
Tesanovic i Strbac.
Svi podatci se nalaze u objavljenoj istorijskoj gradji koju su objavili autori:Ivic Pavle i Grkovic Milica, Decanske hrisovulje,
Novi Sad, 1976 godine.
Pozdrav svima. Prof. Laketa.

---------------------

Rmetic - 23. септембар 2005. у 21.32 (*.bluewin.ch)

Postovani profesore Laketa ne spominjete porodicu Remete ili Remetic iz Biograda. Koliko znam Simo Remeta je ubio posljednjeg bega Ljubovica.u Beogradu živi i radi jedan od vodecih naših lingvista

-----------------

koPoB
2009-10-11 08:57 PM
BXPC (majka) - 23. септембар 2005. у 21.36 (регистровани члан)

Ковачевићи од којих потиче ненародни (комунистички) херој, злочинац, несој и инстигатор браотубилачког крвопролића Херцеговине и Црне Горе, Саво Ковачевић, је из Нудола. Његови Ковачевићи су пореклом Граховљани, славе св. Георгија, прислужују св. Матију.

Ovo mi nebi bas milo. Ja poticem bas od ovih Kovacevica, i može bez toga 'krvoprolica', hvala. Kovacevici poslije Save su čestitih i dobri ljudi.

Moj muž je hercegovac i ne vidjoh njegovo prezime ovde ali vidjoh moj, sto je smijesno. Uvijek meni govorio da su svi pomalo hercegovci i eto ispadne da jesam...

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.09 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 21.08 (registrovani član)

gagiuskas - 24. септембар 2005. у 02.17 (*.crnagora.net)

GOSPODINE LAKETA GDJE SU VAM DRAGICEVICI IZ PREBILOVACA.Inače DRAGICEVICI SU PRETRPILI STRASAN UstašKI GENOCID KADA IH JE UBIJENO 99-ORO.PA JE NA TAJ Način SKORO ZATRTO JEDNO VELIKO HERCEGOVACKO BRATSTVO.NA PRIMJER OD TIH 99 NESRECNIH LJUDI SADA BI BILO VJEROVATNO OKO 1000 POTOMAKA.POSTOVANI PROFESORE AKO ZNATE Nešto više O PORIJEKLU DRAGICEVICA MOLIM VAS ZA Pomoć

----------------

cano (ing.) - 24. септембар 2005. у 10.53 (регистровани члан)

Pozdrav za mali_panino! Nešto više o Banjaninima sam saznala na sajtu koji nam je dala bilecanka.Inače,nije bas da ih ima malo.Osim onih sto su otisli u Liku.Njih su poklale ustaše u II sv.r.Jedan od brace je prezivjeo i ja sam udata za unuka.Radimo na proširenju tog ogranka.

Da li neko zna odakle su sva ta plemena i kad ,dosli u Hercegovinu i Staru Hercegovinu i odakle?

----------------

Kifino Selo - 24. септембар 2005. у 13.54 (*.ameritech.net)

Normalno za sve pojave, stvari,bica izbivanja,da je ime po vaznosti na prvom mjestu.U svim istrazivanjima polazi se prvo od imena i naziva,Nekada naziv mesta (TOPONIMA)kao i prezimena može igrati presudjujucu ulogu o izucavanju dogadjaja i stvaranju slike o nečemu u proslosti i samomoj rekonstrukciji stvari i dogadjaja.Nasa bastina je zasnovana na porukama naših predaka,koji su pomno pratili stvari i zbivanja i koliko su mogli u skromnim uslovima ostavili su poruke svojim naslijednicima a oko ne drugacije ono bar davanjem imena za mjesta i dogadjaje.Prost primjer kad jedan agronom dodje na neku parcelu radi uzimanja zemljista za analizu prvo sto uradi ,upise naziv parcele u obrazac koji popunjava i salje sa zemljistem koje uzme za analizu .Ako se jedna njiva zove Krivodo,njemu je odmah jasno iz rijeci koja je kovanica od rijeci ;krije+voda+do,da to zemljiste propusta vodu,da je siromasno calcijumom i drugim mikro elementima,koje voda spira u nize slojeve.Ili pak Laniste.to je mjesto gdje se uzgajao Lan.Znajuci da su nasi preci odabirali onu parcelu,gdje lan najbolje uspijeva i koje potrebe i za kojim elementima ima ta biljka može se odmah na licu mjesta zakljuciti dobrim dijelom o vrsti i kvalitetu tog zemlista.Isto ili slično je i sa prezimenima,s tim sto ima jedna anomalija jer su neka prezimena nastala i iz pomodarstva i neke stvari ne mogu se dati izvesti iz naziva prezimena premda mogu druge sasvim dijametralne.I vuk dlaku mijenja no cud nikako i to bi bio zaklucak o ovima koji su skloni pomodarstvu.Jovanovica ima u Srbiji koji ne slave iste slave,tako i Petrovica,Markovica i dr.I oni nisu ništa u srostvu.Vidite,Govedarice,Koprivice,Guzine,Pistignjati,Picete,Glogovci,Cabaci,Telebaci,Rulji,Vrljesi,Pekezi,Zorani,Besle me,Orozi,Krulji ,Pojuzine,Grabovci,Lipovci,Mavraci i dr,svi vode porijekla od zajednickih predaka i to vrlo daleko u proslosti.No kopati po proslosti samo da bi doznali ili izveli neki polovican zakljucak ko je kome rodbina u nekoj dalekoj proslosti je čisto apsurd,ako se podje od jedine istine da smo mi postali od dva roditelja.A a ovi od dva pa sve tako uvecavano za dva puta dodje se do 26 koljena i ako se uzme da je prosjecan razmak između kolena bio oko 30.g. DODJE SE U NEMANJICKI PERIOD ,dakle do nekih unazad 780.G.i nevjerovatne cifre od samo nekih 16.MILIONA. sto će reći da svaki od nas samo od tog vremena do danas ima po 16.000.000.predaka ;pa kad to uporedimo sa sadasnjim projem Srba ispada da je svako od nas imao skoro duplo predaka nego sto nam je sveukupna sadasnja populacija.Zato su po meni puno interesantnija srpska prezimena koja se ne zavrsavaju nastavkom „IC”.I njihovim pracenjem kroz istoriju puno vise se može zakljuciti stvari,po gotovo o migratornim pojavama, i OBLASTIMA KOJE JE NASTANJIVAO SRPSKI ZIVALJ,sto je i najveci predmet interesovanja i istorijskih proucavanja,kao i nekih prava koje iz toga proisticu za srpski narod.Pravo na odredjene teritorije i sve povezano sa tim STVARIMA,stvaranje države na tim prostorima,i druga prava,koja su uslovljena sa tim.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.08 (registrovani član)

Св. свешеномученика Климента - То је слава Љубибратића и других старих травуњских породица. Породице по Босни које славе тог свеца углавном имају предање о пореклу из Требиња. Оригинални Љубибратићи су се поделили на три огранка - Куделиновиће, Мрђиће и Милкусовиће (Миокусовиће) на основу три брата родоначелника - Куделина, Мрђе и Милкуса. Све српске породице све и свуда које славе Св. Климента потичу од Љубибратића. То такође важи за претке Карађорђевића, то јест Петровиће који су у Врању (Зети код Подгорице) славили св. Климент пре него што су се доселили у Гурешиће у Васојевићима и одатле за Србију. Слава св. Климента коју су касније одбацили прихвативши св. Андреја првозваног наводи многе да њихово порекло погрешно везује за до пре који век словенско (српско) и православно племе Климената (Кељменди, Këlmendi које се дели на Селца, Вукле, Никче и Боге и који су заједно са Арсенијем Чарнојевићем, забележеном као патријархом Рашана и Климената учествовали у великој сеоби Срба те се населили у Хртковцима и Никинцима у Срему где су у 20. веку похрваћени). Иначе Клименти славе св. Николу мада је св. Климент донекле митски везан за њих, није искључено да су пореклом из Херцеговине као племе Шкреља (Shkreli, славе летњег св. Николу односно пренос моштију Св. Николе 22/9. маја) каже да потиче из Босне.

Предојевићи - потомци старог племена које се помиње у дубровачком архиву и осталим историјским документима из доба власти Павла Раденовића и његове државице. Пухала (св. Никола) из Клепаца у Габели тврде да су потомци Предојевића, по предању тврде да је Љубомир био њихов што је врло могуће ако су од Предојевића. Остале породице које кажу да су од Предојевића су: Радмиловићи и Бајовићи са Баљака, Лери, Јокановићи из Плужина и Шабадина, Боботи из Паника, Козјаци са Плане, муслимани Мургузи из Пријевора које се узима за оригинално село Предојевића одакле су се иселили по доласку Турака.

Св. Стеван Дечански - Је крсна слава која је много чешћа у Боки, тачније Грбљу, такође позната као Мратињдан, који је општераширена слава у Грбаљској жупи. За те породице се каже да све потичу из Корјенића, племенске области источно од Требиња која је делом расељена а другим делом потурчена да су у ратовима и устанцима за ослобођење Херцеговине и Црне Горе били чувени корјенићки Турци (Ластве на пример). Касније ћу, највероватније на оној другој теми, набројити неке породице изван Херцеговине које славе Св. Стевана Дечанског мада ће се многи сами препознати.

Пилатовци - су потомци „бана” Пилата. Славе Ђурђевдан мада нису све породице које славе св. Великомученика Георгија потомци Пилатоваца као што нису ни сви никољштаци Предојевићи. Породице које потичу од те куће су Комненићи, Шекарићи, Кукићи, Грубачићи, Шутоње, Радовановићи, Сикимићи. Такође вреди напоменути да је Јован Дучић у својој књизи о Кнезу Владисављевићу записао да су у његово време дошли неки Личани, рођаци Николе Тесле да траже рођаке. Тесле из Лике славе св. Георгија (што ништа по себи не значи јер толико несродних породица слави исту славу али са друге стране не побија тврдњу). Такође неки тврде, због једне друге породице Тесала са Баније, који су се раније презивали Драганић, да потичу негде из Бањана унутар чије географске јурисдикције су живели и живе још увек дан данас живе Пилатовци. Опутнорудињани се често своде уз или под Бањане као мој деда у Београду који је говорио да је Бањанин иако је рођен, иако су му отац и мајка рођени Рудињани, Бањани су блиско суседно племе. У средњем веку пре настанка Бањана је све то била Рудина - данашњи Бањани - Билећке, Опутне, Бијеле и Никшићке Рудине.
koPoB
2009-10-11 08:57 PM
Свеце Јоакима и Ану славе Угреновићи (Раденовићи) односно потомци „бана” Угрена из Никшића.

Мириловићи славе св. Јована. Пореклом кажу да су са Косова (односи се на шири појам Старе Србије) од неког кнеза Мирила. Капори (Момови) су Мириловићи. Буквићи из Побрђа, Елезовићи Круљи у Поцрњу, Медани и КОмади у Храсну такође. Приметих корелацију између породица које славе св. Јована и предања о пореклу из Старе Србије (Косова, Метохије, Прекорупља). Натпросечно су ишли у колонизацију 1912-1941. како у Краљевини ЦГ тако СХС/Југославији, али за сада само моје нагађање.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.10 (registrovani član)

Св. Игњатија Богоносца славе Малешевци, или потомци Малеша за кога кажу да је био војвода. Најбројнији су Алексићи по Херцеговини (од којих је и војвода Славко, који је са својим четницима држао фронт на Јеврејском гробљу). Алексићи се деле на огранке Мијовића, Марића, Ћоровића, Ђукановића, Стојића и Маркишића. Има више породица широм Херцеговине али и све до Лике, северне Босне (Озрена и Посавине) и чак Баната (и то „старинаца” односно досељеника од пре неколико векова) који славе ту славу. Мирјанићи, Новосели и Витомири на Гласинцу. Ђокићи у Сарајевском пољу. Кочићи из Змијања у Бос. Крајини (од којих је и писац Петар), Сјерани, Калеми, Богдановићи, Југовићи (Невесињска околина), Мајдови, Дубовине и Дракули у Фочи, Срне око Мостара (зна ли ико ишта о њима). Мандићи и Ковачевићи наравно у Гацком (села Дулићи и Срђевићи), Пантићи у Бијелом Пољу. Шипчићи у Пиви (од којих је Владо). Скендери, Ђерићи, Дурићи (међу њима и тренутни владика захумско-херцеговачки) у Требињу. Дедијери, Шупићи (и њихови огранци Лалићевићи, Бановићи, Перишићи), Јарамази и све остале породице које славе св. Игњатија Богоносца било да су на овом списку или нису, ђе чули и ђе не чули што рече Давид Штрбац: http://www.malesevci.org.yu/cir/index.php?str=6

Такође породице које славе св. Алимпија Столпника (ретка слава ако уопште постоји у Херцеговини) потичу без изузетка са Косова (оног традиционалног, Косова поља наравно, долине реке Ситнице од Митровице до Урошевца).

Свеце Јоакима и Ану славе Угреновићи, потомци „бана” Угрена за кога кажу да је био у сукобу са Никшом (сином „бана” Илијана). Заиста се 1411. у Оногошту спомиње неки Угрин. По народном предању су од старијег слоја становништва - Лужана који су живели на подручју Риђана/Бањана, Никшића, Бјелопавлића и Дробњак док их нису Никшини потомци, Дробњаци и остала племена поразила, истисла и „асимиловала” (мада се нису радо узимали са њима) тако што су били прикључени племенској структури Никшића и Риђана. Најчувенија породица у Херцеговини од тог соја су љубињски Ћоровићи (од којих су писац и историчар Светозар и Владимир) као и све остале породице које славе тај дан: Миљановићи, Петковићи, Иванковићи, Борковићи, Бердовићи, Чечури и Чери. Урошевићи у Никшићкој жупи.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.10 (registrovani član)

Toma11 (student) - 24. септембар 2005. у 17.21 (регистровани члан)

Нека се не заборави и презиме Готовина. Они су старином звани Унковићи. Потичу од Невесиња, али их је било највише са тим презименом (Готовина) код Чапљине у селу Опличићи. Доста су страдали од ових покатоличених смрадова. Славе Св. Димитрија.

Иначе Угреновићи, који су од Никшића и који славе Св. Јоаћима и Ану, поделили су се на многе породице. Најинтересантнији су Ђапићи из Ливањског Поља. Они су дикретни потомци Угреновића. Један од таквих јесте и онај несрећни Анто Ђапић.

------------

badu - 24. септембар 2005. у 17.45 (213.149.*)

Zeljela bi zamoliti prof.Laketu da li ima informaciju o brastvu Tomasevica, koi sad žive u Pljevljima..da li su Hercegovci i od kog kraja poticu ako su? Jer imam neke nezvanicne podatke da poticu od tih krajeva...Al napismeno nemam ama bas nikakav podatak, a neposjeduju drvo zivota...Jako me zanima,jer sam ja dio te familije i želim svom djetetu dati opsirniji podatak odakle potice starinom.Unaprijed zahvalna Licanka.Pozdrav.

------------

SLAVOLJUB POLOGOS - 24. септембар 2005. у 19.40 (*.broendbybredbaand.dk)

DRAGICEVICU JAVI SE STO SI SE USUTIO?IONAKO NAS IMA MALO A TI KAO DA SI U ZEMLJU PROPAO!!!
PORIJEKLOM SMO IZ DABRA KOD BERKOVICA,PREZIVAMO SE SADA POLOGOSi
a prije 0k0 100 godina bili smo MILICEVICI,IMALI STA ZA NAS KOJIH NAS JE SADA PO MUSKOJ LINIJI SAMO OSMORICA - SLAVOLJUB,JOVAN,ZORAN,SLOBODAN,LUKA,ZORAN,(još jednom)SLOBODAN (još jednom)I STEFAN.MNOGO POZDRAVA OD STAROG HERCEGOVCA.

-------------

nemem ga - 25. септембар 2005. у 02.20 (*.rr.com)

Dali neko ima prezime Grcic u Hercegovini i dali bi mogao podrobnije objasniti odaklen potice. Ja sam Grcic ali sam živio u Krjini i svi mojo podatci koje imam o porjeklu prezimena i predaka vezani su za Hercegovinu. Unaprijed hvala svin onima koji mi omoguće bilo kakvu informaciju o plemenu Grcica

-----------

Prof. Laketa - 25. септембар 2005. у 05.01 (*.com.au)

GRCIC,su porijeklom iz Hercegovine(Huma)u istorijskim izvorima se javlja izvjesni Nikodim Grcic,koji je 1406 godine,pratio starog monaha Isahiju na Sv.Goru u Grcku i po tome je dobio prezime Grcic.On je bio prvi osnivacac manastira u Vlaskoj.Grcici se javljaju u dubrovackim izvorima 1443 godine,kada je optuzen neki Nikola Grcic. Grcici,canas žive u Gack Nevesinju i rasijanju.
DRAGICEVIC,su stara porodica pominju se 1335.g.u Decanskoj hrisovulji.
ZIVKOVIC,su iz dubrovackog zaledja,1412.g. pominje se Novak Zivkovic.
TOMASEVIC,su iz Hercegovine, pomonju se 1452.godine, ima ih u Gacku,
Boki Kotorskoj i rasijanju.
BOKA KOTORSKA
Neko od citalaca pomenuo jeSavu Nakicenovica i njegov rad na proucavanju seoba prema Boki Kotorskoj.On je 1913 godine objavio knjigu „Boka”u kojoj je obradio seobe iz Hercegovine u Boku Kotorsku. Srbi sa prostora
Hercegovine,Boke i Dalmacije aktivno su se borili na strani Mletacke Republike protiv Turske u Kandijskom ratu 1645-1669 godine,porazili Turke i sirili granice polumrtve Republike u Dalmaciji i Boki. U Ovim
borbama su se naročito isticali kotarski uskoci,makarski i bokeljski
hajduci,(među kojima se borio moj prapredak harambasa Laketa).Oni su
branili mletacku teritoriju, sirili njene granice. Poslije ovoga rata
mletacka je dobila H.Novi i Risan. Poslije Velikog beckog rata,i mira
koji je potpisan 26.1.1699.godine.Venecija je dobila srednju Dalmaciju i Boku Kotorsku. Na oslobodjene zemlje naseljavali su Srbe. U Boku
su sa prostora Hercegovine dosle su sledeće porodice:Acimovic,Aleksic,
Anteljevic,Avramovic,Andric,Bijelic,Bakoc,Bogdanovic,Bulut,Vucetic,
Vidakovic,Vujicic,Vujad inovic,Vujovic,Vukovic,Vukajlovic,Vidic,Vuckovic,
Vidovic,Gavrilovic,Gudelj,Danilovic,Dangubic,Divljan,Dragicevic,
Der etic,Dubljevic,Celovic,Ceranic,Cupkovic,Djuranovic,Zarkovic,Zivkovic,
Zotovic,Zubac,Ivankovic,Ivkovic,Jaksic,Jankovic,K atic,Koprivica,
Kovacevic,Kulisic,Kujacic,Kosijer,Kukavica,Kovacic,Laketic,Lucic,
Lazarevic,Milisic,Mirkovic,Mitrovic, Mihajlović,Magazinovic,Matijasevic,
Milosevic,Maric,Markovic,Mijatovic,Milic,Miskovic,Matkovic,Milanovic,
Manojlovic, Malesevic,Narancic,Ninkovic,Nakicenovic,Obilic,Odzic,
Ognjenovic,Ozrinic,Perisic,Prnjat,Porobic,Petrovic,Pavlovic,Pesik an,
Parijez,Pavkovic,Popovic,Remetic,Radovic,Ratkovic,Rasovic,Radulovic,
Radojcic,Radanovic,Radmilovic,Stanisic,Stanic ,Senic,Simic,Sikimic,
Tomanovic,Tomasevic,Tosic,Terzic,Skero i Sarenac.
Pozdrav svima. Prof. Laketa
koPoB
2009-10-11 08:58 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.12 (registrovani član)

TOMA srpski zilot - 25. септембар 2005. у 07.36 (*.verat.net)

Profesore Laketa, deder reci nešto sto znaš o Kruljima (Krulj), i uopste o prezimenima što se zavrsavaju na ulj.

--------------

[email protected] - 25. септембар 2005. у 15.21 (*.cable.roger)

ROD GOVEDARICA,

Po legendi porijeklo vodi od Orlovi}a.Potomci su Milije ,brata Orlovica
Pavla,koji se ozeni kcerkom kneza Vpatka u Gacku nepun mjesec nakin kosovske bitke.Ovaj knez je u nasem narodu poznat pod imenom Jug Bogdan,poznato nam je da je imao sina Zupana Nikolu I kcerku Milicu,udatu za srpskog kneza Lazara.Međutim,u narodu se prenosi jedna netacnost.Naime,Lazar nije bio ni car ni kraqj.jer je u to vrijeme bosanski ban Tvrtko ,po zenskoj lozi potomak Nemawica,1377.godine na grobu Sv.Save u Milecevi krunisan za kraja Bosne,Srbije,I dijela Hrvatske.
Zivjeli su u Gacku sve do turskog osvajanja I utvrdjivanja u Niksicu,te se tada odselili u Cuce.Kada se nimnozse ,nakon stotinjak godina,jedan dio se preseli u Krusevice kod Trebinja.Tamo su se zvali Bijelici po Bijelu Orlovicu.U primorju su se često borili sa zulumcarima,te su se tako I raseljavali na razne strane.Jedni su se pomakli na Mosko kod Trebiwa ,drugi pak odose u selo Trnovac kod Bilece.
Jedne godine kad dodje brat lokalnog bega da pokupi harac,BjelicI muskarci bijehu na kosidbi,te ono osiono napadose njihove žene.Neko od cobana vidjevsI šta se dogadja,dojavi koscima ,pa ono brzo dodjose I kosama pobise begova brata I dva pomoćnika zulumcara.Sahranise ih pored kuce u zaru,te dugo godina niko ne znade ko ih pobi.Kad beg jednom dodje kod njih,baba mu skuva kafu,pa kad podje posecer sto ga je snaha od djece sakrila u ostavu,bag ugleda bratovo odijelo.Ne rece ništa ne ode kuli svojoj I za neko vrijeme kad skupi rtideset sejmena, po noćizapalili sve tri kuce i pobili sve Bijelice koji se tu zatekose.Ostade ziv samo jedan mladic koji je cuvao gaveda u katunu.Neko od susjeda javi posledwnjem Bijelicu da se ne vraca u primorje,te on ozaloscen krenu prema Gacku i naseli se u selo Miholiace.Tu mu beg Tanovic dade sijena za prehranu najboljih goveda,koje kasnije uze za posjek.
Od tada datira njihovo novo prezime— Govedarica(ONAJ STO DOSELI SA DOSTA GOVEDA)Do danasnjih vremena tu i živi matica wihovog roda i svi slave krsnu slavu Sv.Nikolu. Na najstarijem porodicnom groblju u Miholjacama nalazi se nadgrobni krst,jedan od najvecih u BiH,koji datira iz 1771godine I obiljezje je groba Paje Damjanovica,unuka Nikole Govedarice-Bijelica.U neposrednoj blizini je i grob vojvode Joka Karadjica- Divljana,koji se doseli 1718 godine iz Petnjice. Danas Govedarica ima u Mostaru ,Sarajevu, Beogradu ,Foci ,Niksicu, Kalnoviku, Herceg-Novom, Tivtu, Americi, . . . .Raseljavali su se po drugim prezimenima.Iz Gacka su se 1812.god.Doselili u Sarajvsko polje braca Vasko I Luka,po kojima se danas zovu Vaskovici i Lucici.Ovamo su pobjegli od zuluma Focic Mehmedaginog kafedjije Loga koji se svetio Srbima posto je u Karadjordjevo doba pobjegao iz Beogdada u Gacko.Danas žive pod prezimenima Simoci , DragovicI, Vojvodici kod Kalnovika.Na zemlji
manastira Malinsko u Drobwnjaku od 1853. god.žive Govedarice,potomci Koste ,uskoka iz Zukve u Pivi,koji je imao sinove Savu ,Sima I Milosa.Od oviga roda potice 14 solunaca-dobrovoljaca; 8 Govedarica ,4 Vaskovica, 2 Lu~ci}ca. Mnogo Govedarica iz Gacka je stradalo u drugom svjetskom ratu.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.15 (registrovani član)

Bilecanka - 25. септембар 2005. у 16.03 (*.comhem.se)

Prof.Laketa,a dje se denuse Gacine,iliti Gacinovici među svim ovim starim hercegovackim porodicama?Nijesu valjda preci ideologa i vodje„Mlade Bosne” Vladimira Gacinovica,i njihovi potomci danas,zasluzili takav tretman da im se ni ime ne pomene?Uz svo postovanje Vama i pohvale vasem iscrpnom djelu,molim vas za kratak istorijat ove hercegovacke porodice.

-----

Zvezda Danica - 25. септембар 2005. у 16.16 (*.yubc.net)

Veliki pozdrav svim Hercegovcima koji su ovde,a i u rasejanju. Moje devojacko prezime je SUHIC,znam da potice iz velikog plemena Dragicevica,a moj otac i stricevi su iz Prebilovaca. Molila bih ucesnike diskusije, ako nešto blize znaju o ovom prezimenu,da napisu.Svaku sreću i dobro zdravlje,želi vam Danica.

----

mali djetic - 25. септембар 2005. у 18.54 (*.triera.net)

i ja sam jedan od mnogih ciji preci poticu iz hercegovine. po prici koja se je prenosila od moga dede i oca, moj pradeda je pobegao iz sela Petrovici (sever crne gore, okolina niksica) sa tri brata. ta tri brata u tom begu ostala negde u okolini foce. ta sela mislim da se zovu kovaci i jabuka. moj pradeda je otisao u posavinu, u okolinu doboja u selo podnovlje. danas tamo živi oko 10 porodica. slava nam je djurdjevdan. razlog bega iz sela petrovici po toj prici koja se prenosi je da su ubili ili pokusali ubiti „skupljaca poreza” ili tako nešto. da li je kome poznata ovakva ili slična prica odnosno istorija njegove porodice ?

voleo bi saznati nešto više o tome. hvala svima koji se budete javili.

postavljacu teme: tema je vrlo zanimljiva i poucna. mnogi će se iznenaditi odakle poticu i koji su ustvari njihovi koreni.

-------

Prof. Laketa - 25. септембар 2005. у 22.48 (*.com.au)

Intelektualne sposobnosti
Neko od citalaca spomenu intelektualne sposobnosti porodice Guzina.
Nemaju oni samo tu sposobnos,gotovo čitava Hercegovina je takva.Tu
karakteristiku veoma je rano zapazio naucnik Jovan Cvijic koji je uzduz i poprijeko proputovao i ispitao Balkansko Poluostrvo.On je zapazio veliku razliku između zemljoradnje i stocarstva.Zemljoradnik pada mrtav od umora i nema nikakve vece potrebe da uci i nešto više nauci.Stocar radi laksi posao ne iscrpljuje se toliko kao zemljoradnik cuva stoku na čistom vazduhu,jede zdravu hranu i ima dosta slobodnog vremena za razmišljanje,pjesmu i pricu.Kod njih je jako razvijena usmena tradicija i epsko pjesnistvo.Te intelektualne sposobnosti naročito su dosle do izrazaja kada su pocele da se otvaraju i rade osnovne skole i gimnazija u Mostaru.
Gimnazija u Mostaru pocela je sa radom 1893 godine.Ona je bila
jedno od većih uporista srpske nacionalne misli u BiH.Strogim mjerama i drakonskim kaznama okupatorske vlasti zabranjivale su svaki rad na nacionalnoj osnovi.Srpski djaci su pribjegli osnivanju tajnih drustava.Prvo tajno drustvo osnovao je 1899 godine,djak Dimitrije MITRINOVIC,rodom iz sela Poplat kod Stoca a ciji su roditelji radili kao ucitelji u Zovom Dolu kod Nevesinja.
Nešto kasnije osnovano je još jedno tajno drustvo „Sloboda” na cijem celu je bio djak Bogdan ZERAJIC iz sela Miljevac kod Nevesinja.Pored Bogdana Zerajica, clanovi drustva bili su djaci:
Spiro SOLDO iz Nevesinja,Bozidar ZECEVIC iz Zovog Dola,Pero i Djoko SLIJEPCEVIC iz Gacka,Ljubo MIJANOVIC i VLADIMIR GACINOVIC iz Bilece. Pored literalnih tema njihovu paznju zaokupljalo je agrarno pitanje,jer su oni gotovo svi bili siromasna seljacka djeca iz Hercegovine.Svrseni maturanti mostarske gimnazije posli su na univezitete sirom Evrope u Beograd,Bec,Zenevu itd.
Ovi mladi studenti zestoko su osudili aneksiju BiH 1908.godine,
sledećim rijecima:„Ako Austrija hoće da nas proguta,mi će moj progristi stomak.
VLADIMIR GACINOVIC (1890-1917)rođen je u Bileci u svestenickoj porodici,skolovao se u Mostaru,Beogradu,Becu i Lozani,gdje je umro
od posledica trovanja.U Prvom balkanskom ratu borio se kao dobrovoljac u crnogorskoj vojsci.U Prvom svjetskom ratu borio se neko vrijeme u
francuskoj mornarici.Putovao u Ameriku da prikuplja pomoć i dobrovoljce za borbu u Srbiji.Otrovan i preminuo u Svajcarskoj 1917.g.
Njegovi posmrtni ostaci 1934 preneseni u Sarajevo i sahranjenu u
zajednicku grobnicu heroja ”Mlade Bosne„.
SLIJEPCEVIC Pero i Djoko bili su poznati djaci mostarske gimnazije,
rodom iz Gacka.Pero je bio germanist,profesor u Skoplju i Beogradu.
Djoko je napisao jenu od boljih istorija Srpske pravoslavne crkve.
RISTIC,poticu od bratstva Batakovica iz okoline Niksica.Istorijski
izvori pominju Tesa Batakovica 1770 godine,koji se naselio u Pivu.
Ristici su se tako nazvali po Ristu,Tesovom sinu koji se smatra
rodonacelnikom porodice Ristic.Ristici žive u selu Batkovicima u
Nevesinju i rasijanju.
BRANKOVIC, se pominju 1335 u Decanskoj Hrisovulji,zatim u izvorima
dubrovackog arhiva 1375 godine,zatim se pominju u Trebinju i sire u
Hercegovini.Iz ove porodice je Vuk Brankovic,gospodar Kosova i Skoplja koji je kod Srba postao sinonim izdaje,narodno predanje pravdalo je poraz na Kosovu izdajo Vuka Brankovica.
ILIC,se pominju 1254 godine,žive u Zovom Dolu,Nevesinju i rasijanju.

----------

gagiuskas - 26. септембар 2005. у 02.21 (*.crnagora.net)

GOSPODINE POLOGOS,JA SAM DRAGICEVIC IZ HERCEG NOVOG.A VI,ODAKLE STE I MOZETE LI MI OBJASNITI KAKO POTICETE OD DRAGICEVICA.MENI JE DJED IZ PREBILOVACA,CUO SAM NEKO PREDANJE KOLJE KAžE DA SU DRAGICEVICI PRIJE JEDNO 500 DO 600 GODINA NASELJAVALI PODRUCJE ISPOD MANASTIRA OSTROG,PA SU ZBOG UBISTVA JEDNOG TURCINA BILI PRIMORANI DA SPAS POTRAžE U HERCEGOVINI.GOSPODINE LAKETA DA LI TO MOZETE DA MI ILI POTVRDITE ILI DEMANTUJETE.

----------- ”
koPoB
2009-10-11 08:58 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.12 (registrovani član)

Zvezda Danica - 26. септембар 2005. у 06.38 (*.yubc.net)

Gospodine Gagiuskas,nazalost,ne mogu vam precizno odgovoriti na Vase pitanje.Koliko sam čula od starih,porodica Dragicevic potice iz niksicke zupe,i ceo rod Dragicevica je,zbog krvne osvete,prebegao u Hercegovinu,i naselili su se u Prebilovcima.Ali,nisam u ovo potpuno sigurna.Ukoliko nešto blize znate,molim Vas,napisite.U svim rodoslovima porodice Dragicevic nisam pronasla prezime Suhic.Sve najlepse,Danica.

----------

slavoljub pologos - 26. септембар 2005. у 11.43 (*.broendbybredbaand.dk)

GOSPODINE DRAGICEVIC,MI POTICEMO IZ DABRA KOD BERKOVICA.PREZIVALI SMO SE MILICEVICI.PRADJED MIRO MILICEVIC U SVADJI PRILIKOM PODJELE LJETINE (POZNATE TRECINE - KMET,DržavA,AGA) UBIO JE AGU I POBJEGAO SA SINOM TODOROM MOJIM DJEDOM U PREDJELE GLAVATICEVA,U TZV.RAVNICE.TU JE ZIVIO JEDNO VRIJEME SAKRIVEN,PA JE ONDA POCEO DA KRCI SUMU I OSVAJA ZEMLJU.KAO UDOVAC ZAGLEDAO SE SA TOPALUSOM I OZENIO SE.TOPALOVICI SU MOLILI BEGA KAZAZICA IZ MOSTARA DA MIRI DODJELI ZEMLJU KAO KMETU.BEG KAZAZIC DODJELIO MU JE TZV.ZUPU UZ NERETVU NA JEDNO 3 KM.OD GLAVATICEVA I NA JEDNO 6 KM.OD BORACKOG JEZERA.PRADJED NIJE NIKADA REKAO SVOJE PRAVO PREZIME MILICEVIC,PA JE POSLIJE JEDNE KONJSKE TRKE NA „PIRU” - SVADBI - DOBIO NADIMAK POLEGUS,„PRVI JE STIGAO NA CILJ POLEGUS SA SVOJIM KONJEM”,PA KADA SU PITALI KO JE PRVI STIGAO GOVORILI SU „ONAJ STO SE POLEGUSIO PO KONJU” I TAKO JE OSTAO POLEGUS STO SE POLEGUSIO PO KONJU KADA JE JAHAO.ON NIJE ODBIJAO NADIMAK I POD TIM NADIMKOM JE BIO POZNAT U OKOLINI.ZA VRIJEME POPISA STANOVNISTVA 1910 GODINE MADJAR,MATICAR U KONJICU ZABILJEZIO GA JE UZ NJEGOV PRISTANAK,NE KAO POLEGUS KAKO SU GA MJESTANI ZVALI,NEGO KAO POLOGOS STO JE VISE ODGOVARALO MADJARSKOJ VARIJANTI PREZIMENA I MI POTOMCI OSTALI SMO POLOGOS-i DO DANASNJIH DANA.IMA NAS OSAM SADA ZIVIH TO SAM RANIJE NAPISAO PO IMENIMA.JA TEBE KONKRETNO NE ZNAM,ALI SAM SE JAVIO JEDNOM DRAGICEVICU KOJI ZIVI U SVEDSKOJ I SA KOJIM SAM SE DOPISIVAO,MISLIM DA JE BIO NOVINAR U JEDNOM SVEDSKOM LISTU.ON JE ODJEDNOM PRESTAO DA SE DOPIDUJE BEZ IKAKVOG RAZLOGA,PA JA UOPSTE NA ZNAM STA JE SA NJIM BILO.POKUSAO SAM SADA DA GA ANIMIRAM DA SE JAVI,JER ON JE VEOMA ZAINTERESIRAN ZA NASU HERCEGOVACKU PROSLOST.DRAGO MI JE DA SI SE JAVIO I PRIMI MNOGO BRATSKIH HERCEGOVACKIH POZDRAVA.VOLIO BI KADA BI TI Nešto NAPISAO O SVOM RODOSLOVU,DA JA PROCITAM.NADAM SE Da će AUTORI ISPISIVANJA HERCEGOVACKIH PREZIMENA UPISATI I OVO NAšE POLOGOS,JER SMO MI PRAVI HERCEGOVCI IAKO POLOVINA NE ZIVI U HERCEGOVINI.

----------

Zvezda Danica - 26. септембар 2005. у 12.22 (*.yubc.net)

Zao mi je što ne mogu da Vam posaljem rodoslove o plemenu Dragicevic,jer ih nemam u pisanoj formi.Prošle godine sam slučajno,na jednom sajtu, koji je pokrenuo mladic koji živi u Australiji,u Pertu,i koji trazi svoje korene,procitala o prezimenu Dragicevic.Mislila sam da sam konacno uspela da pronadjem svoje prave pretke,i kada sam pokusala da ga kontaktiram,sajt je izbrisan.To je sve! On je samo pomenuo tri loze,odnosno tri izvora iz kojih poticu Dragicevici,i svi smo ,po njemu,poreklom iz okoline Niksica.Molila bih prof.Laketu,ukoliko zna nešto preciznije, da nam odgovori...svakako,kada stigne! Srdacan pozdrav!

------------

schetodes - 26. септембар 2005. у 16.36 (*.co.yu)

PROF. LAKETA NE VIDJEH DA STE ISTA NAPISALI O FAMILIJI VUKOJA IZ PADjENA,KOJI SU U MOM BILECKOM KRAJU JEDNA OD NAJBROJNIJIH FAMILIJA.
NEKE MOJE KOMSIJE I RODjACI IZ BRATSTVA VUJOVICA PRICALI SU MI DA SU VUKOJI STARINOM VUJOVICI,TE ME INTERESUJE KOLIKO JE U STVARI VERODOSTOJNA OVA NJIHOVA PRICA.OBE FAMILIJE SLAVE Sv. NIKOLU STO MOžE,ALI I NE MORA DA BUDE OSNOVA ZA ZAJEDNICKO POREKLO.

---------

mzivan - 26. септембар 2005. у 17.22 (87.116.*)

Odgovor za RS! I za Glasinacko Polje(Romanija) vazi isto predanje,da su nasi po dolasku zatekli Grke koji su pobjegli zbog zime ''po kori'' snijega,a to je bilo oko Ilindana.Kasnije sam saznao da na nekom dalmatinskom ostrvu postoji katolicka crkva ''Gospe od sniga'' u spomen na cudo kada je početkom avgusta pao snijeg.Ako je usred Jadrana pao snijeg,na Romaniji je i pao i ''pokorio'',garant.

---------

Istrazivac korjena - 26. септембар 2005. у 19.08 (69.156.*)

Za one koje interesuju korijeni Manojlovica.

Korjen porodice Manojlovic nalazi se na Kosovu u porodici Kosovac.
U toku petvjekovne vladavine Turaka, Manojlovici su prolazili kroz
brojna, teska i raznovrsna iskusenja u borbi za obstanak i slobodu.
U tim ličnim i istorijskim vrtlozima, jedni za druge često nisu ni
znali kuda se ko kreće, hoće li izvuci zivu glavu i gdje će na vjec-
nost da piciva. Zbog toga je bilo teško prikupiti i ovoliko podataka
i sloziti ih u rodoslov.
MANOJLO KOSOVAC (1295-1375) bio je trgovac i vlasnik velikih posjeda
na podrucju Lipljana, Gracanice i Kosova Polja.Na posjedima se razvi_
jalo ratastvo, stocarstvo i zanatstvo.Manojlo je imao sedam sinova:
Jovana, Stevana, Djordja, Damjana, Boska, Ivana i Novaka. Neki njegovi sinovi nalazili su se u sluzbi Vojinovica i Balsica.
Nestali su nakon Kosovskog boja, ali se ne zna gdje i pod kojim
prezimenom su otisli. O Jovanu Kosovcu u Antologiji narodnih junac-
kih pjesama, izdanje 1974.god. str. 69. piše„Taj lukavi starac,cuvar
Kosova, znao je da se prerusi u slabotinju, da se zguri kao kukavica,
i natjera djogata da ramlje i da na glavi nosi zlatno pero koje
bi nasilniku padalo za oko da ga opljacka, ali u tom slučaju,djogat
bi prestao da ramlje i starac bi se uspravio i strahovito podviknuo
izulumcara je stizala nemilosrdna kazna”.
Manojlo Kosovac je poginuo u borbi sa Turcima kod Gnjilana.
Na posjedima Manojlovica,kralj Milutin je izgradio manastir Gra-
canicu l321.godine, u kome se nalazi veliko Srpsko istorijsko i
kulturno blago.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.18 (registrovani član)

NOVAK KOSOVAC-MANOJLOVIC (1319.-1376.)sin Manojla, uz oca se bavio
trgovinom i zanatstvom u Lipnjanima.
Poslije oceve smrti uzeo je ocevo ime za osnovu prezimena.
Prezime MANOJLOVIC zadrzali su i njegovi sinovi STRAHINJA, VUKASIN i
PAVLE.
Tako je 1376. godine u Lipnjanu , u borbi sa Turcima,Novak poginuo,
braneci svoj narod.
STRAHINJA MANOJLOVIC (1348.-1389.god.) sin Novakov.U antologiji
narodnih junackih pjesama , str. 48. i 235. izdanje 1977.god. i u
drugim knjigama i spisima, Strahinjino ime se preplece i prezime
kao BANOVIC STRAHINJA ili STRAHINJIC BANE. Ustvari, radi se o
jednoj licnosti - o Strahinji Manojlovicu.
U poznatom Kosovskom boju na Gazimestanu,kod Pristine,hrabro je
poginuo 15.maja 1389.godine.
Imao je sinove Boska i Urosa .
Familija Manojlovic najviše se selila unutar ili između podrucja
Kosova,Sandzaka,Hercegovine,C.Gore i Srbije.
Drago Manojlovic, sin Manojla, u 16. vijeku, sa porodicom je na-
pustio Caradju, ispod planine Somina, C.Gora, i odselio se u Bos.
Kupres,selo Vukovje.
Miro Manojlovic, sin Scepana, u 18.vijeku je sa porodicom napu-
stio Caradju, opstine Niksic, i odselio u Hercegovinu, na Gatacki
Kadiluk, u selo Objesenik.U selu Caradja, na staroj pradjedovini
ostali su Peso i Bojo Manojlovic, sinovi Scepana.Njihovi potomci
i danas tamo žive, itd. sve do danasnjih dana.

-------

mali_panino - 26. септембар 2005. у 20.54 (*.netflash.net)

Punoo pozdrava za Cano.
Opet ja o Banjanima, u selu odakle je moj otac svi su potekli iz jedne kuce i tom kraju nema vise nigdje Banjanina.
Koji je to sajt koji si dobilaod prijateljice.

---------

Ivankovic - 27. септембар 2005. у 02.00 (*.shawcable.net)

Pomaze Bog!!!

Citiram gospodina Igora:
„Свеце Јоакима и Ану славе Угреновићи (Раденовићи) односно потомци ”бана„ Угрена из Никшића. ”

Pošto Ivankovici poreklom iz sela Brani Do kod Bilece slave Sv. Joakima i Anu, da li oni imaju kakve veze sa tim Ugrenovicima ?

Meni je otac pricao da su 4 brata posle kosovske bitke ili kasnije naseli pustos iznad Bilece a po jednom od brace (Ivanko) su uzeli prezime Ivankovic.

Unapred hvala !
Izgleda da jesmo srodstvo ako ne laže crnogorska web stranica iz Australije...

„Ivanković, Vrpolje (Trebinje), ogranak Ugrenovića iz Riđana (Nikšić); Ulcinj (1894. god.) iz Hercegovine; Zabrđe, Kasteli i Lastva (Tivat), iz Zubaca (Trebinje) u 16. v.; Bar; Savina i Srbina, Herceg-Novi; Kotor; Bukovice (Rožaje), došli iz Tri...šta (Zatri...ač) ”
koPoB
2009-10-11 08:58 PM

Prof. Laketa - 27. септембар 2005. у 07.40 (*.com.au)

Postovani citaoci,
Evo još nekih novih podataka vezanih za neke porodice:
MILJKOVIC,su srpska porodica koja se pominje 1335. godine u Decanskoj
Hrisovulji,prilikom gradnje manastira Visoki Decani.
Za „gagiuskasa”,nema potrebe da se potvrdi ili negira vasa prica i Vas Djeda,ona se uzima kao takva kao dio porodicnog predanja i prenosi se s koljena na koljeno.Na tebi je da to zabiljesis i sacuvas za potomst.
Cinjenica je da se Tvoji predci pominju u 1335 godine i da su u Boku
dosli u jednoj od seoba,koje je obradio Sava Nakicenovic u knjizi „Boka”.Nadji tu knjigu i procitaj a mozez otic do Kotorskog arhiva i saznati nešto više o svojoj porodici Dragicevic.
JOKANOVIC,su stara srpska porodica porijeklom od Predojevica izBilece,
ima ih na Kosovu i u Bosni i rasijanju.Rod su sa svim porodicama koji
svoje porijeklo izvode od Predojevica.Trebalo bi da slave Sv.Nikolu.
PUDAR,su iz sela Sehovine kod Nevesinja,ima ih na Pijescima i rasijanju.Prezime su dobili od rijeci „pudar”-cuvar vinograda.
TERZIC,izvinjavam se svim Terzicima zbog slovne greške u gornjem tekstu.Za njih nemam ništa novo reci.Takođe se izvinjavam za grešku u datumu kod porodice Skoko,treba da stoji:„na Bozic 7.januara 1942.god.
VUKOJA,za njih nemam ništa vise reci nego sto ste rekli Vi to stoji,Ja
mogu reći da iz ove porodice potice prorok Dako Vukoje koji je prorico
narodu te su ga zvali i Dako Naopako, sve sto bi rekao naopako bi se ostvarilo. Ja imam jedan interesantan rad o hercegovcima vidovnjacima,
o ljudima koji su vidjeli vise i dalje od običnih ljudi.Ako ste voljni
i ako Vas to interesuje,možemo i to objaviti.Šta velite za to?
SUTIC,SUTONJA,su porijeklom od plemena Pilatovaca iz Oputnih Rudina.
Veoma su stara srpska porodica,ima ih u Bileci i rasijanju.
Na kraju ovoga moga pisma,zamolio bi sve citaoce da se ne vrijedjaju
ni pokojoj osnovi.Za svoja mišljenja borite se snagom argumenta a
ne nikako argumentom snage i uvreda.
Pozdav svima. Prof. Nikola Vladov Laketa.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.13 (registrovani član)

schetodes - 27. септембар 2005. у 10.03 (*.co.yu)

Što se tiče vidovnjaka,meni su moje starine sa Oputnih Rudina pricale da je nekada u Hercegovini živio izvesni covjek po imenu Mato Glusac i koji je bio poznat sirom Hercegovine i Crne Gore.

---------

**** - 27. септембар 2005. у 11.42 (80.93.*)

Prof. Laketa,
Molim Vas, da mi odgovorite o poreklu prezimena SKOKIĆ.
Uspela sam na osnovu nezvaničnih podataka da saznam da su možda poreklom iz Hercegovine ili Crne Gore.Ima ih veoma malo.Trenutno žive u Užicu i okolini.Slave slavu SV. Nikolu.
Takođe na osnovu glasina saznala sam da vode poreklo iz okoline Nevesinja i da Skokića ima i katoličke i pravoslavne vere.
Od starih ljudi u okolini Užica, saznala sam da se u taj kraj(12km), od grada doselila jedna porodica SKOKIĆ (NIKO NE ZNA ODAKLE),da su se ”razrodili„, i da su svi Skokići iz ”iste kuće„.
Što se fizičkih karakteristika tiče:imaju plavu ili svetlosmeđu kosu,plave oči, sitniju gradju tela, srednjag rasta.
UNAPRED ZAHVALNA!

-----------

JOKANE (CRNA GORA) - 27. септембар 2005. у 13.33 (регистровани члан)

znateli poreklo prezime zurovac i lojpur jesuli oni srbi..hvala unopredred.

jesuli pravoslavni hercegovci na zapadnu stranu neretve(mostar,konjic)srbi ili neki drugi sto su primili pravoslavnu vjeru.

-----------

babin kuk - 27. септембар 2005. у 13.38 (*.mindspring.com)

Jokane naravno da jesu, znam obe te familije a korijene evo imaš eksperte:)

------------

gagiuskas - 27. септембар 2005. у 14.14 (*.crnagora.net)

SAMO DA VAS POZDRAVIM GOSPODINE POLOGOS,I UKRATKO DA VAM PREDSTAVIM SVOJE PORIJEKLO.PRADJED MI SE ZVAO TRIPKO.ZIVIO JE U PREBILOVCIMA.DOBIO JE TRI SINA RISTA,CEDA I DANILA KOJI JE MOJ DJED.DANILO JE KAO MLADIC OTISAO U SREMSKU KAMENICU U POLICIJSKU SKOLU,PA NA SLUZBU U SPUZ.IZ SPUZA JE OTISAO NA LEDENICE IZNAD RISNA,A OTUD U HERCEG NOVI,GDJE JE RADIO KAO ZANDAR.U HERCEG NOVI JE STIGAO 1937.IMAO JE SINA ALEKSANDRA KOJI JE MOJ OTAC,KOJI I DAN DANAS ZIVI U HERCEG NOVOM,KAO I JA ,A MOJE IME JE DANIJEL.VOLIO BIH DA SE PRIVATNO CUJEMO.MOJ E-MAIL JE [email protected]

IG0R - 24. mart 2006. u 21.21 (registrovani član)

Prof. Laketa - 27. септембар 2005. у 21.22 (*.com.au)

SKOKIC,(SKOKO,SKOKOVIC)to što ste saznali da su Skokic iz Hercegovine,to
stoji,to se može prihvatiti jer je čitava oblast oko Uzica naseljena Hercegovcima te uzicane populatno zovu Ere. Ne tvrdim,ali je moguće da
Skokici vode porijeklo od stare porodice SKOKO iz sela Bodezista kod Gacka,koja se kasnije preselila da živi u selo Jugovice i Pridvoricu u Borcu u Nevesinju(Hercegovina).Nije iskljuceno da se jedna grana Skoka
vremenom otselila u Srbiju i tu dobili uz svoje staro prezime Skoko
nastavak -IC,te su tako nastali Skokic,inače u Gacku postoji porodica
Skokovic, šta je bilo sa ovin nastavkom -ov,ne znam,nisam jezicki strucnjak.
TURANJANIN,žive u Ljubinju i rasijanju, za nešto više vidi knjigu od
Ljuba Mihica,Ljubinje i okolina. To isto vazi i za Corovice.
Pozdrav svima,prof.L.N.Laketa.

--------------

JOKANE (CRNA GORA) - 28. септембар 2005. у 08.10 (регистровани члан)

JOKANOVICI IZ TRSE(PIVE) SU SE SVALI KOJOVICI,DOBRI LJUDI JUNACI.ONI SLAVU DJURDJEVDAN.JOKANOVICI IZ BILECA(PREDOJEVICI)IMA IH U NIKSIC TREBINJE GACKO DANILOVGRAD(BELOPAVLICI).MI SLAVIMO SVETI STEFAN PRVI MUCENI..OD NAS JOKANOVICA(PREDOJEVICA)SU LOPUSINA BRATSVO.

-----------

Nevesinjac/Focak - 29. септембар 2005. у 12.48 (*.stofanet.dk)

Zdravo Prof. Laketa,

Prvo da vam se zahvalim za vas uspjesni istorijski rad sto je veoma intersanto.

Imam i ja isto par pitanja o mom prezimu.
Mama mi je iz Nevesinja, a otac iz Foce. Majkino mi je prezime RADAN a oni su iz ZILJEVA, NEVESINJA blizu Odzaka. Nisam mogao da nađemnjihovo prezime i zanima me odakle poticu? Nasao sam od babe, majcine majke, prezime Kovacevic i tačno je da su stara familija.

Foca je nekada bila stara HERCEGOVINA. Otac mi se preziva MILIC a iz Foce je. Nekada davno je moj prandjed doselio se iz CG tacnije sa ”Pod Brijega„, nedaleko iz Scepan Polja. Ima nas i u Niksicu. Čak tog prezima ima i u Podgorici. Ne znam dali smo u rodu. Slavimo slavu Djurdjevdan, a primjetio sam da je neko isto pitao za to prezime i rekli ste da poticu iz Gacka a oni slave drugu slavu.

Kaže se isto da je moj prandjed Vukola pobjegao iz CG zbog turaka jer je bio ”hajduk„ i nije stio da se preda turcima. Pitao sam striceve a i oca i neko kaže da smo se nekada prezivali KARADZIC ILI KARADJORDJEVIC. Nisam siguran ali mislim da je bilo Karadzic da bi se zametnao trag zbog turaka.

Dali bi mogli mi reci dali nešto znate još o vezu prezima MILIC? I u majkinom prezimu RADAN sto je iz Nevesinja?
Hvala u naprijed! Bas me zanima.

-------------

Prof. Laketa - 1. октобар 2005. у 05.43 (*.com.au)

Postovani citaci,evo mene opet da odgovorim na neka Vasa pitanja:
FOCAK, Foca je sastavni dio stare Hercegovine i tu nema ništa novo.
Molio bi mladje citaoce da malo paziljivije čitaju tekst da se neke stvari nebi dva puta ponavljale.Za Milice nemam ništa novo reci.Radani
su stara srpska porodica iz Hercegovine,žive u Gacku, Nevesinju,selo
Zalom i Ziljevo,slave Sv.Nikolu.
PUSARA,Doder su stara porodica porijeklom od PILATOVICA iz Pilatovaca kod Bilece koji se pominju u XIV i XV vijeku.Ima ih u Objeseniku, Kokorini,Gacku,Ulogu,Mostaru,Plocniku i C.Gori, gdje se zovu DODEROVICI.
DODERI,BEATI,PUSARE I SEKARE, jedno su bratstvo i vode porijeklo od
Pilatovaca iz Bilece.Slave Djurdjic.
DABARCIC,su stara srpska porodica koja vodi porijeklo od porodice Rulj
koja starinom potice od Milobratovica,slave Sv.Luku.Ima ih u K.Selu,
Nevesinju i rasijanju.
MASTILOVIC,su stara srpska porodica iz sela Izgori u Gacku,ima ih u Nevesinju i rasijanju, slave Sv.Stefana Decanskog.Popa Novaka Mastilovica iz Gacka 1941 godine,ustaše su ziva bacile u zloglasnu
Koritsku jamu.Sjutra dan cobani koji su cuvali stoku oko jame čuli su
zapomaganje,kao da neko zove iz groba.Oni si obavijestili mjestane okolnih sela koji su uz pomoć konopa spustili se u jamu i izvadili su
nesretnog popa Novaka zivog.On je bio jedan od rijetki Srba koji je
prezivio strahote ustaškog klanja i bacanja u Koritsku jamu. Za mnoge
gatacke Srbe nije bilo spasa skoncali su svoj zivot u Koritskoj jami.
PEJANOVI,žive u Trebinju,Nevesinju u selu Ziljevo,slave Sv.Petku.
VUKOSAV,žive na Udreznju, slave Sv.Nikolu.
SOKNIC,žive u Nevesinju,slave Sv.Georgija-Djurdjev dan.
Srdacan pozdrav svima. Prof. Laketa.
koPoB
2009-10-11 08:59 PM
IG0R - 2. октобар 2005. у 00.34 (регистровани члан)

Презиме Милић није тако ретко, мислим да сам то рекао већ неколико пута, поновићу још, само зато што делите исто презиме не значи да сте сви сродни, ако вам је презиме настало по личном имену и суфиксу -(ов/ев)ић велика је вероватноћа (99,9%) да сте од породице која има више несродних огранака - Милићи (нисте једини који имају потомка који се звао Мило), Благојевићи (је ли Благоје ретко име), Ковачевић (колико има ковача на Балкану), а тек да не причам о Вуковићима, Вујчићима, Вуковићима итд.

Дакле да одговорим господину пошто се као што видим потрудио, иначе сам му написао већ подужи текст али ме зезнуо рачунар, позатворио ми пар прозора па идем испочетка. Дакле за његове Милиће из Фоче лично нисам чуо. И не, Милића има бар једно десетак огранака у Црној Гори и Брдима, ти из Никшића и Подгорице 99,9% нису исти већ највероватније од Милића (из подловћенског племена Бјелица) који чини ми се славе Св. Јована. А прича да ти се предак презивао Караџић је могућа, посебно што Караџићи у Дробњаку славе св. Георгија (као твоји Милићи) и прислужују Арханђеловдан . Караџићи су пореклом из Лијеве Ријеке (сев-ист део ПГ општине), прапостојбине племена Васојевића (одакле су и неки Милошевићи које бисмо ми можда радије заборавили и који су иначе даљи рођаци Караџића уз остале припаднике огранка Лопаћана у Васојевићима: Ђукиће, Бојовиће, Поповиће, Вукићевиће, Чукиће). Одатле су сишли у Горњу Зету (поље између ПГ и Скад. јез.) негде око 1640. по породичном предању. 12 година касније тројица браће се деле. Петар иде за Стару Србију, Митар и Ристо преко Пјешиваца и Бањана упадају у Дробњак где су се данас утврдили и размножили. Село Петњица (из ког је Радован) им је епицентар, размножавањем се шире у нека суседна села као што су Палеж и Малинско 1840. у Горњу Буковицу, Пашину Воду. Одатле су се неки одселили на Гласинац, под Јахорину и код Вишеграда па је логично да су твоји доспели до Фоче (преко Шћепан Поља кажеш или Под Бријега) која је ту успут. У Босни су неки променили презиме у Дивљан. Има их и у Рашком, Црничком и Топличком подручју Србије, у Заовинама код Ужица су Ђурићи, у Крушевици код Требиња као Петијевићи. 1739. се досељавају у чувени Тршић где се 1787. рађа извесни Вук Ст.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.14 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 21.21 (registrovani član)

IG0R - 2. октобар 2005. у 00.52 (регистровани члан)

Што се тиче Радана у Жиљеву и Миљевцу, који славе св. Николу а прислужују св. Тому су око 1820. дошли из Враћеновића (Опутних Рудина) које је данас место уз гранични прелаз РС-ЦГ иза Билеће. Раније су становали на Мекој Груди (исто уз „границу” код Билеће) и на Шеховини. У Враћеновићима више нема Радана данас али сам нашао шта се каже за Радане из Подврши (Подврш је село одмах иза Враћеновића у Оптуним Рудинама одакле ми је деда). Раселили су се из Риђана (старо племе западно од Никшића које је у међувремену „ликвидирано” то јест његова братства расцепкана између садашњих, племе истиснуто) због крви и дошли сте у Подврш. Опет су због крви морали да иду у Залом, Подвележје, Трусину, Столац и Оџиће. 1830. се спомиње неки Саво Радан (р. 1790. у Прерацима, селу између Билеће и РС-ЦГ границе) од неких Црногораца Закнића за које не знам ништа. Сина му Видака поведе неки Васиљ из Прераца у Оџиће. Можда се мосли на Оџаке, не знам, то остављам онима који боље познају тај део Херцеговине. Сава Радан је био Симов. Симо Вилипов, Вилип Лакин. Кнез Лека (који појма немам) је за Радане наводно рекао „Несретне сте крви но се раселите” и тако су учинили и распршили се. То је све из збирке писама Андрије Лубурића који је прикупљао многа истраживања по Херцеговини али исто тако чувен и по неким да кажем неоснованим, двосмисленим или једноставно нетачним (да не кажем измишљеним) верзијама. Знам само да за моју породицу (и многе друге) бележи сасвим другачије родословно стабло, елем, ти са овом информацијом чини како хоћеш.

Ћећеза је било у Херцеговини, Доњем Селу код Коњица.

Бакајићи се спомињу у Сегедину 1696.

У вези Црнчевића која слава, св. Лука или св. Арханђел Михаило?

IG0R - 24. mart 2006. u 21.23 (registrovani član)

KomentarI (inzenjer) - 2. октобар 2005. у 19.56 (регистровани члан)

Ne bi da kvarim ovo prebiranje i podsjecanje na slavne predake i njihovo porijeklo! Svi znamo Hercegovina, Svetog Save djedovina, ali mi smo van te pradjedovske zemlje (neki ni prije rata nisu dolazili u Srpsku Hercegovinu, ni da obidju djedovinu, ni kad su zivjeli na npr. Sarajevo 150km, Mostar 30 itd.), a sada ovo mi vise lici na drustvo „mrtvih pjesnika”, nego na potomke Svetog Save Hercegovca!

Lijepo je znati o djedovini i vaspitati potomke da se ponose tim Srpskom krvlju natopljenog krsem, ali ako se ne vratimo, ili na neki način ne održimo vezu sa rodnim krajem (iduci i vodeci djecu, a po mogunosti i popraviti i staro ognjiste po svim ovdje ugasenim selima i varosima Srpske Hercegovine), ovo će sjecanje izumrijeti sa drugom generacijom!

Zato su sada pravi Srbi Hercegovci, oni koji žive tamo, i cuvaju je zivom, a njih ima iz svih Srpskih zemalja (protjeranih i onih koji su se naselili prije rata), i svih Srpskih prezimena!!!

----------

JOKANE (CRNA GORA) - 3. октобар 2005. у 00.30 (регистровани члан)

Gospodine igor
Ja sam rođen u americi,majka mi je crnogorka(komane)a moj stari tipicni belgradanin nikad mu nije interesovalo porijeklo.moj djed i njegov brat su za vreme drugi svetski rat poginuli u zvornik bosnu..jedan njihov rodjak ostao ziv i posle pricao mome ocu da smo hercegovci.ja sam oko crnogoraca odrastao i oni su meni stalno rekli da su jokanovici crnogorci.mene ovo interesuje.znateli jesuli ti jokanovici koji su u zvornik dosli oko 1870 crnogorci ili hercegovci..oprostite moja gramatika i rukopis nisu dobro

-----------

HighSpeedCutter (МАШИНОСТРОИТЕЛЬ) - 3. октобар 2005. у 15.59 (регистровани члан)

Да ли имате података о Поповићима, који данас живе у Херцеговини? Поповићи из Бос. крајине су по предању поријеклом из Старе Херцеговине. У том предању се помињу успутне станице: Подвелебит, Лика, Крупа у Бос. Крајини. Иначе, све се подудара са чињеничним стањем. Заиста овог презимена има на овој линији: Книн, Д. Лапац, Крупа, Нови. Вођа устанка (1874/1875) у Грмечко - Козарској регији је Петар Поповић (ајдук Пеција), рођен на територији општине Бос. Крупа.

Поред тога интересује ме још неколико ствари (као лаика у овој области):

Како то да је кршна Херцеговина имала толику бројну популацију, а питомији (у смислу животних услова), сјеверо-западни крајеви РС били релативно пусти (барем на основу научних публикација, које сам читао) у периоду 11-ог и 12-ог вијека? Конкретно: Захумље - Доњи Крајеви.

Да ли се ради о мађарској геополитичкој доминацији у то вријеме или о разлици у менталитету динарских (по Цвијићу) Срба, који су више држали до родословља и који су досељавањем (послије Косовске Битке), „наметнули” свој родословски систем. Да ли су евентуално Срби, домородци ових крајева били занемарљивији у односу на родословље, или су се досељени Срби на „плодном тлу” брже размножавали? Као што је нпр. прије 50 година било са Личанима, Крајишницима, Херцеговцима и Црногорцима насељеним у Војводину?
koPoB
2009-10-11 08:59 PM
Prof. Laketa - 4. октобар 2005. у 06.57 (*.com.au)

Porodica ZERAJIC,poticu iz sela Miljevac kod Nevesinja,ima ih u selu
Luka,gradu Nevesinju i rasijanju.To je jedna od cuvenijih i vidjenijih
srpskih porodica u Hercegovini,koja je dala čitav niz velikih naconalnih boraca na cijem celu stoji Bogdan Zerajic(1886-1910).
U njihovoj porodicnoj zadruzi bio je gost Jovan Cvijic za vrijeme svojih naučnih ekspedicija u Hercegovini. Student Bogdan Zerajic izvrsio je neuspjeli atentat 15.6.1910 godine,na zemaljskog poglavara BiH generala Marijana Varesanina,prilikom otvatanja kvazi„ bosanskog sabora”.Ispucao je pet metaka u pravcu Varesanina,seti metak ispalio je sebi u glavu,jer je dobro znao šta ga ceka ako ziv padne u sake zloglasnoj svabskoj policiji.Iako je izvrsio neuspio atentat,njegov cin lične žrtve postao je simbol borbe za kasnije narastaje „Mlade Bosne” koji su visoko cijenili njegov rad. Čak su se i sarajevski atentatori noc u oci atentata,na grobu Bogdana Zerajica, zakleli se, da će oni ostvariti njegovo započeto djelo. Na zatvorskoj limenoj porciji Gavrila Principa je noktima urezao sledeći stih:
Pravo je rekao Zerajic,
taj srpski soko sivi:
Ko hoće da živi nek mre,
ko hoće da mre nek živi!
Od devetero brace i sestara Bogdana Zerajica bila su cuvena još četiri brata:1.Peko,sudija poginuo u srpskoj vojsci 1942 godine.
2.Jeremija,ljekar cije je ime donedavno nosila bolnica u Urosevcu.
3.Jovo i sin Svetko koje su uhapsile ustaše,odvele u Mostar i ubile.
4.Jefto,zemljoradnik,ustanik i ugledni srpski domaćin.
Pored Bogdana i njegove brace treba spomenuti njegovu bracu od strica
kasnije doktore,Dr.Milana Zerajica i Dr.Risra Zerajica,dobrovoljce i ljekare u srpskoj vojsci u Balkanskim ratovima 1912 i 1913 i u Prvom
svjetskom ratu 1914-1918 godine.
Prof. Laketa

----------

Tajga - 4. октобар 2005. у 17.16 (*.bluewin.ch)

Prof.Laketa,
meni ste uskratili odgovor za familije koje su se naselile u podmajevickom regionu: Tesic,slave Djurdjevdan(pretpostavlja se da su poreklom iz Gackog?),Knezevice i Jovanovice,slave Nikoljdan.

Ja sam jedino pronasla Tesice iz okoline Uzica,ali mislim da Tesici iz podmajevickog reg. nemaju nikakve zajednicke veze sa ovima jer sam imala priliku da sa jednim Tesicem iz tog kraja razgovaram.

Na prezimenik.co.yu,benkovac.org.yu i na montenegro.org ništa nisam pronasla osim jednog upitnika pored prezimena Tesic. Knezevice i Jovanovice sam pronasla ali nema podataka da su se oni naselili u podmajevickom prostoru.

Verovatno je da postoji i mogućnost da su oni pre doseljavanja pripadali „plemenu” koje je imalo sasvim drugo prezime.
Eh,prava misterija.

Ukoliko imate mogućnosti da mi pomognete u resavanju ove misterije bila bih vam zahvalna,a ukoliko ne, hvala vam sto ipak nekome mozete izaci u susret,jer znam da to trazi veliki trud i vreme.
Poz.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.26 (registrovani član)

Prof. Laketa - 5. октобар 2005. у 08.52 (*.com.au)

Za Jegdice mogu reci samo da ih Novak Studo Mandic pominje u svojoj
knjizi„Zemlja zvana Gacko”Bgd.1995.god.
Za JOKANA u Americi.Pošto si tražio odgovor od Igora,evo pokusacu ja da ti dam odgovor na pitanje da nešto više saznaš o Jokanovicima.Jokanovici su stara srpska porodica porijeklom od Predojevica iz Bilece.Ima ih u Hercegovini,Kosovu,Bosni(oko Zvornika)i rasijanju.U istorijskim izvorima
Predojevici se pominju u Decanskoj Hrisovulji 1335-1345 godine,neki Radoslav Predojevic upisan je u ataru sela Cabic(D.H.III 186.).U izvorima dubrovackog arhiva pominju se 1356 godine.Imali su svoj Katun
Predoje koji je dobio ime po rodonacelniku i osnivacu loze Predoju.
U Predojevice spadaju sledeće porodice:Bajevic,Kozjak,Lero,Jokanovic,
Bobot (koji su jedan ogranak Jokanovica)Manigoda,Zirojevic,Cupkovic
Popovic,Papovic i Parovic.Slave Sv.Nikolu.
Za Tajnu ništa novo ne mogu reci.Zaomi je stvarno.
Za Citoplazmu,za rodoslov porodice Zerajic morate stupiti u kontakt sa
nekim od clanova ove porodice i oni će vam svakako nešto više reci.
Srdacan pozdrav svima Vas Prof. Laketa.

-------------

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.15 (registrovani član)

Куч - 5. октобар 2005. у 16.30 (*.upc.cz)

Поздрављам браћу Херцеговце иѕ Куча.

Лијепо је да сте почели да се прикупљате граћу за родослове ваших братстава.
Ја вјерујем да је једино исправно записати што си говорили стари.
И ништа не додавати, но онако како они зборе.

Можете доље погледати како сам ја урадио за моје племе Куче.

Куч

http://blogz.cg.yu/blogovi/rodoslovi/index.php

-------------

Za Igora - 9. октобар 2005. у 09.32 (*.cgocable.net)

Askrabe su iz Jelasaca kod Kalinovika. Slave Djurdjevdan. Logicno bi bilo da Askrabe imaju neke veze sa Askrabicima iz Avtovca ali nisam siguran.
Hvala

------------

Prof. Laketa - 9. октобар 2005. у 15.43 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „mtl” i njenu porodicu Zerajic.Vise podataka o Vasoj porodici mozete naći u knjigama:Nedjo Sipovac,NEVESINJE SLAVNO
i Vladimir Dedijer,Sarajevo 1914.
Porodica SOLDO živi u Nevesinju,Sehovini i Miljevcu. Ime su dobili po nekom odbjeglom vojniku soldatu,koji se naselio tu i zasnovao je porodicu Soldo.Slave Miholjdan.Clan ove porodice Spiro Soldo bio je skolski drug i saborac Bogdana Zerajica,kao i još jeda njegov komsija
Marko Perin.
Porodica PERIN,dosla je iz Pive u selo Batkovice kod Nevesinja,slave
Arandjelov dan.
KUZMAN su iz Malog polja kod Mostara,slave Sv.Nikolu.
Pozdrav svima,prof.Laketa.
koPoB
2009-10-11 09:00 PM
Kifino Selo - 9. октобар 2005. у 18.15 (*.ameritech.net)

Porodica Soldo potice iz okoline Stoca,odakle se naselila u NEVESINJE.Odbjegli vojnik(SOLDAT)naselio se za vrijeme Turske i ozenio se mjestankom u Stocu,inače ovaj odbjegli austrijski vojnik po Dedijeru bio je Srbin iz Dalmacije.Porodica Perin,Mucibabic,Jaredic,Kravic,DJeric,Miric,kao i muhamedanska porodica Prguda iz Ravni imaju zajednicke korjene i poticu od istog pretka,svi osim Prgude naravno slave Arandjelov dan.Postojao je obicaj da se na nekoliko dana pred Arandjelov dan svi sakupe kod Perina u Batkovicima i odatle krenu u nabavku vina u Zapadnu Hercegovinu,isto tako po obavljenoj kupovini kad stignu u Batkovice,tu opet prenoce i odmore se kod Perina i sutradan nastave put dalje.Ovaj obicaj bio je sve do II svjetskog rata.Ovo mi je pricao pok.Mitar Perin koji je lično bio ucesnik svega ovoga.

-------------

Mucibabic - 10. октобар 2005. у 02.07 (*.sympatico.ca)

Ovo za Perine je istina.Staro prezime svih koje je pobrojao Kif.selo je Mucibabic.Perini su od Pera Mucibabica .
I ove familije se ne žene niti udaju između sebe.

-----------

Mucibabic - 10. октобар 2005. у 02.11 (*.sympatico.ca)

Polovina Kravica na Trtinama i danas u dokumentima ima prezime Mucibabic.Nadimak su dobili prije stotinjak godina nakon dolaska iz Gacka(Ljeskov dub).
Čak sam znao dva brata kod kojih je jedan bio Kravic a drugi Mucibabic u dokumentima.

-----------

[email protected] - 10. октобар 2005. у 04.28 (62.108.*)

Profesore Laketa!
Zašto se nigde ne pominju Milicevici?U knjizi Jefta Dedijera se kaže da su Milicevici jedna od tri najbrojnije porodice u Bileci!Postoji i knjiga„Bratstvo Milicevica” koja svedoci o hercegovackom poreklu ove porodice kao i njenoj ulozi u istoriskim dogadjajima na podrucju naše Hercegovine!Kakve vi podatke imate o toj porodici?
Molim vas odgovorite mi!

-------------

Prof. Laketa - 11. октобар 2005. у 04.56 (*.com.au)

Gospodine Vladimire o Vasoj porodici Milicevic nemam bas mnogo podataka.
Znam samo da ih ima dosta oko Bilece,ima
ih u Nevesinju u selu Lakat,slave Sv.Nikolu.
Pozivam Vas i sve citaoce cije porodice nisam pomenuo da se jave sa jednim kracim prilogom i saopšte osnovne podatke o svojoj porodici.
Vladimire,najlakse je kritikovat treba nešto konkretno uraditi.
Pudo pozdrava svima prof.Laketa.

--------------

[email protected] - 11. октобар 2005. у 06.49 (62.108.*)

Dragi profesore
Jako mi zao sto ste pomislili da vas kritikujem.Naprotiv,vrlo mi je drago kada vidim da postoje ljudi kojima je stalo do svog porekla i koji idu još i dalje, pa iztrazuju poreklo svih hercegovackih porodica.To je za svaku pohvalu i divljenje.Samo me je interesovalo da li i vi imate neke podatke o ovoj porodici s obzirom da se radi o jednom velikom bratstvu.
Što se Milicevica tiče,ja sam vam već napisao da postoji kniga„Bratstvo Milicevica” u kojoj je nasa sestra Desanka Milicevic Vekovic detaljno iztražila geneologiju porodice Milicevic.Ja ću u par recenica objasniti istoriju ove porodice a ako je neko zainteresovan za vise detalja može procitati ovu knjigu.
Milicevici vode poreklo od Mrnjavcevica,tacnije namladjeg Mrnjavcevica-vojvode Gojka Mrnjavcevica.Dugo su živeli na podrucju stare Hercegovine i Crne Gore(u plemenu Kuce) i nosili to prezime(Mrnjavcevic).Poslednji Mrnjavcevic je bio pop Jovan Mrnjavcevic ciji je sin Rade uzeo prezime Kraljanin.Ovo prezime su kasnije njegovi potomci promenili u Vlastelinovic.Ovako(Vlastelinovic)se prezivao i rodonacelnik Milicevica-Milic Vlastelinovic.Ovaj junak(opevan u pesmi zenidba Milic barjaktara)je ozenio cerku bana Budace(ceski plemic;bio je knez u Bileckom kraju)i sa njom je imao četiri sina.Sva cetvorica su nosila prezime Milicevic i dvojica od njih Mico(najstariji) i Milun su bili bilecki knezovi.Obojicu je ubio trebinjski aga Resulbegovic(mislim da sam dobro napisao)kao i bana Budacu.Znaci Milicevi sinovi su nosli prezime Milicevic i od njih su svi hercegovacki Milicevici.
Inače nas rodonacelnik je poginuo u borbi sa Turcima na Tisovcu kod Bilece.on je imao i cetvoricu brace među kojima su mali Radojica, vojvoda Cetko(ne mogu sada da se setim druge dvojice)i od njih poticu mnoge hercegovacke porodice.
Od značajnih istoriskih licnosti koje su poreklom od Milicevica iz ponosite Hercegovine,izdvojicu neke:Nikola Milicevic Lunjevica,Hadzi Melentije Stevanovic(potomak Mice Milicevica),Milan Dj.Milicevic,vojvoda Gligor Milicevic i mnogi drugi.
Milicevici slave sv.Nikolu ali ima ih i koji slave Sv.Djordja i Arandjelovdan.
Sve cinjenice koje su iznete u knjizi su potkrepljene arhivskom gradjom.
Pre nekoliko dana sam U Beogradu video knjigu Hercegovacka prezimena(ili Hercegovacke porodice,nisam siguran)autora Rista Milicevica.
Možda će vam koristiti.
Pozdrav za sve hercegovce gde god da su a vama profesore poseban pozdrav jer radite jednu vrlo korisnu i lepu stvar i nemojte mi zameriti na onom prvom pismu!

IG0R - 24. mart 2006. u 21.28 (registrovani član)

gangalen - 15. октобар 2005. у 00.24 (*.bigpond.com)

Dragi moji Hercegovci,pozdravljam vas od srca ma gdje da ste!!!!! Sa velikim uzivanjem i paznjom sam citala naprijed napisano i želim da izrazim zahvalnost prof. Laketi i ostalima koji su dobronamjerno raspoloženi da pomognu ljudima da pronadju podatke u vezi svog porijekla. Mene lično jako zanima porijeklo porodice ASKRABIC iz sela Dramesina kod Gacka.Neki preci su se, sklanjajuci se od Turaka naselili oko Trnova kod Sarajeva i zovu se Askrabe.
Askrabici slave Djurdjev Dan.
Unaprijed hvala!

------------

Данило Марић - 15. октобар 2005. у 18.28 (*.comhem.se)

ЈОКАНОВИЋИ
Јокановићи иѕ Малог Поља код Мостара, и Јокановићи иѕ Лос Анђелоса, славе славу Шћепандан (Светог Стефана)

-------------

dabiziv (student) - 15. октобар 2005. у 22.12 (регистровани члан)

Заборавили сте презиме Киса, Кисе су из места Крушевица у близини Љубиња славе Светог Николу. Има их у Дубровнику, Београду, Сарајеву, Новом Зеланду али све мање и мање

----------

grncar - 16. октобар 2005. у 04.53 (151.96.*)

Za prof.Laketu,g.Igora i g.Danila Marica,Kifino selo:
Ima li kakvih podataka o prezimenu Šošo iz Baljivca,oblast Bobani.
Slavimo sv.Nikolu.Po predaji prvi Šošo naselio se odnekud prvo u Šcenicu-Bobani pa kasnije osniva svoj zaseok kraj Baljivca.Od tamo jedan prelazi sa Bobana u Popovo polje u Dracevo i tamo se nastanjuje.Ima nas dakle na Baljivcu, u Dracevu, po Trebinju i rasejanju.Dolaze u Hercegovinu (moja procjena početak 18.vijeka)sa prezimenom Šošo i jedini se bave zanatom u Bobanima(grncari)koji je tada bio vrlo razvijen u staroj Raskoj i na Kosovu.Navodno na arbanaskom Šoše znaci rešeto.Varijanta ŠošE ima u zapadnoj Hercegovini katolika i muslimana a varijanta ŠošA katolika u Dubrovniku i Zadru.U istocnoj Hercegovini samo ŠošO-pravoslavni Srbi.U nekim zapisima Marka Miljanova o Arbanasima spominje se fis (pod barjakom,bratstvo)Šoši,Šoški iz plemena Malisora ciji je zastitnik bio upravo sv.Nikola.Postoje li saznanja po cemu nastaje prezime Šošo i prijasnja naselja od Popova.
Pozdrav i hvala!

----------

dabiziv (student) - 16. октобар 2005. у 11.30 (регистровани члан)

Надаље што се Киса тиче, и Јефто Дедијер их спомиње.
Прво презиме им је Бојанић, и порјеклом су из села Бојанићи у околини Рашке. Но право буди нијесам том селу ни трага нашао.
Дедијер (~1400 лг) их како рекох спомиње да их има у Жабици, Крушевици ...
Колико знам, женили су се и удавали са Поповићима, Сулаверима, Бијелићима...

-----------

Kifino Selo - 16. октобар 2005. у 17.25 (*.ameritech.net)

Za Soso.Iz izlozenog ili bolje receno iz onog sto ste naveli može se nazrijeti pa možda i zakljuciti,da je tvoje pleme odavno na ovim prostorima.Normalno da su se prezimena obiljezavala i po zanimanjima.Primjer:Kovac,Samardzic,Zdjelar,Drvendzija,Rulj,pa sto nebi i Soso.Nekad je taj zanat bio veoma rasprostranjen.To nije albanska riječ u izvornom smislu,to je riječ starih Srba ili Mauro-Vlaha,koji se još zovu skraceno i Morlacima,Turci su ih kasnije zvali i Vlasima,kako bi uvrijedili Srbe,a ne znajuci da su to bili gradjani Rimske imperije i bole je biti gradjanin Rimske države nego azijat ili varvarin.Sto spomenu Albance i oni su od komponenti Mauro- Vlaha i SHcipetara,koje su Arapi 1043.g.doveli sa Sicilije na Helmsko poluostrvo,a na Siciliju sa Kavkaza.I vremenom u tom mixu postali su preovladujuca komponenta.Još jedna mala potvrda da su Srbi na prostorima gdje i sada žive bar od vremena Rimske imperije,a ne kako su nam tumacili i naturali da smo dosli iza Karpata,sto čak i pr.Laketa navede na početku ove diskusije.Ja bih volio sve ove sto tako tvrde da mi dokumentuju ili potkrijepe bar jednom valjanom cinjenicom.Pošto je prezime nastalo po vrsti djelatnosti ili zanimanju ne mora da znači da su ti svi ovi Soso neki blizi ili daljni rodjaci,ali nastanak prezimena kod svih vas, vuce nas daleko u proslost i daje potvrdu bar jednim malim dijelom o srpskim obicajima i duhu na ovim prostorima u prastarim vremenima,jenom rijecju staroj eri.Bravo Soso.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.15 (registrovani član)

Данило Марић - 16. октобар 2005. у 18.57 (*.comhem.se)

Јокановића још има у Малом Пољу код Мостара.

-------------

koPoB
2009-10-11 09:01 PM
Prof. Laketa - 18. октобар 2005. у 06.53 (*.com.au)

Posovani citaoci,
Javljam se da razjasnim neke stvari a posto sam već i prozvan po nekim pitanjima,pa podjimo redom :1.Ko su Vlasi? Vlasi su potomci poromanjenih predslovenskih stanovnika Tracana Ilira i Kelta. Od početka VII vijeka, stapaju se i mijesaju se sa doseljenim Slovenima.U srpskoj srednjovjekovnoj državi od XII vijeka naziv vlah, oznacavao je srpsko seljacko stanovnistvo koje se bavi stocarstvom na visokim planinama.Vlah je u početku kod Srba imao socijalnu kategoriju i odnosio se na srpskog seljaka stocara. Dolaskom Turaka na Balkan,termin vlah pored socijalne komponente dobija i vjersku kategoriju. Vlah je sada pogrdan naziv za hrišćanina u Turskom Carstvu,uglavnom u Evropi.
Ko su Sloveni?
Sloveni su velika grupa indo-evropskih naroda,srodnih po jeziku i kulturi nastali na prostoru istocne i srednje Evrope. Krajem stare i početkom nove ere dosli su na prostor cije su granice bile,rijeka Odra na zapadu,serdnji i gornji tok rijeke Volge na istoku,obale Baltika na sjeveru i planina Karpati na jugu.U početku su se bavili lovom i ribolovom, te su kasnije presli na zemljoradnju i stocarstvo i pocinju da krce sume.
Prve nepouzdane vijesti o Slovenima imamo u V v.p.n.e kod grckog istoricara Herodota. Prvi ozbiljniji pisani izvjestaji koji poticu iz I i II .n.e javljaju se kod rimskih istoricara Plinija i Ptolomeja, koji Slovene nazivaju Venedima. Obimnija istorijska gradja sacuvala se
kod vizantijskih istoricara Pokopija i Mavrakija iz IV v.n.e koji Slovene nazivaju Antima i konacno Slovenima,koje se trajno sacuvalo i ustalilo.Doseljavanjem na Balkan početkom VI vijeka, Sloveni su asimilirali mnoge grupe romanizovanog i neromanizovanog stanovnistva u slovensku vecinsku masu.Paralelno sa formiranjem države islo je i pokrstavanje Slovena,prvo knezovi i njihove druzine pa onda ostali.
Primanjem hrišćanstva Sloveni su usli u red civilizovanih i kulturnih
naroda,prestali su biti varvari i usli su u civilizaciju.
Prema svjedocenju vizantijskog cara Manojla Komnena(913-959)u djelu
„De administrando imperio” „O upravljanju državom”,car pisac veli da
su Srbi sa ovim plemenskim imenom dosli na Balkan iz stare postojbine
za vrijeme vladavne vizantijskog cara Iraklija(610-641)koji im je dao dozvolu da se stalno nasele na Balkanu radi zastite granica Vizantije od novih varvatskih upada i provala.Prema svedocenju istog pisca Srbi su se prvo naselili oko grada Soluna koga su bezuspjesno pokusavali zauzeti.U domaćim pisanim izvorima srpsko ime pominje se prvi put 822.
godine. U ravnicama imeđu mora i Dinarskih planina u kotlinama rijeka
nastali su najstariji plemenski savezi,Neretvljana,Zahumljana,Travunj-
ana,Konavljana i Dukljana,gdje se stvorio prostor za kasnije formiranje Huma,Zahumla i kasnije Hercegovine.
Nisam ljut ni na koga pa ni na g.Milicevica.
Pozdrav svima prof. Laketa.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.29 (registrovani član)

Kifino Selo - 19. октобар 2005. у 10.35 (*.ameritech.net)

Samo da navedem neke neosporne cinjenice;Sveti Jeronim cije je krsteno ime Sofronije,rođen u Stridonu 347.g.umro u Vitlejemu 420.g.Bio je najveci hrišćanski teolog toga vremena.Iskljucivo se sluzio Srbicom kao pismom.Po nacionalnosti se izjasnjava i pominje jedino kao Srbin.Godine 558.Car Justinian je uspostavio prvi put veze sa Avarima,trazeci svuda saveznike za borbu protiv Srba.Avarski izaslanik KONDIH je zatim posjetio Vizantiju,a zatim spatar Valentin posjetio avarskog hagana.Deset g. kasnije Avari su u Besarabiji i otpocinju rat protiv Srba.Stari gradovi nastali za vrijeme Rimske imperije a cija su imena izvedena od SRPSKOG NACIONALNOG IMENA SU;Serbino(Serbinum)-danasnji Zagreb,Grad SERBIA na rijeci Bistrici i dvije Srbice u Makedoniji,grad Serbion(grcki) i Sirmium (RIMSKI) danasnja Sremska Mitrovica.E.Priko De Sent-Mari kaže da je Argon bio srpski kralj.Tvrdjava Dalma koja se nalazi desno od izvora Neretve iznad Nevesinja koja je bila sjediste jednog saveza srpskih plemena u borbi protiv Rimljana,oko 160-te g.s.e.Ta plemena Rimljani su nazivali Dalmatima po tvrdjavi odakle je izvedeno i ime Dalmacija.Kad je to vladala dinastija Svevladovica.Kad su to Srbi pokusali obnoviti Rimsku imperiju,kad su obnovili Jadransku Srbiju.Cije prijestolnice bili gradovi Solin,Skadar i Travunija.Samo navedoh kap podataka od mora podataka kojima barataju savremeni srpski istoricari.Pozdrav svima koji diskutovase na ovoj stranici.

--------------

lupilo 123 - 19. октобар 2005. у 22.53 (*.sympatico.ca)

Za prof. Laketu.
Savici iz Rastana,kod Mostara, poticu od Vojinovica iz stare Hercegovine,slave Sv.Arandjela.Ono što ne znam i sto bi Vas pitao jeste odakle su ti Vojinovici .Hvala.

--------------

Prof. Laketa - 20. октобар 2005. у 03.32 (*.com.au)

Za gospodina @@@. To nije i ne može biti istorijska istina o Srbima.
Poznat mi je rad gospodina Radmila Janicijevica koji spada u sveru senzacionalizma poput Salinasa Prajsa i njegove Troje u Gabeli i teskog hipotetickog dokazivanja, koji se može sporiti i oboriti.
Nemam namjeru da to radim, ali samo da kažem dvije stvari: nijedna veca rijeka na Balkanu nema slovensko ili ako hocete srpsko ime.
Drugo Aleksandar Veliki (336-323)nije bio Srbin niti Makedonac,pogotovo
ovaj Kirov,već je bio Grk,ucitelj mu je bio najveci filozof Aristotel.
Prilikom polaska u rat protiv Persijanaca i njihovog kralja Darija III
izjavio je da ide u rat protiv Pesijanaca,da ih kazni za sve one nedace koje su nanijeli Grcima,njegovim predcima u Grcko-Persiskim ratovima od 500 do 449.g.p.n.e. Nikako nije mogao biti FILIPOVIC,jer Srbi dobijaju
svoja porodicna prezimena po ocinstvu tek početkom XIII vijeka.
Za „lupilo 123” Poznajem dobro Savice iz Rastana kod Mostara,to su bili
najvatreniji navijaci Crvene Zvezde u Mostaru. Pitate za Vujinovice?
To je stara plemicka porodica u Hercegovini, u istorijskim izvorima prvi
put pominje se vojvoda Vojno 1327.godine,kao gospodar Gacka.Nešto kasnije 1347.godine,pominje se Vojislav Vojinovic kao gospodar Gacka i Rudina. Vojinovici su rodjaci cara Dusana i pominju se u narodnoj epskoj pjesmi „Zedidba cara Dusana”.U nekoj od seoba dosli su u Rastane.
Pozdrav svima prof. Laketa
koPoB
2009-10-11 09:02 PM
Co - 20. октобар 2005. у 23.22 (*.pttrs.net)

Ništa ni o MILIDRAGOVIĆIMA?
Evo jedno narodno predanje:

...Kad je Mostar kuga pomorila,
U Mostaru niko ne ostade,
Razma jedna udovica Mara,
I u Mare dva nejaka sina;
Jedno Miloš, a drugo Milinko.
Hranila ih tugom i nevoljom,
Sve nevoljom i preslicom tuđom.
A’l udrile rđave godine:
Oka vina po žut dukat bila,
Oka brašna po dva groša zdrava.
Tad ih Mara ranit’ ne mogaše,
No Miloša caru poklonila,
A Milinka od Beča ćesaru.
Vr’jeme prođe za devet godina,
Zarati se care i ćesare;
Pa se dvije iskupiše vojske:
Jedno carska, a drugo ćesarska;
Dok iz vojske iziđe ćesarske
Dobar junak na konju zelenku,
Pa on sebi traži mejdandžiju,
U Turčina, u cara turskoga.
U Turčina dosta mejdandžija,
Ali kako koji odlazaše,
Ni jedan se natrag ne vraćaše.
Za tri dana junačkog mejdana
Devet caru zgubi mejdandžija;
Kad četvrto jutro osvanulo,
Opet zove na mejdan junački,
A’l mižu niko izać ne smijaše.
Car telala u vojsku pustio:
>>Nije’l majka rodila junaka,
>>Ja sestrica brata odgojila,
>>Da se danas ovdje pridesio,
>>da izađe na mejdan junački.
>>I pogubi mlada mejdandžiju?
>>Čestita bi njega ostavio!<<
To gledao sirotan Milošu,
Pa on ode caru pod šatore,
I ovako caru progovara:>>Poočime, car Otmanoviću,
>>Ja ću ići na mejdan junački!<<
A veli mu Otmanović care:>>Be aferim moje d’jete drago,
>>Ako tebi Bog i sreća dade,
Te ti zgubiš mlada mejdandžiju,
Čestita ću tebe ostaviti!<<
Uzja Miloš đoga od mejdana,
Pa on ode, junak, na biljegu,
Đe ćesarski čeka mejdandžija.
A kad dođe junak na biljegu:
Oba bojnim kopljem udariše,
Oba bojna koplja salomiše,
Jedan drugom rane ne zadaše;
Potrgaše perne buzdovane,
Stadoše se njima udarati,
Buzdovanim’ pera oblomiše,
Oblomiše i prea prosuše,
Jedan drugom rane ne zadaše.
Tad baciše one odlomčine,
Za dobre se sablje ufatiše,
Pa se njima udarat stadoše;
Obje britke sablje izlomiše,
Jedan drugom rane ne zadaše.
Kad oružje bujno polomiše,
Od dobrijeh konja odskočiše,
Ščepaše se za prsi junačke.
Koliko se lako ufatiše,
Lome im se toke na prsima
I bijele kovče na nogama,
Od velika zora junačkoga
Nosiše se ljetni dan do podne
Jedan drugom odoljet ne može;
Obojicu pjene popanule.
A kada se oba umoriše,
Odskočiše jedan od drugoga,
Pa sjedoše jedan spram drugoga.
Dockan reče dijete Milošu:>>OJ, boga ti, neznani junače,
>>Odakle si, od koga si grada,
>>kad si tako zorli na mejdanu?<<
A veli mu dijete Milinko:>>Kad me pitaš, pravo da ti kažem,
>>Ja sam junak, iz Mostara grada,
>>A ne imam nikoga od roda,
>>Do jednoga brata u svijetu;
>>Jesi l’ čuo, jesi l’ zapamtio,
>>kad je Mostar kuga pomorila,
>>U Mostaru niko ne ostade,
>>Razma jedna sirotica Mara,
>>I u Mare dva nejaka sina?
>>Pa udriše rđave godine,
>>Oka vina po žut dukat bila,
>>Oka brašna po dva groša zdrava.
>>Tad nas majka ’ranit ne mogaše,
>>Nego mene pokloni ćesaru;
>>A mog brata dijete Miloša
>>Poklonila Otmanović caru<<
Kad to čuo dijete Milošu
Skoči junak na noge junačke:>>A ti li si, moj brate Milinko?
>>Ja sam glavom. Mostarac Miloše<<
Ruke šire u lice se ljube,
Pa sjedoše rujno piti vino.
Dvije vojske stale pa gledaju
Šta junaci po mejdanu rade:
Što oružja kod sebe imaše,
Što imaše, to sve izlomiše,
A sad, eno, u lice se ljube
I zajedno ispijaju vino.
Tad govori dijete Milošu:>>Sad šta ćemo moj brate Milinko?<<>>Bogme dobro moj brate Milošu,
>>Hajde caru, a ja ću ćesaru,
>>Moli cara, a ja ću ćesara
>>Nek’ s’ pomire care i ćesare
>>Da ne ginu na pravdi junaci
>>I rođena braća na mejdanu!<<
Tad se oni opet poljubiše,
I odoše svak na svoju stranu,
Miloš moli Otmanović cara
A Milinko od Beča ćesara,
Dok sastaše cara i ćesara
Dok sastaše i dok pomiriše
Pa govori Otmanović care:>>Sad šta ćemo, moj mio ćesare,
>>A od ovo dvoje đece ludo?<<>>Bome dobro, moj milosni care:
>>Milinku ću dati đeneralstvo,
>>Ti milošu šta je tebi drago!<<
A govori Otmanović care:>>Nemoj tako, od Beča ćesare
>>Greota je braću rastaviti;
>>No ja ću im zemlju pokloniti,
>>A ti ćeš im blago darivati!<<
Pa Milošu Mostar poklonio,
A Milinku Foču darivao,
A ćesar im dosta blaga dade,
Pa odoše pohoditi majku
Od njih dvije loze ostadoše,
Od Miloša Milidragovići
Od Milinka Vladisavljevići
I danas se diče po svijetu
I ponose rodom junačkijem!

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.16 (registrovani član)

Prof. Laketa - 24. mart 2006. u 21.31 (*.com.au)

Mene je jako iznenadilo uklanjanje ove teme sa Diskusija : Hercegovina?
Bez ove teme ovaj sajt djeluje jako tuzno i siromasno,nije to zbog mene već zbog naših mnogobrojnih citalaca koji su se javljali sa svih strana
svijeta u potrazi za svojim korjenima i identitetom.
Naravno da su dusmani jedva docekali taj trenutak,ali dok je brata IGORA
našeg „VELIKOG KNEZA I G O R A” mi se dusmana ne bojimo,mogu da laju da
pljuju do mile volje na kraju će im biti kao i onim koji su mokrili uz
vjetar ostali su mokri i uprljani od svojih vlasitih izlucevina.
O tome toliko idemo dalje,koliko je ova tema interesantna i zanimljiva.
Evo šta se meni desilo ovih dana:jedan moj rodjak koji živi u Americi,
sasvim slučajno smo imali susret u Sidneju 22.3.2006 godine,sjetili se
rodnog kraja i zavicaja.Taj moj rodjak,koji živi u USA Ilinois zove se Petar LAKETA.Njegov otac Trivko emigrirao je u Ameriku 1911 godine kao
sesnaestogodisnjak.Poslije 95 godina mi smo se vidjeli.Potvrdila se ona
narodna:„Cudni su putevi gospodnji” i „Covjek snuje,Bog odlucuje”.
Možda će se i Vama nešto slično dogoditi u buducnosti.
Pozdrav svima Vas prof. Laketa.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.35 (registrovani član)

Kifino Selo - 21. октобар 2005. у 01.15 (*.ameritech.net)

Za Montreal.Odgovor je da;Rođen sam u Kifinom Selu,koje se nekad zvalo Tuchevo.To je na 9-om kilometru puta Nevesinje-Gacko.O tome svjedoci i ova pjesma.„Poranile Tuchevke djevojke u Svinj Goru ,da naberu boju.” Radi se o boji koja se prije dobijala iz raznog bilja i kore drveca i njom se bojilo laneno platno isto kao i sukno od vune od kojih su se krojili i sili odijevni predmeti.Nekada se u Nevesinjskom polju uzgajao lan i od njega se na rucnim razbojima tkalo platno toliko fino da su se na njemu slikale slike uljanim bojama.Vrijednost slika se i danas i dob iz kog perioda poticu procjenjuje po osnovu platna;Da li je radjeno na rucnim razbojima ili industrijskim.Sadasnje ime sela vezano je po narodnom predanju za ime bega Mehmeda Kife,koji je bio vlasnik zemlje koju su mjestani obradjivali.U selu je bila dzamija ali nije bilo hana ni prenocista.Kaže legenda da je taj beg bio dobar covjek.I desio se slučaj da su se neki putnici tu zaustavili posto je bilo veliko nevrijeme i snijezna mecava i preko visoravni Morine nisu smjeli da idu jer bi izginuli od nevremena.Beg je naredio da se puste da prenoce u u dzamiji i da se dzamija pretvori u han.Cuvsi za ovo pasa Rizvanbegovic je naredio da ga pozovu u Nevesinje i tu pogube,sto su Rizvanbegovicevi momci i uradili.Do nedavno se vidjela crvenkasta mrlja na jednoj kuci kod nevesinjske dzamije koja je ostala od Kifove krvi.Po njemu mjestani odlucise da nazovu selo.No moguće je da je naziv izveden iz rijeci kao+ fino + selo,gdje„ kao” radi lakseg izgovora prelazi prilikom stapanja sa drugom rijeci u ki.A selo je na tako finom polozaju na rubu Nevesinjskog polja sa sjeverne i malo istocne strane a ispod njega se protezu livade i njive kao razastrti tepisi.U mjesecu maju sa brdasca Vardiste pruza se za oko ocaravajuci prizor i dozivljaj; Cijelo Nevesinjsko polje svom svojom povrsinom od 192 kvadratna kilometra podsjeca na ogromni cilim najljebsih boja i svih mogućih nijansi, koje oko može da registruje.Sve trepti od neke cudne svjetlosti koja se prelama po rubovima polja a onda ogleda u nebeskom plavetnilu,jer plavijeg i čistijeg svoda nebeskog nisam još gledao,kao sto je taj svod iznad Nevesinjskog polja.Za Montreal ,možda se i poznajemo ako si sa tih prostora, ostavi mi tvoju adresu pa ti se mogu i prestaviti i pisati direktno na tvoj i-mejl.A sad srdacan pozdrav.

-----------

Prof. Laketa - 21. октобар 2005. у 09.16 (*.com.au)

Za Kifino Selo par pitanja i par odgovora:1.Serbica kao pimo postoji samo kod Vas i kod g.Deretica.Što se tiče pisma ono se kao civilizaciska tekovina upotrebljava od kraja IV milenijuma,od 3200.g.p.n.e,postoje tri tipa starih pisama:hijeroglifi u Egiptu,klinasto pismo u Asiriji i fenicanski alfabet od 22 znaka,svakom znaku odgovara određeni glas. To pismo je vremenom usavrseno i od Fenicana su ga preuzeli Grci,od Grka preuzeli su ga Rimljani.Klasicni grcki alfabet ima 24 znaka iz koga su se razvila mnoga druga pisma:latinsko,koptsko,gotsko,cirilično.Cirilicu su Srbi dobili iz Vizantije poslije pokrstavanja i rada svete brace.
2.Tvrdjava Dalme?„Tvrdjava Dalme,koja se nalazi desno od izvora rijeke Neretve iznad Nevesinja”? Prema situaciji na karti i na terenu, a obojica smo sa tih prostora,to može samo da bude rijeka Buna(Bona)a iznad njenog izvora je brdo Hum na kome se nalaze dva grada:Bona i Hum. To je danasnji Blagaj,gdje se nalaze rusevine grada Hercega Stefana Vukcica Kosace.
Tu je nekada vladao Mihajlo Visevic, koji je dosao od rijeke Visle i osnovao je zupu Viseva u gornjem toku rijeke Neretve (Borac).Rijeka Neretva dugacka je 218 km i izvire ispod padine Gredelj (1227 m.n.v.)
imeđu planina Zelengore i Lebrcnika.Izvor je udaljen od Nevesinja oko
60 km i tu nema nikakvog grada i utvrdjenja Dalme. DALMACIJA je dobila
ime po ilirskom plemenu Dalmati ciji je plemenski centar bio u gradu
Duvno,cije rusevine i danas postoje.Dalmati su dobili ime od rijeci
Delme-ovca, jer su se bavili stocarstvom,ovcarstvom.Postoji posebna
rasa pasa ovcara, dalmatiner sa tufnicama.
To sto Vi tako cijenite rad g.Deretica,cije su teze teško dokazive,to
je Vasa privatna stvar.Mene u to ne mozete ubijediti niti uvjeriti.
Kada g.Deretic i njegov rad dozive naučnu afirmaciju i priznaje i kada on postane clan Srpske akademije nauka,ju ću Vi skinuti kapu i uputiti
izvinjenje za „zablude”.Do tada ostajte u zdravlju a mi da spustimo
loptu na zemlju da se bavimo prakticnim i pametnijim stvarima kako smo i poceli ovo naše druzenje o postanku i porijeklu srpskih porodica u
Hercegovini. Citaoci se već sada interesuju za porijeklo nekih svojih porodica. Pozdrav svima prof.Laketa.
koPoB
2009-10-11 09:02 PM
Prof. Laketa - 21. октобар 2005. у 19.05 (*.com.au)

Za „feju”,
Tvoji Perovici starinom poticu od Bajcetica iz Mirililovica.Nekada davno
zivjeli su na Njegusima i zvali su se Martinovici.Sa Njegusa su dosli u Ridjane kod Niksica,a ztim dolaze u Banjane kod Bilece.Tu su zivjela tri brata:Pero,Mirko i Bajo koji su se razisli na tri strane.Pero ode u Goricu kod Trebinja i od njega su postali PEROVICI. Mirko ode na Baljke i od njega su Mirkovici. Bajo ode u Mirilovice i od njega su Bajcetici.
Jedna grana Bajcetica iz Mirilovica, dosla je u Cernicu kod Gacka, gdje ih ima i danas kao i u rasijanju. U nekoj od kasnujih seoba Perovici su dosli u selo Danice kod Gacka, ima ih u Nevesinju u selu Drezanj.
Slave slavu Sv.Jovana Krstitelja.
Pozdrav svima prof.Laketa.

--------------

jimmystanic (Organic Food Distribt.) - 24. октобар 2005. у 23.56 (регистровани члан)

zna li se još šta o tim grubacicima sem da su od pilatovaca. moji su iz rasta kod nevesinja. i ako ko može da mi razvodni pricu o (banu) pilatu.
hvala

------------

Prof.Laketa - 25. октобар 2005. у 05.44 (*.com.au)

Za Grubacica,
GRUBACIC,su stara srpska porodica iz plemena Pilatovci sa Oputnih Rudina
imeđu Bilece i Niksica.Ima ih na Baljcim,Gacku,u selu Rast, u Nevesinju i rasijanju.Slave slavu Sv.Georgija.Katun Pilatovci javlja se u istorijskim izvorima 1405 godine,lociran je kod Bilece na mjestu danasnjeg sela Pilatovci.Vlasi iz katuna Pilatovci pominju se 21.6.1405: Vukac Pilatovic,Milan Brajanovic i Vladoje Pilatovic i obavezuju se na pregon robe iz Dubrovnika u Focu. Kao vlasi Pilatovci pominju se :
Komlenici,Sutonja,Sikimic,Sekara,Kukic,GRUBACIC,Radovanovic,Doder,Beat,
Pusara itd. Srdacan pozdrav svima Prof. Laketa.

-------------

podunac (bravar) - 28. октобар 2005. у 21.00 (регистровани члан)

Gospodine Laketa dali bi mi pomogli oko prezimena
Milinkovic Sv.Nikola

Žive na Romaniji a znaju da su rodom sa Zabljaka!!!!
Dali mi mozete pomoći oko daljeg porekla!

Unapred zahvalan

--------------

Podunac (bravar) - 28. октобар 2005. у 21.09 (регистровани члан)

Evo još jedno prezime , covek bi na svaki način pokusao naći poreklo starog prezimena! Živi na Romaniji,
VRBARAC Sv.Djordje

Hvala

----------------

Patlidzan - 31. октобар 2005. у 19.25 (регистровани члан)

Postovani profesore..jako mi se svidja da ima ljudi koji su ulozili veliki rad u jedno istrazivanje kao vi.

Da li bi mi mogli nešto reci o porodici Gacic iz Zitomislica (slave Sv.Djordja), odakle poticu? Kao i o porodici Andric sa Pijesaka- Domanovici (slave Sv. Djordja).

Hvala unaprijed

--------------

Prof. Laketa - 2. новембар 2005. у 15.47 (*.com.au)

Za „Bavara”i„Patlidzana”, za porodice Milinovic i Vrbarac ne mogu ništa vise reci,nego ste rekli Vi,nemam nikakvih drugih podataka. Za Gacice
znam da žive u Zitomislicu i da slave Sv.Georgija,odakle su dosli i sa
kime su u srodstvu to ne znam.Valjda će se javiti neko od naših citalaca koji zna nešto više reci o doticnim porodicama.
ANDRIC,su stara srpska porodica,prvi put u istorijskim izvorima pominje se neki Vlad Andric iz Trgovista kod Gacka 1439 godine.Andrici su dugo
vremena zivjeli u selu Ljubomiru kod Trebinja i bili su velika i ugledna porodica.Neke godine na Bozic dodje im beg i bogato ih darova.Oni na dar
uzvrate uzdarjem i daruju bega jednom lijepom i srebrom ukrasenom sabljom.Beg uze sablju i ne rece ništa već zabrinut ode kuci.To je bila sablja njegovog sina koji nekoliko godina ranije netragom nestao,koga su
neki Andrici ubili.U potaji beg spremi odmazdu,napadne Andrice i neke
poubija.Ostali se razbjeze:jedni odu na Cetinje,drugi odu u Novi i Boku,
treci odu u Bosnu oko Visokog,četvrti se rasele po Hercegovini.Starinom
slave Sv.Jovana ovi koji su u selu Kolesku u Nevesinju.Nije iskljuceno
da su neki od njih u ovoj prisilnoj i nenadnoj sebi promijenili slavu.
Srdacan poizdrav svima prof. Laketa.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.16 (registrovani član)

Prof. Laketa - 9. новембар 2005. у 06.58 (*.com.au)

Prelistavajuci svoje papire evo još nekoliko interesantnih podataka o nekim porodficama koje nismo ranije pominjali a to su :
LAZAREVIC,su starosjedeoci u Grblju u Boki gdje se pominju prije XV vijeka. Lazarevici su dosli u Gacko poslije 1433 godine,kada su mnogi
Grbljani izbjegli u brdske krajeve. Zbog razaranja Grblja od srane Mlecana,izbjegli Lazarevici su osnovali selo Lazarice,imeđu Avtovca i Gacka.Lazarevici danas žive sirom bivše SFRJ i rasijanju.
BERAK, su stara srpska porodica sa prostora Hercegovine iz Trebinja gdje su zivjeli od najstarijih vremena,u istorijskim izvorima se prvi put pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine. Njihova prva seoba bila je iz Hercegovine na Kosovo. Poslije dolaska Turaka i njuhovih osvajanja Beraci se sele na zapad u planinske i nepristupacne predjele Dinarskih planina. Žive u Knezevu i rasijanju.Slave slavu Sv.Damjana i Kozmu.Ima ih u B.Luci,Sarajevu,Beogradu i rasijanju-Australija.
DEJANOVIC,su stara srpska porodica,porijeklom iz Huma (Hercegovina).
U istorijskim izvorima Dejanovici se prvi put pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine,kada su se doselili na Kosovo. Osnivac ove porodice je vojvoda Dejan,koji je bio zet cara Dusana i muž njegove sestre Teodore.Vladao je oblastima na jugu oko Kumanova.Dejanovi sinovi bili su JOVAN DRAGAS i KONSTANTIN DEJANOVIC. Oni su bili turski vazali u vrijeme raspadanja Dusanovog carstva. Jovan Dragas je umro 1378 god.Kostantin Dejanovic je poginuo zajedno sa Markom Kraljevicem 1395 godine u bitci na Rovinama. Konstantinova kcer Jelena bila je udata za vizantijskog cara Manojla Paleologa. Njihov sin Konstantin XI Dragas bio je poslednji vizantijski car,koji je junacki poginuo 1453 godine,braneci Carigrad od Turaka. Poslije Kosovske bitke 28.6.1389 godine,Dejanovici se sele i povlace se na zapad u Hum,Bosnu i dalje na zapad.Dejanivici žive sirom bivše SFRJ i u rasijanju,slave Sv.Nikolu.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.43 (registrovani član)

__Serbon__ (Četnicki Fanatik) - 9. новембар 2005. у 11.30 (регистровани члан)

33. RATKOVIC, se pominju 1436 godine u Trebinju. Žive u Nevesinju.

Моја лоза је са Зубаца.

----------

Dejan8 (student) - 10. новембар 2005. у 19.51 (регистровани члан)

Dragi profesore Laketa,

interesuje me da li znate ista o familijama Djukic ili Djeric (slave Sv.Jovana)a doselili su se u Posavinu
(navodno su Djerici iz Hercegovine a Djukici iz Crne Gore/Hercegovine...po porodicnom predanju rodonacelnik je neki Djuko Panjas - ja lično nikad nisam čuo za ovakvo prezime)?
Hvala vam mnogo i puno pozdrava!

----------

apokalipsa05 (utjerivacica dugova) - 11. новембар 2005. у 00.46 (регистровани члан)

Toliko pomenutih prezimena,a nigdje prezimena ARSIC.Navodno doselili iz Hercegovine ili Crne Gore u okolinu Doboja.Slave Lazarevu Subotu.
Da li profesor Laketic može nešto više da napise.
Pozdrav svima!

----------

Još jedno pitanje - 11. новембар 2005. у 01.23 (*.cablespeed.com)

Ima li ikakvih izvora koji se mogu koristiti za povezivanje originalnih prezimena sa onima koja su nastala tokom turskog zuluma? Jedno od tih je Bjelogrlic i da li imate podatak odakle originalno dolaze (sada su u okolini Gacka, Vojvodini, BGD...)?

----------

Prof. Laketa - 11. новембар 2005. у 21.26 (*.com.au)

Postovani citaoci evo odgovora na neka od Vasih pitanja :
DJERIC,su starinom grana porodice Zlatnopojasovica. Djerici poticu iz Gornjih Banjana kod Niksica,žive u Stocu,Konjicu,Foci,Nevesinju itd.
Slave Arandjelovdan,blizak rod su sa Mucibabicima.
DJUKIC,su potomci Djurka Panjasa sa Crkvickog polja u Pivi(C.G.)Dosli na Zabljak a odatle se sele u Srbiju (Jadar i Razanj) i BiH Posavina,Srbac,slave Djurdjevdan.Ima ih u rasijanju.
SIPKA,SIPCIC,su porijeklom iz Knez Dola u Pivi, starinom su grana porodice Malesivaca iz sela Maline kod Bilece,dosli u okolinu Niksica i raselili se sirom bivše Jugoslavije.
ARSIC,su dosli iz Hercegovine ili Crne Gore,pouzdano se ne zna,slave
Lazarovu subotu.Vama mogu reci nisam Laketic,već LAKETA.Porodica LAKETIC, živi u okolini Bijeljine i pretpostavlja se da vode porijeklo od porodice Laketa iz sela Pluzina kod Nevesinja.
BJELOGRLIC,su starinom porijeklom iz Gacka,slave Sv.Stefana,ima ih u Nevesinju,Beogradu i koloniziranih u Vojvodini.Iz ove porodice je glumac Dragan Bjelogrlic.Kod moga prijatelja Slobodona Bjelogrlica imao sam priliku da gledam porodicno stablo porodice Bjelogrlic,bilo je to davno i ja se tih detalja više ne sjecam,treba traziti nekoga ko ima stablo ove porodice ako Vas interesuje.
Porodicna prezimena kod Srba formiraju se tokom XII vijeka,dakle puno prije dolaska Turaka,mada nije iskljuceno da mnoga prezimena nijesu nastala i kasnije u doba Turaka i Austrije.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

------------

Prof. Laketa - 15. новембар 2005. у 22.04 (*.com.au)

TODOROVIC, u selu Bojista kod Nevesinja, u Konjicu,u Gacku (Dobrelji) i selu Rogacama (Nevesinje) potomci su popa TODORA BULAJICA sa Grahova iz
Crne Gore.Pred kraj XVII vijeka poceli su da sele i tako su dosli u gore
navedena mjesta,slave slavu Sv.Nikolu.
Teska srca i veoma nerado moram obavijestiti citaoce da nemam šta da kažem za sada za porodice:Turanjanin,Cubrilo,Brakus,Arsic i Kuzman.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

------------

dianne (lektor) - 16. новембар 2005. у 07.02 (регистровани члан)

Postovani profesore Laketa,
znate li ista o porijeklu prezimena Crnjak (slave Sv. Nikolu)? Meni je receno da su se nekad prezivali Govedarica i da su u Kalinovik dosli iz Gacka.
Svako dobro

------------

mimiiii - 16. новембар 2005. у 13.42 (*.cybercity.dk)

Postovani profesore Laketa

da li možda znate nešto o porjeklu prezimena Cihoric... krsna slava Sv. Nikola... ja mislim porjeklo iz Popova polja

unaprjed hvala

-------------

Danicic B. - 20. новембар 2005. у 16.23 (*.comhem.se)

Poštovani prof.Laketa da li znate nešto o Daničićima i u kakvom su srodstvu Daničići iz Senja sa hercegovačkim i crnogorskim daničićima?

Unapred hvala.
Daničić B.
koPoB
2009-10-11 09:03 PM
Prof. Laketa - 22. новембар 2005. у 05.42 (*.com.au)

Za „Danicu B” Danicic ili Dancic,se prvi put pominju u istorijskim izvorima 1411.godine,kada se pominje neki Bozicko Danicic iz sela Danica
u Gacku. Juraj Danicic se pominje kao jedan od vodja cuvenih senjskih uskoka. Danicica ima u C.Gori u Pastrovicima. Nas lingvista i filolog
Djura Popovic promijenio je prezime u Danicic,nezna se iz kojih razloga?
U kakvoj su vezi svi nabrojani Danicici? Pretpostavlja se da su starinom iz Hercegovine i da su se pod pritiskom Turaka raselili na razne strane.
Za ZUZE,nemam ništa pouzdano reci. Jaramaze ne daji takve iskaze.

----------

svea (laborant) - 23. новембар 2005. у 11.57 (регистровани члан)

POZDRAV SVIMA!!!
Prezime mog supruga je Cvetic.Njegovi su sa Kosova ali se prica da su se doselili iz Nevesinja Baka mu je iz familije Gacinovica.Sada vecina familije za koju mi znamo živi u Mladenovcu , jedani su u Nisu a ima ih i u BanjojLuci mi živimo u Svetskoj i tu Smo upoznali jedne Cvijetice dali je moguće dasvi vucemo isto poreklo s obzirom na „mutaciju ” prezimena?? I kako se zove mesto oodakle su Cvijetici??
Hvala unapred
T.C

----------

Prof. Laketa - 23. новембар 2005. у 15.21 (*.com.au)

Za Janice i Cvijetice.
Janjici su ogranak Popovica iz Donjih Banjana kod Bilece,slave slavu Sv.Georgija,ima ih u Gacku, Nevesinju i rasijanju.
Cvijetici,Dakovici i Stevanovici prema svjedocenju J.Dedijrra su pod pritiskom Turaka,poslije Kosovske bitke dosli su iz Meduna u Srbiji i naslili se u Nevesinje u selu Lukavc.Poslije turskog poraza pod Becom 1689.mnogi Srbi krecu u seobe tokom 18 i 19 vijeka. Cvijetici iz Hercegovine dolaze u razna mjesta u Srbiji.Ovi Cvijetici u Nevesinju slave Sv.Nikolu. Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

--------------

osram - 24. новембар 2005. у 07.40 (217.68.*)

Poštovani!
Ako netko zna porijeklo prezimena Nikšić molim da mi javi na e-mail: [email protected]

Moji preci su porijeklom iz Like (Kompolje kod Otočca). Prema nekim saznanjima navodno su bunjevačkog porijekla, a prema nekima vuku porijeklo iz Crne Gore (grad Nikšić,odnosno nekadašnji Onogošt).

Zahvaljujem.

------------

Prof.Laketa - 25. новембар 2005. у 05.25 (*.com.au)

Za „JANJICI”,stara je srpska izreka:„Ko radi,taj i grijesi” jeste napravio sam stamparsku grešku i napisao Janic,trebalo je Janjic, ne znam da li sam to uradio ja ili kompjuter? Za Janjice imam podatak da jedni slave Sv.Georgija,drugi Sv.Nikolu i treci Sv.Mihaila. Vjerujte mi ima vise porodica koji slave razlicite slave kao Radojicuci,jedni slave Sv.Jovana,drugi Sv.Nikolu itd. Za svoju porodicu Janjic,mogao si dati barem neke osnovne podatke,odakle su,gdje žive i koju slavu slave?
Ne mora sve profesor dati servirano kao na tanjiru,potrudite se i Vi nešto da uradite za sebe i svoju porodicu.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.45 (registrovani član)

.:zainteresovani:. - 25. новембар 2005. у 05.57 (*.net.au)

Profesore, interesuje me porijeklo porodice Nikolic iz okoline Sarajeva. Navodno su za vrijeme Turaka dosli tamo u 17-om, 18-om vijeku iz okoline Berana u CG.

Zbunjuje me to da isto prezime vezete za Popovo polje.

Znate li nešto više o tome?

Krsna slava - Sv. Jovan

Srdacan pozdrav

-----------

Prof. Laketa - 25. новембар 2005. у 06.59 (*.com.au)

Za Nikolice:nema šta da Vas zbunjuje,Nikolici su stara humska vlastela iz Popova polja,rodjaci Nemanjica i tu se prvi put javljaju u istorijskim izvorima. Kasnije pod raznim pritiscima poceli da se sele na razne strane i u raznim pravcima te su Vasi predci dosli u okolinu Sarajeva.Nikolica ima sirom bivše SFRJ i u rasijanju.

-----------

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.17 (registrovani član)

dadragic - 25. новембар 2005. у 08.24 (*.t-com.hr)

Prof. Laketa

Molim Vas da mi odgonetnete zagonetku prezimena odnosno porijekla Dragicevica. Evo sto piše „Glas heraldike”, br. 1-2, sijecanj-veljaca 1938: „Dragicevici su potekli od Krstulovica iz plemena Krstica.
((Krstic je bosansko prapleme, iz Bobovca u Bosni. Treca bosanska kraljevska dinastija (Stjepan Ostoja, Stjepan Ostojic, Stjepan Toma i Stjepan Tomasevic) pripadala je ovom plemenu. Zanimljivo je da su sve obitelji ovog plemena (Krstic) imale u svojim grbovima ljiljane.)) Od ovog plemena (Krstica) poznata su u glavnome 4 roda: Pavlovic, Simrakovic, Krstic i Krstulovic. Od roda Krstulovica (naseljenog na zapadnom dijelu otoka Braca) potekle su ove obitelji: 1. Anticevic, 2. Barisic, 3. Biskupovic, 4. Bradasic, 5. Cekalovic, 6. Dragicevic, 7. Jercic, 8. Juras, 9. Lozic, 10. Marcelic, 11. Pavlovic, 12. Sapunar ili Sapunaric i 13. Zaro.
Dragicevic, kao i rod Krstulovic spominju se u poljickim statutima kao ”plemen. gospoda bosanska„ na Bracu gdje i danas žive u razlicitim mjestima toga otoka. Dragicevici žive i u Americi. Od Dragicevica potekli su Biskupovici.

Po prof. dr. Andriji Nikicu, Dragicevici poticu iz Hercegovine iz maticnog sela Dragicina, a i iz srednje Bosne, od Fojnice. Radi se o hrvatskom plemenu. Poznat je bio biskup fra Pavo Dragicevic, kao i knez Juraj Dragicevic.

Poznata mi je i prica o ubistvu turskog age od strane jednog od Dragicevica, sina Simunovog. Aga je naime htio spavati s nevjestom, a Simun je u pomoć pozvao tri sina koji su ubili agu. Oni su se nakon toga razbjezali i promijenili prezimena da ih Turci ne bi ubili.

Sad mene interesira odakle srpska verzija Dragicevica? Ako sto o tome mozete reci bio bih Vam zahvalan!

----------

Kifino Selo - 25. новембар 2005. у 12.42 (*.ameritech.net)

Istorijska jedina istina je ta da svi bosanski vladari do pada BOSNE I HERCEGOVINE pod TURKE su izdanici stare DINASTIJE JABLANOVICA,koja je kao i Nemanjici srpska dinastija i oni su porijeklom iz Trebinja koje je jedno vrijeme u ranom sr.vijeku bilo prijestolnica vaskolikog Srpstva.Kod vas je to sve zamuceno i vrlo konfuzno pitanje.ODKUDA SAD POMINJETE RAZNE Krstulovice,Krstace i Dragace.

------------

Prof. Laketa - 25. новембар 2005. у 13.53 (*.com.au)

Za Dragicevice srpska verzija glasi:starinom poticu iz Popova polja,pominju se u Decanskoj Hrisovulji (povelja) 1335 godine,kada je jedna grana Dragicevica doseljena na Kosovo.Poslije oslobodjenja Herceg
Novog od Turaka,jena grana Dragicevica 1692 godine dolazi u H.Novi i okolinu. Nije iskljuceno da su se pod pritiskom Turaka selili na zapad na Jadranska ostrva ili čak do Italije sam da bi nasli spas za sebe i svoje porodice. Ti koji su otisli na zapad morali su promijeniti vjeru,
preci sa prvoslavlja u katolicanstvo.Dragicevica je bilo dosta u selu
Prebilovci kod Capljine,koji su tragicno nasradali od ustaškog klanja 1941 godine.

-------------

hah - 25. новембар 2005. у 14.56 (*.net.ba)

oj profesore molim vas, porijeklo Buturovića
živim u Konjicu, Hercegovini

-------------

Janjici - 25. новембар 2005. у 22.08 (*.hctra.com)

Postovani profesore laketa ja se izvinjavam na predjasnjem javljanju samo sam htio da utvrdim neke podatke koje imam i ja.Janjicima je prava krsna slava sv.Nikola al poslje veliki srpskih seoba kako ste i sami rekli u 18i 19 veku a najveca seoba je bila poslje drugog svjetskog rata kada ih je veliki broj presao iz Hercegovine u Vojvodinu i uzu Srbiju.Slave poput Sv.Mihaila i Sv Georgija su poceli da slave posto su dolazili u sela sa istoimenim slavama i tako se stapali sa tamosnjim domaćinima.Znate i sami da se kaže da je u staro vrijeme se vjerovalo da je slava cuvar kuce pa čak i sela.
Hvala vam mnogo ipak sam na pravom putu za ostale informacije koje su mi potrebne da popunim svoje male ”knjizice„ o ovom prezimenu.
Prof.Laketa vi ste sampion u ovome hvala još jedanput

------------

dadragic - 26. новембар 2005. у 11.55 (*.t-com.hr)

Prof. Laketa

Procitao sam Vas odgovor u vezi srpske verzije porijekla Dragicevica. Vrlo interesantno! Zbunjujuće! Da mi je znati koja je prava istina?! Crnogorci, Srbi ili Hrvati?! Po Vama dakle, oni su po vjeri izvorno pravoslavci? Ja samo znam da su neki od njih bili jako vezani za katolicku crkvu. Je li i Popovo polje ima neke veze s crkvom (ali pravoslavnom)? Ako slučajno imate još koje saznanje, molim Vas da mi javite (moj mail: [email protected]) Ja sam u posjedu grba ove familije koji ima u sebi zlatni ljiljan na crvenoj podlozi (mogu vam ga eventualno i poslati).

Velika hvala!

-----------

samo ja - 26. новембар 2005. у 18.38 (*.hctra.com)

Postovanje Dadragicu,po vasem pitanju za prezime Dragicevic oni su od prajstojbine Pravoslavci,a što se tiče primanja drugih vjera to je isto kao i sa još nekim prezimenima koji imaju sve tri vjere.Ako ste imalo upoznati sa istorijom videcete da su Srbi u Hercegovini veoma teško zivjeli pa i radi toga su u 18 i 19 vjeku pa i za vrijeme drugog svjetskog rata uzimali druge vjere a posebno katolicku samo da bi opstali.Ljiljan je u davna vremena bio simbol monarhije a crvena boja je bila boja Nemanjica u davno vrijeme pa se poslje prenosila.To je što se tiče tvog grba koji posjedujes.Ako imaš neko pitanje na to da si katolik a ne pravoslavac pogledaj knjige stare iz familije i saznaces koja je vjera bila prva.
Postovanje i pozdrav

----------

dadragic - 26. новембар 2005. у 19.22 (*.t-com.hr)

Dragi ”Samo ja„

Hvala Vam na dopisu. Kad kazete da su od Dragicevici davnine pravoslavci, molim Vas, navedite mi, ako znate, izvor, kao i od kojega vijeka? Na koju ste monarhiju mislili kad ste je povezali s ljiljanom? Hvala.

----------

Prof. Laketa - 27. новембар 2005. у 04.15 (*.com.au)

Za ”dadragic„ nemate dileme,istina je ono sto sam ja napisao za Dragice, da su stara srpska porodica koja starinom potice iz Popova polja,prvi put se pominju u istorijskim izvorima 1335 u Decanskoj Hrisovulji koja je napisna povodom gradnje manastira Visoki Decani,kada je jedan dio porodice Dragic preseljen na Kosovo.Oni su izvorni pravoslavci, s tim sto su neki clanovi te porodice kasnije pod pritiskom presli u katolicanstvo.Na poluostrvu Peljescu bilo sjediste Zahumske eparhije koju je osnovao Sv.Sava 1219 godine,kada osnovao autokefalnu Srpsku pravoslavnu crkvu. Taj grb koji imate,ljiljan je simbol kraljevske vlasti a crvena boja je boja dinastije Nemanica koja je vladala Srbijom
od 1168 da 1371 godine,znaci vise od dva vijeka. ”
koPoB
2009-10-11 09:04 PM
dadragic - 27. новембар 2005. у 05.46 (*.t-com.hr)

Prof. Laketa

Velika hvala na Vasim obavijestima! Ipak moram primijetiti da je po mojim saznanjima ljiljan je simbol bosanskog kraljevstva! Žuti ljliljani na plavoj podlozi je grb dinastije Kotromanića, bosanskog kralja Tvrtka i njegovih nasljednika.(Porodica Kotromanić je vladala Bosnom od 13 vijeka pa do dolaska Turaka). Ljliljan na grbu je kreiran po uzoru na ljiljan koji je specifičan za Bosnu „Lilium Bosniacum”. Postoji li razlika između „katolickih” ljiljana na dvorovima Talijana i Francuza i bosanskog ljiljana? Tko stavi ljiljane kod Kotromanica i zašto?

IG0R - 24. mart 2006. u 21.47 (registrovani član)

Prof. Laketa - 27. новембар 2005. у 16.11 (*.com.au)

Za„dadragic”,ljiljan kao heraldicki simbol(heraldika je pomoćna istorijska nauka koja proucava grbove)simbol je kraljevstva i moći,te su ga mnoge dinastije stavljale na svoje grbove.Kruna,grb i zastava su spoljni vidljivi znaci države i plemstva,koje vlada državom i ima svoje
grbove i zastave a na krunu su pretendovali svi,neki javno a neki tajno.
Neki smatraju da je ljiljan simbol maca i rata(Alija ga nije za dzaba stavljao u BiH grb p.a.)i moći.Drugi, pak smatraju da je ljiljan jak seksisticki simbol.Čini mi se da to dvoje,troje idu zajedno.
Bosanski ban Tvrtko proglasiose za kralja „Srbije i Bosne” 1377 god. u manasitu Milesevo,na grobu pra roditelja svoga Sv.Save i krunisao se
duplim vijencem,posto je bio u krvnom srodstvu sa dinastijom Nemanjica. Njegova baka bila je iz dinastije Nemanjica, koja kraljevsku titulu i krunu nosi od 1217 godine.(Nije potrebno da navodim imena,mrzi me da orgam po kuci jer mi celad spavaju dok ovo pišem). Zbog toga u njegovoj tituli stoji prvo„kralj Srbije”pa tek kasnije„kralj Bosne”.Mogao je uzeti samo titulu „kralj Bosne” ali ga niko ne bi priznavao. Preko dinastije Nemanjica i Srbije uzdigao je svoj licni rang i državni ugled u tadasnjoj Evropi. Mislim da ti je sada jasnije a i našim citaocima, odakle i kako se nasao ljiljan na državnim grbovima srednjovjekovnih država Srbije i Bosne.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.18 (registrovani član)

Prof. Laketa - 30. новембар 2005. у 17.02 (*.com.au)

Za „postenog covjeka”,niko Vama ne brani da čitate,ali nemojte da vrijedjate ljude na nacionalnoj i vjerskoj osnovi bez ikakvog razloga i osnova to stvarno nije u redu.To ne rade fini evropski ljudi za kakve se Vi izjasnjavate. Dobro ste primijetili da je ovaj rad namijenjen iskljucivo srpskim porodicama u Hercegovini. Šta bi tek rekli i pricali da sam kojim slučajem obradio sve srpske porodice na prostoru bivše SFRJ.Mogu samo da pretpostavim i nasulcujem.Ja sam obradjivao samo srpske porodice,jer sam unaprijed bio svjestan neprijatnosti koje bi mogle doći sa Vase strane i sa Vasim istomišljenicima.Zato je bolje da ne unosite zlu krv na ovaj saj, ja vas molim,ne dolazite tu kada nemate ništa pametno reci.
Vi nemojte sumnjati u moje akademsko obrazovanje za to se pobrinuo neko pametniji i sposobniji od Vas vjerujte mi. Sve sto je ovde napisano istina je koja se može u svakom trenutku provjeriti i potkrijepiti valjanim i cvrstim istorijskim dokumentima. Šta Vi imate protiv srpskih popova?To su pametni i obrazovani ljudi koji pišu.Da li ste procitali ikada ikakvo njihovo djelo?Niste.Ja Vi za početak preporucujem Ljetopis Popa Dukljanina, do Memoara Prote Matije Nenadovica.Kada ova djela procitate onda možemo razgovarati.
Mi ćemo nasu djecu vaspitavati kako mi hoćemo i kako znamo,to nam Vi necete odredjivati.Vi nemojte za to da se brinete i ne sekirajte se.
Šta ćete Vi u Evropi? Sa cime idete tamo sa sibicom i eksplozivom?
Ne hvala,takve će Evropa ekspresno vracati odakle su dosli.

---------------

Cerovic - 30. новембар 2005. у 19.44 (*.cable.roger)

Profesore Laketa,
Postoje li podaci o potomcima Cerovica iz Crne Gore. Poslije smrti Smail-age Cengica neki Crnogorci iz tog kraja su se zbog straha od osvete preselili u Hercegovinu i promijenili prezime. Dedaga Cengic(Smail-agin sin) će kasnije pogubiti 150 Crnogoraca. Zna li se koje prezime su Cerovici koji su prezivjeli uzeli i gdje su se naselili. Puno hvala.

-----------

Prof. Laketa - 30. новембар 2005. у 23.43 (*.com.au)

Za „Cerovica”. Poslije ubistva Smail-age Cengica 23.9.1840.godine i pogibije još 75.Turaka,organizovana je turska potjera u kojoj je ubijeno 150.Srba. Drobnjak je razoren i popaljen a mnoge porodice koje se nijesu spasile bjekstvom pobijene su i odvedene u robstvo.Cerovici se rasele na razne strane u Srbiju,Bosnu i Hercegovinu.Koliko je meni poznato od Cerovica vode porijeklo Zelenovici u Gacku i Nevesinju kao i Cerovine iz sela Vlahovici u Ljubinju kao njihovi rodjaci Cerovine u Ulogu kod tunela,koji su gonili stoku na planinu i tu Ulogu se naselili gdje ih i danas ima da žive kao i u rasijanju.

-----------

Dejan8 (student) - 1. децембар 2005. у 20.40 (регистровани члан)

„Posteni covjece”, zar je toliko teško shvatiti da nekog interesuju
spostveni korjeni? Ako je 60% muske populacije u jednom narodu umrlo
u samo jednom ratu koji nije htjelo i ako se toliko toga izdesavalo na ovim prostorima-dovoljno je uzeti u obzir samo XX vijek, ja mislim da je to dovoljan razlog da covjek pokusa da shvati šta nam se dogadja/lo i da nadje odgovore: Zašto, zbog čega, i šta znaci pripadati jednom narodu? Jedan pradjed mi je ubijen u Jasenovcu-zbog čega? Mislim da znaš odgovor. Toliko ljudi je poginulo u ovom zadnjem besmislenom ratu,pa normalno je da ljudi pokusavaju da nadju neki smisao u svemu,zar ne? I napokon, nazivati čitav narod „defektnim”,to sigurno ne pomaze nekom iskrenom pomirenju. I budimo realni, ljudi se još i te kako iracionalno mrze, nazalost...zar treba da opet vjerujemo u neko bratstvo i jedinstvo pa opet za 20ak godina neki novi Jasenovci, Srebrenice, Vukovari, Kazani?

-----------

apokalipsa05 - 2. децембар 2005. у 21.16 (регистровани члан)

Gdje se ti pronadje u cijeloj prici poturceni 'posteni covjece'?
Šta te najviše zabrinulo?Je li to što si zakljucio da nemas ni istoriju,ni grb ni zastavu a ni državu?
U istoriji se ,bijedo,nigdje ni ne pominjes pa kako onda da ucis djecu o istoriji.Tito ti dao naciju 1974.a sami sebi proglasili bosnjacima prije par godina.Jadne li istorije!Može stati na jednu stranicu sveske pisanke.
Zastavu vam na brzinu nacrtale strane, mocne,hrišćanske države u svojoj dokolici,a 'državom'ti upravljaju strani namjesnici i u njoj ti zakon sprovodi strana policija i vojska u stranim uniformama.

A ti si samo jedan u nizu kompleksasa bez identiteta.Venama ti tece krv kukavice koji se iz straha poturcio..Svjestan si da si ti potomak onog slabijeg,bezvrijednog brata dok smo mi,Srbi pravoslavni,potomci onog boljeg,koji vjeru nije dao ni za šta na svijetu.Taj kompleks se proteze kroz generacije poturica i imaš ga i ti.A to je kompleks nize vrijednosti,on postepeno razara covjeka dok ga potpuno ne skrsi.

I samo da znaš,jedini srpski DEFEKT si ti poturceni Srbine,vjero bez nacije ,ti i tebi slični.

------------

Gomiljani - 3. децембар 2005. у 07.46 (*.shawcable.net)

Pitanje za Profesora

Znate li istoriju porodice PRTILO? Po predanju mojih djedova doselili su se nekada iz Oboda u blizini Cavtata i prezivali su se Babici. U nekakvom zbjegu i velikom nevremenu neki od njih su navodno čistili „prtili” snijeg pa ih tako prozvali i nastalo novo prezime. Slave krsnu slavu Svetog Klimentu 8. decembra (posna slava vijekova)... ne promjenise vjeru pravoslavnu uprkos svim zbivanjima.
Znate nešto konkretnije... ili negdje postoje neki zapisi.
Unaprijed zahvalna

IG0R - 24. mart 2006. u 21.49 (registrovani član)

Popovac - 3. децембар 2005. у 14.31 (*.cable.roger)

Prof. Laketa,
bio bih Vam zahvalan ukoliko biste „obradili” porijeklo porodica iz Popova Polja: Semiz, Biskup, Vukojevic, Pjanic, Bozic, Munisic.
Hvala!

----------

Prof. Laketa - 3. децембар 2005. у 14.43 (*.com.au)

Za citaoce koji su pitali da im kažem nešto o sledećim porodicama:MISITA
PUACA i PRTILO, na zalost moju i njihovu ne mogu ništa pouzdano vise reci,jer o tim porodicama nemam nikakvih podataka.Valjda će se naći neko od naših citalaca da kaže nešto i o tim porodicama.
Ove provokatore treba u svakom slučaju izbjegavati i igorisati,ja sam ih još u početku molio kao ljude da ne smetaju jer se to ne tiče njih.
Svakako treba nasaviti dalje sa radom o porijeklu srpskih porodica u Hercegovini i sire na onim prostorima gdje su se nasi ljudi selili.

----------

prica - 4. децембар 2005. у 05.32 (регистровани члан)

Za Janjica
Janjica(nas)ima i u okolini Sarajeva, tacnije na Nisickoj visoravni i to samo u jednom selu i pouzdano se ne zna kada su se tu naselili. Ja samo znam imena svog pradjede i svoga cukundede i to da su i oni živili u ovom selu.Slave Sv. Georgija kao i Janjici iz okoline Mostara sto mi je rekao (davno prije rata)pokojni Mile Janjic(pjevac) sto me je i zainteresovalo da bar nešto više saznam o porijeklu ovoga prezimena. Prije 20-ak godina sam sreo covijeka u Zagrebu (hrvat po nacionalnosti) koji mi je rekao da je porijekolo Janjica opet iz Dubrovnika( da su bili srbi po nacionalosti) odakle su se raseljavali( ne sjecam se iz kojih razloga) svugdje po prostoru tadasnje Jugoslavije i da u dubrovackom muzeju ima i pecat porodice Janjic sto je nešto slično nasla i moja kcerka na internetu.Sjecam se da mi je rekao da su se između ostalih mjesta naseljavali i u juznu Srbiju u sto sam se uvjerio za vrijeme služenja vojnog roka u Vranju gdje sam sreo dosta ljudi sa prezimenom Janjic.
Pozdrav

----------

beli orao turista - 7. децембар 2005. у 14.07 (81.93.*)

PJANICA ima u okolini Banje Luke opstina Srbac a bogami sada ih najviše ima u Australiji jedno 20-ak. Interesuje me porijeklo prezimena KNEZIC (Z kao zaba) mi smo kao i Pjanici iz Srpca ali znam da ih ima i oko Mrkonjic Grada i na Kupresu mi slavimo Svetog Stevana 9.1. Ako ima još Knezica ili Pjanica(porodica moje majke) neka mi se jave.

---------

Prof. Laketa - 8. децембар 2005. у 18.38 (*.com.au)

Za porodice:SEMIZ,BISKUP,PRTILO,MISITA,PUACA,SIMPRAGA,BOROVIC,PJANIC i KNEZIC ne mogu ništa pouzdano reci.
BOZIC, se prvi put pominju 1335 godine u Decanskoj hrisovulji.
VUKOJEVIC,se pominju u istorijskim izvorima prvi put 1440 godine.
Da se malo vratimo na bosanskog bana Tvrtka I (1339-1392).Njegova baka
koju smo ranije pominjali zvala se Jelisaveta bila je kcerka srpskog kralja Dragutina (1276-1316)i na osnovu dinastickog i krvnog srodstva sa dinastijom Nemanjica,on je polagao pravo na upraznjeni srpski presto poslije smrti cara Urosa I 1371.godine. U jesen na Mitrovdan 8.11.1377.
godine,u manastiru Mileseva,Tvrtko se krunisao duplom krunom za kralja Srbije i Bosne. Tvrtko je bio ozenjen Dorotejom kcerkom bugarskog kralja
od 8.12.1374.godine. Umro je iznenada u pedeset drugoj godini zivota,
imao je sličnu sudbinu kao srpski car Dusan(1331-1355)koji je takođe umro mlad.I onda kao i danas zapad nas nije volio jake, oni nas najviše vole kada smo slabi i nejaki pa nam uvode red.

-----------

hvala!
koPoB
2009-10-11 09:05 PM
dadragic - 11. децембар 2005. у 03.57 (*.t-com.hr)

Prof. Laketa

Evo sto o porijeklu prezimena Dragicevic ali i drugih misli jedan sveucilisni profesor:

Porijeklo svake obitelji je specificno. Kao sto svi Ivanovici od Rusije do Jadrananisu istog porijekla već je prezime opceniti patronimik tako ni svi dragicevici ne mogu imati jednog zajednickog pretka. Od raznih osoba koje su imale ime Drago/ Dragic ili slično nastaje potpuno nezavisno prezime.Kako je to opce slavensko ime naravno da je i prezime rašireno; naime moglo je na raznim mjestima nastati nezavisno jedno od drugog. Sada ono najvaznije. Pravi i jedini tocan i pouzdan odgovor o porijeklu prezimena dat će maticne knjige zupe iz koje su preci potekli. Savjetujem, da se najprije krene od tih podataka i samo onda istrazuje unatrag i ta istrazivanja daju pouzdane i uvijek tocne rezultate.

Dakle po ovome proizlazi da oni iz Popova polja ne moraju biti isto pleme kao i oni iz Vrgorca, odnosno iz Fojnice ili iz Citluka, itd.

Sto Vi o tome mislite?

Lijepi pozdrav!

----------

Bracafaca - 15. децембар 2005. у 15.56 (*.bitsyu.net)

Pozdrav svima!Interesuje me poreklo prezimena Sojic.Ja sam iz Beograda a familija je iz okoline Uzicke Pozege.U knjigama o Pozegi piše da su Sojici dosli iz Osata(preko puta Drine) kao i mnoge porodice iz Uzickog kraja.Prvi put se spominju oko 1820 godine.
U knjizi J.Dedijera Sojici se spominju u selima Plocnik i Kruscica ako sam dobro upamtio.
Znam da mojih prezimenjaka ima dosta u Gackom(sudeci po tel. imeniku RS).
E sad, ja pokusavam da nađemvezu između Hecegovackih i Uzickih Sojica pa ako neko nešto zna, javljajte.
Pozdrav svima i unapred hvala!

-----------

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.19 (registrovani član)

Prof. Laketa - 15. децембар 2005. у 23.41 (*.com.au)

Za gospodina Sojica,
SOJIC, su stara srpska porodica iz Hercegovine iz sela Plocnik i Kruscica iz Borca. Trazis vezu imeđu hercegovackih i uzickuh Sojica. Ja
ću pokusati dati odgovor na tvoje pitanje. U Prvom i Drugom srpskom ustanku (1804-18150)ucestvovao je veliki broj Srba iz Hercegovine pod komadom Zeke Buljubase-Jovana Gligorijevica (1785-1813)iz sela Slivalja
u Hercegovini,borio se u ceti Stojana Cupica „zmaja od Nocaja”,poslije je bio buljubasa na Drini. Proslavio se u bitci na Zasavici 1813 godine,
gdje se junacki borio sa svojim golim sinovima „golacima” i u toj bitci je i poginuo 1813 godine.Poslije zavrsetka II srpskog ustanka knez Milos
Obrenovic je naselio veliki dio Srba iz Hercegovine u Zapadnu Srbiju pa se stanovnici toga dijela Srbije i danas popularno nazivaju ERE.
Vjerovatno su i tvoji predci krenuli iz Borca u Hercegovini preko Glasinca Sokoca Osta stigli u Srbiju.

----------

salarmantan (student) - 3. јануар 2006. у 20.36 (регистровани члан)

...greška:)...znaci o Krsticima...na...
www.krstici.co.sr

IG0R - 24. mart 2006. u 21.51 (registrovani član)

Prof. Laketa - 8. јануар 2006. у 19.36 (*.com.au)

Koliko vidim ova tema o porodicnom porijeklu,seobama i etnickim promjenama polako se privodi svome kraju, naravno svaka stvar pa i ova ima svoj početak i kraj. Ja ću za sam kraj napisati nešto još o dvije srpske legendarne porodice MRNJAVCEVIC i PRINCIP a Vi dragi citaoci ako imate još sto interesantno Vi pišite, slobodno nasavite dalje...
MRNJAVCEVIC,su dobili prezime po rodonacelniku MRNJAVI koji je bio zapovjedik tvrdjave u Livnu,tu u Livnu upoznao ga je srpski car Dusan
(1331-1355) oko 1350 godine kada je progonio bosanskog bana Stjepana II Kotromanica zbog osvajanja u Humu posto je Dusan bio zauzet osvajanjima u Grckoj. Pošto je ban imao brze noge, Dusan je zaustavio progonjenje na granici carstva i prenocio je kod Mrnjave u Livnu. U cast cara Mrnjava je pripremio sjajnu gozbu. Dusan je volio gozbe da priredjuje i da se priredjuju u njegovu cast.Iz Livna Dusan je krenuo za Dubrovnik preko Blagaja (kod Mostara)i Trebinja stigao je u Dubrovnik,gdje su mu dubrovcani pripremili sjajan docek da se dodvore srpskom kralju.Sa sobom je poveo Mrnjavu kao sposobnog covjeka jer su mu takvi ljudi bilo potrebni na jugu u Grckoj u novo osvojenim oblatima.Njegovi,Mrnjavini potomci bili su Vukasin kasnije kralj i savladar maloljetnog srpskog cara Urosa I (1355-1371) Ugljesa i u narodnoj pjesmi samo poznat Gojko Mrnjavcevic.
Vukasinovi sinovi bili su Andrija i Marko Kraljevic najevci srpski junak iz narodnih epskih pjesama koji je kao turski vazal poginuo 1395 godine u bitci na Rovinama protiv vlaskog kralja Mircea.
PRINCIP,vode porijeklo od kmetske porodice koja je zivjela u jednom od najzabacenijih dijelova Bosne i Hercegovine,na obroncima Grahova polja.Principi starinom vode porijeklo iz plemena JOVICEVICA koji su dosli iz krsevitog Grahova u Crnoj Gori.Prvo su dosli s onu stranu planine Dinare u selu Polaci.Odatle su presli u selo Obljaj u Grahovu.
Naselili su se na imanju bega Sijercica.Neki clanovi porodice Princip
stupili su u pogranicnu sluzbu da cuvaju granicu.Bili su veoma vjesti u postavljana zasjeda zvane ceke te ih prozvase CEKE i to im postade pododicno prezime koje su nosili sve do početka XX vijeka, kada su promijenili prezime u PRINCIP. Jedan starjesina njihove porodicne zadruge zvao se Todor,bio je visok snažan i naprasit covjek tipican
dinarski tip, nosio se veoma lijepo, naoruzan, sav u srmi u srebru i zlatu. Zbog toga ga mlecani prozvase principe-princ i tako oni dobise
svoje prezime Princip. Najpoznatiji clan ove srpske porodice bio je
djak GAVRILO PRINCIP koji je na srpski nacionalni praznik Vidov dan
28.6.1914. u Sarajevu ubio zakletog neprijatelja Srba Austrougarskog
prestolonasljednika Franju Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju
(greškom).Samo je mladom djaku Gavrilu Principu poslo za rukom da ponovi podvig mitskog pretka Milosa Obilica.„Milos ubi car Murata a Gavrilo Ferdinanta” kaže stih iz narodne epske pjesme.

---------

[email protected] - 11. јануар 2006. у 15.42 (*.net.ba)

Dali iko zna porijeklo prezimena halilović

-------------

Prof. Laketa - 11. јануар 2006. у 19.28 (*.com.au)

Za Halilovica,trebali ste reci osnovne podatke o svojoj porodici,
gdje žive ? Ja ću pokusati dati neke osnovne vrlo oskudne podatke sto imam : Halilovic,starinim poticu iz Kuca (CG)ima ih u Pljevljima, Ulcinju,Rozaju,Novom Pazaru i rasijanju.

--------

muci - 12. јануар 2006. у 20.12 (*.tiscali.dk)

Odgovor za cerovica
Poznavao sam Veljka Cerovica ,za koga su tvrdili da je potomak tog Cerovica koji je ubio smail agu cengica.Ovo je link koji će ti pomoći da nadjes nešto o tim Cerovicima
http://www.politika.co.yu/ilustro/2241/3.htm .

Molio bih profesora da mi nešto kaže o Mucibabicima,sto već nije napisao.Čuo sam pricu da smo dosli sa Mucibaba planine li brda ,selo Javor kod Niksica.Sa dolaskom u Hercegovinu smo dobili to prezime ,a ne znam kako smo se zvali prije.Ako neko ima taj podatak ,neka mi odgovori.
Pozdrav

------------

BIVOM - 13. јануар 2006. у 13.59 (регистровани члан)

Mučibabići
Ljeskov dub,Fojnica i Zijemlja(Nevesinje). Nekada su živjeli u Ravnima(Gacko), gdje je postojala velika zadruga Mučibabića. Bili su starosjedioci. O njima je zapisano i ovo:
„Na kući su imali dvoja vrata. Jednom im dare muslimani, i svi se razbjegnu na razne strane. Vele da su se razdjelili i pobjegli na oba vrata, i ti se dijelovi nijesu više nikada sastali.”
Iz Ravni su odselili u Lijeskov Db i Fojnicu, a Zijemlja su došli iz Ljeskovog Duba. Slave Aranđelovdan.
Mučibabići vode porijeklo od Mučibabića iz Skopske Crne Gore. Neki istraživači smatraju da su od Rakočevića iz crne Gore, odakle su najprije došli u Šumu trebinjsku, a odatle Ravni, zatim u Ljeskov Dub i Fojnic.

R.Milićević

--------

Mucibabic - 14. јануар 2006. у 11.02 (*.sympatico.ca)

Na Kosovu iznad Gnjilana ima planina Mucibaba.
Inače Mucibabici su brojno bratstvo u Hercegovini.
Ima ih vise porodica koje su starinom Mucibabici.
U Nevesinju-Djerici(Sipacno,Trusina,Biograd,..),Perini(Batkovici),Jaredici(Bratac),Kravici(Trtine).
Polovina Kravica i danas se u dokumentima vode kao Mucibabici.

U Gacku su to Mirici i poturcenjaci Prgude.I naravno Mucibabici kojih ima na Ljeskovu Dubu,Fojnici(Gacko) ,Biogradu,Snijeznici,...(Nevesinje).
Sve familije (osim Prguda naravno) ,slave sv Arhangela Mihaila.
I ima jedna zanimljivost.
Neki su bliski(recimo Kravici-Mucibabici s Trtina i Mucibabici iz Fojnice koji su od dva brata Mica i Anta-dodju četvrti rodjaci),a neki dosta daleko.
Zanimljivo je da se svi rodjakaju,i ne uzimaju među sobom.
Još nije zabiljezeno da je npr.Djeric ozenio djevojku Jaredic,ili Mucibabic Perinusu itd.
Svi se rodjakaju.Nekad su se skupljali u Batkovicima kod Perina,i isli da kupuju vino za slavu Sv Arhangela Mihaila,u zapadnu Hercegovinu.

Za Rakocevice kažu da smo ista familija,to kažu i za Vlahovice.
Ali nasi kažu da su Rakocevici od Raka Mucibabica.Mucibabici su prije dolaska u Gacko zivjeli u dolini rijeke Morace,i to je sigurno.
Sad ,da li su dobili prezime po planini Mucibaba,ili po ugnjetavanju baba,to već nije sigurno:)))
Sretna Nova Godina.
koPoB
2009-10-11 09:06 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.19 (registrovani član)

Prof. Laketa - 14. јануар 2006. у 18.46 (*.com.au)

Dosta toga je receno o porodici Mucibabic,evo i ja koristim priliku da kažem nešto sto do sada nije receno o ovoj familiji. Mucibabici žive još u nevesinjskim selima Zijemlja,Bijeljina i Donje Pluzine (Rijeka).Ovi Mucibabici iz Pluzina blizak su rod sa porodicom Laketa iz Pluzina.
Kcerka nasga dalekog predka Ilije Lakete bila je udata za nekoga Mucibabica iz Bijeljine.Jednom kada je harala i morila kuga,pomorila je mnoge stanovnike Bijeljine među njima i Mucibabice.Ovaj pomor samo je prezivio mali djecak Jovo Mucibabic,koga su prhvatili ujaci Lakete doveli ga na Pluzine i odhranili ga u svojoj prodici i na kraju kada je doslo vrijeme za zenidbu,ozenili ga i podigli kucu u Rijeci blizi njihove stare porodicne kuce.Jovo i njegov sin Bosko i unuci Nikola i Vidak nosili su prezime Laketa dugo vremena.Nikolini sinovi Trivko i Spasoje otisli su na rad u Ameriku i tamo su ostali u Americi,njihova braca Jovo, Rajko i Dusan ostali da žive u Pluzinama.Boskov sin Vidak
radio je jedno vrijeme u Podgorici i Americi,vratio se u rodni kraj,
saznao dosta o svojoj porodici i vratio joj staro prezime Mucibabic.
Većinom su prihvatili prezime Mucibabic samo su Trivko i Spasoje u Amarici zadrzali prezime Laketa.Ja kada sam isao u skolu u Kifino Selo,donosio bi sarena amerikanska pisma koja su tada na mene djelovala pomalo zbunjujuce:adresa primaoca Jovo Mucibabic a adresa posiljaoca Trivko Laketa,dva rođena brata a dva razlicita prezimena.Konacno znam ja a znate i Vi dragi citaoci kako je to nastalo i kako je do toga doslo.Najpoznatiji clan porodice Mucibabic
iz Pluzina je knjizevnik Milan Mucibabic koji je živio i radio u Sarajevu,pisao je knjizevna djela sa tematikom iz zavicaja,gdje je opisao mnoge interesantne likove svojih drugova i komsija prateci to
kroz burna vremena i dogadjaje.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.54 (registrovani član)

va_ne - 16. јануар 2006. у 06.40 (*.xnet.hr)

Poštovani prof. Laketa!
Sa zanimanjem sam pročitao ovaj sait i s obzirom da se prezivam VASILJEVIĆ vrlo me zanima njegovo porjeklo. Ja sam iz obitelji koja je već oko 350 i više godina nastanjena u selu PEDALJ kod DVORA NA UNI. pO Predanju znam da su došli iz Hercegovine, ali volio bih nešto detaljnije znati o tome.

-----------

Prof.Laketa - 17. јануар 2006. у 20.13 (*.com.au)

u Sarajevsko polje i isli su dolinom rijeke Bosne.Drugi su isli na istok u Podrinje i dalje u Srbiju.
VASILJEVIC,su veoma stara porodica sa prostora Hercegovine u istorijskim izvorima se prvi put pominje neki Marko Vasiljevic poslanik srpske kraljice Jelene,zatim se pominje i Vasilije Vasiljevic diplomata srpskog kalja Milutina.Poslije turskih osvajanja selili su se na zapad.slave slavu Sv. Jovana.
Zbilja ne znam šta je danas ovom kompjuteru.Izvinite molim Vas.

------------

BIVOM - 18. јануар 2006. у 17.20 (регистровани члан)

U Miljevcu i Čitluku(Nevesinje). Starinom su Krivokapići porijeklom iz Trešnjeva Crnoj Gori. U Miljevac su doselili odmah iza kuge. Slave Lazarevdan. u Čitluk se naselio Vučić Žerajić iz Miljevaca i hajdukovao.
Od Žerajića je Bogdan Žerajić koji je pokušao atentat na Austro-Ugarskog generala Varešanina u Sarajevu. Jedan od prvih predstavnika nacionalrevolucionara bosanskohercegovačke omladine.

------------

srb, - 19. јануар 2006. у 13.59 (*.quickclic.net)

Molim Vas dali je neko čuo za prezime MRMAK, MISMO IZ SLAVONIJE I NIKADA NISMO CULI ZA BILO KOGA mrmka ADA NIJE IZ SELA gorice zapadna slavonija.Sigurni smo da su se naselili tamo samo ne znamo odkuda,UNAPRED HVALA.krsna slava namje SVETI ILIJA.

-----------

Milicevic member NISH - 20. јануар 2006. у 08.18 (*.ac.yu)

Prezime Milicevic potice iz Stare Hecegovine tj. nekadasnje istocne Hercegovine - koja je obuhvatala i danasnju severnu C.Goru (Niksic Berane...), postoji i knjiga o Milicevicima - zove se BRATSTVO MILICEVICI izdaje se u Podgorici...ne znate za NAS - znaci ne znate za Srpstvo...CITAJ >>> Lunjevica u srpskim ustancima, 3 Vojvode - svi od Milicevica u Hercegovackim bunama i srpsko-turskim ratovima,onoliki junaci iz narodnih pesama (nisu bez razloga napisane,već zato što smo Turke sekli) ...A NAS NIGDE !!! ...MIN

-----------

Milicevic Member NISH - 20. јануар 2006. у 08.36 (*.ac.yu)

a što se Tesle tiče - to je najveci Srbin - JEDNA CINJENICA ZA UstašE>>>>>>>> covek nije posetio rodbinu i prijatelje u Hrvatskoj jer je godinama cekao da ga matica (SRBIJA) pozove za prijem (BGD) a u Beograd je dosao sa Srpskom zastavom u rukama u vozu...pa je sa suzama u ocima drzao govor ljudima - srećan sto ga se matica setila,pa makar i posle mnogo godina...TOLIKO O TOME DA TESLA NIJE SRBIN... AKO JE NEKI UstašA, ILITI MUDZA PAMETNIJI,ili zna „nešto” ------>>>>>>> čitaj malo vise istoriju,ali onu realnu

-----------

Prof. Laketa - 21. јануар 2006. у 18.24 (*.com.au)

Za „memiku” o porodicama Buha i Skoko nemam šta vise reci od onoga sto je napisano u gornjem tekstu na početku. O postanku porodice Buha ima jena legenda,koja zabiljezena u dvije knjige kod Luke Bjelokosica u listu „Bosanska vila” Sarajevo 1888 str. 55. i u knjizi BUHE,grupa autora,Beograd 1990 godine.Pošto ja nisam u mogućnosti da dam tekst iz bilo koje knjige ja ću dati tekst koji sam ja zapamtio koji se pricao veoma davno dok sam ja isao u osnovnu skolu. Nadam se da je ovaj moj tekst identican po ideji sa ova dva iz knjiga.Ako neko od citalaca posjeduje navedene knjige mogao bi nam ovdje na stranicama SC poslati originalni tekst.
BUHE (BUVE)vode porijeklo od Bjelokosica koje je Sv.Sava,kako kaže narodno predanje doveo iz sela Jezera u Borcu u selo Domrke (Gacko) i tu ih je naselio za vrijeme vladavine srpskog kralja Stefana Prvovjencanog (1196-1227)godine.
Jednom prilikom kada je Sv.Sava isao po zemlji Srbiji, dodje u selo Jezero, tu ga zatekne noc te u selu potrazi prenociste.Prosao je čitavo selo niko mu ne dade da prenoci da ga primi na konak i pocinak.Pred sami mrak na samom kraju sela nepoznatog gosta primise u jednoj maloj sjeromaskoj kucici u kojoj je zivjela jedna udovica sa dvoje male djece.Žena je radila kod nekog covjeka u selu u kuhinji i predvece kada bi posla kuci u sakama bi ponijela komad tijesta da djeci spremi neku oskudnu veceru ili da im u tijesto stavi nastrugane hrastove kore, koprive i da im tako na ognjistu pod sacem ispece ljeb koji bi gladna djeca u slast pojela.Te veceri kada su imali gosta,ova sirota žena nije mogla donijeti komad tijesta jer je gazdarica kod koje je sluzila naredila da opere ruke i da onda ide kuci.Kada je dosla kuci nabrala je jestivih trava i to pomijesala sa hrastovom korom i vodim i to je stavila na ognjiste pod sac da se pece.Bas tada je pristigao i gost i poceli su pricu o svemu i svačemu. U neko doba djeca se uznemirise i pocese traziti od majke da im da jedu pogacu koja se pekla pod sacem na ognjistu. Od crne muke i bruke žena nije imala hrabrosti da podigne sac i da tako pokaze svu bijedu i siromastvo pogitovo sada pred gostom kuce. Sv.Sava usta blagoslovi ognjiste i stapom prekrsti sac i rece ženi da vadi pogacu te da gladna djeca jedu.Žena uze masu podize sac pod kojim se ukaza zlatno-zuta pogaca.
Svi su vecerali u slast i djeca odose na spavanje a gost i žena nastavise razgovor.Na kraju price Sv.Sava rece ženi:„Tebi nema zivota u ovome selu sa ovako negostoljubivim ljudima,nego se spremi uzmi sve svoje i djecije stvari pa ćemo u jutro rano poći dalje da trazimo bolje mjesto za zivot” Rano ujutru krenu omanja kolona putnika uz brdo sa Savinim savjetom da se niko ne okrece da gleda po selu.Poslije izvjesnog vremena kada su izasli na brdo iznad sela žena se okrenu,jer se toga trenutka sjetila da je zamoravila gargasi u selu.Kada se žena
okrenula imala je šta vidjeti;čitavo selo je potopila voda,samo njene
gargasi plivaju po povrsini jezerske vode.Čim je ovaj prizor ugledala
žena,odnekuda iznenada doleti roj divljih cela,izujeda ženu i ona pade
mrva na licu mjesta. Sv.Sava i djeca sahranise ženu pod jednom bikvom
koja posluzi kao nadgrobni spomenik.(Naro to mjesto i dan danas zove Bjelavina bukva,primjedba autora).
Sv.Sava i djeca nastavise put dalje u pravcu istoka, preko suve i bezvodne visoravni Morine,koje su u svako doba godine teske preci i za jače putnike od naše nejaci,starca Save i nejake djecice.Putujuci preko Morina djeca zavapise:„Cica mi smo zedni”.Pošto tu ne bijase vode Sv.Sava carnu stapom po zemlji i tu se ukaza maleni izvor vode iz koga djeca alapljivo malenim rucicama grabise vodu da sto prije utole zedj.(Na razmaku od sat hoda i danas na Morinama postoje tri omanja izvora vode koji su dovoljni da putnik namjernik utoli zedj p.a.).
Pred vece Sv.Sava i djeca stigose u selo Domrke u kome je bila svadba
gdje oni vecerase sa ostalim svadbarima.Sv.Sava je bio u razgovoru sa ljudima a umorna djeca zaspase uz jedan plot. U neko doba noćiizidje
neka žena i kada vidje djecu uz plot upita:„Za ime miloga Boga,cija su
ovo ovdje djeca sitna kao buve”? Od tada njihove potomke prozvase BUVE
i tako je nastalo prezime BUVA (BUHA) prema narodnom predanju.
Sv.Sava je ostavio djecu u Domtkam a on je nastavi put da ide dalje po
narodu i zemlji Srbiji.Dvojica djecaka uz pomoć seljana napravila su kolibu u Domrkama. Nekoliko godina kasnije kada im Sv.Sava ponovo dodje u goste,te ih upita,kako im je u novom naselju? On mu nevoljno
priznase da im je dobro,samo pate i oni i stoka sto nemaju vode. Sv.Sava udari stapom u zemlju i tu potece potok i rece im:„Ovdje gradite kucu,a naspram nje na ovoj glavici gradite crkvu”! Na njegov prijedlog i uz pomoć srpskog ktalja Stefana Prvovencanog (1196-1227) BUHE u Domrkama sazidase i podigose crkvu Sv.Dimitrija, koja postoji i dan danasi u selu Domrke (Gacko).Porodica BUHA dala je nekoliko značajnih ljudi kao sto su vojvode Aleksa i Vaso Buha iz ustanka Nevesinjska puska(1875-1878) i bombasa Boska Buhu ciji je otac rođen u Domrkama i bio je Solunski dobrovoljac te je dobio dobrovaljacku zemlju u Virovitici a ostalo znate. Srdacan pozdrav prof. Laketa.

koPoB
2009-10-11 09:06 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.21 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.00 (registrovani član)

Prof. Laketa - 22. јануар 2006. у 18.00 (*.com.au)

Za „Vujovica” Kifino selo„ i ”srb„
Vujovicu o tvojoj porodici ne mogu ništa vise reci nego sto je receno.
Ako želi nešto više da saznaš o prodici Vujovic uzmi knjige:Nikola Vujovic,Rodoslov porodice Vujovic i Risto Milicevic,Hercegovacka prezimena,Bgd.2005.

---------

marko1975 (inzenjer) - 24. јануар 2006. у 06.46 (регистровани члан)

Postovani prof. Laketa molim da mi pomognete, ako mozete, u potrazi za porijeklom mog prezimena Trtic. Porijeklom sam iz sela Preodac ispod Sator planine (izvor rijeke Unac, pritoka Une) na tromedji Drvara, Glamoca i Grahova. Poznato je da je taj kraj naseljen 100 % Srbima (i po zvanicnim popisima i koliko je meni poznato). Poznato mi je da smo doselili u te krajeve oko početka ili polovine 18 vijeka i ti krajevi su bili potpuno pusti (sto je i sada skoro slučaj nakon agresije HV i protjerivanja Srba sa tog podrucja),nasi preci su Predaci krcili, mada su bili ostaci nekadasnjih naselja koja su davno prije unistena (zapravo rjec je o utvdjenju koje narod zove Kula Momcilova po vojvodi Momcilu i njegovom krilatom atu Jabucilu - sto navodi da su familije možda porijeklom i od Durmitora) . Prva porodica naseljena u Preocu je bila Djukici, a prva u tim krajevima bila je Strpci, po izvorima ljetopisa popa Radjevica ili tako nešto a rad se zvao Unac i pisan je između 2 svjetska rata. Moja porodicna krsna slava je sv. Nikola. Postoji vise prica o nasem porijeklu. Jedna je da smo iz Popova polja, druga da smo od Gacka, ali moji kumovi i prijatelji hercegovci ne znaju za prezime Trtic niti su čuli. Prica je i da smo starinom se prezivali Jagodic. Ima i prica da smo sa Kosova, pa smo bili kod Visegrada a onda promijenili prezime u Trtic i dosli u ove krajeve. Tu smo se selili u Dalmaciju (oko Knina) i vracali se. Jedna porodica je odselila u Han Kola na Manjacu kod Banje Luke. Čuo sam da ima Trtica muslimana oko Zenice. Inače na mom selu su još prezimena: Djukic, Benic, Salic, Ajder, Tica, Polic, Simidzija, Ilijasevic, Stanisic, Milicic ... Molim ako nešto znate o ovome, ili da me bar uputite u mom traganju. Unaprijed zahvaljujem

-------------

vijetin - 24. јануар 2006. у 08.40 (*.backbone.ch)

Postovani prof. Laketa i svi drugi koji vise znate o prezimenima.
Pošto nisam pratio od početka, a sada mi treba puno vremena.
Dali je pisano o prezimenu Mihajlović slave Sv.Nikolu 19 Dezembar.
Ja sam iz selo Miladici opstina Lopare (prije srez Tuzla) Srpska Republika.
Puno hvala.

--------------

Prof. Laketa - 24. јануар 2006. у 18.31 (*.com.au)

Za ”marko 1975„,”moki 86„,”cvijetin„i”majkin„
Ništa mi nema teze nego kada vidim ljude da su jako zainteresovani za svoje korjene,obrate se meni za pomoć a ja im ne mogu pomoći vjerujte mi to mi je najteze. Ovaj moj posao je jako tezak nekada treba preturiti stotine stranica da bi se doslo do nekog osnovnog i oskudnog istorijskog podatka. To nije telefonski imenik gdje su prezimena slozena po azbucnom redu pa izvolte osnovne podatke.
Molim citaoce da imaju strpljenja valjda će se neko naći ko ima podatke o trazenim porodicama.Ja odgovaram na ona pitanja i za one porodice za koje imam bilo kakav odgovor.
Zaomi je Marko za tebe i za tvoju porodicu TRTIC, za nju nemam nikakvih podataka,trbalo bi naći i pogledat ljetopis popa Radjevica i
tamo bi se naslo vise podataka.Nešto više podataka recu kasnije o porodici MIhajlović. Moki za tebe imam polovican odgovor,za Vucjak ne mogu ništa reci. BULUT poticu iz Korjenica kod Trebinja,bilo ih je u Prebilovcim kod Capljine i u rasijanju.

----------------

Golovo (Zemljoradnik) - 24. јануар 2006. у 22.31 (регистровани члан)

Postovani Profesore ja sam jedan od mnogih kome je poreklo iz Hercegovine. Nas predak se doselio iz Bilece negde krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka. Krace vreme se zadrzao negde oko Nove Varosi i onda se naselio na Zlatiboru. Nas predak se zvao Acim i danas mi nosimo prezime Acimovic. Od Acima je nastalo nekoliko familija: Acimovici, Velanci, Dedici, Milovici, Petronijevici. Ima nas po celoj zemaljskoj kugli. Svi slavimo Sv.Luku.
Nas predak nije hteo da kaže kako se prezivao,najverovatnije zbog krvne osvete ili su ga progonili turci, pa da bi zastitio svoje potomke. Negde sam procitao da u Bileckim Rudinama postoje familije koje slave Sv.Luku,
pa bih vas Profesore zamolio da mi kazete u kom pravcu bi moje traganje za korenima trebao da nastavim. Naravno zahvalan bi bio svima koji imaju neku informaciju.

--------------

VS - 25. јануар 2006. у 02.30 (82.208.*)

Što se tiče porodice Soldo, poreklo im je iz Kuca u Crnoj Gori od Dragica. Prvo su se naselili u Goricu kod Trebinja. Jedan od tih Dragica je otisao u soldate i kasnije se naselio u Dabarsko polje (verovatno u selo Zasada). Odatle su se Solde dalje raselile po Hercegovini (Sehovina, Miljevac), a jedni su ostali u Dabarskom polju, ali u selu Suzina.

Što se tiče porodice Kuzman oni poticu od spahijske porodice Miloradovica. Ima ih u Pijescima i Malom Polju.

-------------

sjeran - 25. јануар 2006. у 03.22 (194.247.*)

Za profesora Laketu
Ono sto znam je da Sjerani poticu iz Žitomislića, i slave Svetog Jovana...

Sjerani koji slave Ignjatdan su poreklom Kovačevići i oni su doseljenici iz Pive, barem mislim da je tako, doselili su se na imanje Sjerana i uzeli njihovo prezime.
Izvorni Sjerani slave Svetog Jovana.

To je sve sto znam...

------------

marko1975 (inzenjer) - 25. јануар 2006. у 04.11 (регистровани члан)

Dragi profesore, nemojte zaliti sto nemate podatke o mojoj familiji, pa zato istrazivanja i postoje. Nesreca je da su kod mene stari koji su znali dosta toga pomrli a da nisam uspio to zabiljeziti. Moj otac i njegova generacija nisu bas bili zainteresovani da to prikupe i sacuvaju a kao neki su intekletualci, a sada nemam od koga da čujem i prikupim podatke. Samo se sjecam pokoje price od djedova i probam sada neke stvari da rekonstruisem. Od ljetopisa popa Radjevica citao sam samo drugi dio koji se odnosi na familije Donjeg Unca, ali nisam pronasao onaj dio koji se odnosi na familije Gornjeg Unca. Takođe mi je otac pricao da je tokom 70-tih 80-tih postojao neki feljton u Politici koji je obradjivao ove teme. Interesuje me da li znate gdje bih mogao pronaći ovu knjigu i da li znate šta o tim tekstovima u Politici. Pozdrav, Marko

IG0R - 24. mart 2006. u 22.00 (registrovani član)

IG0R - 26. јануар 2006. у 07.07 (регистровани члан)

За Банђуре кажу да су у село Убоску код Љубиња дошли из Чавша у Попову у 18. веку. У Попову су се презивали Мијатовић (а туда дошли из села Грмљана), даље порекло им је од Риђана, то је старо племе на подручју данашњег Грахова и Кривошија то је област Старе Херцеговине према Боки.

Ковачевићи који су се доселили у Зијемља нису пореклом из Пиве већ из Гацког (село Срђевићи).

Што се тиче Аћимовића из Нове Вароши који слави Лучиндан. Прочитај моју поруку на овој теми од
IG0R - 21. septembar 2005. u 22.47 (registrovani član)
Наћићеш одговор на своје питање, твоји су највероватније из (Старе) Херцеговине мада није искључено ни брђанско порекло јер је једна група Никшића забележена у Морачи (од чега је касније настала племе Ровчана) и трећа код равнице Зете.

За Вучијака, која је то слава и одакле су, из Чапљине и Мостара или околине Славонске Пожеге?

Тртићу можда ово може бити од помоћи, породица Јагодић (ипак није тако често презиме) су забележени као очинство у Великом Селу код Београда 1528, као српска породица у Славонској војној граници 1651, код которских ускока 1731, у Осијеку 1736, у Горјанима код Ђакова 1750. Јагодић се такође презивао један српски мајстор из Глине 1806, забележено је презиме у Сарајеву 1807, постоји породица Јагодић који тврди да је стариначка у Малој Иванчи (код Сопота), у селима Преодац и Тичево у Унцу који су пореклом ”са Дрине„ (то су ваљда твоји?), старинци у селу Дубока у Ресави, у селу Зарошци у Соколској нахији. Иначе је презиме забележено више пута код Славонске Пожеге, Самобора, Чазме, Валпова, Ђакова, Бузета, Сиска и Велике Горице. Тртићи муслимани су беговска породица из села Дуге у Рами (западна Херцеговина)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.06 (registrovani član)

IG0R - 26. јануар 2006. у 07.40 (регистровани члан)

У Љубушком је живела породица Мрмак, једна од четири православних (остале три су Ћук, Црногорац и Витковић) то је било пре Другог светског рата. Ко зна историју знаће да ти Срби нису прошли најбоље.

Брате Вукобрате, која ти је крсна слава и дај оријентационо одакле су твоји, рецимо можда околина Книна можда?

Екмечићи су Пребиловчани, старије презиме им је Драгићевић. Неки предак се доселио у Мостар и постао пекар отуд и презиме, од турског екмеџија, дакле презиме је по занимању, нешто као Ковачевић. После се за време једне од многобројних епидемија куга вратио у Пребиловце. Екмечића има и муслимана у Србињу, они су пак пореклом из уже Србије, дошли су у Фочу када су Срби терали Турке из својих градова.
koPoB
2009-10-11 09:07 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.21 (registrovani član)

Гатачка-површ - 26. јануар 2006. у 12.11 (*.cavtel.net)

Помоз Бог,
браћо херцеговци. Прво, свака част на теми, изузетно је занимљива. Наравно, сви комплименти професору Лакети, нека му Господ подари здравља и среће. Ево шта мене интересује:
- презиме: Грковић
- слава: Свети Никола
- село: Врба (Хан Врба), Гацко
Оно што ја знам (или мислим да знам) је да смо пре 350-400 година дошли из околине Требиња, а да смо старином од Дробњака. Ако би ико био толико добар да напише пар речи, био бих му захвалан.

Хвала и свако добро.

-------------

BIVOM - 26. јануар 2006. у 13.16 (регистровани члан)

U Bodežištima (Gacko) i Zalužju(Nevesinje,Rast). U Bodežišta došli iz Pržina.Pobjegli iz ovog sela u ono vrijeme kad su imanja manastira Papraća popaljena. U Zalužje je došao Grković od Čpkovića s Udrežnja. Slave Đurđevdan.
Grkovići su živjeli i u Orahovom dolu (Popovo). Odselili se u Trsteno kod Dubrovnika. Iz ovog je sela porijeklom i Ruđer Bošković čiji je otac Nikola također otišao u Dubrovnik.
Grkovići žive i u Vrbi kod Gacka. Prema porodičnom predanju u Vrbu su došli iz Ljubomira, a daljnjom su starinom iz Grkavaca kod Trebinja. Ima ih u Mostaćima i Zasad kod Trebinja.

Ako slavite Đurđevdan moguće da ste porijeklom od Drobnjaka, zapravo vrlo vjerojatno.

-----------

marko1975 (inzenjer) - 27. јануар 2006. у 06.24 (регистровани члан)

Hvala Igore, ti si mi prvi dao bar neke upute. Molim te da mi kažeš bar trag dalji, posto vidim da citiras neke izvore, koji su to izvori i kako mogu doći do njih. Takođe, nisam nikad čuo za Trtice muslimane do prije par godina kad su bili neki izbori pa je bila baza sa popisom 91, pogledam šta kaže za trtice i nadje ih osim ovih mojih za koje znam i kao muslimane u hercegovini. Poslije nisam čuo ništa o tim Trticima. Da li se zna ista o toj familiji, kad su primili islam, kako se to desilo itd. ili da li postoje neki izvori o tome?
Inače, svaka cast braci Hercegovcima, oni najduže i upornije cuvaju svoju tradiciju. Hercegovina=Srpska Sparta. Moji kumovi i prijatelji Vukovici i Draskovici o tome svojim djelima svjedoce, a i ostali koje poznajem.

-----------

? - 27. јануар 2006. у 08.02 (*.mnsi.net)

Balandžić, Sjenice (Kuči), ranije: Bulatović; Orah (matično), Ercegova Strana (Plužine), Piva i Stari Vlah (Višegrad), ogranak Filipovića - Slijepčevića

----------

Гатачка-површ - 27. јануар 2006. у 09.14 (*.cavtel.net)

BIVOM

Хвала за коментар. Упознао сам једног Грковића овде у Америци који слави управо Ђурђевдан. Његов отац (био је још дете, дошао је у Америку са својом мајком) је емигрирао из Требиња негде око I светског рата. Међутим, ми славимо Светог Николу, рекао бих да нисмо рођаци. У сваком случају, хвала још једном.

---------

BIVOM - 27. јануар 2006. у 10.06 (регистровани члан)

Grkoviću,

ako su vam različite slave 100% niste rod, jedino u slučaju da je neko od vas promijenio slavu, a prije ste slavili istu. Ali to bi valjda već neko upamtio, li bi se slavila prislava.

---------

Sakota„ - 29. јануар 2006. у 12.42 (*.cable.roger)

Molim Prof. Laketu,da mi malo podrobnije (ukoliko ste u mogućnosti) kazete o familijama Jokisic-a iz Poprati i Sakota iz Kozica. Obje familije slave Sv. Jovana.
Ujedno Vas molim da mi nešto kazete o familiji Milutinovica sa Osanica, kao i o Sotrama. Da li su ove familije vezane sa Milidragovicima iz Radimlje? Ili, koje su familije sa podrucja Stoca vezane sa Milidragovicima?

---------

evo - 29. јануар 2006. у 15.32 (*.mnsi.net)

Šakota, Velimlje (Banjani) i kao: Šakotić, Nikšiću, došli iz Hercegovine, porijeklom od Čokorila (Mataruga) iz Cuca (Cetinje) u Zijemlju (Mostar), Dubravama i Kozici a u Crnićima i Tri...nji (Hercegovina) ranije Zlatanić iz Golije (Nikšić); u Gornjim Breznama (Piva) došli od Nikšića

---------

Starina Novak - 1. фебруар 2006. у 19.18 (87.116.*)

Uvazeni prof. Laketa,
U knjizi etnologa Filipovica ''Glasinac'' sam nasao da su se preci porodice Galavic doselili sa kraja između dolina Pive i Tare(stare Hercegovine) i da su od porodice Malinic,ali u tom kraju ne nadjoh nikakve tragove o Malinicima.Po drugoj verziji,Galavici su od Miljanica,ali koliko znam oni ne slave Nikoljdan kao Galavici.
Nisam nestrpljiv,bio bih Vam zahvalan da nešto o tome napisete ako saznate.

--------

Kifino Selo - 1. фебруар 2006. у 22.56 (65.43.*)

Godine 1540 Palarius Fuskus Patavinus je posjetio Senj.On je pišuci o uskocima, napisao da uskoke zovu Morlacima.
Porijeklo imena Morlak objasnio je još u 11 vijeju pop Dukljanin.
Morlak je skraceni oblik od Mauro Valah.
Srbi iz Dacke Sebije koji nisu bili pod vlascu Rimske Imperije nazivali su Srbe unutar Rimske Imperije Valasima ili Vlasima ,zato što su pored srpskog jezika govorili i latinski jezik koji je bio zvanicni jezik Imperije u kojoj su zivjeli.
Vlasi ili Morlaci su dva naziva istog znacenja i najtacnije objašnjenje ovih naziva jeste -Rimski Srbi.U srednjem vijeku svi su Srbi nazivani od strane naroda koji su se doseljavali Vlasima ili Morlacima pogotovo što se nije znalo koji su Rimski Srbi a koje Dacki Srbi.Među njima nije postojala nikakva razlika iako su u srednjovjekovnoj Srbiji većinu cinili rimski Srbi,zapravo bili u ogromnoj vecini.
Cinjenica je da su i Hrvati koji su doseljenici nazivali Srbe koji su za njih bili starosjedioci nazivali Vlasima i Morlacima,u istinu oni i danas to cine i upotrebljavaju to ime kao pogrdno a ne znaju da je to vise kompliment nego pogrda.
to isto su iz neznanja su cinili i Turci i od njih naslijedili poturceni Srbi i neznajuci jedni i drugi i treci da je bolje biti gradjanin Rimske Imperije nego varvarin, azijata ili poturcenjak.
A ja bih sada postavio pitanje gospodinu ” Starini Novaku„.
Ako se zna da su ovi Srbi cinili Gro Srednjovijekovne Srbije i ako se zna odakle su i srpske dinastije Svetimirovici,Svevladovici,Ostrivojevici,Jablanovici i Nemanjici i ako se uzme u obzir da je u svojoj hiljadugodisnjoj istoriji ovaj dio Srba bio DržavOTVORNIJI pa mogli bi vi odgovoriti ili ako ništa nazrijeti iz svega ovoga gdje su Srbi a Srbi su tu gdje su i oduvijek bili ,BAR OVE ZADNJE CETIRI HILJADE I DVADESET GODINA OTKAKO SE ZNA DA IH JE NINO BELOV POVEO U VELIKI POHOD NA BLISKI ISTOK I INDIJU.

kopob - 30. septembar 2006. u 16.22 (registrovani član)

IG0R - 4. фебруар 2006. у 10.39 (регистровани члан)

Не бих рекао да је Цицмил (презиме у Ускоцима) влашког основа. Мил је словенско мио. Има више речи у ускоцима које имају корен циц-, баш гледам у Ускочком речнику Милије Станића.

-----------

dudica - 5. фебруар 2006. у 11.05 (*.neobee.net)

pozdrav svim ucesnicima diskusije i svako dobro,

živim i radim u novom sadu,inače deda mi je kolonista iz crne gore,prezivam se mandic a moji su iz bjelopavlica(lazine,kosovi lug),obzirom da nemam puno podataka o poreklu zamolio bih profesora laketu ako može da mi kaže nešto više o mandicima iz bjelopavlica.slavimo svetu petku i uglavnom kad se prica o bjelopavlicima i prezimenima iz tog kraja nekako se uvek izostavi moje prezime a znam da mi je tamo rođen i pradeda nikola,cukundeda maksim,i njegov otac petar.mnogo bi mi znacilo kad bih znao nešto više odakle su mandici poreklom,gde su bili,šta su radili ...

----------

IG0R - 5. фебруар 2006. у 12.21 (регистровани члан)

Бјелопавлићи нису Херцеговина већ Брда али с обзиром да смо сви Срби зашто да не. Уосталом, бјелопавлићки говор је прелазни (мешавина) источнохерцеговачког и зетско-сјеничког дијалекта па можемо рећи да сте и ви донекле попримили херцеговачку нарав ;-)

75% братстава, само језгро Бјелопавлића које потиче од Бијелог Павла, слави св. Петку. Дакле није ми од неке помоћи то што спомињеш славу. У Бјелопавлићима има две породице Мандића које обе славе Петковдан.

Први су насељени у селу Мандићима које им је домаће село и добило име по њима. 1990. је било 7 домова у Мандићима, 2 у Јастребу и 3 у Даниловграду.

Постоји огранак Јовановића (дакле од њих потичу, то вам је братство, старије презиме али је породица због величине разграната и Мандићи су настали по неком Манду Јовановићу).

-----------

dudica - 5. фебруар 2006. у 15.39 (*.mnsi.net)

Mandići - Pištignjati, staro bratstvo u Bati
Mandići u Dužima - pleme Drobnjaci
Mandići (Vidnići), bratstvo u Markovini
Mandići u Bjelopavlićima (selo Jastreb)
Mandići iz Župe Nikšićke
Mandići iz Pive (G.Crkvice - Nikovići), starinom od Trebinja od Đurića

IG0R - 24. mart 2006. u 22.12 (registrovani član)

dudica - 6. фебруар 2006. у 18.57 (*.neobee.net)

pozdrav svima i svako dobro,poseban pozdrav igoru koji mi je dao iscrpan odgovor na pitanje o mandicima iz bjelopavlica.
znam da je ovo diskusija o hercegovackim prezimenima ali kao sto igor rece posto smo svi srbi moramo se pomoć,inače igore ja pripadam mandicima iz jastreba i tamo mi je rođen djed,davno sam bio tamo ali znam da još uvek postoji i kuca gde je rođen.moj deda je imao sestoricu brace i masu striceva...ovo kažem samo kao mali prikaz kolika je to familija bila,danas su spali na dva doma kako ti kažeš,nazalost raselili smo se a bogami razrodili i podelili(sto je najgore).eto na primer sva sestorica brace su zavrsili u vojvodini i tu se i kopali što se kaže i niti koje su nas povezivale sa crnom gorom nisu prekinute ali su slabe i sporadicne.voleo bih da znam odakle si ti i odakle ti ove informacije i da li postoji neka literatura koja bi mi pomogla da saznam nešto više o pretcima. ”
koPoB
2009-10-11 09:08 PM
Poziv !! - 7. фебруар 2006. у 17.18 (*.cable.roger)

POzvala bih PR.DR.MILOSA (Djordjo) OKUKA,koji sada živi negde u NJEMACKOJ,da i on da svoj doprinos svojim ucescem na ovim hercegovackim forumima.
UGLEDNI SIN, našeg podneblja i naše Hercegovina,trebao bi da se svakako oglasi.Kao takav covek sigurno ima šta da kaže ovim mladjim generacijama,ili razmeni svoja saznanja sa sličnim njemu,koji se eto javljaju svojoj rodnoj grudi.

Teško je ostati ravnodusan ,pogotovo ako ste daleko od svega toga fizicki,a u dusi ste sve poneli sa sobom i zauvek osuđeni za PATNJu
za tim istim.

PS. Ja se izvinjavam posto nisam sve pratila,možda se covek i javljao.
Volele bih da i od njega saznamo nešto o njegovom prezimenu,osim ovoga sto je ovde napisano.
VIdim pominje se DRAGAN OKUKA(sportista)a ne pominje MILOS,
PR.DR KNJIZEVNOSTI i još šta već.

Kako je do toga doslo.No nije sporno,ali PROFESORA DR.poznajem sa fakulteta u SArajevu,kao i PR.BUhu.pa eto pade mi na pamet kad procitah da eto i njega spomenem ovde.

Ajde MIlose javi se vole te tvoji STUDENTI HERCEGOVCI,ja sam samo jedan sto ovo pišem, u ime mnoghih sa kojima sam razgovarala na ovu temu,sa ljudima koji su kao i ti negde daleko od naše drage HERCEGOVINE.

Pozdrav tebi i svim našim hercegovcima sirom naše Hercegovine i onima koji i ako daleko,nose je u najdubljim dubinama svoje duse,
kojima je njen kamen dragulj i za kojim će vecno da pate,nazalost!

Kanadski HErcegovac

----------

Laketa (Profa) - 7. фебруар 2006. у 19.30 (*.com.au)

Poziv za poziv,
Meni kao inicijatoru i autoru ovih redova veoma je drago da ova tema još interesuje ljude dobre volje sirom dijaspore i da pobudjuje interesovanje kod naših ljudi koji žive daleko od rodnog kraja za svoje korjene i porijeklo. Davno su kazali nasi ljudi:„Jedan covjek ne zna sve,svi ljudi znaju sve”. To je ujedno poziv svim ljudima da se jave i kažu sve sto znaju o svojoj porodici i o porodicama prijatelja i komsija da bi tako donekle upotpunili svoja saznanja o sebi i drugima.Ceznja i nostalgija za rodnom grudom Hercegovinom u srcu, natjerala me da pišem ovo sto pišem. Koliko sam uspio reci će sami citaci i posjetioci ovih diskusija. Pozdrav svima prof.Laketa.

------------

BIVOM - 9. фебруар 2006. у 16.10 (регистровани члан)

KURT

Stare porodice nekada nastanjene u Konjicu i okolini. Imali su ljetnikovac na Javorku. Porodica ovog prezimena ima naseljenih u Mostaru. Poznati član ove porodice je i Husnija Kurt(1900-1959) profesor univerziteta i istaknuti aktivista NOP-a. Bio je član predsjedništva AVNOJ-a...da ne nabrajam dalje.

Risto Miličević, Hercegovačka prezimena

Evo to je ono što sam našao knjizi.

------------

sat445 - 9. фебруар 2006. у 19.14 (69.158.*)

Svaka cast.

Ako može nešto o Radovanovicima?
Slava-Djurdjevdan

Hvala i pozdrav mojim Hercegovcima.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.23 (registrovani član)

------------

elbojana (student) - 10. фебруар 2006. у 17.53 (регистровани члан)

Može li mi neko rci nešto o prezimenu ELEZOVIC, posto malo nas koji smo ostali pravoslavc, pa je teško saznati nešto više o tom prezimenu. U knjizi Jevte Dedijera se pominje samo muslimansko selo Elezovic. Takođe, nešto i o IJACICIMA i KISINIMA

U navodu starih hercegovackih prezimena pominje se prezime Ateljevic. Ispravka, pleme se zvalo Anteljevic i oni su iz Korjenica otisli na prostore Dubrave gde se pleme i razdelilo. Takođe, od tog plemena je nastala i porodica Ijacica koja je brojna, ali je tokom rata vecina bila prinudjena da napusti Hercegovinu(selo Tasovcici).

------------

Prof. Laketa - 11. фебруар 2006. у 23.29 (*.com.au)

RADOVANOVIC,se prvi put pominju u istorijskim izvorima 1449 godine,kada se pominje neki Radonja Radovanovic iz Rudina i obavezuje se na placanje nekog duga u Dubrovniku. Poslije,tokom vremena Radovanovici su se raselili i zivjeli su na Riocima u Davidovicima kod Divina,Dabru,Lukavcu
(Nevesinje)Fatnici,Vranjskoj itd. Ima ih po čitavoj bivšoj SFRJ i rasijanju,slave Sv.Georgija. Iz porodice Radovanovic iz Lukavca
potice poznati kosarkaski reprezentativac Ratko Raso Radovanovic.
ELEZOVIC,(ELEZ)su stara porodica iz Hrasna kod Ljubinja.Prema porodicnom predanju dosli su sa Kosova od Vucitrna pod pritiskom Turaka na prostor
Hercegovine i C.Gore. Ima ih da žive u Grahovu,Vilusima i Niksicu(C.Go.)
u Izgorima (Gacko) Zagorje(Kalinovik) Sokolac(Bosna)H.Novom,Dubrovniku,
Ljubinju i rasijanju. Iz ove porodice potice poznati srpski istoricar
Glisa Elezovic.
KISIN,poticu iz sela Tuli kod Trebinja,slave slavu Sv.Tomu.
KILIBARDA,poticu sa Banjana iz sela Strpci,slave Sv.Arandjela,žive u selu Luka,Nevesinju i rasijanju.
ELEK,poticu iz sela Stitari u planini Goliji,neki su dosli u Borac i Nevesinje,ima ih u rasijanju.
Anteljevic i Ateljevic,mislim da se radi o jednoj te istoj porodici.

-------------

Pozdrav iz CG! - 12. фебруар 2006. у 15.19 (*.crnagora.net)

Jel ima nešto o Zhelalicima, Balicima, Ristelicima i Zlokovicima?

Pozdrav!

---------

evo choche - 12. фебруар 2006. у 17.21 (*.mnsi.net)

Balić, Trebjesa i Staro Selo (Nikšić9, potomci Nikšića (Trebješana) iz Bojovića (Župa Nikšićka), jedni odu na Sveti Stefan (Paštrovići) i potom u Carigrad; Kolašin i područno Trebaljevo. Od njih su kod Novog Pazara; Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balija, Čelobrdo i Đenoše (Dapsovići), u Paštroviće doselili iz Stare Crne Gore. Od njih su Novaković u Paštrovićima 1590. god.; jedni su se preselili u Perast (Boka Kotorska); Bar; Jošice (Risan), doselili su se iz Sarajeva; Kotor; Budva; Ulcinj i Gusinje, porijeklom su iz Klimenata (Albanija); u Baru i Bečićima (Budva), ogranak Dabkovića (18. v.) doselili se iz Đenoša (Spič), Sutomore, a kasnije i kao: Kenter; Struga (Žabljak). Od njih su u Gajtanu (južna Srbija) i Baru; vidi: Valićević

Zloković, Kuti, Herceg -Novi kao: Zlokov (1695. god.) ogranak Boškovića, preselili u Bijelu, Herceg -Novi (1718. god.) kasnije kao:
Zloković. Od njih su u Kaliforniji, od 1904. god.; Herceg -Novi; Kotor i područni Škaljari, Kumbor (Marina)

Ristelić, Bojkove Kamenice, Bijela, Krivošijama i Baošići (Boka Kotorska)
koPoB
2009-10-11 09:08 PM
Prof. Laketa - 15. фебруар 2006. у 04.48 (*.com.au)

Za Dabica:mogao si barem nešto više reci o svojoj porodic,gdje živite i koju slavu slavite.
DABIC,poticu starinom iz Drobnjaka(C.Gora)pod pritiskom Turaka raselili su se na razne strane:jedni su otisli u Bosnu,drugi u Srbiju (Tamnava)
treci su se raselili po Hercegovini,ima ioh u seli Lakat(Nevesinje).
Slave slavu Djurdjev dan. Ima ih u rasijanju sirom svijeta.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.15 (registrovani član)

tomotomo (O) - 15. фебруар 2006. у 12.03 (регистровани члан)

Poštovani prof.Laketa
Opet Vas molim da objavite ukoliko nešto znate o prezimenu Kržić (Čičevo-Trebinje), od kada se spominje i odakle vode poreklo

----------

Danijel (Ekonomista) - 15. фебруар 2006. у 13.19 (регистровани члан)

Postovani profesore Laketa!
Zanima me porijeklo mog prezimena Ćurguz. Slavimo Sv.Nikolu, o mojoj porodici znam po prici da smo iz Like doselili u Hašane kod Bos. Krupe. Znam da mojih prezimenjaka ima još u okolini Sanskog Mosta, Bos.(Koz.) Dubice i svi slavimo Sv. Nikolu.Inače, kao mali čuo sam pricu strica da smo se prezivali nekako na K., i da smo porijeklom negdje od Bijelog Polja. Tu pricu je i on čuo od svog djeda.
Srdačan pozdrav

-----------

..., - 15. фебруар 2006. у 23.23 (67.71.*)

Postovani gosp.Laketa hvala na odgovoru u vezi porodice Dabic,a inače sam rođen u USA trenutno radim u Quebec-u i naisao sam na ovu veoma zanimljivu diskusiju,koliko znam o mojima, je da se moj pradjed iselio u ameriku početkom prošlog veka i da je iz Nevesinja ali mislim da nije selo Lakat,pre 20-ak godina proveo sam dosta vremena u Srbiji i studirao nas jezik i otada se veoma dobro služim našim jezikom,i tada sam pokusavao da nešto saznam ali ne mnogo toga, saznao sam da porodica sa tim prezimenom ima u predgradju Mostara ne znam tačno ime mesta.Da li ih ima u još nekom mestu oko Nevesinja,i porodicna slava je Sv.DJordje.Još jednom hvala i pozdrav sa postovanjem.

----------

Prof. Laketa - 16. фебруар 2006. у 00.26 (*.com.au)

Za Krzic i Curguz nemam nikakvih podataka valjda će se naći neko od citalaca da da koji podatak i riječ vise o vasim porodicama.
Za Dabica,veoma mi je drago kada se javi neko od naših citalaca kao
gospodin Dabic te da mu barem nešto mogu pomoći. Ja sam ti rekao ono sto sam znao,ti dalje nastavi istrazivati sam. Dabica ima po cijeloj Hercegovini,najbolje bi ti bilo da stupis u kontakt sa svojim

Za Dabica,naknadno sam dosao do nekih podataka o Dabicima.Žive u Nevesinju u selu Lakat,Biograd,Zijemlja,Bijelo Polje kod Mostara i u
gradu Mostaru.Pozdravi sve u Kanadi.

---------

Vladimir-1 - 16. фебруар 2006. у 15.44 (*.ptt.yu)

Zanima me poreklo Gvozdenovića iz Pranjana kod Čačka, ispod Suvobora.
U Pranjane su se doselili posle Sjeničke bitke 1809 godine, predvodjeni starcem Savom, koji se po predanju prezivao Dmitrović ili Mitrović, sa Sjeničke visoravni ili BIhora.
Jedan deo porodice se preziva Gvozdenović a drugi Vujičić, koji žive u Pranjanima, Čačku, Beogradu...
Slavimo Svetog Jovana Krstitelja i ima nas u Pranjanima, Parizu, Šapcu i Kalgariju.

Pozdrav i hvala za odličan topik.

--------

Prof. Laketa - 16. фебруар 2006. у 18.49 (*.com.au)

LUBURIC,poticu sa Banjana,doselili su iz Hercegovine,ogranak su Vujicica sa Grahova,ima ih u Zlostupu(Golija C.G.)zatim su preselili na
Goransko i Pluzine(Piva C.G.).O porodici Luburic kao i drugim srpskim porodicama dosta je pisao Dr.Andrija Luburic pa koga interesuje može pogledati njegova djela. Moja porodica LAKETA ima krvnu vezu sa porodicom Luburic;nas pra predak Petar Laketa bio je ozenjen od Luburica sa Grahova koju su popularno zvali Crnogorka.
GVOZDENOVIC,su starosjedioci iz Vucijeg Dola iz Ceklica kod Cetinja.
Tokom vremena raselili su se na sve strane u Bosnu i Srbiju.
VUJICIC,starinom su porijeklom iz Kuca zatim dosli u Pipere tu su se
podijelili i jedni su otisli u Ridjane kod Niksica,zatim otisli u Uskoke
Trebjesu,Moracu i Grahovo. Svi su zadrzali svoje staro prezime Vujacic.
Od Vujacica sa Grahova vode porijeklo sledeće porodice: Dakovic,Bulajic,
Vucetic,Jaksic,Cvijetic kao i golijski Luburici i Perisici,te banjanski
Delibasici i Colakovici i gatacki Stevanovici,nevesinjski Stevanovici i
Radovici iz sela Bratac. Od starih Vujacuca su Vujacici u Bileci i Konjicu. Ima ih dosta rasljenih po Srbiji i Bosni. Svi od starine slave
krsnu slavu Sv.Nikolu,mada su neki njihovi saplemenici tokom vremena
mijenjali slavu.

-------------

. - 16. фебруар 2006. у 19.15 (*.mnsi.net)

Luburić (Lubira = Lubina), ogranak Vujačića; Nikšić i područni Banjani (Velimlje) doseljenici iz Hercegovine; Nikšićko Prekovođe, ogranak Vujačića iz Grahova (Nikšić); Zlostup (Golija), Nikšić, prešli u Goransko i Plužine (Piva)

----------

Prof. Laketa - 17. фебруар 2006. у 05.33 (*.com.au)

DEURA,evo jednog starog ne tipicnog srpskog prezimena.Deura su starinom rodom iz sela Ugarci opstina Bosansko Grahovo. Vecina stanovnika B. Grahova su porijeklom iz Grahova iz C.Gore. Na granicnom prostoru između Ausrije i Turske u Krajini,obadvije države naseljavale su Srbe radi odbrane granice.U jednoj od mnogobrojnih seoba i Deure su
dosle na ovaj prostor. Slave slavu Sv.Nikolu,žive sirom SFRJ i rasijanju
Podatke o ovoj porodici dao mi je g.Bosko Deura koji živi u Wollongongu.

------------

Prof. Laketa - 17. фебруар 2006. у 18.45 (*.com.au)

BANJANI ? BANJANIN ? BANJAC ?
BANJANI,su kraska oblast između Niksica (C.Gora) i Bilece (R.Srpske)
na prelazu iz humnine u rudine,to je važna stanica i raskrsnica svih etnickih seoba koje su se kretale iz C.Gore i Hercegovine u svim pravcima. U istorijskim izvorima Banjani kao pleme koje živi na Banjanima spominju se vise puta : 1319,1372,1465,1597 godine itd. Sa Banjana se kretalo na sjever u Bosnu i Srbiju,na zapad preko Bilece Gacka,Nevesinja,Mostara,Neretve i dalje na zapad do Knina Plitvickih jezera i Like,te na jug do Zete i Boke.
Od BANJANA se razvilo 20 bratstava. Iseljavali su se 1664 godine u Bosnu kod Trnova i Kalinovika. Tada su dosli i u Nevesinje ima ih pod prezimenom Banjanin i Banjac. Kao Banjanin, ima ih da žive u Sivolju i Dobrom Polju kod Kalinovika. U 17 vijeku iz Banjana su se raselila četiri brata:jedan je otisao sa Banjana(Niksic)u Banjane(Kacer)Sumadija,
Srbija,drugi kao Kojic-Miljanic,otisao u Ljig kao Nikolic,treci brat je otisao kod Gradacca u Liku,četvrti otisao i naselio se kod Plitvickih jezera Lika. Ima ih u Kninu i Kninskom polju kao BANJANIN.
Toliko od mene o mjestu Banjanima i prezimenima Banjanin i Banjac.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.23 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.18 (registrovani član)

petar prodanovic - 22. фебруар 2006. у 16.32 (*.alicedsl.de)

interesuje me poreklo brezimena prodanovic koi su se doselili u selo tupkovici riječ je od vida takozvanog vidovica koi je na to podrucje dosao iz zalukovika kod sarajeva pod tim brezimenom su se i saranjivali a kasnije kao prodanovici vid vidovic -prodanovic je dosao sa puno djece u tupkovic a kažu da su mu sinovi bili petar andrij jakov marko luka itd.želim sve o tome ako neko poznaje to poreklo ili stablo puno zahvalan petar prodanovic berlin

--------

Bukovac (astronom) - 23. фебруар 2006. у 06.25 (регистровани члан)

Profesore molim za pomoć. Odakle potice prezime Tisma, moji su iz Sjeverne Dalmacije - okolina Knina, međutim ne znam odakle smo se tu doselili. Slava nam je Sv. Jovan.
Hvala mnogo i svako dobro Hercegovci!

---------

straser - 24. фебруар 2006. у 17.57 (регистровани члан)

Gospodine Prof.Laketa. Molim Vas mozeteli reci nešto o
Jeftic čuo sam da su dosla četiri brata iz Stoca i da su se dva brata nastanila u Tuzli.Krsna slava je Sv.Stefan (9.januar)Unaprijed sam Vam mnogo zahvalan.

--------

Prof. Laketa - 25. фебруар 2006. у 02.24 (*.com.au)

Nakupilo se dosta pitanja pa da pokusamo na neka dati odgovor :
MISELJIC, ja ne mogu vise ništa reci no sto ste Vi rekli,da Miseljica ima u Nevesinju i kod Bilece i da su porijeklom sa toga prostora do Niksica u C.Gori.Slave slavu Sv. Arandjela,žive u rasijanju.
DANILOVIC,su veoma stara srpska porodica sa Zubaca kod Trebinja.Na početku 17 vijeka,glavni zubacki glavar bio je Kuzman Danilovic,koga su Turci priznali kao glavnog glavara na granici prema C.Gori,te su mu dali agaluk i priznali pravo da naplacajuje carine od karavana koji prolaze kroz zubacki klanac i pod uslovom da cuva klanac i mirnu trgovinu od upada Crnogoraca. U porodicnoj citulji koju su dugo Danilovici cuvali imaju nekoliko kaludjera i dvojicu vladika.Raselili su se sirom svijeta.Iz ove porodice potice kosarkas Predrag Danilovic.
JEFTIC,ne mogu ništa reci nego ste Vi rekli a Vi nastavite da tragate.
Evo nekoliko srpskih krajiskih pirodica :
KOCIC,se prvi put pominju 1411 godine,pripadaju grupi Malesevskih plemena,slave slavu Sv.Ignjatija bogonosca. U istorijskim izvorima prvi put se pominje neki Pribisav Kocic iz Gacka. U jednoj od kasnijih seoba Kocici su dosli u Bosansku Krajinu na Zmijanje i tu su se naselili.Iz ove porodice potice poznati srpski pisac PETAR KOCIC.
CURGUZ,poticu iz sela Hasani,Bosanska Krupa, slave slavu Sv.Nikolu.
Poslije Drugog svjetskog rata jedan dio porodice otselio u Banat kao
kolonisti,drugi dio ostao da živi u Krajini.Starinom su porijeklom iz
Crne Gore iz okoline Pljevalja.
koPoB
2009-10-11 09:09 PM
starina novak - 26. фебруар 2006. у 04.51 (87.116.*)

,,golijanin n - 22. februar 2006. u 07.08 (*.beocity.net)
interesuje me gde mogu naći nešto o poreklu porodice Golijanin.Da li se može naći nešto na saju ili je dostupna neka literatura.
s postovanjem
Golijanin Nebojsa''
Nebojsa,ako si iz Sarajeva,javi se na [email protected]

------------

tarasan - 26. фебруар 2006. у 17.05 (*.panline.net)

da li neko zna zašto su Bojovici promenili prezime u Tomovic kada su se selili iz Hercegovine u Vojvodinu?

-----------

torine (tesar) - 26. фебруар 2006. у 18.27 (регистровани члан)

Poštovani profesore Laketa
možete li mi nešto reći o porjeklu prezimena
PRSTOJEVIĆ iz Borča i
TAUŠAN iz Kokorine
unaprjed hvala!

---------

VRBICA(JASENICA) - 26. фебруар 2006. у 18.39 (*.ptt.yu)

Prof.Laketa molimo vas da nam prenesete vasa saznanja o Nikolicima poreklom iz Vrbice pokraj Jasenice.
Bili bismo vam iskreno zahvalni.

-----------

Prof. Laketa - 27. фебруар 2006. у 20.03 (*.com.au)

Opet moram zamoliti citaoce kada mi se obracaju sa pitanjima na koje traže odgovor da barem saopšte osnovne podatke o svojoj porodici,gdje žive,koju slavu slave i znaju li neko porodicno predanje o svojoj porodici pa će i meni biti lakse u odgovoru? A sada podjimo redom.
BOSKOVIC,koji žive u Nevesinju tamo su doselili poslije bune u Bjelopavlicima 1854 godine,prvo je doselio neki Nikola i od njega poticu HAJVAZI,tu je kupio njivu i livadu i ozenio se od Macara,slavi Sv.Jovana iz sela Bijenja Hajvaz se naselio u Postoljanima. Boskovici starinom poticu iz Popova polja,raselili su se po C.Gori,Srbiji,Bosni i dalje.
KRALJEVIC,ima ih u Hercegovini,Mostaru,Grblju i rasijanju,slava ?
(H)RNJEZ,su starinska porodica u selu Dubljevicima u Gacku(BiH) porijeklom su od porodice PRSTOJEVIC. Prstojevici vode porijeklo od stare srpske porodice DUBLJEVIC iz sela Dubljevica u Gacku,koje je po njima dobilo ime.Dubljevici se pominju prvi put u istorijskim izvorima u XV vijeku. Svetri porodice žive u Gacku i rasijanju,slave Djurdjic.
TAUSAN,žive u Kokorini u Gacku,dosli su iz Pive(C.G)i potici od porodice Vracar. Vracari proticu starinom od porodice GAGOVIC.
GAGOVIC,poticu od porodice Rudic(Rudjic)koji su dosli iz Prizrena sa Kosova u Banjane.Jedan njuihov brat Djuro ode u Gacko u selo Metohija i prozove se ZVIZDIC,drugi brat Petar ostane na Banjanima i od njega su Petrovici sa Banjana. Treci brat Gavrilo (GAGO) ode u selo Krusevo kod Scepan polja na usce rijeka Pive i Tare u Drinu.Postali brojno bratstvo i raselili se kao CICVARICI i NIKOLICI u Prokuplje.Jedni kao
Sokolovici otisli u Tursku. Gagovica ima u Peci,Kod Uzica,na Glasincu
na Majevici u Bosni i kod Pljevalja kao i rasijanju.

----------

TISMA - 28. фебруар 2006. у 04.43 (*.blic.net)

Prof. Laketa,
Mada fonetski prezime možda zvuci Madjarsko, uvjeravam vas da nema ama bas nikakve veze sa Madjarima :). Provjereno je u rijecniku Madjarskog jezika kao i u telefonskom imeniku - riječ kao sama ili kao prezime ne postoji.
Naime, po predanju mojih djedova, familija je dosla davno u Dalmaciju negdje krajem petnaestog vijeka gdje su radili na proširenju Manastira Krka (zaostavstina Jelenina - osnovan krajem 14 vijeka ako se ne varam). Ove podatke su nasli na stovljenoj jarecoj kozi u samom manastiru.

Međutim, tamo smo upisani kao pleme Pavlovica ili Pavlinovica po predaku Pavlu koji je zvan i Pavlina. To je zadnji trag kojeg imam. Takodjer sam siguran da je ime plemena Pavlinovic (Pavlovic) dobijeno tek po djedu Pavlini.Prije toga nemam podataka.

Što se tiče prezimena/rijeci Tisma, u poljskom jeziku se prevodi kao „onaj koji nerazgovijetno prica”, docim, dosao sam i do saznanja da ista riječ na Staroslavenskom znaci guzva. U dijelu kninske i sinjske Krajine stariji svijet još uvijek zna reci, recimo kad ulaze u autobus pun putnika: „Ala je tisma!...”
Znajuci da su se u tom dijelu Dalmacije porodicama često davala prezimena po odredjenim karakteristikama samog covjeka ili glave porodice, ili ti iz čiste sprdacine (izvinjavam se na izrazu), mišljenja sam da smo i mi tako dobili ovo prezime. Tismi (ili kako mi kažemo Tisama) još ima u Lici, Visokoj Krajini te u Vojvodini kolonizirali nakon II rata - pisac Aleksandar Tisma npr.) Eto - mislim da nije moglo iscrpnije :).
Hvala i svako dobro,
Brane.

----------

gule3 - 28. фебруар 2006. у 18.24 (регистровани члан)

Poštovani profesore Laketa
vidim da u svojim odgovorima često pominjete porodice i krajeve izvan Hercegovine pa me je to potaklo da i ja postavim pitanje porjekla svog prezimena. (Nadam se da mi hercegovci neće zamjeriti na upadu u temu.)
Prezime je GULIĆ iz Zapužani. Slavimo Jovanju. U benkovačkom kraju su svi pravoslvci i žive u 3 sela (pored mog kolarina i Jagodnja). Gulića ima i dva ili 3 sela pokraj Sinja i tu su svi prešli u katolike. Naši grobovi od starine su odmah uz crkvu sv. Arh. Mihajila (1497). Još jedan podatak, u jednoj junačkoj pjesmi '100 sinjskih vitezova' se spominje Jovan Gulić:
'...kada na Sinj udariše Turci,
u gradu se momče nahodaše,
Jovan Gulić imenom se zvaše.
On na Turke često pogledaše,...' pretpostavljam XVII vijek, Kandijski rat
Nadam se da sam vam pružio dovoljno podataka.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.25 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.22 (registrovani član)

CTAHA1 (provokator) - 1. март 2006. у 08.36 (регистровани члан)

za profesora Laketu

prezime MILIĆ, okolina Zvornika, slava Srđevdan
da li ima veze sa Milićima bratstvo u Bjelicama (CG)

Naime, Milići -Bjelice svi slave Jovana, a ja pitam za slavu Srđevdan i mislim da to nisu isti Milići.

---------

TISMA - 3. март 2006. у 04.00 (*.blic.net)

Prof. Laketa,

Nema potrebe da se ljutite na nas Dalmatince. Ja sam pokusao da budem sto konkretniji i korektniji, ovo sto je doticni gospodin napisao kako sam vam ja „odrzao lekciju” je njegovo vidjene stvari i u to ne ulazim. Provokacije me ne zanimaju.
Što se tiče cinjenice da nas nema mnogu u spisima i knjigama Crne Gore i Srbije koje de bave tematikom porijekla i rodoslovlja - tu ste u pravu. Međutim, čini mi se da je to tako sa razlogom.
Srbi iz Dalmacije su u prosjeku tamo oko 4-5 vijekova i logicno je da ih nema u crnogorskim ili knjigama iz Srbije. Isto tako vas uvjeravam de se ne brinete o mogućoj,kako kazete, asimilaciji. Brat bratu, ako nas nisu do sada „asimilirali” (siguran sam da ste osjetili sarkazam pod ovim navodnicima), neće nas asimilirati ni od sada. Ovo naravno po pitanju eventualne promjene vjere ili ne daj Boze nacije.
Ovih malo jadnika koji su kroz istoriju presli na Vatikan ne cine Srpski korpus iz Dalmacije niti su ga ikad cinili. Isto kao i vasi zamljaci koji su se odlucili da postanu Muhamedanci. Mislim, to je individualni izbor koji je covjek izabrao zbog ovog ili onog razloga. Moji su pradjedovi i djedovi, hvala sv. Jovanu, ustrajali i ostajali. Još uvijek smo tu dje smo i ne damo se.

Što se tiče razmijenjivanja podataka o prezimenima Srbima iz Dalmacije, o njihovim obicajima i kulturnom naslijedju, tu sam uvijek da pomognem ili bar da uputim na pomoć. Koliko mogu.
Evo nekoliko sajtova za početak:

http://www.benkovac.org.yu/obicaji/prez.htm
http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm
www.kistanje. com/

Puno pozdrava i svako dobro.

-------------

Prof. Laketa - 3. март 2006. у 05.32 (*.com.au)

Gospodine Tisma,
Nemojte me pogresno shvatiti,ja se uopste ne ljutim na Vas Dalmatince.
Vi i gospodin Gulic ste veoma lijepo opisali Vase porodice i ja to nisam
shvatio kao „citanje lekcija” bilo kome a pogotovo meni,to je problem doticnog gospodina i bolje da ga ne spominjemo. Ja se ovde družim sa Srbima iz Dalmacije i donekle sam upoznat sa njihovim problemima. Na bilo cije provokacije ne treba nasjedati,Srbi smo jedan jedinstven narod
sve podjele treba prevazilaziti.Asimilacija i gubljenje nacionalnog
identiteta je veliki i ogroman problem,često puta ljudi nisu ni svjesni
stvarne opasnosti.Rijetki su pojedinci koji su se uspjeli oduprijeti ovoj posasti i kugi novog svjetskog poretka koja hara svijetom.
Srdacan pozdrav prof.Laketa.

-----------

035 (sobracajni tehnicar) - 4. март 2006. у 13.27 (регистровани члан)

Postovani profesore Laketa,ja se prezivam Mandic,slavimo SVETOG JOVANA KRSTITELJA. Jedino sto znam o poreklu je to da je deda 1944 godine iz Djevrsaka-Dalmacija- dosao u grad na Velikoj Moravi! Molim te ako možeš da mi kažeš nešto opsirnije o Mandicima!

------------

koPoB
2009-10-11 09:10 PM
IG0R - 5. март 2006. у 14.58 (регистровани члан)

Мишељићи су били комшије мојој породици у Мирушама. Пореклом су из Херцег-Новог. Прво су дошли у Паник (на садашњој РС-СЦГ граници) почетком 18. века као трговци. Из Паника је највећи део отишао у Невесињ (одакле су ваши) али се један из Невесиња вратио у Мируше, село подно Паника. У другој половини 19. века су из Паника прешли у Чепелицу мало северније од Мируша, јужно од Билеће. Слава је Ђурђевдан. Војин Мишељић је 2003. написао књигу „Мируше село кога више нема”.

---------

DIAVOLO (student) - 5. март 2006. у 19.04 (регистровани члан)

Поздрав проф. Лакети!
Моја породица води поријекло из Херцеговине и занима ме нешто детаљњије о томе.
Презиме је:ИЛИЋ Слава:Св. Јоаким и Ана
Република Српска,околина Зворника
Унапријед хвала!

-----------

Kifino Selo - 5. март 2006. у 22.17 (*.ameritech.net)

Za ovog „Starosidioca”.Pa zar je sve sto je katolicko automatski i hrvatsko.ODKUD TO DA SU HRVATSKI I SRPSKI JEZIK SličNI AKO NE I ISTI.
To sto si gore napisao napisao si na srpskom jeziku.Hrvati su jedan od mnogobrojnih naroda koji su svoj jezik zaboravili.Kao Tatari,Hazari koji su rastrkani po bijelom svijetu i sl .I svi vi imate svijest o tome ali vi ste najtvrdokorniji i ne priznate da se služite srpskim jezikom.N e može to biti vas izvorni jezik ,jer to je slovenski jezik a vi niste sloveni po genezi.
Evo samo nekih hrvatskih izvornih imena za muskarce;Lukol,Lovel, Kosen, Muhol, Horvat,Porga. I za žene bi bilo Tuga i Vuga.
Šta znam možda bi vi vasi oci iz vatikana pomogli da rekonstruisete ili da kako povratite vas izvorni jezik,evo navescu vi neke rijeci iz hrvatskog jezika,
Svet malik-vladar vladara
Drzvab-glavni grad(PRIJESTOLNICA)
Subandz-zamjenik vladara.
Evo i imena nekih hrvatskih gradova;DZarvat,Irvad,Irvit,Hordad.
Pa kud se onda pruzas na Boku i Kotor,gdje nikad nije bilo uva hrvatskoga izuzev da je dosao neki skitnica ili neki za poslom.
A HRVATI SU SE NASELILI U JEDANAEST MALIH ZUPA STO SE Tiče JUZNOG DIJELA HELMSKOG POLUOSTRVA i to većinom izmjesani sa Srbima od kojih su i primili jezik a svoj zaboravili.Isto po prijemu hrišćanstva svi su ili pravoslavni.Čak su i ubili svog zadnjeg kralja koji je poceo da uvodi katolicizam i tako je nestala hrvatska kraljevina koja je trajala samo nešto oko sto godina i hrvatski kraljevi su bili mahom Srbi.Zupe u kojima su se naselili Hrvati su slijedece;Celebina ispod pl.Celebina kod LIVNA,Tezenta,Imotski,Pleba,Pesenta,Paralasija,Bribir,Skradin,Nin,Tnen,i Sidraga.U Lici su se naselili u dva mala mjesta;Guceka i Lica,zatim još nešto malo se naselilo na uscu Zrmanje u jedno mjesto koje se zvalo Mecoda.U Hercegovini su se naselili u malom broju u Mjesto Dreznica I ONI CE KASNIJE SVI DO JEDNOGA PRECI NA ISLAM.
Ove oko Imotskog unistila je kasnije u ranom srednjem vijeku kuga.
Okupacijom od strane Turaka svi Hrvati su pobijegli SA TIH PROSTORA I SKLANJALI SE U VENECIJU I PO SVIJETU.
Na njhovo mjesto Turci naseljavaju Srbe i gubitkom teritorija koje su za racun Venecije i Austrije od Turske odkidali Srbi, POSLE ZAVRSENIH RATOVA VATIKAN NASILNO PREVODI U KATOLICIZAM jedan dio Srba koji su kasnije svojatani od strane Hrvata isto se to i danas čini.
Cinjenica je i to da je EVROPA ODUVIJEK PA I DANAS TAMNICA NARODA I pravi Hrvati kako Zagorci te Gradiscanski i drugi razasuti po istocnoj i srednjeoj evropi su pod pritiskom i izlozeni stapanju sa drugim narodima a sve zbog sacice ovih pounijacenih Srba kojima se vatikan i druge sile sluzio kao oruzjem za borbu i dezorijentaciju i na kraju i koncipirani nestanak Srpskog naroda od strane ovih srbomrzaca,I ne vide se dobro njihovi problemi i potlacenost i koliko mi je poznato da su i ovi hrvati uvidjeli ko im je pravi neprijarelj,tj ovi katolicki Srbi i koliko mi je poznato iako su rasijani ovaj narod dobro uvece zapretava vatru na svom ognjistu.
I ti si srpski otpad kome nije mjesto na ovoj diskusiji možda bi ti Papa povjerovao,JER ON VOLI VASE NEBULOZE A SRBI TI IPAK NE VJERUJU.
ISTO KAO STO VI NE VJERUJU NI PRAVI HRVATI I KOJI SU ZBOG VAS ROBOVI EVO VEC MILENIJUM I PO,

IG0R - 24. mart 2006. u 22.24 (registrovani član)

Barisha - 6. март 2006. у 05.23 (194.106.*)

Pozdrav svima

pitanje za Profesora

jel znate nešto o poreklu prezimena BARISIC?
Da li su svi sa ovim prezimenom rod ili ne? (gore je naveden rod sa familijom Krstulovica). Ovo prezime se pojavljuje od Dubrovnika do Sinja (nasevernije selo Bribir kod Sinja) pa sve do Save (manjaca, majevica,...).

-----------

DIAVOLO (student) - 6. март 2006. у 11.53 (регистровани члан)

Хвала Бивому!Читајући ове дискусије дошао сам и ја до бана Угрена у Никшићу и Ћоровића,Угреновића и Раденовића.Занимало ме само да ли сам на правом путу.Овдје постоји неколико породица са том крсном славом које су заједно поријеклом из Херцеговине,а то су Илићи,Ђукановићи,Остојићи,Симићи,Станојевићи,Спасојевићи.Они су вјероватно сви поријеклом од неке од тих наведених породица из Херцеговине.Слава је ријетка на овим крајевима па мислим да је то ипак прави пут.Надам се да ће ми проф. Лакета и остали мало помоћи.Стриц ми је неки дан показао племићки грб породице Илић из Херцеговине који су славили св. Јоакима и Ану који је сликао у музеју у Бл.Занимало ме је да ли су Илићи носили то презиме и у Херцеговини или тек са доласком на ове крајеве.Ја сам у мом породичном стаблу дошао до Илије од кога почиње моје презиме,али на и до његовог презимена.

-----------

Prof. Laketa - 6. март 2006. у 19.39 (*.net.au)

Za gospodina pod sifrom „BIVOM”
Iako se lično ne znamo izuzev ovo sa diskusija,hvala ti za rijeci koje si uputio u moju odbranu od zlonamjernih napada.Dobro si zapazio ti a i mnogi nasi citaoci da ja ne vrijedjam ljude na nacionalnoj i vjerskoj osnovi,to mi je naročito drago cuti.Gospodinu iz Zagreba porucujem da mi nije cilj da raspaljujem bilo cije nacionalne strasti već da nasi ljudi prvenstveno Srbi nešto više saznaju o sebi i svojoj istoriji.Sto to drugima smeta nije nas već njihov problem. Nemojte misliti da ja nemam prijatelja među drugim nacijama. Ako tako mislite grdno se varate. Vi slobodno istrazujte Vase korjene i porijeklo Vasih porodica niko vam se neće mijesati u
taj posao. Nas ostavite na miru. Radeci ovaj poso ja sam dosao do interesasntnih podataka o nesrpskim porodicama ali te podatke nisam htio da saopštavam jer sam bio duboko svjestan da bi dozivio čitavu
kanonadu neopravdanih napada. Radi nekog svoga mira odlucio sam se da pišem samo o Srbima (ne o srbijancima)i evo vidite i sami dragi citaoci šta dozivljavam od ne dobronamjernih citalaca.
Nadam se da ću i pored svih problema i nedaca koje imam poslednjih dana naći vremena da odgovorim na neka pitanja u vezi porijekla porodica koja su postavili nasi dragi citaoci.
koPoB
2009-10-11 09:10 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.26 (registrovani član)

IG0R - 6. март 2006. у 20.31 (регистровани члан)

Јесте ли приметили како нам католици никако не дају мира. Ово је SerbianCafe, тема Херцеговина, о српским презименима и од задњих 15 порука, католици исписују њихове протеста, увреде и бљувотине на бар десет од њих. Па ми онда реците да хрватство није дијагноза! Ја то уопште не говорим као шовиниста већ као слухиста, довољно вас је прочитати шта пишете и како пишете (са све Caps Lock и сувишним Ј) да вас дијагнозирам иако нисам психијатар који вам је преко потребан.

1) Не постоје Хрвати староседеоци у Боки, најстарији слој католичког становништва у Боки нису Хрвати већ имају крсне славе и носе српску ношњу и српске капе (заврате) са четири оцила. http://www.geocities.com/savindan/SrpskoMore/

2) Културна баштина Котора говори за себе. Св. Трифун су изградили Војислављевићи за које византијски хроничари говоре да су Срби. Све цркве су присвојили Латини (католици) за време млетачке власти. Једино је црква св. Луке из 12. века враћена православцима добротом Наполеонове антиклерикалне администрације која је дозволила православцима да врате тај свој храм.

3) Нико жив овде није спомињао бокељска презимена, професор Лакета се бави херцеговачким, али ја ћу, пошто си тражио, дај своје презиме „староседеоцу” мада чисто сумњам да имаш везе са Боком, највероватније си онај болесник југошваба лопатар из Дортмунда који се потписује као Мате Матић и шта ти ја знам, стари пацијент Јосо.

4) У Боки има више братстава Петровића православне вере, католичке има у Шкаљарима код Котора рецимо. Тамошњи славе св. Луку као крсну славу и досељени су из (Старе) Црне Горе односно Његуша. Пољаци-Петровичи су исто из Његуша али они славе св. Врачеве Кузму и Дамјана као и Дончићи које спомињеш. Бргуљани су исто из Црне Горе и славе св. Врачеве. Петровићи католици у Крашићима су досељени исто из околине Котора, уз Слаовиће и Францесковиће славе Малу Госпојину. Гргуровићи у Шкаљарима славе св. Луку и кажу да су ту дошли из Цуца али с обзиром на славу сигурно бележе никшићко порекло. Бркановићи у Боки нису католици већ православци, живе у Србини (код Херцег-Новог) и славе Ђурђевдан, ту су дошли из Мојдежа а у Боку из Херцеговине са владиком Саватијем Љубибратићем 1692. током велике херцеговачке сеобе у Боку. Дабиновићи у Доброти су досељени из Куча (Брда) у 16. веку, славе Крстовдан. Пераштански Ђурановићи славе ЈОвањдан, ваљда си на њих мислио с обзиром да су шишићки били Равногорци и још увек православци, они славе св. Василија Великог (Нову годину).

Дакле за све постоји одговор, ако тебе занима порекло твоје породице и твојих суседа из Шкаљара лепо реци „ало Срби одговорите и мени иако сам католик”. Уопште нисмо искључиви по том питању, напротив, воља нам је да вам помогнемо, дако нас оставите мало на миру и бавите се собом, уз помоћ психотерапије и модерних чудеса фармацеутске индустрије.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.24 (registrovani član)

IG0R - 6. март 2006. у 20.35 (регистровани члан)

Иначе се на турском чекић не каже булат већ чекич (çekiç) то је једна од позајмица које су нам оставили у нашем језику, не само нашем већ и некима који су од нашег језика измислили нови, убеђујући себе да је чист од турцизама што свакако није био случај (чекић, кат итд.)

Дијаволо, претражи претходне поруке ове огромне теме (сачувај је или користи Find функцију MIE или Netscape) и нађи где сам горе писао о Угреновићима (Раденовићима) и св. Јоакиму и Ани и неким другим племенским скупинама које деле заједничке крсне славе.

Професоре пургерски, шта ваш отац ради на овој теми, да ли се на њој јавља, да није можда југошваба, онај шљакар Јосо који овде лечи комплексе које му натура швапски газда из Штутгарта који га назива циганином?

Ако си ти дошао да пронађеш своје националне корене слободно изволи па питај, у супротном ћути, не изигравај уображену стрину, још при том префињену, која на цео брлог гледа са висине. Ти си дошао у српску кафану да би примитивним, необразованим, дивљим и глупим Србима показао колико си ти бољи од њих? Ма немој! Ја што шта мислим о вама Хрватима али никада нисам осетио потребу да закуцам неком Хрвату на врата да бих му то рекао.

Једном за свагда, скините нам се са оне ствари већ једном! Ми смо Срби, ви сте Хрвати, ми ћирилица, ви латиница, ми дивљаци балкански, ви узвишена господа мителеуропска. Ми геноцидисти, ви самообрамбени домољуби. Ми чак и Јасеновац саградити, како вас беле Хрвате оцрнити. Хрватски језик, српски језик, два различита света бити, вама титлови требати за српски филм Ране разумети. Ми са вама ништа не хтети имати, ми од вас ништа не хтети чути. Ви умрети од муке што се нас Срба тицати, ми живот по старом наставити. Да ли вама јасно бити?

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.27 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.27 (registrovani član)

Kifino Selo - 6. март 2006. у 20.46 (*.ameritech.net)

Stani malo „Starosjediocu”,kuda zuris ,tih unazad 700.godina ,pa to pada u ono vrijeme kad vi niste imali ama bas nikakve priznate države,a i nije istorija hrvatskog naroda pocela prije 700.g.Bez obzira sto nisu imali vise od 100 g0dina državu priznatu od međunarodnog faktora i kad se doda ovih 15 godina zadnjih u kojoj je Hrvatska priznata od međunarodnog faktora i kako je do toga priznanja doslo,svjedok nam je sve visnji .Trebao si me bar upozoriti da hrvatski narod ima stariju istoriju i da je tom uopste nevezano sa državom,jer jedan narod ima istoriju i bez obzira na postojanje ili ne postojanje države istog.
Mogao si mi bar predociti na one dvije ploce iz grada Tanaisa na uscu Dona u Azovsko more i na prvi pomen u 3-m vijeku ove ere odkad se bar prati ime Hrvat i istorija tog naroda je poznata od tada a ne od prije 700.g.
Iz toga je i smijesno kod vlastite vase istorije sto svojatate istoriju nekih tamo katolika ko zna koga i kakva porijekla,a ja bih ipak rekao da su to najprije Rimski Srbi ili Morlaci,koji su pokatoliceni isto sto su i Hrvati POKALOTICENI JER SU PREVASHODNO SVI BILI PRAVOSLAVCI OVI NA HELMSKOM POLUOSTRVU.
No ja bih te pitao zašto zaobilazite one Hrvate koji nisu u hrvatskoj državi kao sto su Gradiscanski Hrvati ,šta je sa Hrvatima u Madjarskoj,Poljskoj,Ceskoj ,Slovackoj i ko zna još kuda razasijanim po EVROPSKIM ZEMLJAMA,kad ovo kažem ne mislim na ovu emigaciju u proslom stoljecu,Još 943.g arapski pisac Al-Masudi u djelu „Murgut at tanbit”piše '„narod koji se zove Horvatin nalazi se blizu države PRAGA iznad Madjara,U listi Praske EPISKOPIJE 1086.G.spominju se dvije skupine Hrvata.Hrouati u Ceskoj i Hrovati u Poljskoj.
Svi ovi Hrvati zajedno sa Hrvatima u Hrvatskoj cine korpus ili tijelo hrvatskog naroda i kad se uzme u obzir to bi bila casna istorija da na nju LJAGU nisu bacili ovi koji su odpali od Srba i prisli vama NA KONTU NEKOG KATOLICANSTVA.Mi smo ih Srbi odbacili istog momenta ne znam zašto ste ih vi prihvatili,samo su vi bacili u zasjenak hrvatski narod koji navedoh gore i koji je još bez svoje domovine i koji cami u rasijanju.
Zapamtite to ,kako su god jednom izdali svoj nacionalni korpus i opet će i ko zna koliko puta,samo dok im se ukaze prilika.
Mislite li da to ne znaju ovi bjelosvjetski hohstapleri i da to ne imaju na umu u svojim planovima.
Kad ovo sve pogledam i ne vidim neku perspektivu za Hrvatsku državu,vise je imaju ove enklave razasute nešto sjevernije zajedno sa ZAGORCIMA I SLAVONCIMA koji su sad u okviru HRVATSKE.
I ne mislite da ste Srbima interesantni i da Srbima trebaju vase teritorije jer sto je djavolje od toga treba bjezati.Ovi vasi kako ih vi sad zovete ”crveni hrvati„svi do jednoga će preci Talijanima i onda šta?-ODE MAST U PROPAST,šta će onda biti sa vasom ”lipom„.
I zato okrenite se svojoj istoriji ,sto će vi srpska i bilo cija istorija jer samo tako mozete nešto nauciti ,ovako ćete biti u nedogled obavijeni maglom.Kao malo koji narod vi sijecete granu na kojoj stojite.
koPoB
2009-10-11 09:11 PM
IG0R - 6. март 2006. у 21.30 (регистровани члан)

Да се вратимо на главну тему, доста је било скретања. Значи Дијаволе да код Зворника има доста Угреновића, што и није чудно, има вас свуда расељених, најмање у околини Никшића јер сте се разишли, представљате родословно племе (по пореклу) али не и у географском смислу. Зато вас има од Зворника до Љубиња (Ћоровићи су најчувенији, од којих су књижевници и историчари Владимир и Светозар) до Новог Пазара и шире.

-----------

lovacluka (el.teh.) - 7. март 2006. у 04.48 (регистровани члан)

Za profesora Laketu, ispravke oko prezimena Ćurguz.
Poštovani prifesore, ovih dana sam konacno nešto saznao o porijeklu prezimena Ćurguz. Ako možete da prokomentarišete
Pozdrav

Ćurguzi vode svoje porijeklo kao kao i skoro sve krajiške familije sa Hercegovine. Posle dolaska Turaka na današnje prostore Raške, Hercegovine i Bosne, su nastale velike migracije naroda u pravcu sjevera i tada su mnoge porodice (neke su bježale ispred Turaka, neke su išle uz Turke kao pomoćne jedinice i kao vojnici, a neke su Turci naseljavali na novoosvojenim krajevima da im budu radna snaga) se naselile na opustjela područja Like, Dalmacije i Bosanske krajine. Neke porodice su se naseljavali direktno u te krajeve, a neke su se kretale etapno tako da su se zadržavali usputno u nekim krajevima. Sve do Bečkog rata 1683 godine i poraza Turaka od hriišćanske vojske taj pravac migracija se odvijao u jednom smjeru - prema sjeveru i sjeverozapadu. Posle poraza Turaka ovaj pravac se okreće tako da se naseljava stanovništvo u opustjela područja Like i Bosanske krajine odakle u protjerani muslimani. Isto tako je i u ostalim područjima kao što je Banija, Kordun i Slavonija.
Srednje Pounje se naročito naseljava iza Svištovskog mira 1791 godine kada je došlo mnogo porodica iz Like i Dalmacije u Bosansku Krajinu, zatim je mnogo doselilo iza 1850 godine u vreme Omer paše te iza okupacije Bosne od Austrougarske 1878 godine. Na ovom putu je im jedna od tranzitnih oblasti bilo Bjelajsko Polje.

I upravo tamo su se, najvjerovatnije iza Svištovsko mira 1791 godine, a prije 1800 godine doselilla jedna familija Ćurguza. Zapisano je da je tada, oko 1800 godine, u selu Vođenica u Bjelajskom Polju kod Bosanskog Petrovca postojala jedna hrišćanska kuća Ćurguza između sedam begvoskih i devet hrišćanskih koliko ih je tada to selo imalo. Doselili su se iz sjeverne Dalmacije od manastira Krke.Slave Nikoljdan. Tamo su se zvali Vladisavljevići, a smatraju da im je porijeklo sa Hercegovine i tamo su se prezivali Vasojevići. Taj što je doselio ovamo je bio pop i nosio je ćurak pa su ga Turci prozvali Ćurguz, pa se i po njemu tako prozovu i njegovi potomci.

Godine 1925 je tamo bilo sedam kuća Ćurguza u Gornjoj Vođenici i jedna na Jelića Glavici.

Sa Bjelajskog Polja su se Ćurguzi raseljavali dalje uglavnom u srednje Pounje i to:
1. selo Zalin gdje se 1925 godine nalazilo 4 kuće Ćurguza, slave Nikoljdan. Iz Zalina se naselila jedna porodica u Krupu i prezvala se Todorović i isto slavi Nikoljdan. Također je odselio jedan ogranak Ćurguza iz Zalina u selo Pučenik i tamo ih je 1925 godine bila jedna kuća.
2. u selo Vrtoče se iz Bjelajskog Polja oko 1910 godine naseli jedna porodica. Slave Nikoljdan.
3. u selu Donji Bušević oko 1925 godine je bilo dve kuće Ćurguza, slave Nikoljdan, i tamo su doselili iz Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne, odnosno prije 1878. godine.
4. godine 1925 je u selu Hašanima bilo 4 kuće Ćurguza koji su se naselili sa Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne 1878.i slave Nikoljdan.

Dakle, svi Ćurguzi vuku porijeklo od jedne kuće i svi su rod, Hercegovci, koji su živjeli kod manastira Krke u sjevernoj Dalmaciji. Svi slave istu slavu i to Nikoljdan.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.28 (registrovani član)

IG0R - 7. март 2006. у 23.57 (регистровани члан)

Поздрав за брата Србина Ћургуза, Васојевић није тако често презиме. Дакле, предање каже да су се презивали Васојевићи у Херцеговини и славите само Никољдан, има ли преслужби/преслава?

Отпоздрав за професора Лакету од овог Србина Херцеговца-Београђанина-Сремца-Тимочанина који сав српски народ од Српских Моравица до Пехчева схвата као свој неотуђив део.

100% - 24. mart 2006. u 22.28 (*.comcast.net)

Da napomenem još jednu pojavu kod srpskih prezimena u Hercegovini,naročito ispoljenu na podrucju Nevesinja,je i to da pojedina plemena imaju i po dva prezimena.Jedno je zvanicno i upisano je u krstenim i maticnim knjigama a drugo upotrebljavaju mjestani i ono je tako reci nezvanicno ali desava se kad pitate za neko prezime da se mjestani zbune jer vise upotrebljavaju ovo tako reci nezvanicno prezime.Primjera radi navesti ću neke slučajeve;
Radulovici u Ziljevu i Seljanima imaju još prezime-Drljan.Radulovici na Bezdjedju-Kec.
Vujadinovic u K.Selu-Jokic.Radojicici Donji u K. Selu-Puric.Radojicici u Bojistima-Mirjanic.
Ivkovici jedni ne svi u Dreznju-Milakovic.
Ivkovici u Zunovini-Gluovic
Ivanisevici na Bezdjedju-Teletina.
Kovacevici na Presjedovcu koji slave Sv.IGNJATIJA-Patata.
Buha na Presjedovcu-Cosovic.
Dragovic u Biogradu-Dodig.
Mucibabic na Trtinama -Kravic.
Milinic u Zovom Dolu-Macak.
Sarici na B.Jezeru.Colici.
Sarici na Borcima-Kalaba.
Kalemi na Borcima-Maletic.
Govedarice u Kalinoviku-Lucic.
Bratici na Plocniku-Kotlace.
Najvjerovatnije da su ova prezimena sluzila u proslosti kako bi se zavarali tragovi prilikom turskih potjera,jer opste poznato je da su mnoga plemena bila prinudjena posle sukoba sa Turcima da mijenjaju mjesto boravka i pri tome i indetiteta,kako ne bi bili otkriveni.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.27 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.30 (registrovani član)

lovacluka (el.teh.) - 8. март 2006. у 02.33 (регистровани члан)

Slavimo samo sv.Nikolu, i to oduvijek(po predanju).
Detaljan odgovor koji sam dobio o porijeklu mozete pogledati na ovom sajtu diskusije/krajina/prezimena.

--------

IG0R - 9. март 2006. у 20.23 (регистровани члан)

Овде се не бежи од чињеница већ од мутанта и њихових наклапања. Као што наслов сам гласи, тема је о херцеговачким презименима, подразумева српска презимена, не видим нешто Енглезе, Немце и Индусе да им то смета и да се утрпавају у дискусију али сваког момента нам упадају некакви ускоци из новотаријских соцреалистичких необалканских нација које су настале декретима ЦК. У Паштровићима уопште нема католика, ако су Млеци успели да покатоличе Будване, Которане, Прчањоте (изем вам имена) и Тивћане свакако им ништа слично није пошло за руком у Паштровићима или Грбљу. У ствари један део Медина је примио католичку веру у Италији па се уселио у Паштровиће. На то је пресудио збор паштровских стараца да иноверци морају носити једну белу а другу црвену доколеницу и да не могу узимати православно чељаде у браку. Један део Медина оде назад за Италију други се врати Цркви. Готова прича, Кажанегре нису никада били католици, само носе италијанску реч за презиме (црна кућа), као што ни Килибарде нису католици (а где би били католици у Бањанима, мада ме ништа не би чудило када долази од безименог и шизофреног квазинарода).

Склендери у Дробнићима су заједничког сродства са Радовићима и Ђедовићима, досељени су из Брда (Бјелопавлића или Пипера) преко (Старе) Црне Горе. Склендер је од локализма за свађу (скленза) који се користи у Паштровићима. Слава Мала Госпојина.

Франовићи се рођакају са Боснићима и Боговићима, досељени су из Старе Србије.

Човек који пише те глупости је највероватније онај исти хрватски провокатор (а у Боки постоји само један такав, мислим да знам који је, љига од нечовека). Пазите глупости које пише, чукун-чукун деда 1560. године! То је атак на здрав разум, та прича да су Кажанегре, Франовићи и Склендери били католици, да су Црнојевићи истисли католике, 1560. године нису владали никакви Црнојевићи православци у Црној Гори већ Турци Османлије (Зета је пала 1499.). Могли су том приликом примити Ислам и ништа друго. Ако је он православац ја сам Марсовац. Ето вам најбољег примера зашто је са њима свака комуникација осуђена на пропаст, служе се најобичнијим лажима.
koPoB
2009-10-11 09:12 PM
Prof. Laketa - 10. март 2006. у 05.38 (*.com.au)

ULAREVIC,su stara srpska porodica,starinom potice sa Ridjana kod Niksica. Selili su se vise puta u vise pravaca i dosta je rsprostranjena porodica.Tokom 1687 godine jedni Uljarevici su dosli u Grbalj i H.Novi, drugi su otisli u unutrasnjost Hercegovine :selo Trnovica kod Bilece, selo Gradina kod Gacka,selo Bogdasici Bileca,selo Bablja Glava,Nevesinje i na Banjane gdje se prezivaju Uljarevic-Susic (oba s sa kvacicom).
Uljarevica ima u Bosni na Glasincu i kod Brckog kao i u rasijanju. Slave
slavu Svetog Nikolu.

----------

glga (stranac) - 10. март 2006. у 16.00 (регистровани члан)

INTERESUJE ME PORIJEKLO FAMILIJE GLIGOREVIC.DO ZADNJEG RATA ZIVJELA JE JEDNA VELIKA FAMILIJA GLIGOREVIC U MJESTU BRADINA I JEDAN NJEN MALI DEO U MESTU BRDJANI KOD KONJICA.SADA SE NALAZIMO SIROM SVIJETA A VJEROVATNO DA Ne znamO OD KOG BRASTVA POTICEMO I KAD SMO STIGLI NA GRANICNE DJELOVE HERCEGOVINE PREMA BOSNI (SJEVEROISTOCNA HERCEGOVINA).AKO NEKO IMA GRADJU NA OVU TEMU NEKA MI JAVI.SRDACAN POZDRAV IZ ZAPADNE EVROPE

------------

daca282yubc.net - 10. март 2006. у 18.26 (*.yubc.net)

Imam jedno pitanje za nekog ko misli da bi mogao da mi pomogne oko istorije moje familije, Lukic iz Zeleznika. Ukratko vodimo poreklo od Luke koji je iz Nevesinja dosao u Srbiju za vreme Karadjordja. Luka je u Srbiju dosao sa bratom „ Kovacem” od koga je kasnije postala familija Kovacevic iz Beograda u kojoj je bilo i nekih generala ili visih cinova iz ove familije.Luka je rođen oko 1745. godine i imao je sina Jovana koji je isto rođen u Nevesinju. Hercegovinu su napustili zbog straha od krvne osvete. Po mojim saznanjima koja nisu utemeljena na pisanim dokazima nego na analogiji po prezimenima koje su koristili Lukini unuci, dok svi nisu uzeli prezime Lukic, dosao sam do zakljucka da je njegovo tadasnje prezime, ako ga je uopste imao bilo Nikolic, ili mu se otac zvao Nikola. Ako neko ima neki podatak ili neko saznanje o ovim ljudima koji su navedeni neka mi pripomogne.

Lukic Nenad, Zeleznik

----------

PittBull(mornar) - 10. март 2006. у 19.31 (*.ptt.yu)

Професоре,можете ли нешто да мо кажете о пореклу породице Инђић?Славимо Светог Арханђела Михаила,из Мачве смо,а има нас и у Босни.Према причи моје покојне бабе(дев.Голијанин из Невесиња),потичемо из Херцеговине.Унапред захвалан Светозар Инђић,Лучани,Србија.

------------

Prof Laketa - 11. март 2006. у 01.06 (*.com.au)

Gligorovic,su ogranak porodice LALICA,dosli iz Stoca Hercegovina u Pipere C.Gora,zaim jedni pod prezimenom Gligorovic odlaze na Bradinu i na planinu Jastrebac u Srbiji,raseli se po svijetu,slva ? mogli ste reci
koju slavu slavite vi sa Bradine ?
Za Lukic Nenada iz Zeleznika,sve sto ste rekli stoji kao dio porodicnog predanja ali trebaju valjani istorijski dokazi.Ukoliko vodite porijeklo od Nikolica to je jedna od najstarijih srpskih porodica sa podrucja Hercegovine koji su sa Oputnih Rudina dosli u Nevesinje,slave
slavu Rođenje presvete Bogorodice.
Za Indjica nemam nikakvih podataka osim za porodicu Vase bake Golijanin o toj porodici sam ja opsirno piso ne bih da ponavljam.

-------------

nederlander (prognanik) - 11. март 2006. у 09.00 (регистровани члан)

POSTOVANI GOSPODINE LAKETICU.JA BIH ZELEO JOS Nešto više INFORMACIJA O FAMILIJI GLIGOREVIC.KAO STO SAM PISAO ONA JE ZIVJELA U BRADINI A NJEN MANJI DEO JE PRESAO U SUSJEDNO MJESTO BRDJANI OKO 1820 GODINE.VI REKOSTE DA ONI POTICU OD LALICA OD STOCA KOJI SU OTISLI ZA PIPERE A ONDA JEDAN DEO TE FAMILIJE JA STIGAO U BRADNU.MOZETE LI MI POJASNITI TAJ PUT , PIPERI -BRADINA.DALI MOZDA ZNATE KADA SU ONI DOSLI NA TE PROSTORE,POSTO NA OSNOVU NADGROBNIH SPOMENIKA NEmogućE DOCI DO TAKVIH PODATAKA A DRUGIH KAO NPR. CRKVENE KNJIGE I NEPOSTOJE.SLAVA NAM JE SVETI JOVAN A PRISLAVA VELIKA GOSPOJINA.AKO IMATE JOS NEKE INFORMACIJE VISE MOLIO BIH VAS DA MI POSALJETE ILI DA ME UPUTITE GDE BIH TO MOGAO NACI POSTOJI LI NEKI SAJT ILI TOME SličNO.SRDACAN POZDRAV

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.28 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.35 (registrovani član)

[email protected] - 11. март 2006. у 10.27 (*.yubc.net)

Поздрав професору Лакети и свим осталим учесницима у овој теми од Лукић Ненада, из Железника, 1971.

По мојој процени и у недостатку писаних или јаких усмених предања (доказа) порекло било које фамилије у Србији је дискутабилно. Под овим подразумевам да презиме и слава која се слави не мора да значи сродност са неком фамилијом или братством. У блиској прошлости тј. све до 1847. године у Србији су се узимала углавном презимена по оцу у већини случајева или по деди, а најређе по мајци или баби. Многе данашње фамилије су током своје генезе промениле по неколико презимена док се нису одлучили за једно.Оваквих примера има и у Железнику и у мојој фамилији па ћу навести само један. У Железник се око 1820. године доселила вишечлана фамилија са презименом Минић. Један од тих Минића се звао Иван. Иван Минић је имао само једног сина Првула који се презивао по оцу Ивановић. Првул је имао два сина која су се презивали Ивановић све до 1870. године, када узимају презиме Првуловић које и данас носе. Три генерације, три презимена.
А сада нешто о мојој фамилији Лукић.

koPoB
2009-10-11 09:12 PM
Риста Т. Николић у својој студији из 1899. године''Околина Београда'' у делу о Железнику пише да су се Лукићи у Железник доселили из села Босута код планине Рудник. Ово село се помиње и 1844. у опису села Железника, као једно од места из кога су се неке фамилије, нажалост није назначено које, населиле у Железник. Ја сам посетио то село Босута, али нисам ништа могао да пронађем о Лукићима.
Али у фамилији је остало прилично поуздано предање које је поткрепљено неким писаним доказима тако да се могао сачинити тај најстарији почетни родослов. Предање је врло поуздано због следећих чињеница. Мијат Лукић рођ. 1811. године, причао је својим синовима и унуцима о пореклу Лукића које су они врло добро упамтили и преносили са колена на колено. Податак да је Мијат живео до 1900. године, а његов унук Мијат 2. до 1970. године даје веру у тачност предања.
Запис о настанку фамилије Лукић из Железника изгледа овако.
'' Браћа Лука и Ковач(ово му вероватно није било име него вероватно занат којим овај бавио), због убиства Турчина који је силовао Ковачеву ћерку, напуштају Херцеговину и долазе у Драгачево, за време Карађорђа. Ту остају једно време и онда Лукин син Јован одлази у Железник, а Ковачев син у Београд, од кога постају Ковачевићи. Лукићи су одржавали везе са Ковачевићима из Београда све до почетка 1.светског рата,а они су често долазили у Железник на сеоску славу Духове. После су котакти престали, а по причи Ковачевићи данас немају мушких потомака већ им се лоза наставља по женској линији. Неки од Ковачевића су били и високи официри у војсци Краљевине Србије. Читајући књигу, којој не могу да се сетим тачног имена, о свим српским генералима и адмиралима наишао сам и на неколико Ковачевића, али они нису пореклом из Београда. Лукин син Јован је био главни кмет у Железнику и кад год би Турци долазили у село он им је претио да ''ако буду дирали српске девојке и жене, неће изнети живе главе из Железника''. Јован је био висок, корпулентан човек и најзанимљивији део из записа '' био је маљав по грудима, читаво руно''. Уклапајући запис са првим пописима који су сачувани за Железник, дошао сам до закључка да су сви ови људи сигурно постојали.
Образложење:
Лукин син Јован имао је три сина, Марка, Радосава и Гаврила. Најстарији Марко се презива по оцу Јовановић, а Радосав и Гаврило Николић.Ово презиме Николић прави много проблема јер даје две нове могућности.
Прва која је мање вероватна - Лука је имао и сина Николу кога нема у запису.
Друга, вероватнија- Лукино и Ковачево презиме је било Николић.
Међутим већ 1839. године у једном сачуваном попису, сви се презивају Лукић, што је још једна потврда о херцеговачком пореклу, јер се нису изделили по презименима него су узели заједничко, по дедином имену.
Да не дужим ми Лукић имамо тачан родослов који значи датира од око 1740. године када се наш родоначелник Лука највероватније родио и мислим да смо по овом податку једна од ретких фамилија из Србије која има традицију дугу скоро 300 година, сачувану и документовану и 200 година од кад смо у Србији и Железнику. Славимо Светог Николу, као и пола Србије.
Ако неко има неки податак о Ковачевићима, који су наведени у горњем тексту нек јави.
Питање за професора.
Да ли има неких сачуваних турских пописа или црквених књига из 18. века за Херцеговину.

Поздрав свима из '' лијепог села Железника'' како испева Филип Вишњић у ''Почетку буне на дахије''

IG0R - 24. mart 2006. u 22.37 (registrovani član)

[email protected] - 11. март 2006. у 13.06 (*.o1.com)

Voleo bih da saznam vise o porodici Vujicic kao i o celoj istoriji Vujicica. Moj otac je rođen u Presjeci kod Nevesinja 1927 godine. Otac mu se zvao Novica a majka Rosa. Ako postoji način da se pronadje vise informacija molim da mi se javite na z[email protected]

Unapred zahvaljujem.

Zoran Vujicic

------------

Semberacccc - 11. март 2006. у 16.13 (*.telekomsrpske.com)

Pozdrav postovani profesore Laketa.
Baka mi je od Faladzica iz Kalinovika. Pricala mi je da je to najstarija familija u tom kraju. Mozete li mi malo vise reci? Hvala.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.28 (registrovani član)

Evo ti Zadar . - 12. март 2006. у 08.45 (216.18.*)

Da dodam još hercegovackih prezimena :
BOBANI
Cickovic selo Scenica
Barzut Pozarno
Radulovic Senica
Tripic Scenica
Barzut selo Basici
Basic selo Basici
Miljak selo Copice
Bokun Copice
Misite selo Misite
Mis selo Suse
Barzuti selo Baljivac
Vidak Baljivac
Soso Selo Sose
Vukanovici selo Dobromiri
Porobici selo Gorogase
Sirovine selo Gorogase
Lambete selo Lambete
Vujinovici ,Misite selo Kijev Do
Andusici selo Pozarno
Mis selo Podmeteris
Vukanovici selo Slivnica
Kovaci selo Lopoc
Vujici ,Bokuni Kardumi selo Ravti
Barzuti Basici selo Podosoje
Kiperas selo Kiper
Zucalo selo Grepci
Redo selo Grepci
Miletici selo Vlaka
Miletici selo Bukanje
Stanici selo Zacula
Dali iko poznaje svoje prezime i poreklo iz ovih sela ?
pitam iz možda važnog razloga za sve ljude poreklom iz ovih najjuznijuh delova Hercegovine bilo gde se nalazili .
koPoB
2009-10-11 09:13 PM
[email protected] - 13. март 2006. у 10.04 (*.cable.roger)

Interesantnih prezimena ali nijedno ni slično mome. Uvek me je interesovalo poreklo mog prezimena RAKAZOV, koliko ja znam ima nas samo u Banatu. Isto tako prezime moje bake po ocu FRATUCIN (Fratuchin) je izumrlo. U familiji moga oca se prenosilo veoma često ime Milinko i Milanko sa oceva ili dedova na sinove ili unuke. Mozete li mi reci nešto više o poreklu.

Hvala Igore.
Nasa slava je Sv.Arhangel Mihailo a kad Erdeljanovic kaže da poreklo nije utvrdjeno znaci li to da mi nismo Srbi? Moj otac je umro veoma rano verujuci da je Srbin čak su ga tako prijatelji i oslovljavali, nikad nije bio partijac.

Prof. LAKETA znate li vi nešto više o poreklu moga prezimena -RAKAZOV ili
moje bake -FRATUCIN (Fratuchin) ?
Ima nas samo u Banatu-Kikinda i nasla sam u USA Census iz 1800 i neke ali ne znam odakle su ti dosli.

Moja prof.Ljubica Kandic (Pravni fax-Beograd) mi je još kao studentu rekla da moje prezime
potice iz Belorusije a moj ujak koji se malo bavio istrazivanjem porekla prezimena je tvrdio da mi dolazimo iz doline reke Lim gde je nekad bilo rakova pa smo po tome dobili prezime sto meni nešto ne zvuci logicno a i ne znam koliko je to tačno.

Unapred hvala. Pozdav!

P.S. Inače uzivala sam citajuci o poreklu prezimena i mnoga od njih zvuce egzoticno.

---------

IG0R - 14. март 2006. у 15.14 (регистровани члан)

Билбија долази од турцизма, за славуја (bülbül), презимењака има у Далмацији и Босанској Крајини. Не знам од којих си ти, да ли је слава Лучиндан, у том случају је порекло од Никшића (погледај горе пасус о томе, породице по крсним славама, оставио сам подуже поруке на ту тему.

Раказови су највероватније Срби, неутврђено порекло код Ердељановића значи да није утврдио одакле су се доселили у Драгутиново (данашње Ново МИлошево). Нисам приметио да га има у Херцеговини нити је логично да се истоветно задржало чак од Херцеговине до Баната. Како иде оно друго, Фратућин или Фратучин, из ког места, која слава?

----------

[email protected] - 14. март 2006. у 20.15 (*.cable.roger)

IGORE,

hvala puno na info i da kažem Fratucin je ch kao Chedomir a ne c kao Cirilo.

Inače moja baka se iz Kikinde udala u Novo Milosevo drugi put posto joj je prvi muž

poginuo a i njegovo prezime je interesantno, BERBAKOV.

Slavu ne znam ona je umrla davno ja sam imala 6 godina, a i njeni svi su pomrli.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.39 (registrovani član)

lovacluka (el.teh.) - 15. март 2006. у 10.40 (регистровани члан)

Igore, prof. Laketa ili bilo ko drugi...
Da li mi mozete da kazete nešto za Vasojevice? Preyivam se Curguz, i kako sam saznao vodim porijeklo od Vasojevica iz Hercegovine. Volio bih da tačno saznam svoje porijeklo.
...
I dajte , ljudi ne kacite se na provokatorekoji nas samo odvracaju sa prave teme. Pustite ih pa će im dosaditi!!!
Pozdrav

------------

ivanmilos - 15. март 2006. у 13.12 (*.interbusiness.it)

najlepse vas molim za iformacije o prezimenu MIJAILOVIC.iz Sapca sam i na nasem groblju se nalazi spomenik mog predaka iz 1897 god.krsna slava nam je sv.Nikola.hvala unapred!

----------

100% - 15. март 2006. у 20.51 (*.comcast.net)

Kifljanine,jesi li rođen u Kifinom Selu,gdje sada živis.Poznajem ti sve Radojicice iz Kifinog Sela,kao i ove iz Batkovica i Bojista.
I ja sam iz Kifinog Sela.Za sada neka profesor napise o Radojicicima,
Tebe vjerovatno interesuje period prije dolaska Radojicica u Kifino Selo.Svi Radojicici na podrucju Nevesinja su doselili iz Pive i bilo bi interesantno ako bi profesor napisao o ovom plemenu i periodu prije doselena u NEVESINJE.A sada pozdravljam i tebe i profesora.

----------

Alpinista - 16. март 2006. у 00.47 (69.156.*)

Postovani gospodine Laketa,
zanima me poreklo prezimena CITIC (CJITICJ) čija je slava Djurdjevdan. Ovo prezime je zastupljeno u Uzickom kraju, a pretpostavljam da je poreklom iz Hercegovine... Tokom rata u Bosni čuo sam za jednu osobu sa istim prezimenom, doduse, muslimanske vere... Hvala

-----------

podunac (bravar) - 16. март 2006. у 09.01 (регистровани члан)

Tisme su od starina TASICI, Ovuke su od starina Cvjetici, Basare su od starina BASARICI, Bursaci su od starina Mrnjavcevici...
Kokot... Dzakula...Tesla..Grubisa...Vjestica...Kenjalo...Gacesa itd itd itd
To su prezimena iz (moga kraja) Bos Krajina, nastala su po dolasku Austrougarske , ljudi kad su popisivani davali su pogrdna imena, bukvalno se sprdali sa njima a ostali tako upisani.

Ovo me je deda naucio, koje je prezime poteklo od koga
Pozdrav svima(sem rvatima ,naravno) a najviše mojim KRAJISNICIMA

-----------

compass - 16. март 2006. у 14.57 (регистровани члан)

Za Indjica.
Prezime Indjic je Licko. Bilo ih je u selu Kijani kod Gracaca,ali ih vise nema . Ima ih u Donjem Lapcu. Znam da je jedan dio plemena otisa za Bosansku Krajinu prije 100 i nešto godina kad se Bosanska Krajina naseljavala sa djelovima plemena iz Like. Najviše Gracana je u to vrijema naselilo selo Sjenica kod Kljuca i jedan dio je naselio Bosansku Krupu.

-----------

damjan555 - 17. март 2006. у 04.15 (*.aol.com)

interesujeme moje poreklo :prezime Djokic
Krsna slava Sv. Jovan Krstitelj.
u napred zahvalan Dusan

----------

damjan555 - 17. март 2006. у 04.22 (*.aol.com)

interesuje me poreklo imena i familije Piplica ,dali su bili nekada pravoslavni ,

unapred zahvalan dusan

----------

Barisha - 17. март 2006. у 08.08 (194.106.*)

Profesore

Jel znate nešto o poreklu prezimena Barisic???
Gde se sreće: Kupres, Glamoc, Bos.Posavina, Slavonija i Dalmacija.

-----------

-kifljanin- - 17. март 2006. у 11.37 (*.teol.net)

Srdacan pozdrav za„100%”
Ja sam rođen u TB-u gdje i danas živim zajedno sa svojom porodicom.Što se tiče Kifina,tamo imam baku i strica i meni vrlo drage rodjake.
Kao sto možda i znate za vrijeme fasistickog terora na KASABU i okolna sela zapaljena je crkva na Drenoviku,tako da su unisteni vrlo vazni istorijski spisi,između ostalih i oni u kojima je pisalo o dolasku RADOJICICA na ove naše krajeve.
Iz nepouzdanih izvora saznao sam da svi Radojicici vode porijeklo iz sela Pjesivci,okolini Danilovgrada.
Ukoliko vi posjedujete neke podatke molim vas da ih objavite ili mi ih proslijedite na adresu [email protected]
Volio bi da mi kazete ukratko nešto o sebi i ako vi „100%” živite u Kifinu selu da mi provjerite „DA LI PADA KISA U MOJOJ CALUSI???”

-----------

100% - 17. март 2006. у 18.09 (*.comcast.net)

Znam ko je u pitanju.Pozdravi sve tvoje kao i strica i baku u Kifinom Selu isto i strica na Palama.On je ugostitelj na Jahorini,i njemu je bas fino gore.Ja se javljam iz Chicaga i tvoji znaju ko sam.
Ovo za Calusu ti je orginalno.To je ostalo od pok.Todora,znaš to je bio stric tvoga pokojnog djeda.Todor je neobično volio tu njivu i često je gore isao da sjedi i odmara se.Kad bi naletjela ljetna kisa i to pravi pljusak,ljudi su se radovali i procjenjivali kolika će korist biti od te kise,a Todor bi se pred njima glasno zapitao „Zaboga ljudi pada li u mojoj Calusi”.Sve se ovo odvijalo kod Savke i Macka u kafani a poslije kod Zirojevica i u Zubcevom hanu a kasnije i kod Sarenca.Drago mi je kad tako mladi ljudi imaju postovanje prema mjestu iz kojeg poticu njihovi preci.
Ja ovako ponekad nešto napisem na ovom sajtu i drago bi mi bilo kad bi uspio da sve o ljudima i dogadjajima iz Kifinog Sela sastavim i stampam u jednoj knjizi.A toliko pamtim likova iz našeg sela i svaki je bio posebna prica i legenda.Toliko su bili orginalni da se ja sad pomalo i razocaram sa ovim narastajima.No globalizacija čini svoje i ljudi nisu ni svjesni.Ali obraduju me mladi ljudi koji kao ti drže do svoga porijekla i bastine svojih predaka.
Pozdravljam te srdacno tebe i tvoju porodicu.Ima još jedan Kifljanin u Tb-u znaš ti o kome je riječ on je dosao iz Sarajeva pozdravi i njega,ti ili tvoj tata,prenesite mu pozdrav od mene.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.29 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.41 (registrovani član)

Задња верзија коју је ухранио Гуглов архивски робот је од 17. марта 2006. у 18.09 часова (GMT-5), дакле ко је сачувао остатак нека дода...

ivanmilos - 25. mart 2006. u 16.25 (*.interbusiness.it)

igore molim te nešto više o prazimenu MIJAILOVIC.živimo kod okoline Sapca već oko 150 god ali ne znam koje mi je prezime bilo pre ovog sadasnjeg.krsna slava sv.NIKOLA.Ako možeš pomozi mi bilo kako!HVALA TI UNAPRED!

guzina - 25. mart 2006. u 23.37 (*.cable.roger)

a ovo?

pssst (Ucenik) - 26. mart 2006. u 12.55 (registrovani član)

mozete li mi reci nešto o poreklu prezimena Macura?
Unapred hvala puno!

jago (ljubimac žena) - 27. mart 2006. u 03.49 (registrovani član)

Prezime VIDOVIC

Svojataju ga i Srbi i Hrvati!

Molim ako može neko već da razjasni ovu enigmu...

Hvala unaprijed...

Pozdrav...
koPoB
2009-10-11 09:13 PM
100% - 27. mart 2006. u 09.13 (*.comcast.net)

Prezime Vidovic,izvedeno od srpskog imena Vid.U prdhrišćanskom periodu kod Srba postojao Bog VID.Do danasnjih dana nije prekinuto postovanje prema tom Bogu i Srbi su mu posvetili jedan dan u godini koji je ujedno zbog velikog postovanja prema Caru Lazaru ,uzet da se toga dana proslavlja i ime ovog srpskog svetitelja koji je braneci svoju zemlu i narod na Vidovdan 1389.godine osvoio Carstvo Nebesko.
Na Kosovskoj veceri Milos OBILIC govori zvanicama;
A u jutro Vidov dan osvice.
Dan veliki i krvoprolice.
Hrvati i ne spadaju u Slovenske narode to čak i Vatikan nije smatrao,da su Hrvati Sloveni.
To sto oni smatraju to je istorijsko pamcenje ovih pokatolicenih Srba,koji sebe smatraju većim Hrvatima i od Zagoraca ili Gradiscanskih Hrvata,i to je još jedan u nizu dokaza da je gro sadasnjih Hrvata nastao prevodjenjem Srba u hrvatski narod.
Drugojacije se ne može objasniti da jedan neslovenski narod postuje I cuva uspomenu na slovenskog Boga.

jago (ljubimac žena) - 28. mart 2006. u 04.55 (registrovani član)

Bravo...

Možeš li mi još samo reci porijeklo prezimena Vidovic?

Neki ga vezu sa Banjanima...

Pozdrav za Sve Srbe i druge dobre volje...

lovacluka (el.teh.) - 28. mart 2006. u 06.52 (registrovani član)

Igore, mozeš li da mi pomogneš da dalje rasvijetlim moje porijeklo?
Ćurguz se prezivam, po predanju poticemo od Vasojevića iz Hercegovine. Slavimo Sv. Nikolu i to oduvijek...
Pozdrav

aleksandra_do (asistent na fakultetu) - 28. mart 2006. u 09.05 (registrovani član)

Uvazeni profesore,
interesuje me porijeklo ocevog prezimena
prezime:djermanovic (jelanjska, okolina doboja, rep.srpska)
krsna slava:sv. gligorije (30.novembar) kao i

porijeklo majcinog prezimena:
prezime:mastilovic (grabovica,okolina doboja,rep.srpska)
krsna slava:sv. nikola

čula sam da je majcino prezime iz okoline nevesinja.čak je i ujak prije zadnjeg rata isao u nevesinje da ih upozna posto je majcin djed otprilike 3.-5-koljeno od kada žive u okolini doboja.
Unapred zahvalna i veliki pozdrav

compass - 28. mart 2006. u 15.19 (registrovani član)

Pozdrav Igoru i Prof.Laketi.
Želio bi da saznam nešto više o prezimenima Cankovic i Sedlan.
Krsna Slava za oba prezimena je Sveti Jovan. Oba prezimena su Licka.
Unapred hvala

BXPC (majka) - 29. mart 2006. u 12.38 (registrovani član)

Interesuje me porijeklo ovih prezimena:
Dojcinovic
Skrobonja
Saula

Ako me može ko pomoći, unaprijed se zahvaljujem.

Milosav_Vasiljevic - 29. mart 2006. u 19.47 (*.t-ipconnect.de)

Sva tri su hrvatska prezimena!

dejica (dipl ing masinstva) - 3. april 2006. u 05.32 (registrovani član)

Tesanovic

donibrasko1 - 3. april 2006. u 15.56 (registrovani član)

Želio bi da saznam nešto više o prezimenu Tubin.
Krsna Slava Vartolomej i Varnava. Prezime je sa Banije.

ivanmilos - 4. april 2006. u 07.54 (*.interbusiness.it)

zna li neko nešto o poreklu Mijailovica iz Sapca ili ne?pozdrav!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 03.06 (*.com.au)

Evo da se javim i ja poslije svih ovih tumbanja sa nasom vjecito aktivnom temom o porijeklu srpskih porodica i etnickim seobama srpskog stanovnistva sirom svijeta.Zahvaljujem izuzetnom radu i naporima brata
IGORA te se ova tema ponovo nasla tamo gdje joj je mjesto na vrhu topika SC. Tema izaziva ponovo zivo interesovanje citalaca,samo ponekad nezvani gosti koji ni pocemu ne zasluzuju da se nadju na stranicama SC svojim glupostima nerviraju redovne naše citaoce.Valjda će i oni sami vidjeti da su ovdje suvisni i nezvani gosti ?
Mada sam se i ranije javljao,negdje oko sredine teksta za ovo javljanje natjerala me je upornost našeg citaoca pod sifrom„ivanmilos”
on se uporno raspituje na sve strane za porodicu MIJAILOVIC. Evo šta sam ja saznao o toj porodici MIJAILOVIC i njima sličnim MIhajlović i MIAJLOVIC.Oni svi poticu od istog plemena,samo je tokom vremena nastala ova jezicka razlika.
MIHA(J)LOVIC, (Michailouich)su stara srpska porodica iz Popova Polja kod Trebinja.U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva prvi put se pominje 30.4.1373 godine,neki Brajko Mihajlović.Prema nekim podatcima zivjeli su u Srednjem vijeku u Nevesinju i u nekoj od mnogobrojnih seba preselil su u Podrinje oko Loznice u selo Rujanima.Odatle su se raselili po Srbiji i sijetu. Vjerovatno tvoji Mijailovici poticu od ovih Mijailovica od Loznice ? Za vise informacija možeš izaci na:www.trazimo.info (od 14.4.2006.)te možeš stupiti u kontakt sa rodjacima i izmijeniti saznanja o vasoj porodici. Toliko od mene. Srdacan pozdrav svima prof. Laketa

ivanmilos - 5. april 2006. u 04.36 (*.interbusiness.it)

Veoma se zahvaljujem prof. Laketa i nadam se da razumete zašto sam toliko uporan.najlepse hvala i ako postoji neka mogućnost da vam se odužim rad sam da pomognem,HVALA!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 06.40 (*.com.au)

ZA „ivanmilos” tvoja upornost se isplatila,samo moras biti strpljiv.
Razumijem tvoju upornost i ona se na kraju isplatila na tvoje opste zadovoljstvo.Nema potrebe za bilo kakvom vrstom pomoći. Meni je najveca
nagrada Vase zadovoljstvo i radost i tradicionalne rijeci zahvalnosti :
HVALA PROFESORE !

ivanmilos - 5. april 2006. u 07.27 (*.interbusiness.it)

Profesore ne bih bio toliko uporan da mi se pre par dana nije javila žena iz runjana koji se prezivala mijailovic koja slavi sv.nikolu i koja mi je rekla da je čula od svojih da smo dosli iz bosne.sva ona prica o plemenu cuce mi je bila pomalo cudna tako da otuda moja upornost.najlepse HVALA I SVAKO DOBRO!

dejica (dipl ing masinstva) - 5. april 2006. u 08.13 (registrovani član)

Postovani g.din Laketa,nadam se da ste vidjeli moje pitanje u vezi familije Tesanovic(Nevesinje) A svim ostalim hercegovcima pozdrav iz Moskve

pssst (Ucenik) - 5. april 2006. u 13.37 (registrovani član)

PROFESORE,ZNAM DA NE MOZETE DA STIGNETE U KRATKOM ROKU SVIMA DA ODGOVORITE, RAZUMEM VAS, ALI MOLIM VAS SAMO MI RECITE DA LI ZNATE Nešto O POREKLU PREZIMENA MACURA! DA LI POTICE IZ HERCEGOVINE ILI NE, CULA SAM NEKE PRICE DA POTICE I HERCEGOVINE ALI MISLIM DA TO NIJE TačNO. Inače KRSNA SLAVA JE ARANDJELOVDAN.
HVALA VAM PUNO!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 16.37 (*.com.au)

Za„ivanmilos”samo Vi nastavite da dalje tragate i istrazujete korjene
Vase porodice i uspostavite kontakte na datoj adresi.
Za porodici MACURA nemam nikakvih podataka,tragam možda će biti nešto ?
TESANOVIC,su stara srpska porodica porijeklom od BANOVICA a ovi vode
porijeklo od stare srpske iz plemena MALESEVACA iz sela Malina kod Bilece. TESANOVICI starinom poticu iz BANJANA oblast između Bilece i Niksica. Negdje oko 1840 doselili u selo Meka Gruda između Gacka i Bilece,odatle jedni otisli kod Trebinja,drugi dosli u Nevesinje,selo
Lapcevine gdje i danas žive kao i u rasijanju. Slave slavu Sv.Arandjela
Mihaila-Aradjelovdan.
koPoB
2009-10-11 09:14 PM
//// - 5. april 2006. u 17.01 (*.mnsi.net)

http://www.montenegro.org.au/prezimena.html

jago (ljubimac žena) - 6. april 2006. u 05.16 (registrovani član)

Profesore pomozite mi molim vas u vezi porijekla prezimena Vidovic(krsna slava Vasilije Veliki)...
Pozdrav...

starinanovak - 7. april 2006. u 18.57 (*.co.yu)

Ima li iko informacije o Malinicima iz stare Hercegovine (između dolina Pive i Tare)? Unaprijed hvala.

Prof. Laketa - 7. april 2006. u 21.29 (*.com.au)

Za sifru„jago” i porodicu Vidovic; ja sam po svojim spisima mnogo toga pretražio nebili nešto nasao o ovoj porodici.Ali moji napori ostali su skoro bez rezultata,na smom kraju rada nađemsamo ovaj podatak o nekom
Vasu Vidovicu,jednom od vodja u ustanku Srba u Bosanskoj Krajini 1875-1878 godine. On je u ime Srba ustanika bio upucen na Berlinski kongres da procita jedan Memorandum u kome su Srbi iz BiH tražili da se ujedini BiH sa Knezevinom Srbijom u jednu državu.Svoj plan nije ostvario na Berlinskom kongresu jer su Velike sile imale sasvim drugaciji plan za
Bosnu i Hercegovinu.
PS. Jago ti si mogao dati malo vise podataka o porodici Vidovic,gdje Vas
najviše ima,kuda i kada ste se i gdje ste se selili ?

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.30 (registrovani član)

Prof. Laketa - 7. april 2006. u 21.40 (*.com.au)

METKOVIC,su starinom porijeklom iz Grblja. Kada su mlecani zauzeli
Grbalj 1433 godine,oni su izbjegli u Trebinje. U istorijskim izvorima
1447 godine,pominju se Pribisav i Priboje METKOVIC iz Luga u Popovu Polju. Po ovoj srpskoj porodici gdje su nekada zivjeli u dolini Neretve
dobilo je naselje ime i kasnije grad Metkovic.

Jago (ljubimac žena) - 10. april 2006. u 06.21 (registrovani član)

Naime po nekim saznanjima dosli smo u zapadnu Bosnu (bosansku krajinu)sa banjana kod Niksica..To je od prilike sve sto mogu da kažem..Čuo sam da ima dosta hrvata u Hercegovini sa tim prezimenom...

Takođe slavimo Sv.Vasilija Velikoga...

Pozdrav za Prof.Laketu

Matko Metkovic - 10. april 2006. u 12.25 (*.t-ipconnect.de)

A Metkovic se nalzi di tocno,u sumadiji ili Hrvatskoj?

++++++
cuj ovog „prfesora”,METKOVICI pa još „srbi”..e,budalo...srbi tek dobijaju prezimena u 19.stoljecu...a METKOVICI su uvik i stalno bili SAMO HRVATI..kao najvjerojatnije i vas pradid LAKETA...pravo „srpsko” prezime..nema šta,isto kao i SESELJ..GUBITNICI i LAZOVI..jadni ste

a de matko - 10. april 2006. u 15.15 (*.cpr.ca)

Pa matko, bre, samo Srbi znaju pravu istoriju sto znači da ste Vi...srbin! Ma gdje si, brate!

KAMINJAČA - 11. april 2006. u 04.41 (*.ptt.yu)

Ima li na području Hercegovine
prezimena DRAŽIĆ? Gde su živeli
(žive),koja im je Slava i šta je
bilo sa njima?
Ima li podataka o poreklu prezimena
PULJIĆ (drugo prezime ILIĆ)iz sela
Kamena-opština Blagaj.
Unapred zahvaljujem.

marijabgd (student) - 11. april 2006. u 16.30 (registrovani član)

Molim Prof.Laketu da mi kaže nešto o prezimenu Bjelica selo Blace opstina Berkovici,i o prezimenu Milosevic selo Vlahovici opstina Ljubinje
unapred hvala

donibrasko1 - 13. april 2006. u 16.32 (registrovani član)

Pozdravljam Prof.Laketu i Igora. Zamoljava vas ako bi mi dali neki podatak o prezimenu Tubin. Prezime je sa Banije. Zahvalan unapred.

MBoskovic - 16. april 2006. u 17.26 (registrovani član)

Profesore Laketa,
zeleo bih da mi pomognete da odgonetnem poreklo familije BOSKOVIC. Prema jednima, vodimo poreklo od gacka u Hercegovini, prema drugima iz okoline Niksica u CG i plemenu Vasojevica...po trećima opet iz okoline Mojkovca...priličan broj porodica Boskovic danas živi na podrucju opstine Ivanjica, selo Osonica...i svi slave Sv. Nikolu.
Hvala unapred

KAMINJACA - 17. april 2006. u 05.22 (*.ptt.yu)

Uvazeni Profesore Laketa,
ima li na području Hercegovine
prezimena DRAŽIĆ? Gde su živeli
(žive),koja im je Slava i šta je
bilo sa njima?
Ima li podataka o poreklu prezimena
PULJIĆ (drugo prezime ILIĆ)iz sela
Kamena-opština Blagaj.
Moleci Vas za pomoć,
unapred zahvaljujem.

Barisha - 17. april 2006. u 08.41 (194.106.*)

Za Boskovica

Bošković, u Podgorici 1431. god.; Budva 1688. god.; Kuti i Bijela, Herceg-Novi 1695. god.; Kameno i Kruševice (Boka Kotorska) su iz Mostića (Hercegovina) kao: Palikuća; Herceg-Novi, po nahočetu; Ledenice (Risan) 1399. god.; Bijela Smokva (Kanjoš) u Buljarici (Paštrovići); Podgorica 1435. god.; Bogumilovići u Pješivcima, ranije: Breškovan. Od njih su u Budvi i Nikšiću; Bjeloši (Cetinje); Čevo, selo Pejovići i kao: Bošković - Pejović, u Cucama, srodni su Miljanovićima iz područnog Repca. Od njih su u Nikšiću, a u područnom Grahovu i kao: Bošković - Gradinjanin; Gradina u Ćeklićima (Cetinje); Bjelice (Cetinje), od njih su u Kotoru; Rijeka Crnojevića, i kao: Bošković - Kolašinac, porijeklom iz Polja (Kolašin); Vignjevići (Rijeka Crnojevića) i kao: Bošković - Ljubotinjanin, porijeklom iz Vučitrna, Kosovo; Građani (Rijeka Crnojevića), starinci, od njih u Mrkojevićima (Crnogorsko Primorje); Velje Selo (Bar), iz Donjih Mikulića uz Bojanu; Gluhi Do i Sotonići (Crmnica) i kao: Mirosalić. Oni su ogranak Vučetića; Golubovci (Zeta); Brčele i Limljani (Crmnica); u Cucama, povrh Melaca, ogranak Mijanovića, porijeklom iz Zete (Adžova Vrba), gdje ih više nema; Na Glavici (Bjelopavlići), ogranak Kaluđerovića; Slatina i Vučića - pod Zeletinom; Platoom (Bjelopavlići), jedni ranije: Ilić; Orja Luka (Danilovgrad) i Ostrog (Bjelopavlići), potomci Bijelog Pavla. Od njih su Tripunović u Matagužama (Zeta), Doboju (Bosna) i Senjak na Rudniku, jedni su odselili u Mačvu; u Pješivcima kao: Riđan, pa Kezunović i Mijajlović (Serdarević) preselili u Paštroviće; iz Pješivaca neki su preselili kod Valjeva i drugi u Peteljevac (Kruševac); Nikšić i susjedna Straševina; Paštrovići 1702. god.; Zagrad (Župa Nikšićka), ogranak su Milončića iz područnih Dučica; Liverovići (Župa Nikšićka), ogranak Pavlovića, potomka Nikšića. Od njih su u Rovcima (Podgorica), Kolašinsko i Mojkovačko područje; kod Mojkovca, kasnije Fuštić, porijeklom iz Grblja; Mojkovac, ogranak Šćepanovića, iz Borja lijeske (Rovca); u Trebaljevu (Mojkovac), jedni i kao: Kojinović; Morača (Kolašin), doselili iz Lješkopolja, porijeklom iz Grblja; Morača, potomci Bogdana Čevljanina, iz Vojinića (Cetinje); Kričak i Kolašin (Pljevlja) i kao: Bošković = Alilović, doselili iz Kozice preko Tare, kao: Macan; Brvenica, Kovač (Pljevlja) i Lijeska (Pljevlja); Bobovo (Pljevlja) pa su prešli u područni Gradac i Jelov Panj pa u Ritošiće i Kaluđeroviće (Pljevlja); Prenćani, Maoče i Bukovica (Pljevlja); Gotovuša (Pljevlja), pa u područne Kolušiše i okolna naselja; Rovca (Podgorica); iz Crne Gore u Pieru (Albanija); Tivat; Garaši (Kragujevac) kao: Bošković (Savić) pa Garašanin porijeklom iz Bjelopavlića; Kumbor (Boka Kotorska), iz Krivošija; Podgorica 1431. god.; kod Herceg-Novog, jedni su iz Popova (Hercegovina); Ledenice i Risan 1399. god.; Kumbor, Ubli i Smirna, Herceg-Novi; Muo i Prčanj (Kotor), Donji i Gornji Stoliv (Boka Kotorska), porijeklom su iz Ćeklića (Cetinje); u Podgorici 1435. god.; Zagora i Radovići (Tivat) 1594. god.; iz Bogmilovića (Pješivci) ima iseljenih u: Spuž, Bjelopavliće, Prizrenu, Međulužje (Šumadija); u Bogmilovićima (Pješivci) potomci Todora iz Velestova (Cetinje); Vignjevići (Rijeka Crnojevića), porijeklom su od Vučitrna (Kosovo); Građani (Rijeka Crnojevića), od njih su u Dobroj Vodi (Bar); Ceklin (Rijeka Crnojevića), od njih su u: Šekulare (Gornji Vasojevići), Ritošići (Sjenica); U Moraču iz Liješnja (Rovca) ovdje iz Vojinića (Čevo), Cetinje porijeklom iz Hercegovine; Kisjelice (Bratonožići) i kao: Mijajlović; Potkrš i Seoštica (Bratonožići); Šekulari (Gornji Vasojevići). Ogranak Maslovara. Ogranak Kaluđerovića u Velici i Donjoj Ržanici (Vasojevići) jesu iz Ćeklića (Cetinje); Jedni su u Vasojevićima ogranak područnih Adrovića. Šekulari (Gornji Vasojevići), ogranak područnih Adrovića. Šekulari (Gornji Vasojevići), ogranak područnih Brakočevića porijeklom iz Cuca (Cetinje). Od njih su u: Beranama i kod Bijelog Polja; Gradina (Bjelopavlići), ranije: Bogumilović. Njihovi su srodnici u Golubovcima (Zeta); u Podgorici došli su ogranak Raičevića drugi ogranak Terzića; u Kučima: 1) Iz Meduna (Kuči) preselili se u Plav; 2) Iz Ubala preselili u Bar; U Loparima, jedni kao: Kostrović; Brestovik (Bijelo Polje), Plužine (Piva), doselili iz Sjenice (Raška), od njih su Mićić; U Reljevu (Sarajevo); grana Vojinovića u Pivi i odselili u Bosnu
Bošković, grana bratstva Vučetića u Gluhom Dolu
Boškovići, bratstvo u Bjelopavlićima
Boškovići, bratstvo u Bjelošima
Boškovići, bratstvo u Brčelima
Boškovići, bratstvo u Limljanima
Boškovići, bratstvo u Stolivu
Boškovići (Breškovci), bratstvo u Bogmilovićima
Boškovići (Gradinjani), bratstvo u Cucama
Boškovići (Gradinjani), u Nikšiću i u Grahovu
Boškovići (Mijanovići), bratstvo u Cucama
Boškovići - Mirosaljići, bratstvo u Sotonićima
Boškovići (Pejovići), bratstvo u Pejovićima
koPoB
2009-10-11 09:15 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.30 (registrovani član)

mirog (svastar) - 19. april 2006. u 12.36 (registrovani član)

Interesuje me poreklo Grbića iz Krajine čija je slava Srđevdan. Po nekim saznanjima Grbići potiču iz crnogorskog primorja odnosno Boke (gde je bio rasprostranjen kult Sv. Srđa i Vakhe) odakle su otišli za Liku i Krajinu. U kojim mestima u Hercegovini su živeli (žive) Grbići?

Unapred vam se zahvaljujem na svim informacijamа u vezi toga!

Stipe_Stipic - 19. april 2006. u 16.33 (*.t-ipconnect.de)

bog te hebo koji mitomani..boskovici onde boskovice ovdje...prezime Boskovic proizlazi iz imena Bosko..tj.Bozo...imaš ih među Hrvatima,Crnogorcima,Srbima...i najveci dio tih Boskovica nema nikakve srodne veze jedni s'drugima...pa dokle će te uciti istoriju od svestenika sa srednjom strucnom spremom..u najidealnijem smislu..

mililili - 22. april 2006. u 16.51 (registrovani član)

Volela bih znati nešto više o poreklu Jovica koji žive u Loznici.

mililili - 25. april 2006. u 15.24 (registrovani član)

Zamolila bih Igora da mi pomogne ako može da saznam nešto o svom poreklu. Odakle su se doselili Jovici u Loznicu a slave Miholjdan?

Stipe_Stipic - 26. april 2006. u 10.35 (*.t-ipconnect.de)

Jovici nisu dosli od nikud,niti su otisle negde...Jovic dolazi od Jovo/Ivan...znaci,pradjed ti je imao ime Jovo...sin/unuka su Jovini...tj.sin/unuk Jove je mali Jovic..
I to bi bilo to...nikakve voodu-slave i ostale gluposti neigraju tu bilo kakvu ulogu...

Nadam se da nisam bio previse grub..nije bila namera..

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 06.55 (*.com.au)

Dragi citaoci evo mene da se javim nakon duzeg vremena i pokusam dati
odgovore na neka Vasa pitanja ranije postavljena pa onda krenimo redom.
JOVIC,poticu iz okoline Niksica u procesu od nekih seoba kerenuli su u vise pravaca prema Boki,Dalmaciji,Bosni i Srbiji(u Loznicu kao Vasi).
GRBIC,su porijeklom iz Hercegovine,naslili se u Bosanskoj Krajini i u Srbiji oko Valjeva.
BJELICA, starinom poticu od ORLOVICA koji su poslije poraza na Kosovu 1389 godine,dosli u selo Cadjare u Gacko.Pod pritiskom Turaka sele na Cetinje. Od njih su Bjelice u Hercegovini u Bogdasicima u Bileci,u Dabru u Stocu,(na vise mjesta)te kao Bjelice i Pejanovici u Nevesinju,i kao Sutic i Andric u Blacama.U Hadzicima poznati su pod prezimenom Krsmanovic i oko Visokog pod prezimenom Andric. Od Bjelica vodi porijeklo porodica BJELICIC na Zlatiboru,Uvac i Sirogojno u Srbiji. Bjelice slave slavu Sv. Jovana.

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 07.31 (*.com.au)

TOPONIMI - GEONIMI
Evo nekoliko toponima iz doline Neretve za našeg starog i provjerenog
„prijatelja” Matka Matkovica da malo uci istoriju i geografiju.
Znatan broj naselja u danasnjoj Srpskoj Hercegovini dobio je imena i nazive prema starosjedelackim srpskim porodicama koje su nekada tu zivjele, a ciji potomci i danas žive u nekim od ovih naslja.

1. Bacevici, po porodici Bacevic.
2. Metkovici, po porodici Metkovic.
3. Tasovcici, po porodici Tasovcic.
4. Borojevici,po porodici Borojevic.
5. Aladinici, po porodici Aladinic.
6. Crnici, po porodici Crnic.
7. Domanovici,po porodici Domanovic.
8. Berkovici, po porodici Berkovic.
9. Visici, po porodici Visic.
10. Dabar, po porodici Dabrovic.
11. Boljuni, po porodici Boljunovic.
12. Osanici, po porodici Osanic.
13. Burmazi, po porodici Burmaz.
14. Bjelojevici, po porodici Bjelojevic.
15. Hatelji, po porodici Hatelj.
16. Oplicici, po porodici Oplicic.
17. Hodbina, po porodici Hodbina.
18. Kocela, po porodici Kocela.
19. Glusca, po porodici Glusac.
20. Vidovo polje, po porodici Vidovic.

To su samo neki toponimi iz doline rijeke Neretve,ako bi nastavio sa toponimima iz Istocne Hercegovine spisak bio debeo kao „Politika”.

Matko Metkovic - 29. april 2006. u 13.43 (*.t-ipconnect.de)

Cuj „profesora”...Metkovici dolazi od „srbijanske” obitelji Metkovici...ha,ha,ha...je, a Petrovici dolazi od ruske obitelji Petrovici a ne od osobnog imena Petar...jeli „profesore”...ha,ha,ha

Što se cudit sto je ist.Hercegovina tisucu godina iza zap.Hercegovine na svim drustvenim nivoima...kad pravoslavni sveStenici od strucne spreme imaju tek zavrsenu srednju skolu..dok njihove katolicke kolege imaju barem jedan fakultet pored teoloskog i govore barem 3 svijetska jezika uz latinski i grcki...a takvi kao ti se zovu „profesorima” a cilo svoje znanje crpi iz epskih pisama..CIRKUS

Laketa,vratite se svojoj pradidovskoj katolickoj viri i svojim Hrvatskim korjenima...posrbice..

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 17.53 (*.com.au)

Cuj Matko bre,nešto mi puno hvalis tu Vasu pismenost,naobrazbu i uljudbu a sam se ponasas suprotno od toga.Stani oladi malo,šta si zapjenio,dodji malo sebi.Kao prvo nauci se citati,nism nigdje napisao da...Metkovic dolazi od „srbijanske obitelji Metkovic”, u mome tekstu stoji,možeš vidjeti,„od srpske porodice Metkovic”itd.Valjda razlikujes ta dva pojma„srpski”i„srbijanski”koji se bitno razlikuju to svako iole obrazovan zna u cemu je razlika osim tebe i tebi sličnih koji to neće namjernoo da vide.
MATKO,pusti fratre i popove i ne uplici ih u ovu pricu ni krive ni duzne,oni to nisu zasluzili,ostavi ljude neka rade,Bogu da se mole u
miru bozijem. Sa nekima od njih i moja malenkost je zavrsila „barem jedan fakultet”i naucila nešto od nabrojanih jezika,sto klasicnih sto
savremenih. Sreća je da i nasi popovi imaju nešto više skole nego sto
ti mislis. I kod nas je stigla era kompjutera,interneta i ostale
elektronske opreme. Matko, ne brini se puno za moju diplomu,može ti
doći zlo od silne sekiracije,pa mi te zao ako ti sto bude ? Hvala
lubazno na prijedlogu za katolicenje. Ako iko treba da razmišlja o
povratku vjeri pradjedova,onda si to ti. U osmom vijeku n.e.kada je
Vizantija osnovala provinciju Dalmaciju bila je pravoslavna. Toliko
Matko od mene tebi, radi znanja i ravnanja!

prognanik - 30. april 2006. u 04.17 (*.quicknet.nl)

POSTOVANI GOSPODINE JA BIH VAS JOS JEDNOM ZAMOLIO DA MI NASTO VISE KAZETE O PORIJEKLU FAMILIJE GLIGOREVIC KOJA JE ZIVELA U KONJICU.TO JE BILA JEDNA OD BROJNIJI RAMILIJA KOJA JE ZIVELA U MESTU BRADINA I BRDJANI,SLAVILI SU SLAVU SV. JOVAN (20JAN.) TO PITANJE JE VEME ZNCAJNO POSTO PRIPADNICI Više ne ZIVE NA TIM PROSTORIMA NEGO SU SE ZBOG RATNI ZBIVANJA RASELILI SIROM SVETA.SA POSTVANJEM G.M

dalmatinka 82 - 30. april 2006. u 14.02 (*.yubc.net)

Mozete li mi nešto više reci o poreklu prezimena Visekruna .nastanjeni su u Dalmaciji ,selo Oton kod Knina .Slava je sv.Jovan.Unapred hvala.

Prof. Laketa - 30. april 2006. u 21.52 (*.com.au)

Mnogi citaoci sa prostora Republike Srpske Krajine pitaju za porijeklo svojih porodica.Moram priznati da za njih ima veoma malo materijala ali nadje se ponesto i za njih.Tako sam kod istoricara Vladislava Skarica,koji je istrazivao seobe sa prostora Hercegovine u Zumberak i okolinu naisao na sledeće porodice za koje možemo reći da vode porijeklo iz Hercegovine a to su:Badovinac,Balaban,Ducic,Kokot,Kordic,Pilatovac,
Simrak,Marsic,Sekulic,Stijic,Taras,Sobatovic,Bogdasic,Vignjevic,Vran jes,
(Vranjesevic),Vrs,Vuksanovic,Grubac,(Grubacevic,Grubacic),Djurasevic,
Djurmanovic,Zeravcic,Klisuric,Kosljanin,Koj cin,Lalatovic,Mikulic,Poloja,
Oliverovic,Romanovic,Selakovic,Prelucanin,Selakovic,Siverovic,Skorojevic,
Strujic,Tudor, Herak i Predojevic.

kanlic - 30. april 2006. u 22.23 (*.untd.com)

Molim profesora Laketu ako ima informaciju o prezimenu Kanlic.

Živili smo u Malovanu opstina Kupres i slavili Djurdjevdan.

uskok2 (buntovnik) - 5. maj 2006. u 03.36 (registrovani član)

За Канлића:
Овако је написао Боривоје Милојевић у своме раду о Купрешком, Вуковском , Равном и Гламочком пољу:
1925 године су у Горњем Маловану постојале 2 куће Канлића који су се раније презивали Петровићи. Живели су у Јању, у Врачети (сада Стројицама). Побили су неке буљубаше у Витороги и побегли у околину Врлике (у Далмацију) Кад су се отуда повратили, један је био у делилјама. У Доњи Малован дошли су крајем 18., а у Горњи средином 19 века. Славе Св. Ђурђа.
И овом приликом им честитам славу.


koPoB
2009-10-11 09:16 PM
Prof. Laketa - 5. maj 2006. u 07.03 (*.com.au)

Svaka cast„uskok 2”čestitam na iscrpnoj kratkoj i efikasnoj informaciji
za porodiu Kanlic. Ne mora sve da uradi prof.Laketa,mozete i Vi dragi citaoci da uradite nešto pametno i korisno za sve nas.Samo hrabro naprijed !Pitajte i odgovarajte i dajte nove informacije.

malba - 5. maj 2006. u 14.42 (*.neobee.net)

Postovani profesore Laketa da li znate nešto o prezimenu Malbaski?
Ja sam lično iz Sremskih Karlovaca, ne znam nešto više o mom poreklu, tako da vam ne bih vam mogao mnogo pomoći. Ako znate nešto nadam se da ćete mi odgovoriti. Unapred vam se zahvaljujem.

mililili - 5. maj 2006. u 15.26 (registrovani član)

Postovani Laketa, moram ponovo da vas pitam o poreklu Jovica iz Loznice. Ne mogu da prihvatim da mi je poreklo crnogorsko. Molim vas, recite da je greška. Unapred hvala!

gorun - 5. maj 2006. u 16.49 (*.sezampro.yu)

Molim prof. Laketu i sve ostale koji nešto znaju za informaciju o poreklu Spire Kulisica. On je, naime, rođen u Perastu 1908. Svojevremeno sam proveravala taj podatak na terenu: u Perastu sam srela prof. Salea, lokalnog hronicara i svestenika Srećka Majica, ali ni jedan nije mogao ništa da mi kaže o samom Kulisicu, niti njegovoj porodici. Uputili su me na crkvu u Risnu gde se cuvaju matice rođenih i krstenih. Nisam uspela da pregledam crkvene knjige. Znam da je njegova porodica živela u Dobroti: otac mu je bio Djordje, majka Milena od nekih Jeftanovica. Jedan kazivac mi je naveo da je navodno Spirina baba po ocu od dubrovackih Bjeladinovica. Spiro Kulisic je umro 1989. u Beogradu, gde je živeo i njegov mladji brat Dejan. Za starijeg brata Mirka sam čula da je živeo i radio u Sarajevu, zaista ne znam ni da li je ziv. Spiro je bio komunista i ateista, ali pretpostavljam, nadam se sa dosta osnova, da je njegova porodica bila pravoslavna.

Prof. Laketa - 5. maj 2006. u 22.29 (*.com.au)

Da odgovorim na neka Vasa novija pitanja: za „malba” za Vasu porodicu Malbaski nemam nikakvih podataka na zalos i izvinjavam se.
Za„mililili”,ko kaže da je Vase porijeklo crnogorsko ? Vi ste Srbi sa prostora Crne Gore.Oko 3/4 svih Srba su dinarskog porijekla (Crna Gora, Hercegovina,Dalmacija).Neće valjda zbog toga svijet propast.
Za„gorun”,poslije oslobodjenja Herceg Novog i Boke od turske vlasti u Kandijskom ratu(1645-1669) veliki broj Srba iz Hercegovine naselio se u zaledju Boke Kotorske,među njima i Vasi KULISICI.Ovaj rat vodio se između Turske i Mletacke na podrucju Dalmacije i Boke Kotorske. U ovome ratu su se naročito istakli kotarski,makarski,i bokeljski hajduci i uskoci koji su branili mletacke posjede,upadali na tlo Turske i tamo se borili i sirili granice polumrtve Mletacke Republike.Ratom je pomaknuta granica u Dalmaciji u korist Mletaka.U ovome ratu Srbi su se ponasali dvojako:jedni su se borili za racun Turaka,drugi na racun Mletaka, obostrano na svoju stetu. U ovome ratu su se istakli hajducke harambase:
Bajo Pivljanin(?-1685) i Lazar Lako LAKETA (p.a. moj daleki predak).
To je sve sto znam o Vasoj porodici Kulisici a zasigurno su Srbi.
Ako želite nešto više saznati o svemu ovome pogledajte knjigu :
Sava Nakicenovic,BOKA Bgd.1923 godine.

gorun - 6. maj 2006. u 19.06 (*.sezampro.yu)

Hvala najlepše, profesore. Pre par godina sam imala priliku da sretnem peraškog sveštenika Rada Laketu u Orahovcu, pretpostavljam da je od vašeg bratstva, a znam i za priču o Baju Pivljaninu i njegovoj kuli u Dražin Vrtu.
U jednom Igorovom postu naiđoh na podatak o izvesnim Dabinovićima u Boki. U Gornjem Orahovcu, koji je nažalost raseljen i zapusteo, ima tome blizu pola veka, živelo je bratstvo Dabižinovića. Njihovi potomci poseduju tradiciju da je bratstvo starinom iz Hercegovine, kao i neka druga gornjeorahovačka bratstva, npr. Dakovići i Vukasovići. Da li su Dabižinovići u nekoj vezi sa tim Dabinovićima?

masic - 6. maj 2006. u 23.20 (*.untd.com)

Vozdra!
Molim Profesora LAKETU da mi da neku informaciju o prezimenu Masic(živeli su u Cajnicu, Bosni i slavili su Svetog Savu).
Unapred zahvalna,
Anastasija

100% - 8. maj 2006. u 11.10 (*.comcast.net)

Interesuje me porijeklo srpske porodice Veljko iz Malovana ,poznavao sam neke sa tim prezimenom, koji su prije rata zivjeli u Bugojnu,poticu sa Malovana.Npr.Milan Veljko,ovdje je prezime Veljko,sjecam se da je mnoge zbunjivalo koje je ime koje prezime,pozdrav za istoga ako je još ziv pozdrav svim ucesnicma diskusije a naročito Pr.Laketi .

Prof.Svetko Buha - 9. maj 2006. u 01.58 (*.libero.it)

Prof.Svetko Buha
Via Europa 8
31040 Salgareda, Italija
e-mail: [email protected]
www.rodoslovbuha.com

Poètovani gospodine Igore.

Mnogi posjetioci ovih WEB stranica postavljaju pitanje Prof.Laketi, o njihovom prezimenu. Imam dojam da se ne radi o prostoj razmjeni informacija o prezimenu već o prvim informacijama koje postavljač pitanja saznaje o svom prezimenu.To me podsjetilo na moju mladost.
Prije 35 godina, dok sam kao gimnazijalac učio istoriju, moj otac (nepismen) mi tutnu pod nos praznu čitulju i naredi da pišem imena umrlih predaka redom kako on diktira.Bio je to vrlo dugačak spisak umrlih predaka koji sam sjutri dan, na Zadušnice prilikom molitve za duše umrlih morao pročitati - pomenuti. Bio je to čas istorije koji nikada neću zaboraviti, čas kada sam se zapitao: Zar moram baš sve znati o Napoleonu, Hitleru i drugim bjelosvjetskim protuvama a da baš ništa ne znam o sebi samome tj. o svojim precima. Tada sam čvrsto odlučio istražiti svoj lični i porodični identitet, identitet koji se stalno mijenja i razvija, koji je spoj novog i starog , dubokog i površnog iskustva. Ono što je navika u životu pojedinca to je tradicija u životu porodice. Ta tradicija snagom „prošlog” utiče na oblikovanje mišljenja i ponašanja pojedinca u sadašnjosti i budućnosti. Zbog toga traženje podataka o genealogiji porodice i prezimena može biti pasija, zabava a krajni rezultat (gledano izvana) neko može smatrati dosadnim sakupljanjem imena. U stvarnosti, svaki podatak, informacija, istorijski dokumenat, saopćava jedan djelić istorije a svi ti djelići, metnuti zajedno dopuštaju da osjetimo konkretni miris proživljenog života svih onih osoba čija se imena tako hladno nalaze po raznim spiskovima, arhivima i sjećanjima pojedinih predaka. Ipak svaki novi dokaz, odgovor na pitanje ili uspostavljena rodbinska veza, stimulira fantaziju i volju da se istražuju vlastiti korjeni.
Genealoško istraživanje o postanku prezimena vrlo je složeno . Ono od istraživača traži široki krug znanja iz oblasti istorije, geografije, arheologije, sociologije, medicine, književnosti, religije, etnografije, gastronomije itd.
Da bi se pratio razvoj odredjenog prezimena, pored znanja potrebno je i puno vremena za pregled raznih istorijskih, sudskih i vojnih arhiva, pregled matičnih knjiga rođenih, umrlih i vjenčanih itd. Imajući sve ovo u vidu, predlažem Prof.Laketi i autoru ovih WEB stranica da na internetu formiramo bazu podataka:
a) o svim prezimenima na području Hercegovine bez obzira na vjeru (budući je bilo prelaska na drugu vjeru ). Na ovaj bi način , mi koji se bavimo ovom problematikom, kada naidjemo na neki podatak koji se odnosi na neko od prezimena sa spiska, mogli u bazu podataka tog prezimena dostaviti bibliografske podatke o izvoru podataka. Time bi se znatno olakšalo genealoško istraživanje.
b) O intelektualcima porijeklom iz Hercegovine koji su voljni suradjivati i davati stručna objašnjenja na mnogobrojna opća pitanja vezana za genealoška istraživanja. Npr. Po definiranju genetskog koda, u najnovijim američkim istraživanjima tvrdi se da kod nas srba (za razliku od ostalih slavena) preovladava neolitski genotip isto kao i kod grka. Da li su srbi grci (koji su nekada živjeli u Hercegovini) koji su poprimili slavensku kulturu ili slaveni koji su miješanjem sa grcima primili (ako je to moguće) njihov genetski kod?
Uvjeren sam da bi ovakva baza podataka znatno doprinijela definiranju identiteta ne samo pojedinih hercegovačkih prezimena nego i Hercegovine u cijelosti.
koPoB
2009-10-11 09:16 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.31 (registrovani član)

rof. Laketa - 11. maj 2006. u 17.50 (*.com.au)

Gospodine profesore Buha,
Vase pismo me obradovalo i ohrabrilo da nastavim raditi dalje na istrazivanju porodicnih korjena srpskog naroda sirom svijeta.Moja prvobitna namjera bila je kao što se vidi na početku samog rada da istražim i opisem nevesinjske porodice i još usput neke ali ne sve hercegovacke porodice. U međuvremenu,ne mojom voljom rad je dospio na stranice interneta i poput grudve snijega koja krene sa vrha planine zavaljao se i postao je lavina koja se valja na stranicama Serbian Cafea.Ja mislim da je to jedna od najposjecenih stranica na SC. Slazem se sa Vasim mišljenjem da je trebalo pored srpskih porodica obraditi i sve ostale u prvom redu muslimanske i hrvatske porodice,kao sto je nekada uradio ucenik Jovana Cvijica,Jevto Dedijer. Ali danas to nije moguće da ne nabrajam razloge,nadam se da će uskoro doći vrijeme da se to uradi i da se stvori konacna i potpuna etnicka slika Hercegovine. Ako mi vrijeme dozvoli ja ću uraditi jednu VEB stranicu svega ovoga sto je napisano do sada na ovu temu,naime ja u rukopisu imam sistematizovan materijal samo ga treba srediti za objavljivanje. Ova tehnika mi bas ne lezi najbolje i stvara mi dodatne probleme u radu,ali posto imam dosta slobodnog vremena nekako izlazim sa svim problemima na kraj.
Koliko vidim Vi ija smo rasli u istim uslovim i vaspitavani smo na istim uzorima.Gledao sam Vas rad o porodici BUHA i dobro je uradjen
nešto slično namjeravam i ja u raditi o porodici LAKETA.Jedan od razloga moga pisanja su prvenstveno nasi ljudi koji su razasuti po
bijelom svijetu daleko od zavicaja i rodnog kraja i njima želim pruziti neke informacije o njihovim porodicama,sto su oni sa odusevljem prihvatili. Meni u radu svojim pismima pomazu mnogi nasi
citaoci koji se javljaju na ovim stranicama sa svojim radovima. Ja ću
iskoristiti priliku da se zahvalim nasem hercegovcu bratu IGORU,nasem
VELIKOM KNEZU IGORU i svima ostalim,nadam se da se oni neće naljutiti.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa

jovana888 (ucenica) - 13. maj 2006. u 16.02 (registrovani član)

Moliim vas ako mozete da mi akzete nešto o poreklu prezimena Radivojčevic slave slavu sv.Jovana.Hitno mi je!Hvala unapred.

eda - 14. maj 2006. u 06.17 (registrovani član)

Dobila sam informaciju da je prezime BEKVALAC poreklom iz Hercegovine. Navodno su tri brata Bekvalca pod Carnojevicem dosli na sever Srbije. Imate li kakvu informaciju o tome prof. Laketa? Bila bih Vam zahvalna.

Jandre (student) - 14. maj 2006. u 07.01 (registrovani član)

Mozete li mi nešto više reci o poreklu prezimena Travica. Nastanjeni su u Dalmaciji, selo Ervenik kod Knina. Slava je sv.Jovan.

Gackali (radnik) - 14. maj 2006. u 16.38 (registrovani član)

Postovani gosp.Laketa,
interesuje me moje porijeklo i javljam vam se za pomoć.
Bosnjak sam,islamske vjeroispovijesti,što se nadam da neće uticati na uskracivanje informacija,ako ih imate.
Prezivam se POSKOVIC(PoSHkoviCH) i zadnjih barem dvije stotine i pedeset godina smo živili u Gacku,Hercegovina.
1755 u popisu svrsenih kalfi(ucenika)terzijskog(krojackog)zanata u Mostaru spominje se Ahmed,sin Ismailov,POSKO(Poshko)iz Stoca krojac u Gacku.
Nema nas na spisku protjeranih muslimanskih porodica iz Herceg-Novog i okoline,niti iz Niksica.
Iz ovog popisa se vidi da smo porijeklom iz Stoca(što se niko iz naše porodice ne sjeca da je čuo od starijih) i da smo se prezivali Posko,a ne danasnje Poskovic.
U porodici je kruzila prica,doduse bez ikakvih dokaza,da zajedno sa Hasanbegovicima i Pasicima vucemo porijeklo od Osman-pase Kazanca-Bosnjaka koji navodno vuce porijeklo od pravoslavnih Papovica.
Da li možda vucemo porijeklo iz sela POSCENJE kod Zabljaka?
Sada nas ima u Italiji,Austriji,Turskoj,Australiji,USA,Kanada,Francuska,Belgija,UK,Portugal,Svedska,Danska,Njemacka...i Bog dragi samo zna.

BIVOM - 14. maj 2006. u 17.30 (registrovani član)

Osman Paša Kazanac vuče porijeklo od Papovića, ali za Poškoviće samo znam da jesu hercegovačka familija.
Možda profesor ili Igor imaju više informacija.

gumi007 - 15. maj 2006. u 12.57 (*.europronet.ba)

pozdrav svima

volio bih saznat porijeklo svoje porodice-Mirjanic.
znam da je moj pradeda rodom iz konjica a tu se gubi i svaki trag,pa me zanima odakle je moje porijeklo.
Ako nemo može da mi pomogne bio bi mu zahvalan.

Unaprijed hvala

mirog (svastar) - 19. maj 2006. u 12.38 (registrovani član)

Која племена (братства, родови) из Херцеговине односно Црне Горе славе Срђевдан?
Хвала унапред и пуно поздрава!

BXPC (majka) - 24. maj 2006. u 19.16 (registrovani član)

Pozdrav Profesoru i Igoru,

Znam da ste pretrpani našim molbama za informacije. I ja sam pitala za porijeklo moje familije koji se inače nalaze u Republiku Srpskoj. Jako malo znam o istoriju njihovu, pa bi Vas zamolila ako znate bilo šta, molim Vas napisite sam par recenica:

porodica Dojcinovic: slave svetog Luku 31.okt
porodica Skrobonja slave Jovandan

Unaprijed hvala.

BXPC (majka) - 24. maj 2006. u 19.18 (registrovani član)

Da, i porodica Saula, ne znam koja je slava.

canada61 - 25. maj 2006. u 12.02 (*.sympatico.ca)

Šta je sa poreklom prezimena Pantic?

Prof. Laketa - 27. maj 2006. u 18.19 (*.com.au)

Za „Gackali(radnik)”
Postovani gospodine Poskovic,
Nema uskracivanja informacija bilo kome,samo je problem sto ja bas uvijek nemam trazene informacije,samo pogledajte ova pisma koja su pisana poslije Vas pa evo sve do danas. Konkretno o Vasoj porodici
znam i čuo sam za nju jer sam ja živio i radio u Nevesinje a često sam
dolazio u Gacko u hotel „Metohiju” i upoznao njenu legendu konobaricu
„KOKU”.
Vase porodicno predanje da vodite porijeklo od porodice Pasic može biti tačno.Pasici vode porijeklo od porodice Papovic,koja starinom potice od porodice PREDOJEVIC,koja je zivjela u selu Prijevor kod Bilece.Prema porodicnom predanju neki njihov predak Nenoje pod pritiskom Turaka presao je u Cevo (C.Gora)i prezivali su se Ozrinic,a kada su dosli u selo Kazance u Gacko,prozvase se PAPOVIC. Drugo predanje veli da je neko Papovica cobance pobjeglo od kuce,otislo u Stambol, izucilo knjige i kao bogat covjek vratilo se u svoj stari kraj koga ovdje malo ko da ga je poznavao.Da bi potvrdio svoj identitet,poslao je po uze i kosijer,koji je sakrio u jedno obliznje suplje drvo i na taj način se legitimisao među svojim rodjacima, komsijama i saplemenicama.U znak sjecanja i zahvalnosti na stari kraj i svoje porijeklo podigao je crkvu i dzamiju u selu Kazanci,koje se su razdvojene jednim manjim brdom da se ne vide jedna od druge.Priznacete veoma mudro da se narod ne bi provocirao,već da se svako u miru moli svome Bogu.
Od Papovica vode porijeklo srpska porodica Parovic koja je iz sela
Lazarica dosla u selo Biograd kod Nevesinja i muslimanska porodica
PASIC iz Avtovca i Gacka. Zbog toga nije za odbaciti Vase porodicno
predanje da vodite porijeklo od porodice Pasic.

muconi78 - 28. maj 2006. u 05.24 (*.verat.net)

Svaka cast.Prije svega želim da vas sve pohvalim na ovako aktivnoj i korisnoj diskusiji.Dosta toga može se nauciti ovdje.
Naime, i ja sam Bosnjak i zanimam se porijeklom prezimena KOZICA (Z kao Zmija ne Ž., kao i C obično).Nisam siguran da će neko moći da mi pomogne ali eto, da probam...Meni bi bila korisna bilo kakva informacija o porijeklu prezimena Kozica.Najviše nas ima u Prijepolju, jedna je pretpostavka da smo došli iz Kozice kod Plevalja a druga negdje iz Hercegovine ili Dalmacije, što govori i sam naziv.Do danas nas ima više od 7-8 generacija i vjerovatno smo ovdje još od prve polovine XIX vijeka.Ne znam kako i odakle?Interesuje me bilo kakva korisna informacija o mom prezimenu, bilo kakav detalj.Znam da sam negdje davno gledajući TV prošitao ime pop Pavle Kozica kod Knina negdje, vjerovatno smo primili Islam negdje davno, kad i gdje ne znam.Ima nas u Sarajevu, ali su oni većina porijeklom sa ovih prostora, zatim Busovači(BIH), u Hrvatskoj.Neko kaže da KOZICA ima i u okolini Mostara?Volio bih ako bi uveženi profesor Laketa mogao nešto više reći o porijeklu.

Srdacan pozdrav za sve učesnike teme.

Gackali (radnik) - 29. maj 2006. u 11.33 (registrovani član)

Profesore Laketa,
najljepse Vam se zahvaljujem na vasem odgovoru i ulozenom trudu.
Zahvalni
M.Poskovic

999999999 - 29. maj 2006. u 13.04 (*.rr.com)

profesore Laketa, imate li kakve informacije o nastanku prezimena moje familije (Dzeletovic), koja je porijeklom iz potopljene Cepelice (Bileca)?
hvala.
koPoB
2009-10-11 09:18 PM
Prof. Laketa - 29. maj 2006. u 20.27 (*.com.au)

Za„muconi 78” što se tiče porodice KOZICA mogu reći da u blizini Stoca u Hercegovini situirano je selo Kozice dobilo ime po istoimenoj porodica
koja je tu nekada zivjela.Tokom vremena i seoba stanovnistvo se selilo na sve strane.Pošto se ovaj lokalitet nalazi blizu rijeke Bune poznato je da se sa ovog prostora kretalo u mnogobrojne seobe.Nije iskljuceno da su se Vasi predci ukljucili u neku od seoba.Postoji porodica KOZIC kod
Ljubinja i porodica Kozica u Drnisu kod Knina.

Prof. Laketa - 30. maj 2006. u 05.20 (*.com.au)

Za „9 devetki”
DZELETOVIC,su stara srpska porodica iz sela Cepelica(selo sada pod lezi pod vodama akumulacije Bileckog jezera)kod Bilece. Prema porodicnom predanju Dzeletovici su dosli sa Kosova u selo Petrovice na Banjanima. Sa Banjana dolaze u selo Cepelicu,ima ih sirom Hercegovine,bivše YU i rasijanju od Amerike do Australije.Slave slavu Sv.Jovana Krstitelja.

komnenovic - 31. maj 2006. u 04.13 (213.147.*)

Da li netko ima više podataka o banu Pilatu?
Prema predaji, bio je oženjen sestrom Ive Crnojevića. Njegov(njihov) sin, bajraktar Komnen, je rodonačelnik Komnenovića(Komlenovića-Komnennića). Da li negdje postoji više podataka o tome?
Hvala

rddeura - 31. maj 2006. u 15.50 (*.ptt.yu)

Hoću da dam još nešto podataka o Deurama.To je retko prezime, ali ga ipak ima u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, USA, Nemackoj, Italiji,ali i u Australiji, Japanu, Tajvanu, Koreji, Pakistanu... Po nekoj prici, Deure su se naselile pre B. Grahova, u Stankovcima (selo kod Sibenika), a potom u B. Grahovu,a deo u okolini Mrkonjic Grada. Mostarski casopis takođe pominje Deure - umetnicki rad jednog starog stita.
To prezime se spominje i kod Vlaha.Kad je reč o istoriji Krajine, posebno B. Petrovca, izgleda da je tu bilo pleme Deura, koje navodno spominje rimski istoricar Plinije. Toliko za sada, a ako nekog interesuje sve do sada prikupljene podatke o Deurama spreman sam ponuditi zainteresovanom prezimenjaku. R.D.Deura, Novi Sad

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.31 (registrovani član)

malba - 31. maj 2006. u 17.36 (*.neobee.net)

Profesore Laketa, znam da sam vam već jednom postavljao pitanje ali niste imali informacije za mene, pa vam se sad obracam još jednom. Nadam se da ćete sada moći da mi odgovorite i time mi pomoći da saznam nešto više o prezimenu Simic (S kao stolica, a ne Sh kao Shabac). Gore u tekstu koji ste napisali vi i gospodin Igor videla sam da potice od porodice Malesevic, ali vas molim da mi kazete nešto detaljnije o tom prezimenu ako znate. Slava je Sv. Ignjatije, i živeli su u Mostaru i okolini Mostara, a sada u Novom Sadu i svuda po svetu, USA, Australija, Kanada... Hvala vam unapred i iskreno se nadam da ćete mi odgovoriti.

zecurica - 31. maj 2006. u 17.53 (registrovani član)

prof.Laketa da li negdje ima nešto o prezimenu Petruljevic.
vrlo vrlo rijetko prezime.zivjeli u bosanskoj posavini,slava sv. djordje.nazalost vise ništa ne znam.
ako i vi neznate mozete li dati informaciju gdje bi se moglo obratiti.
unaprijed zahvalan na bilo kakvoj informaciji.

Prof. Laketa - 31. maj 2006. u 22.22 (*.com.au)

Za „malba” SIMIC,poticu od MALESEVACA (ne od Malesevica)iz sela Maline koje je dobilo ime po Males Vojvodi koji je bio rodonacelnik porodice. U istorijskim izvorima se pominju 1374 godine.Zivjeli su na dosta velikom prostoru od sela Ljubomira do planine Volujaka u Hercegovini.Tokom vremena razrodili se i raselili se na vise strana.Prvi i najstariji podatak o porodici SIMIC,ja sam naso kod Save Nakicenovica u knjizi
„Boka” gdje se oni pominju među mnogim srpskim porodicama koje su dosle iz Hercegovone u Boku poslije oslobodjenja od Turaka.Simica kao sto ste rekli ima da žive na vise mjesta:Mostar,Kalinovik,Vares,Bijeljina itd.
Slave slavu Sv.Ignjatija.

donibrasko1 - 1. juni 2006. u 17.25 (registrovani član)

Zamolio bi vas Prof.Laketa,ako znate nešto oprezimenu Tubin. Inače prezime je sa Banije Krsna Slava Sv.Vartolome i Vardava.

... - 1. juni 2006. u 20.07 (*.carnet.hr)

profesore molim vas da mi kažete nešto o prezimenu PECIKOZIĆ, slava im je vračevi

Komnenović - 3. juni 2006. u 06.21 (*.iskon.hr)

Prof.Laketa, da li mi možete pomoći sa par informacija.
Moja porodica se sve do kraja 19 vijeka prezivala Komnenović, i krajem 17/početkom 18 vijeka su se iz tadašnje Stare Hercegovine preselili u okolinu Kragujevca. Slave Durđic( vjerojanto su vremenom počeli slaviti preslavu umjesto slave Sv.Đorđa)
Da li imate više podataka o porodici Komnenović?
Prema istoričaru Božidaru Kljajeviću,Komnenovići potječu od Komnena Bajice, koji je opet potomak jednog od braće Pavla Orlovića, koji su se u Staru Hercegovinu preselili poslije Kosovske bitke.
S druge strane , imam podatak da je rodonačelnik Komennovića , Komnen, bio sin bana Pilata i sestre Iva Crnojevića.
Da li Vi imate više podataka o tome?
Hvala

SATRIANI (ekonomista) - 4. juni 2006. u 17.26 (registrovani član)

POŠTOVANI PROFESORE!
PREZIVAM SE ZEČAR.
MOJA PORODICE SE 1946.GOD. DOSELILA U VOJVODINU IZ TREBINJA, TAČNIJE IZ MESTA ŠČENICA U OPŠTINI LJUBOMIR.JEDAN DEO PORODICE SE JOŠ RANIJE PRED II SVETSKI RAT ODSELIO NA KOSOVO, JEDAN DEO FAMILIJE ŽIVI U OKOLINI GORNJEG MILANOVCA,A DRUGI, KOME PRIPADAM I JA, U ZRENJANINU ,TAKO DA TRENUTNO U HERCEGOVINI NEMA NIKOG SA NAŠIM PREZIMENOM.IZ NAŠEG RODOSLOVA ZNAM DA POTIČEMO OD NEKOG OSTOJE ZAČARA, KOJI JE ŽIVEO NEGDE OKO 1700.GOD. BUDUĆI DA SMO RELATIVNO MALA PORODICA( GOTOVO DA ZNAM SVE O SVAKOM ZEČARU KOJI ŽIVI OVDE ILI U SVETU),JA BIH VAS PITAO DA LI ZNATE Nešto O NAŠOJ PORODICI, OD KOGA VODIMO POREKLO I DA LI SMO UVEK ŽIVELI U HERCEGOVINI.
SRDAČAN POZDRAV!

asdfghjkl (agronom) - 5. juni 2006. u 04.35 (registrovani član)

ZA KOMNENOVIC!
Pomaze Bog.Javljam se sa dalekog Novog Zelanda,gde samo jedini Komnenovici,ja,moja žena i dvoje dece(treće je na putu).Rodom sam iz Vojvode Stepe,sela u Banatu osnovanog posle Prvog Svetskog rata od strane Solunskih dobrovoljaca,kojima je novonastala kraljevina dodelila zemlju.U Vojvodu Stepu su se doselila dvojica Komnenovica - moj djed Mijo i rodjak Risto oba iz sela Galicici u Popovom Polju.Mijina žena Andjelija,a moja baba,je od Kudusa iz Poljica,dok je Ristina žena Milica iz Cvaljine od Gasica.Svi su pokojni,Bog da im dusu prosti.
Pre vise od 20 godina,jedan od naših Komnenovica uzeo je sebi u zadatak da ispita naše poreklo,tj. poreklo Komnenovica,nas koji se znamo između sebe i zovemo rodjacima i koji slavimo Svetog Arhandjela Mihajla,a živimo u Vojvoda Stepi,Beogradu,Trebinju,Kikindi i još po negde.Sto zbog starosti,sto zbog oskudnosti u istorijskoj gradji i nesredjenosti arhiva,sto zbog svega sto nam se desilo devedesetih godina prošlog veka,svoje istrazivanje nije zaokruzio,ali ono do čega je dosao je interesantno.
Komnenovici su stara srpska plemicka porodica poreklom sa Gornjeg Tupana - Banjani.U tom kraju su podigli i crkvu Svetog Jovana Krstitelja koja je se i danas tamo nalazi,i pod zastitom države je kao Istorijski spomenik(koja će ga država sada „stititi” i od koga ne znam).Na svecanosti povodom obnavljanja hrama 15.10.1989 godine profesor Gojko M. Kilibarda iz Niksica je odrzao govor u kome se pominje vise legendi o nastanku bratstva Komnenovic i za sve njih je zajednicko jedno - plemicko poreklo dobijeno macem,o cemu svedoci i porodicni grb na kome vitez oklopnik na ridjem konju u jednoj ruci drzi sokola za lov,a drugom zateze dizgine konju koji se propinje i gazi zmiju(zmija je po heraldici tog vremena simbol neprijatelja Hrišćanstva).Grb je okviren ljiljanima a na vrhu je kruna kao znak visokog plemstva(po jednoj od legendi poreklo nam je od Balsica).Komnenovici su davali plemenske prvake i bili u posedu najboljih maceva u plemenu.
Krajem 18 veka dollazi do velikog bekstva Komnenovica iz Banjana.Razlog,po jednoj od prica,je da su Komnenovici napoli jedan turski karavan i pobili neke Turke.Turci posalju odmazdu koju Komnenovici docekaju i „pokomadaju” ali u bitci i sami puno stradaju.Bezeci od vece turske odmazde,napustise domove u koje se kasnije uselise Kilibarde i Erakovici.Moj rodjak je kasnije uradio stablo potomaka Stanka Komnenovica,jednog od tri brata koji dolaze u Hercegovinu u Velicane... i prica ide dalje.
Jedan od banjanskih potomaka je i kapetan Mirko Komnenovic iz Herceg Novog koji je zavestao svoju kucu gradu i koja je sada mislim muzej grada Herceg Novog.
Nadam se da sam ovm mojom pricom resio neke nedoumice,a ako ima Komnenovica koji ovo čitaju a znaju po nešto - neka se jave.

za Komennović - 5. juni 2006. u 05.10 (213.147.*)

Što se tiče porodice Komenenović, ja sam dobio neke podatke :
Komnenići/Komnenovići je bratstvo u Oputnoj Rudini.
Porijeklom su od bana Pilata, pa spadaju u grupu bratstava plemena Pilatovci . Naravno da su se iz ovih bratstava razvile familije koje danas ne nose više ova prezimena, i razasuti su svuda po ex YU.

Postoji više predanja kako su se prozvali Komnenovići, pa evo jednog:
ono potiče od Komnena barjaktara, sina bana Pilata. Ban Pilat inače je bio oženjen sestrom Iva Crnojevića, a navodno su se zbog nje zavadili Pilatovci i Crnojevići, te je dosta Pilatovaca tada izginulo.

Žive u selima Pilatovci i Miruše. Slave Đurđevdan.

Valja naglasiti da je iz bratstva Komnenovića potekao i najveći fizičar Nikola Tesla.

Također postoje i Komnenovići-Maglajevići. Dobili su sufiks Maglajevići jer su iselili iz Rudina u Maglaj. Međutim nejasno je da li su to Komnenovići od Pilata jer slave Jovanjdan.

Također je historičar Božidar Kljajević, istražujući porijeklo N. Tesle,došao do slijedećih podataka:

Citiram:
- Tesle vode poreklo od Hercegovačkog bratstva Komnenovića, koji su se iz sela Čarađa u Goliji vremenom raselili po Hercegovini. Jedan deo porodice je otišao u Zetu, a potom ka Gruži, a drugi u Liku i odatle u Bosansku krajinu
-Bratstvo Komnenovića je u Banjanima jedno od najstarijih, a potiču od Komnena Bajice. A sam Komnen je predak starih Orlovića iz Ibarskog Kolašina, tako da su Tesle u stvari potomci braće Pavla Orlovića, kneževog barjaktara koji je poginuo na Kosovu
Za grb KOmnenovića, naišao sam i ja na taj grb sa konjanikom, koji na ruci ima sokola i gazi zmiju, samo ne znam iz kojeg perioda potječe taj grb i da li se odnosi na cijelo bratstvo.
Zanimljivo je da se u službenim dokumentima iz Boke Kotorske s početka 19 vijeka, uz Komnenoviće koriste i titula konte ( conte) koja se u doba Mletačke Republike u Veneciji davala starim plemićkim porodicama iz „kolonijalnih” dijelova mletačke republike.

koPoB
2009-10-11 09:18 PM
Prof. Laketa - 5. juni 2006. u 05.44 (*.com.au)

Za Komnenica:Evo vidite kako su nasi citaoci saradnici vrijedni u iznosenju svojih priloga o pojedinim porodicama,konkretno u ovom slučaju o porodici Komnenic (Komlenic,Komnenovic)tako nešto da postignem to sam kod Vas oduvijek želio i to je jedan od razloga moga pisanja i javljanja na ovim stranicama.
KOMNENICI,poticu iz bratstva PILATOVACA u Oputnoj Rudini kod Bilece,ime
dobili po banu Pilatu koji je rodonacelnik Pilatovaca.Rod sa svim porodicama koje poticu od Pilatovaca, a to su„Grubacic,Sutonja,Sikimic,
Doder (Doderovic)Beat,Pusara,Sekara,Radovanovic,Kukic itd. Komnenovice pominje Sava Nakicenovic u svome djelu”Boka„Bgd.1913 godine i veli da su
iz Hercegovine doselili u Boku poslije oslobodjenja od turske vlasti.
Slave slavu Djurdjic kao vecina Pilatovaca.
Za porodicu ZECAR da budem iskren prvi put čujem,iz Vaseg pisma vidim da je veoma rijetka i malobrojna.U Vasem javljanju mogli ste reci koju slavu slavite? Takvih rijetkih porodica kao sto je Vasa ima dosta i trebalo bi ih ispitati,istraziti i sacuvati od zaborava.Nadam se da će nasi vrijedni i agilni citaoci priskociti i Vama i nama u pomoć.

Seeker - 5. juni 2006. u 15.26 (*.neobee.net)

Poštovani profesore,
čini mi se da Vam je promaklo pitanje u vezi prezimena ČIHORIĆ. Stoga ga ponavljam. Bilo šta o poreklu prezimena bi mi značilo. Krsna slava je Sv.Nikola. Selo u Popovom Polju je Čvaljina, mada postoji groblje u selu Veličanima gde su Čihorići sahranjivani negde do XVII-XVIII veka.
Unapred zahvalan

Prof. Laketa - 5. juni 2006. u 23.49 (*.com.au)

Za ”Seeker„ CIHORIC,su stara srpska humsko-trebinjska vlastela iz Popova polja iz sela Cvaljina. U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva
prvi put se pominje 1380-1390 godine,neki Dabiziv Cihorc,koji odgovara dubrovcanima da ne može da placa stetu koju od njega traže.
U fojnickom grbovniku (14-16 vijek)gdje se nalaze grbovi mnogih srednjovjekovnih srpskih porodica nalazi se i grb porodice CIHORIC.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.33 (registrovani član)

za Komnenović - 6. juni 2006. u 01.14 (*.iskon.hr)

Što se tiče porodice/bratskta Komnenović, zanimljivi su podaci do kojih je došao historičar Božidar Kljajević, proučavajući porijeklo N.Tesle:
Po njemu,bratstvo Komnenovića je u Banjanima jedno od najstarijih, a potiču od Komnena Bajice. A Komnen je od starih Orlovića iz Ibarskog Kolašina. Također objašnjava kao su Orlovići stigli do tih krajeva.

Braća Pavla Orlovića, Milija i Martin, posle kosovske bitke krenuli su sa majkom i nešto pokretne imovine put Dubrovnika. Na putu su se zaustavili u selu Vratkovići u Hercegovini i tu se Milija zagledao u kćerku kneza Vratka. Ubrzo je postao knežev zet, a Martin i majka su nastavili za Dubrovnik. Tamo su živeli nekoliko godina, ali su se, na Milijin poziv, vratili da žive kod njega u Čarađi
Izgleda da se o porodici Komnenović može naći dosta podataka, na oko ratličitih, ali ih samo treba smjestiti u pravilni vremenski slijed.
Važan je podatak da se na kraju svi ti podaci odnose na bratstvo koje je zemljopisno smješteno na istom mjestu- Stara Hercegovina, i mada ima razlike u točnim imenima mjesta, ipak se tu radi samo o par kilometara razlike.
Zanimalo bi me doći do točnijih podataka o Orlovićima, također o knezu Vratku i Komnenu Bajici.
Kroz neke povijesne knjige, jedini knez Vratko na kojeg nailazim , je potomak pobočne linije Nemanjića, koji su vladali/upravljali Dukljom-dakle i Starom Hercegovinom.

drjelena (student) - 6. juni 2006. u 19.08 (registrovani član)

Zanima me nešto više o prezimenu DRAGOVIC.
Procitala sam jedan komentar kako DRAGOVICI slave Djurdjevdan,a ja
slavim Svetog Jovana. Moji su iz Nevesinja,koliko sam uspela da saznam
poticu iz Danilovgrada. hvala unapred

Prof. Laketa - 6. juni 2006. u 21.47 (*.com.au)

Za ”drjelena„ ja sam o porodici Dragovic pisao na vrhu rada pod br.1o.
drugi dio pa to pogledajte. Ti Dragovicio iz sela Udreznja slave Djurdjev dan i oni su najstarija porodica Dragovic na tlu Hercegovine.
Nije iskljuceno da Vasa porodica vodi porijeklo od njih,samo sto su tokom vremena promijenili krsnu slavu i mjesto stanovanja.Poznato mi je da Dragovica ima u selu Biograd kod Nevesinja koji slave Sv.Jovana a Vi vodite porijeklo od njih.Kada su oni i odakle su dosli u Biograd to ja ne mogu sigurno reci,moracete to istraziti Vi sami.Dragovica ima u Dalmaciji oko Kistanja i oni slave Sv.Nikolu.

Bogdanić - 8. juni 2006. u 06.11 (*.t-com.hr)

Da li netko zna nešto o prezimenu Bogdanić?

ZA KOMNENOVIC - 8. juni 2006. u 06.28 (*.t-com.hr)

Pratim ovaj forum i nailazim na dosta interesantnih podataka. Moj otac i ja iz hobija smo dosta proučavali povijest Konavala, Hercegovine i CG.
Za Komennoviće imam jedan interesantan podatak:
Vojvoda Komnen, po kome su oni dobili prezime, bio je vojvoda u Baru 1438-1440 , a zatim se spominje i u Zeti.
Rodom je od Balšića - koji su opet porijeklom od slaveniziranih Vlaha sa brdskih predjela Gornje Zete ( oko tadašnjeg Onogošta)-odatle veze Komnenovića sa Pilatovcima, koje i Jiriček spominje kao Wlachi Pilatusi (Vlasi Pilatovci ili iz Pilatovaca.
Balšići su se vojničkim zaslugama podigli jako brzo u visoko srpsko plemstvo.
O toj vezi Komennovića sa Balšama govori i deveterokraka kruna ( znak pripadnosti visokog grofovskog plemstva),kao i ljiljani koji ukazuju na vezu sa albanskom obitelji Thopija, sa kojima su Balšići bili vezani višestrukim ženidbenim vezama.

Nadam se da sam pomogao Komnenovićima u sređivanju njihovog rodoslovlja.

Srdačan pozdrav

SATRIANI (ekonomista) - 8. juni 2006. u 19.25 (registrovani član)

POŠTOVANI PROF. LAKETA

Porodica ZEČAR je,kao što rekoh, došla iz mjesta ŠĆENICA (opština Ljubomir, kod Trebinja),i naselila se jednim djelom u Zrenjaninu,(odnosno mjestu Klek naseljenom uglavnom Trebinjcima, odakle su inače i čuveni sportisti braća Grbić i Dejan Bodiroga), zatim jednim djelom u Gornjem Milanovcu,kao i na Kosovu, a ima nas sa nekoliko familija i u Beogradu... Prvi su iz Hercegovine, uoči rata, otišli braća Milan i Todor Zečar, i naselili se u selo Retkoce kod Uroševca na Kosovu, gdje su i osnovali porodice.Todor se kasnije preselio u Gornji Milanovac, a Milan se priključio partizanskom odredu gdje je u borbi protiv Bugara, prilikom prelaska Bregalnice, i poginuo 1944.god. Sahranjen je na groblju u Uroševcu gdje mu je postavljena bista.Proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.Jedan broj preduzeća na Kosovu i dalje nosi njegovo ime, a takođe i jedan broj ulica(jedna čak i u Beogradu).
Posle II Sv. rata, tačnije 1946 jedan deo porodice kolonizira u Banat,tačnije u selo Klek sa ostalim Trebinjcima, a drugi deo odlazi da živi u Sarajevo, odnosno Beograd...Sada nas trenutno ima širom svijeta,počev od Norveške, Njujorka, pa čak nas ima i u Varaždinu u Hrvatskoj,na žalost.Kažem to zbog toga što se bojim da će taj deo familije u bliskoj budućnosti zaboraviti svoje pravoslavne korjene i primiti katoličanstvo, pa bi tako bilo i Zečara katolika. Inače naša porodica slavi Sv.Arhangela Mihaila ( ARANĐELOV DAN).
Treba reći da su u selu Šćenica(koje broji inače nekoliko kuća)pored porodice Zečar živele još i porodice ĆUK, ATELJEVIĆ,SUŠIĆ,POPOVAC i DŽOMBA koje su se takođe doselile u Klek,tako da u selu nije ostao gotovo niko.Iz sela Ugarci nedaleko od Šćenice doselila se porodica DURSUN; iz sela Pijavice,takođe u Ljubomiru, doselila se u Klek porodica VIDAČIĆ;iz sela Domaševa porodice ZOTOVIĆ,KIJAC,ĆAPIN i LEČIĆ;Iz mjesta Vrpolje, koje takođe pripada opštini Ljubomir, porodice MILJANOVIĆ,MILINIĆ,IVANKOVIĆ,BERDOVIĆ,ČEČUR.
Inače što se tiče drugih Trebinjskih sela koja ne pripadaju Ljubomiru, kod nas, u Klek ,su se doselile sa Zubaca porodice MIĆANOVIĆ,MILOJEVIĆ,RATKOVIĆ,VUČUREVIĆ,VUKALOVIĆ,TICA,SPAJIĆ,SREDANOVIĆ,ĆURIĆ,PIŠTINJAT,VICO; Porodica MUMALO doselila se iz mjesta Vladušići; Porodica ŠKORIĆ iz mjesta Bančići; Porodica GRKAVAC iz mjesta Grkavci;Porodica BODIROGA iz mjesta Bodiroge; Porodica GOJŠINA iz mjesta Gojšine; Porodica ŠIŠKOVIĆ iz mjesta Grbeši; Porodica ŠĆEPANOVIĆ iz sela Kovačini; Porodica NINKOVIĆ iz Necvijeća; Porodica TASOVAC iz Trebijova; Porodica SKULIĆ iz Čičeva; Porodice ČEROVIĆ i AĆIMOVIĆ iz Brove; Porodica BOKIĆ iz Krtine; Porodica ORO iz Veličana; Porodica PETROVIĆ(Deo familije čuvenog košarkaša Dražena Petrovića) iz Zagore; Porodica VRTIKAPA iz sela Ivice(Ljubinje);Porodica KAPOR iz Milovića; Porodica MILIĆEVIĆ iz mjesta Šobadine(Bileća).
Takođe za jedan deo doseljenih porodica ne znam tačno ime sela, ali znam pouzdano da su iz okoline Trebinja.To su porodice:
BAJAT,BERAK,BUBALO,BOBOT,BAŠIĆ,GRUBAČ,GRČE,GALEB,VLATKOVIĆ,VUČETIĆ,VUKANOVIĆ,
VUKOTIĆ,VUKOVIĆ,VUKO JE,VULEŠEVIĆ,TARANA,TANASIJEVIĆ,DELIĆ,DENDA,ČUČAGA,ILIĆ,
ĐAJIĆ,LUGONJA,KLIMOVIĆ,KNEŽEVIĆ,KISIĆ,KOLAK,KUJA IĆ,KOJOVIĆ,JANJIĆ,MURIŠIĆ,
MIJANOVIĆ,PAPIĆ,PETKOVIĆ,PIKULA,POROBIĆ,PRIBIŠIĆ,PROVIDŽALO,RADIĆ,RUŽIĆ,SALA TIĆ,SLIJEPČEVIĆ,
ŠEGRT,ŽUŽA.
Nadam se da će vam ove informacije profesore biti od pomoći, kao i svim drugim posetiocima sajta.
SRDAČAN POZDRAV VAMA I SVIM HERCEGOVCIMA ,MA GDJE BILI ! ”
koPoB
2009-10-11 09:19 PM
Prof. Laketa - 8. juni 2006. u 21.18 (*.com.au)

Veloko hvala gospodine pod sifrom„Satriani(ekonomista)”!Odavno nismo dobili opsirnije i sadrzajnije pismo o porodicama iz Ljubomira kod Trebinja i okoline.Nadam se da će prvenstveno koristiti našim citaocima koji žive sirom svijeta a i meni jer za neke porodice nisam znao da postoje ali zahvaljujuci Vama vrijednim citaocima mnogo
toga interesantnog saznace se na na stranicama SC o pojedinim srpskim
porodicama. Ja još jednom pozivam sve citaoce i posjetioce SC da pišu o onim porodicama koje se još nisu pojavljivale na ovim stranicama. Skrecem paznju da se vodi racuna da se ne bi ponavljali.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

drjelena (student) - 9. juni 2006. u 06.59 (registrovani član)

dragovic

drjelena (student) - 9. juni 2006. u 07.10 (registrovani član)

Profesore Laketa,mnogo vam hvala na odgovoru. Ja sam amater u ovome i
nemojte mi zameriti na „glupim” pitanjima. Kako da istražim svoje poreklo?
Htela sam da odem u Nevesinje ili bilo gde drugo,pa pokusam da pronadjem nešto u crkvenim knjigama,ali nisam sigurna ni da je moj deda krsten,zbog komunista koji su vladali u to vreme.
Gde o tome mogu vise da saznam,iz kojih knjiga...?
moji roditelji imaju dosta prijatelja iz Hercegovine sa vasim prezimenom :)
hvala
jelena

zecurica - 10. juni 2006. u 06.22 (registrovani član)

ja se izvinjavam sto dosadjujem hercegovcima,ali to radim po drugi samo sa nadom da će mi neko dati nekakvu informaciju o porodici petruljevic slavi sv.djordja iz bosanske posavine.nazalost ne znam ništa vise.pozdrav svima i hvala na eventualnoj informaciji.

minja 85 - 14. juni 2006. u 23.32 (*.net.au)

Postovani profesore Laketa,
ako imate informacije o porodicama:ZUROVAC slava sv.Jovan i
BULUT slava sv.Nikola

s postovanjem

magrop (ekonomista) - 15. juni 2006. u 15.34 (registrovani član)

Postovani prof. Laketa
Mozete li mi reci nešto više o poreklu porodice Stajic iz jugovica kod Gacka...slave slavu Vrbica odnosno Lazareva subota...
Srdacan pozdrav!

JOKANE (junak) - 15. juni 2006. u 21.34 (registrovani član)

Zurovaci su poreklom iz okoline Niksica. Minje jel si ti Zurovac?

minja 85 - 16. juni 2006. u 00.38 (*.net.au)

Jokane,objašnjenje nije bas koje ja hoću, ali ti ipak hvala.Ja sam bila ZUROVAC.

JOKANE (junak) - 16. juni 2006. u 06.56 (registrovani član)

Jel si od oni oko Mostar?

domazet - 16. juni 2006. u 12.26 (*.comcast.net)

Pomoz Bog,

Ima li iko informacija o Domazetima, selo Vlahovici između Ljubinja i Stoca?

sinisa

minja 85 - 17. juni 2006. u 00.39 (*.net.au)

capljina

imaš005 (worker) - 18. juni 2006. u 06.59 (registrovani član)

pozdrav,interesujeme samo ako znaš ista odakle je Mastilovic familija, jer znam tipa koji tvrdi da su poreklom od sokolovica, jer mastilovina i sokolovina su jedna pored druge na isgorima , samo ocu da potvrdim dali ima tu nešto.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.34 (registrovani član)

Prof. Laketa - 18. juni 2006. u 07.09 (*.com.au)

Evo nekih odgovora na Vas pitanja :
ZUROVAC, su porijeklom iz Niksica,ima ih na sirem prostoru Hercegovine,Nevesinja,Mostara i rasijanju,slave Sv.Jovana.
BULUT,su doselili iz Konavla a odatle dosli u Korjenice i Prebilovce.Ima ih u rasejanju slave slavu Sv.Nikolu.
STAJIC,starinom poticu od KRIVOKAPICA-CUCA iz Kobilj Dola,kod Niksica slave slavu Sv.Lazara (Lazarevu subotu,Vrbicu)kao i sve porodice u Hercegovini koje svoje porijklo izvode od Krivokapica:Djogovic,Zerajic, Matovic,Milovic,Stajic,Sarenac.Stajica ima u selima Jugovicima i Slivljima(Gacko)u selu Grabovica,u Nevesinju i rasijanju.
DOMAZET,vode porijeklo od Kaludjerovica iz Bjelopavlica koji su presli na Padjene kod Bilece,pa u selo Omedjine kod Trebinja i u Fatnicko Polje
i Vlahovice(Ljubinje).Od Njih su Domazeti na Glasincu,Predolju kod Stoca
u Ulogu i Nedavicu(Borac,Nevesinje).Istog su porijekla Domazeti u Foci,
Drenici,Barajevu(Bgd)i Bijelom Polju kod Mostara.Slava im je ???.
Ti sa Vlahovica sto pitas mogao si reci koja ti je slava za početak.

ludaja - 19. juni 2006. u 19.44 (registrovani član)

>Meni je otac pricao da su 4 brata posle kosovske bitke ili kasnije naseli pustos iznad Bilece a po jednom od brace (Ivanko) su uzeli prezime Ivankovic.

Dao mi je tata kopiju genealogije (muska strana) za Miljanovice.
I mi takođe slavimo Joakim i Anu.
Navodno četiri brata (Borko, Miljan, Petko i Ivan) Ugrenovici pre XIV veka su dosli iz Onogosta. Moj deda je inače iz Trebinja.
To je sve sto znam.

sinisa domazet - 21. juni 2006. u 22.54 (*.comcast.net)

Dragi Profesore Laketa,

Hvala na odgovoru !

Slava Domazeta iz Vlahovica je Sv. Nikola.

Posle II sv. rata su preseljeni u Ravni Topolovac kod Zrenjanina.

U rodu su sa Kovacima verovatno iz istog kraja (Vlahovici) dok smo sa

familijom Colic (konkretno familija iz koje je i Zdravko Colic) u

visevekovnim kumovskim vezama. Inače moj stric je pominjao da nam je

poreklo od Ozrinica ali dalje informacija nemam...

askraba - 22. juni 2006. u 05.17 (*.com.au)

molimgospodina laketu.a i druge koji bi znali da mi napisu šta znaju o prezimenu askraba ili askrabic sa navodom nekih godina ,licnosti ili istoriskihdokumenata.
srdacan pozdrav a isvim askrabama /askrabicima/
v e l e m i r

TYYY - 22. juni 2006. u 08.49 (*.beobug.com)

HTFH

rajvoSa-ba (shupljiranje) - 24. juni 2006. u 14.02 (registrovani član)

Da li neko zna nešto o porijeklu prezimena KECMAN? Ima ih jako puno u krajini (RS), mene konkretno zanimaju Kecmani iz Bos Petrovca.Slave slavu Sv. Vartolomej i Varnava,24 jun.Moj djedo mi je pricao kako je davno neki pop Savulj/Savan dosao u okolinu danasnjeg B.Petrovca i tu se nastanio sa porodicom.Imao je 4 sina.Moj djed je znao imena svih njih , čak mi je nabrajao imena po liniji koja ide do njega u kojoj je on sedmi.Ja sam bila djete kad mi je to pricao u vise navrata, tad sam ih uspjela popamtiti , ali sad na zalost ne mogu da se sjetim svega.Znam ovo:1.Savulj/Savan,2.----,3.----,4.David,5.Savan,6.Mile,7.Milorad(moj djed).Takođe,u istom selu ima druga linija Kecmana koja nije u srodstvu sa ovima navedenim,jer se vjencavaju jedni sa drugima.Da su srodnici morali bi se bar nekad pokazati u porodu neka mentalna bolest.
Takođe sam čula da je jedan od Kecmana koji je davno emigrirao u USA, istrazivao porijeklo i po njegovoj teoriji porijeklo vuce od „Luzickih Srba” sa podrucja danasnjeg Berna u Svajcarskoj.Opet jedan drugi Kecman , je u istrazivanju dogurao u suprotnom smjeru,preko danasnje Rumunije do Indije.Objavio je knjigu u BL,u kojoj nije uspio da poreda pravilno žive potomke, pa se kod nekih ne zna ko je kome roditelj a ko kome dijete,kao i greške u godinama rođenja osoba koje su danas žive.Tako da mi on bas i ne djeluje nešto ubjedljivo sa svojim „pisanijem rodoslova”.Karakteristicno je za vecunu njih , da su jako svijetle kose i nebo plavih ociju,dok jedan manji dio je crne kose, tamnih ociju , i jako bijele puti.Recimo moj djed je bio iz ove druge „tamne” skupine, ali njegov otac je bio plav/plave oci, a majka crna kosa/tamne oci/jako svijetla put, sto je vjerovatno od nje naslijedio.
Da sjetih se još i ovo, ovaj prvi sto je istrazivao iz USA, navodi da je izvorno prezime KEC a da je kasnije dodato MAN. Sam Bog zna šta je tu istina.Ako neko nešto zna pa bio ljubazan da to i napise , naj ljepse mu se zahvaljujem, i ako vidim da se uglavnom polemise o Hercegovcakim plemenima :)))

Prof. Laketa - 24. juni 2006. u 15.44 (*.com.au)

Za „rajvoSa-ba”
Ovdje ne polemise samo Hercegovina već čitav svijet,sjeti se samo one
izreke na početku ovoga rada:„Hercegovina čitav svijet naseli,a sebe ne
raseli”. Ovo je po tome svjetska tema,prerasla je lokalne okvire i njoj se polemise od N.Zelanda do Kanade,smo Srbi tako rade i korjene svoje
traže sade. Nije loše znati. Ko si ? Šta si ? Ko su bili tvoji preci da
sutramo mogo reci svojoj djeci.
Sarajlija,hvala na pitanju i informacijama o porodici KECMAN. Ubrzo za
dan dva slijedi opsirnija informacija o Vasoj porodici i time će biti
dat odgovor na Vase pitanje i zadovoljena Vasa znatizelja i mnogih naših
citalaca koji su i ranije pitali za ovu uglednu srpsku porodicu sa prostora RS i BiH koja kao i mnoge druge porodice živi u rasijanju sirom
ovoga bijelog svijeta.
Srdacan pozdav svim citaocima SC i uzivajte u fudbalu,evo dok ja ovo pišem privodi se kraju prvo poluvrijeme utakmice Argentina Meksiko 1:1.
koPoB
2009-10-11 09:19 PM
koPoB - 30. septembar 2006. u 16.34 (registrovani član)

damjan555 - 26. juni 2006. u 07.26 (*.aol.com)

poreklo Piplica ,dali su ikad bili pravoslavni dolaze iz okoline Imotskog
Hvala i u napred zahvalanb Dusan

damjan555 - 26. juni 2006. u 07.45 (*.aol.com)

prof.Laketa ?
Poreklo Imena Piplica (okolina Imotskog)dali su ikada bili
Pravoslavni,pozdrav i duboko postovanje Dusan !!

dejovuk - 26. juni 2006. u 20.30 (*.teol.net)

Prezime VUKALOVIC znali ko porijeklo

pazin - 27. juni 2006. u 00.36 (124.128.*)

Pozdrav za prof.Laketu!
Nikad Vas ne pitah da li znate nešto o prijeklu mog prezimena-PAZIN?Ako znate nešto,Molim Vas,napisite!Hvala unaprijed!

Porijeklo - 28. juni 2006. u 11.57 (*.sympatico.ca)

Pozdrav profesoru Laketu.Svaka ti cast Srbine.

Pitam za porijeklo prezimena Trifunovic.

Ako znate bilo šta,hvala puno.

anovi (doktor) - 29. juni 2006. u 03.25 (registrovani član)

Vozdra!
Molim gospodina Laketu da mi da ako ima ikakvu informaciju o prezimenu Masic (s kao solja i c kao celav). Vode poreklo iz Bosne i slave slavu Svetog Savu i dan danas...
Srdacan pozdrav

mililili - 30. juni 2006. u 04.05 (registrovani član)

Mozete li mi reci nešto više o poreklu MOJSILOVICA iz okoline Uba.
Slave Nikoljdan.Unapred hvala.

homosapiens (student) - 2. juli 2006. u 09.55 (registrovani član)

Pozdrav Profesoru i svim ucesnicima diskusije. Zeljela bih da znam nešto više o prezimenu Ceranic. Moji su iz Kalinovika i slave Djurdjevdan. Moj stric mr.Risto Ceranic napisao je knjigu pod nazivom 'Genealogija Ceranica sa Oblja' ali nije precizirao odakle smo tačno dosli (Crna Gora naravno) i da li ima nekih porodica koje su možda promijenile prezime vremenom.
Hvala puno!

ZUBACKI VOJVODA - 7. juli 2006. u 19.46 (*.neobee.net)

PITANJE ZA UVAZENOG PROFESORA LAKETU:
DA LI ZNATE Nešto O PORIJEKLU PREZIMENA PAŽIN

Prof. laketa - 8. juli 2006. u 06.39 (*.com.au)

Poslije duzeg vremena i fudbala evo i mene da odgovorim na neka Vasa pitanja:„za rajvoSa-ba”najgora je olako obecana brzina.Ja Vama obecah
da ću napisati nešto više o porodici Kecman ali nikako ne mogu da dodjem
do knjige o toj porodici,valjda ću to odraditi do kraja ovog mjeseca.
Za porodicu PIPLICA nemam nikakvih podataka kao i za porodicu PAZIN.
Vukalovic, su bratstvo iz plemena Zubaca. Za Trifunovic,Masic i Mojsilovic nemam za sada nikakvih podataka.
CERANIC,poslije ubistva Smail-age Cengica 23.9.1840 godine,Turci su raselili Drobnjak.Prije toga su mnoge Srbe pobili i raselili u znak
odmazde za Smail-aginu smrt. Ceranici poticu od CEROVICA od Novice Cerovica koji je ubio Smail-agu i njegovu otsjecenu glavu,kao trofej svoje ratne sreće odnio na poklon vladici Petru II Petrovicu Njegosu.
Ceranica ima da žive u Popovu polju,Miholjacama (Gacko),Cadjar (Piva),
Niksic kao i Vasa porodica koja živi na Oblju i rasijanju. Vama su
srodne porodice Zelenovic i Cerovina i svi slave Djurdjevdan.

devica - 8. juli 2006. u 10.09 (*.eunet.yu)

Interesuje me porjeklo prezimena Dzakula koji slave krsnu slavu Sveti Nikola. Pozdrav

Prof. Laketa - 8. juli 2006. u 17.09 (*.com.au)

Za „devicu”,hvala na pozdravu,pozdrav tebi i svim citaocima SC od mene!
O Vasoj porodici Dzakula mogli ste nešto više reci:gdje živite,odakle poticete i tome slično? Rekoste da slavite Sv.Nikolu.Znam da Dzakula ima u Mojkovcu u C.Gori i to je sve za sada od mene.

devica - 8. juli 2006. u 19.49 (*.eunet.yu)

Opet u vezi prezimena Dzakulaa ,zivjeli smo na teritoriji R Hrvatske, do unazad 10 godinana Kordunu i Baniji slavimo Sv.Nikolu,dakle sa prostora smo Krajine,interesuje me još da mi kazete u vezi prezimena Jerosimic sa istih prostora koji slave SvArhangela Mihaila.

crno-belo - 9. juli 2006. u 11.00 (*.co.yu)

Случајно сам,сурфујући по Интернету,наишао на ову тему,и јако ме је заинтересовала. Замолио бих господина Лакету,ако може,да ми пружи нека сазнања о пореклу Павловића. С обзиром на то да је Павловић једно од најчешћих српских презимена,дајем и додатне податке. Моји Павловићи су из Љубовије,Србија,село Доња Љубовиђа.Славимо Светог Игњатија. Оно што ја знам,додуше незванично,је да водимо порекло из Херцеговине,или из Вишеграда,а да су нам се преци презивали Јаблановић.На подручје Љубовије Павловићи су дошли сигурно пре почетка 20.века а можда и доста раније,то заиста не знам. Велики поздрав,уз коментар да је ово што радите заиста племенит и хуман посао.
Све најбоље и унапред хвала!

Prof. Laketa - 10. juli 2006. u 16.34 (*.com.au)

Za„crno-belo”, hvala za pozdave i komplimente. Kaži prijateljima i poznanicima ako su u mogućnostima neka čitaju ovaj moj rad,ne radi mene
nego radi Vas koji još tragate za svojim porijeklom i korjenima.
PAVLOVIC,tvoja porodica je veoma stara srpska poridica sa prostora Hecegovine.U istorijskim izvorima prvi put se pominje neki PRIBIL PAVLOVIC iz Trebinja 1375 godine. Zatim pominju se Radoslav i Petar Pavlovic,kao knezovi i gospodari oblasti Konavala kod Dubrovnika.
Oni su bili vlasnici sve zemlje od Konavla preko Rudina Gacka i Istocne Bosne do rijeke Drine. Iz ove stare porodice poticu mnogi ali ne svi
Pavlovici.Pavlovici kao Petrovici,Jovanovici,Markovivici,Nikolici i još neke su najbrojnije srpske porodice.

uskok2 (buntovnik) - 11. juli 2006. u 08.37 (registrovani član)

Kecmani su se doselili oko 1620 godine iz Crne Gore u Unac, odakle su pobegli zbog krvarine. Predanje kaže da se tada doselio otac s tri sina: jedan je bio pop, jedan težak, a jedan čoban. Iz Unca su se raseljavali na mnogo strana pa su se jako razmnožili i stvorili jako bratstvo u Bjelajskom i Bravskom Polju oko Petrovca. Od ove njihove loze su se odmetnule porodice s novim porodičnim imenima kao što su Prošić( u Smoljani i Palanci), Dragić (Gornja Vođenica i Pučenik), Tubin (Rašinovac), Bakrač (Kapljuv i Bravsko), Cojić (Bravski Vaganac) i Nikić (Dževar i Bare) i oni već važe za posebne organke. Svi Kecmani i njihovi pomenuti ogranci slave Sv. Vartolomeja.

U Srednjoj Smoljani je Kecmana bilo oko 1920 godine 6 kuća, a u Okruglici jedna. Oni su se odselili iz Unca oko 1820 godine na Kapljuv, tu se zadržaše 10 godina, pa se onda naseliše u Smoljani.

U Krnjoj Jeli ih je bilo 5 kuća, tu su „odavno” i nezna se da li su se odcepili od onih Kecmana u Uncu ili u Driniću. Od ovih se naseli jedna kuća 1907 godine u Busijama.

Kecmana je oko 1920 godine bilo u Suvaji, u naselju Trnovac, kod Bosanskog Petrovca četiri kuće. Slave sv. Bartolomeja i „odavno su na tom mestu”. Od njih se odvojila jedna grana koja se naseli u Palanku u sanskoj regiji, a druga grana se naseli u Drinić.

U Drinić se Kecmani naseliše iz Unca iza podizanja Petrovačkog grada, ali svakako prije 1800-te godine. Tu ih je bilo oko 1920 godine 41 kuća. U gradu Petrovcu ih je bilo dve kuće s istom slavom i doselili su se tu iz Drinića oko 1890 godine. Također, u Kapljuv se iz Drinića naseli jedna kuća Kecmana oko 1820-1830. godine, a još dve kuće posle 1878. godine.

Bukovača - dve kuće u Budžaku, četiri na Avali, četiri u Podbukovači i jedna u Podđurinovači. Slave istu slavu kao i ostali Kecmani u okolini. Kecmani zvani Gagići su se naselili „davno” iz Unca, dok su drugi došli iz Drinića. Ovi Kecmani - Gagići spadaju u najstarije familije u Bukovači i tu su se doselili u vremenu od 1770 do 1780 godine. Tada je u Bukovači bilo svega tri kuće i to Kecman - Gagić, Ševo i Stupar. Iz Bukovače se odvoji jedna grana Kecmana oko 1830 godine i naseli se u Bjelajski Do gde ih je bilo oko 1925 godine 5 kuća dok ih je u Janjilu bilo 4 kuće.

prof.dr.ing.Vaso Vasojevic - 11. juli 2006. u 12.34 (*.t-ipconnect.de)

jeli „profesoere”,zašto bre lebetai pišete takve gluposti,kad je istina toliko bre jednostavna.
Pavlovici dolzi od PAVLE.koriste ga svi hrišćani,od Rusa preko Srba do Hrvata.
Jedino ako mozete lebati vasega da dokazeze da su hiljade i hiljade Pavlovica Rusa,Hrvta,Bugara,Slovaka...svi redom postali od nekog Pavlovica iz Gornje Mrdulje u ist.hercegovackoj vuko...ini.

Mozete li vi to „profesore” da potvrdite a da ne zacrvenite????

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.35 (registrovani član)

devica - 11. juli 2006. u 15.17 (*.eunet.yu)

Dragi profesore,možda sam malo dosadan,ali sam nestrpljiv pa se zbog toga izvinjavam.Dakle u vezi prezimena Dzakula ponavljam do rata u Hrvatskoj zivjeli smo na prostoru Republike Srpske Krajine na Kordunu selo Slavsko polje slavimo Svetog Nikolu Izvinjavam se i istovremeno zahvaljujem .Pozdrav.

rajvoSa-ba (shupljiranje) - 11. juli 2006. u 15.45 (registrovani član)

uskok2 (buntovnik) - 11. juli 2006. u 08.37 (registrovani član)
****
Hvala naj ljepsa za ove informacije.:))
Da li si ti Kecman, i ako jesi iz kog si mjesta? Možda smo i rodjaci:)))
Prof.Laketa, hvala i Vama na zelji da pomognete u pronalsku info. :)

100% - 11. juli 2006. u 16.28 (*.comcast.net)

Za ovu sablju od znanja,Vasa Vasojevica.
Pavlovici su stara plemicka porodica,koja vladase srpskim zemljama i dobro se zna sve o njoj ima puno pisanih stvari koje su ostale i koje svjedoce o ovoj porodici i profesor je dobro upratio kud se kretala i raseljavala ova porodica i koje su njeni potomci,naravno koristeci pisane dokumente.Toliko precizno kao da se koristio metodom izotopa ,sto naravno nije bio u mogućnosti ,možda i da se to ostvarilo za tebe sabljo nebi bilo relevantno.I ti bi i dalje stajao kod iste izrecene gluposti,jer i ne vidis da je svrha ove diskusije da utvrdi ko je ko i da razdvoji Pavlovice od Nepavlovica i Vasojevice od Nevasojevica.
KoPoB
2009-10-11 09:20 PM
uskok2 (buntovnik) - 11. juli 2006. u 19.59 (registrovani član)

Rajvo-sa-ba
Ne, nisam Kecman, pa čak nisam ni bio blizu njih. Međutim, našao sam još nešto zapisano: da Kecmani nisu direktno došli iz Crne Gore na Unac pa posle se razgranali nego su išli etapno. Najpre su pali pod Travnik i tu su se zadržali jedno vreme, zatim su odatle se naselili u Zmijanje i tek su onda odatle otišli za Unac.
Pounje
Za rodove (rod podrazumeva kuće iste krvi i prezimena, a žive u više sela, ili su ista krv, a različitih prezimena) Kecman, Prošić, Tubin se kaže da su većinom plavokosi i visoki. Imalo ih je u oblasti Pounja (oko 1920 godine) 65 kuća sa 6 prezimena i to: Kecmana 17 kuća u 7 naselja; Tubina 8 kuća u 2 naselja; Ćirića 13 kuća u 6 naselja; Jelača 12 kuća u 3 naselja; Dragića 3 kuće u 2 naselja i Prošića 12 kuća. Svi oni slave slavu sv. Vartolomeja i Varnavu i svi su potekli s Petrovačkog i Bjelajskog Polja.

U Krupi je bila tada jedna kuća Kecmana, Dragića 2 kuće; u selu Veliki Badić je bila 1 kuća Kecmana; u Podvranu 2 kuće; U Banjanima 1 kuća; U Dobroselu 8 kuća, u Mrazovcu 2 kuće i tamo su doselili s Bjelajskog Polja pre 1850 godine; u Pučeniku je bilo tada 2 kuće i oni su došli tamo iz Drinića pre 1878 (okupacije Bosne od Austrije).

Tubina je bilo u Dobroselu, slave sv. Vartolomeja, od roda su Kecmana i tu su se doselili od Rujiške gde je bilo 6 kuća Tubina.

Ćirići(slava sv. Vartolomej) - u Krupi je tada bila 1 kuća i tu su se doselili odmah iza okupacije Bosne (iza 1878. godine), U Matavažima 1 kuća; u Podvranu 5 kuća i Bijelom Brdu 3 kuće, u Ljusini 2 kuće, a doselili su se iz Velikog Radića oko 1840 godine i zvali su se tamo Kecmani.

Jelače (slava sv. Vartolomej) - Bijelo Brdo 7 kuća, Dobrenica 1 kuća i tu su došli od Petrovca nešto pre 1858 godine. U Lohovi je bilo 4 kuće Jelača - oni su se iselili nešto pre 1800 godine za Liku, a odatle u Lohovo.

Кемија - 12. juli 2006. u 08.56 (*.eunet.yu)

Замолио бих професора Лакету ако може да ми каже нешто више о породицама Медић и Сенћански. Крсна слава породице Сенћански је свети Никола, за порекло презимена се везују Сента и Сенћанска битка 1697. године, а као раније презиме се помиње презиме Константиновић.
Крсна слава породице Медић је свети Ђорђе, живе и има их још у местима Срб, Дољани и Доњи Лапац у Лици, а такође их има преко Уне у Босни под православном али и под исламском вером.

Унапред хвала

rajvoSa-ba (shupljiranje) - 12. juli 2006. u 16.39 (registrovani član)

Uskok , hvala još jednom.Moj djedo je iz Drinica i imamo kucu tamo.Evo jedan link na kom se može vidjeti Drinic danas.
http://www.drinic.rs.ba/

donibrasko1 - 12. juli 2006. u 20.02 (registrovani član)

Zahvaljujem Uskoku2 na datim informacijama. Dugo sam tražio ove podatke.Moje je prezime Tubin.

donibrasko1 - 12. juli 2006. u 20.05 (registrovani član)

Zamolio bi za još jednu informaciju,a to je ako nešto znate o prezimenu Nenadic Krsna Slava Sv.Djuradj prezime je sa Banije.
Hvala unapred

donibrasko1 - 12. juli 2006. u 20.08 (registrovani član)

Zamolio bi prof.Laketu ako zna nešto o prezimenu Milanko Krsna Slava Sv.Nikola prezime je iz Dalmacije.Hvala unapred.

uskok2 (buntovnik) - 13. juli 2006. u 18.53 (registrovani član)

Prezime Milanko se nalazi u Dalmaciji u mestima Muskovci, Medvidja, Karin Gornji kod Obrovca, Miranje kod Benkovca i Stikada kod Gracaca. Nazalost, sada je najveci deo njih, ako ne i svi rasuti po belom svetu. Milanci, sigurno kao i svi ostali na ovom podrucju poticu s Juga, tj, Hercegovine ili stare Crne Gore i njihov dolazak na ove prostore nije bio direktan nego etapan. Ja ono sto znam je da su Milanci najverovatnije naselili u Obrovacku opstinu iz Like u opstoj seobi Srba 1684 godine koju je predvodio Stojan Jankovic.Naime, u jesen 1683 godine Srbi s mletacke strane na celu s Stojanom Jankovicem i ostalim glavarima zauzese Obrovac i isterase Turke. Tada se povukose muslimani iz obrovackog kraja u Liku i dalje za Bosnu. Iza njih ostade pusta zemlja. Samo nekoliko muslimanskih porodica (kao sto su Berber i Mulin u Bilisanima)nije htelo da napusti svoja imanja te je ostalo i preslo u pravoslavnu veru. Ili bi bilo bolje reći da su se vratili svojim korenima koje su napustili njihovi dedovi.Da bi se popunila praznina i naselio ovaj kraj izvrsi Stojan Jankovic upad u Liku i premami veliki broj srpskih porodica i naseli ih oko Obrovca.Tada se naselise Muskovci, Bilisane, Zelengrad i Medvidja. Najverovatnije da su tada naselili i Milanci.
Inače prezime Milanko je najverovatnije skracenica od prezimena Milankovic. Ovakvo skracivanje prezimena je bilo dosta često u ovom kraju. Tako možemo pratiti da su oni s prezimenom Buljevic koji su odselili u Ravne Kotare skratili prezime u Bulj, Karanovici u Karan. U istom selu srećemo i skraceno prezime Gak koje je pre bilo Gakovic. Prezime Milankovic, isto pravoslavne vere, srećemo u Baljcima kod Drnisa. Ne znam tačno koju slavu slave.

donibrasko1 - 13. juli 2006. u 20.47 (registrovani član)

Zahvaljujem Uskoku2 na datim podacima za prezime Milanko.

uskok2 (buntovnik) - 13. juli 2006. u 21.50 (registrovani član)

donibrasko
Uskoro, možda i do kraja godine ćete imati priliku da poblize saznate vise o prezimenu Milanko. Naime, gospodin Aleksandar Backo iz Beograda
radi na jednoj knjizi gde će da obradi naseljavanje i poreklo stanovnistva obrovacke opstine i dakako u njoj prezime Milanko. On će to da uradi na jedan veoma strucan način. To je prvi put, koliko ja znam da će netko da obradi poreklo stanovnistva ovog kraja.

donibrasko1 - 13. juli 2006. u 23.24 (registrovani član)

Zahvaljujem Uskok2 na dodatnim informacijama i nadam se da ću doći do knjige. Nego iamam pitanje da li prezime Milanko u Bosanskom Novom ima kakve plemenske veze sa Milancima iz Obrovca.
Hvala na svima dosad dobivenim podacima.

uskok2 (buntovnik) - 14. juli 2006. u 00.45 (registrovani član)

Najverovatnije da ima. Ja sada nemam nekih podataka o toj vezi, ali ću da vidim uskoro. Jedan ogroman broj familija, pocevsi od Bravskog Polja pa preko Bjelajskog Polja, sanskog regiona, Gornjeg Pounja je potekao iz Like i severne Dalmacije, a koji su se opet naselili iz Hercegovine, Crne Gore i Raske. Ta selidba iz Like i Dalmacije je trajala od oslobodjenja Dalmacije i Like od Turaka pocevsi od oko 1700 godine pa do drugog svetskog rata. Kada bi se uzeo DNK rodova Bosanske krajine, Like i severne Dalmacije svatko bi nasao svoga rodjaka na drugoj strani. Isto tako su mnogi koji su iselili u Bosansku Krajinu iz Dalmacije i Like otisli dalje za svojom sudbinom i naselili se na Kordunu i Baniji ili se vracali nazad u Liku. Ja bih mogao da (kada imam vremena) da ubacujem neke rodove koji su se iselili na ove prostore iz Dalmacije. Mnogi su preseljenjem menjali prezimena da bi zavarali trag, ali slavu nisu menjali i slava je najznacajniji trag u istrazivanju.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.35 (registrovani član)

uskok2 (buntovnik) - 14. juli 2006. u 00.49 (registrovani član)

Zaboravih da napomenem da je i Zmijanje bilo veliki rasadnik i nepresusni izvor iseljavanja i naseljavanja Like i Dalmacije, a koji su se opet povracali i naseljavali B. Krajinu kada ona ostade pusta od Turcina.

Kemija - 14. juli 2006. u 04.23 (*.eunet.yu)

Замолио бих УСКОКА ако може да ми каже нешто више о породицама Медић и Сенћански. Крсна слава породице Сенћански је свети Никола, за порекло презимена се везују Сента и Сенћанска битка 1697. године, а као раније презиме се помиње презиме Константиновић.
Крсна слава породице Медић је свети Ђорђе, живе и има их још у местима Срб, Дољани и Доњи Лапац у Лици, а такође их има преко Уне у Босни под православном али и под исламском вером.

Унапред хвала

Prof. Laketa - 14. juli 2006. u 06.06 (*.com.au)

NENADIC,(Nenadich)su stara srpska porodica iz Popova polja kod Trebinja gdje se pominju u istorijskim izvorima 12.5.1328 godine,
kada je protiv brace NENADIC, Kudeljina i Marka podignuta u Dubrovniku
tuzba zbog nekog prestupa,vjerovatno pljacke dubrovackih trgovaca,koja
je bila česta pojava u Srednjem vijeku.Zbog toga je zasjedao mjesoviti
dubrovacko-srpski sud koji je sudio prestupnicima i obavezivao ih da
nadoknade stetu opljackanim trgovcima.
Ova hercegovacka vlastela NENADICI,često se u istorijskim izvorima pominju kao Popovljani,Trebinjci i Dubrovcani. Ova porodica je i danas
aktivna,ima ih u Hercegovini (Gacko)u Bosanskoj Krajini i rasijanju.
P.S. Pozdrav svim citaocima S.C. poseban pozdrav za našeg vrijednog saradnika pod sifrom „uskok2” koji je proširio naše vidike na prostore
Bosanske Krajine,Banije,Like i Dalmacije i obradjuje srpske porodice sa
tih prostora za koje ja nijesam imao bas mnogo valjanih podataka.
koPoB
2009-10-11 09:20 PM
compass - 14. juli 2006. u 12.11 (registrovani član)

Zamolio bi prof. Laketu i Uskoka2 ako zna nešto o prezimenu Krickovic.Krsna Slava Sv.Nikola prezime je iz Like.
Hvala unapred

uskok2 (buntovnik) - 14. juli 2006. u 13.33 (registrovani član)

Nenadića je do ovog srpskog zatiranja 1995 bilo u Štikovu između Drniša i Knina, u Drnišu i Kninu te u Dabru kod Vrlike. A kako je sav narod ovog kraja naseljen od Hercegovine verovatno su i oni jedan ogranak koji se odvojio do svoje matice i naselio ovamo. Odavde su se iseljavali pa tako je polovicom 19 veka živelo trojica braće Nenadića u „okolici Drniša” (najverovatnije u Štikovu) pa kako im je zemlja bila „pritijesna” podeliše se i dva brata se odseliše za Bosansku Krajinu. Slavili su sv. Đurđa. Kažu da su decu doneli u sepetima prilikom selenja. Najverovatnije da su se naselili u Grkovce u Livanjsko Polje, tamo su se zakućili i stvorili zadrugu u kojoj je polovinom 19. veka bilo 60 čeljadi. Tamo se izdele i jedan od njih se odseli u Kovačevce u Glamočko Polje, pa odatle se jedan ogranak naseli oko 1860 godine u Rudiće u blizini. Nenadića je iza prvog rata u Rudićima bilo 5 kuća , a u Kovačevcima 3 kuće.
Nenadića je bilo i u Dabru kod Peručkog jezera kod Vrlike i sada su u rasijanju. Slave sv. Nikolu. Ja ću pokušati da vidim vezu ili bolje reći da li su se Nenadići odselili upravo preko Bosanske Krajine za Baniju, a to je jako moguće.
Toliko za sada.

Trifunovic - 14. juli 2006. u 18.02 (*.sympatico.ca)

Hvala vam,profesore Laketa,trenutno nemate podataka za poreklo moje familije,hvala vam na vasem trudu i zalaganju.Ako nešto,bilo šta,dobijete,molim vas,objavite ovde,pratim ova vasa objašnjenja,za poreklo,mnogih drugih familija i porodica.Hvala vam puno,na vasem iskrenom zalaganju.

donibrasko1 - 14. juli 2006. u 20.50 (registrovani član)

Zahvaljujem na iskrenom zalaganju i trudu Prof.Laketi i Uskoku2 na datim informacijama za prezime Nenadic.

dzoni. - 14. juli 2006. u 23.13 (*.sympatico.ca)

Molim Profesora LAKETU da mi da neku informaciju o prezimenu VUKELIC(slava Djurdjevdan).
Unapred zahvalan

Prof. laketa - 15. juli 2006. u 08.07 (*.com.au)

Za sve NENADICE...za pogojnog Zlatana moga kolegu profesora„ stanite galije carske” iz Grkavaca i sina GAVRILA srdacan pozdrav !!!!!!!!!!!!!!

Duff - 15. juli 2006. u 17.48 (*.triera.net)

U svojim istrazivanjima prezimena hebrejskih porekla sam naisla i naisla na prezimena Ivekovitz, (Ivkovic)

bokiku (student) - 15. juli 2006. u 18.48 (registrovani član)

Postovani gospodine Laketa vole bi da saznam informacije o porodici Kulusic is Dabarskog polja sa krsnom slavom Sveti Nikola. Hvala u napred.

puricbb - 15. juli 2006. u 19.36 (*.beotel.net)

Od mojih starih sam čuo da se moja porodica Puric,koja slavi Arandjelovdan doselila iz Hercegovine u bajinobastanski kraj,molio bih ukoliko profesor može da mi napise nešto o mom poreklu. Nenad

vujicic - 16. juli 2006. u 06.46 (*.comindico.com)

Pitanje za uvazenog gospodina Laketu .Dali mi mozete dati neki podatak o porijeklu Vujicica koji trenutno žive na Romaniji selo Vukosavljevici .O tome nemam ama bas nikakav vjerodostojan podatak .Unaprijed zahvalan

veran66 - 17. juli 2006. u 01.32 (registrovani član)

Vidim da ovde ima vrsnih znalaca porekla porodica i familija. I ja sam svojevremeno hteo da otkrijem poreklo mojih predaka, ali nisam imao neki cvrsci trag.
Izvesna cinjenica je da se moj predak Ljubinko, sa 3 sina (Lazar, Andrija i Jakov) naselio u Macvi između 1804 i 1820 godine. Po predanju je dosao iz sela Glusci u Hercegovini. Nije sacuvana informacija o njegovom prezimenu a slava je Miholjdan.
Bio bih zahvalan za informacije:
1. Da li su u Hercegovini krajem 18 veka bila uobicajena imena Ljubinko, Lazar, Andrija, Jakov?
2. Da li u Gluscima u Herecegovini postoje (ili su postojale) porodice koje slave Miholjdan?

canavms - 17. juli 2006. u 17.06 (194.106.*)

Poatovani Gospodine Laketa,
Da li mozete da mi kazete odakle su STANICI? Ako sam dobro zapamtila dedino kazivanje poticemo od petorice brace (Ilija,Dusan,Djuro,Nikola
i ne secam se petog) iz sela Stanici kod Niksica odakle su krenuli u Srbiju. Jedan je ostao kod Uzica, drugi kod Ivanjice,treci je otisao prema Sapcu,a dvojica u Vojvodinu, odakle je najmladji otisao kod onog u Sabac. Moj deda i tata su iz Zrenjanina. Volela bih da saznam nešto više i eventualno pronadjem neke svoje rodjake. Puno pozdrava od Cane

canavms - 17. juli 2006. u 17.38 (194.106.*)

Stanici iz Zrenjanina slave Djurdjic (16. novembar)

Prof. Laketa - 17. juli 2006. u 20.45 (*.com.au)

Za „canavms” i porodicu STANIC,stoji ta Vasa prica,a ja sam naso sledeće :STANICI starinom poticu od porodice Drekalovic. Jedan dio Drekalovica otselio se i dosao je u selo Budimlje kod Visegrada i tu se prozvali Stanici,vjerovatno kao uspomena na svoje selo Stanici kod Niksica iz koga su posli u seobu. Odavde iz Visegrada presli su u Srbiju Liku i dalje sirom bivše YU i svijeta. Stanica i njihovih srodnika Andjica ima još da žive u selu Fojnica kod Gacka u Hecegovini.

GueroLoco (Network Engineer) - 18. juli 2006. u 20.23 (registrovani član)

hey malba !
Poz rodice/rodjak iz Kanade!

javi se na email:
[email protected]

Pantic iz Jasene kod Nevesinja - 18. juli 2006. u 22.16 (*.tele.dk)

Pantic prezime iz Jasene kod Nevesinja u Hercegovini.

Gospodin Danilo Maric vjerovatno poznaje odlično to prezime i porijeklo Pantica, koje uopste nije spomenuto u ovoj rubrici.
Danilova jedina sestra udala se za jednog od Pantica iz Jasene, tacnije Veljka Pantica.

Canada61 je pitao šta sa prezimenom Pantic, ali nazalost bez odgovora.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.36 (registrovani član)

mane1982 (sef transporta) - 19. juli 2006. u 16.51 (registrovani član)

Pomaze Bog braco moja Srbi
Rodom sam iz mjesta Gornjih Babina na putu između Pljevalja i Prijepolja.Prezivam se T0MASEVIC ,a po nekom predanju Tomas se doselio iz Mojkovca u Prijepoljsko selo Zitin i imao je cetvoricu sinova.Od kojih je jedan ostao u Zitinu,jedan u Kosaticu,jedan u Kozicu i jedan otisao u Gornje Babine.Pominje se u nekom predanju da je jedan od brace presao u islam pa posto se zvao Stevan uzeo je ime Selim pa danas u Pljevljima postoji prezime Selmanovic od Tomasevica.U tim krajevima kažu i da prezimena kao sto su Crnkovic,Crikovic i Svicevic poticu od tih Tomasevica. Inače Tomasevici iz tog kraja slave sv.NIKOLU, oni se pominju i u Babinskoj buni 1875.god i predstavljeni su kao HERCEGOVCI.
Molim ko kod ima neke informacije o prezimenu može da mi postom posalje na [email protected]

Unaprijed zahvalan

spona - 20. juli 2006. u 10.44 (*.bell.ca)

Postovani profesore Laketa, interesuje me da li imate neki podatak o prezimenu Manojlovic iz Visokog (BiH).Nešto malo postoji u knjizi Milenka Filipovica „Visocka Nahija”, ali to sam citala kao srednjoskolka i nije me puno interesovalo. Sada kada sam daleko (i starija) svaki podatak mi je dragocjen.

Prof. Laketa - 20. juli 2006. u 17.44 (*.com.au)

Za„mane1982” TOMASEVICI,se u istorijskim izvorima prvi put pominju 1452
godine,dosli su sa Kosova iz kosovske klisure u selo Cadjar na planini
Goliji,imeđu Gacka i Niksica Hercegovina.Odatle su se raselili u vise
pravaca,Vasi su dosli u Pljevaljski kraj.Stoji to što ste Vi rekli o Vasoj porodici.Od Tomasevica vode porijeklo porodice Crnkovic i Kolovic i još neke druge na podrucju Mataruga,Babino,Zitnik i Kamena gora.
Tomasevica ima da žive sirom bivše YU i u rasijanju,slava Sv.Nikola.
„SPONA” bona kad si mala bila,sto te porodicne istorijske podatke nisi
dobro naucila ? Sad kada je prošlo mnogo burnih ratnih vremena teze se dolazi do valjanih i pravih podataka,ali tu je „profa”koji ponesto zna
ali ne sve pa će biti nadam se tebi od pomoći.
MANOJLOVIC,su stara srpska porodica iz dubrovackog zaledja iz HUMA iz
HERCEGOVINE. Prvi put u istorijskim izvorima dubrovackog arhiva pominje se 1296 godine izvjesni PANKRECIJE MANOJLOVIC,trgovac koji je opljackan u blizini Trebinja i ta njegova roba odnesena je na kraljicin dvor u Trebinje. Tokom vremena Manojlovici su se raslili sirom bivše YU a ima ih dosta da žive u rasijanju.Ovde u Wollongongu kod Sidneja živi vise
porodica Manojlovic,slave slavu Casne verige.

londza (doktor) - 21. juli 2006. u 19.15 (registrovani član)

Postovani profesore da li imate ikakve podatke o porijeklu porodice ,Topcibasic,.Volio bi da mi pomognete ako znate bilo šta u vezi ovoga prezimena.Pozdrav i hvala .

vujicic - 22. juli 2006. u 07.30 (*.acc01-dryb-mel.comindi)

Oli odgovorit Vujicicu ili ne

Prof. Laketa - 22. juli 2006. u 21.00 (*.com.au)

Za „doktora” i Vujicica,budite strpljivi g.Vujicic nije to bas lagan posao raditi ovo sto ja radim. Hoću da dam valjane i istinite informacije onima koji to traže.Glavni razlog moga ne javljanja je iskljucivo nedostatak valjanih informacija i budite strpljivi,valjda ću ja ili neko od naših citalaca dati odgovor na Vasa pitanja.„Doktore”o Vasoj porodici nemam nikakvih podataka i informacija.Zao mi je stvarno.
Za VUJICIC,mogu reći da vode porijeklo sa prostora Hercegovine po nekim
podacima od Malesivaca,jer slave Sv.Ignjatija i žive u selu Vujicic kod Brckog gdje su dosli početkom 19.vijeka gdje i danas žive.Vujicica ima na Romaniji i vode porijeklom sa prostora Hercegovine ili C.Gore ?
U Nevesinju u gradu i selima Ziljevo i Prkovici živi porodica Vujicic i oni slave slavu Sv.Petku
koPoB
2009-10-11 09:21 PM
londza (doktor) - 22. juli 2006. u 21.46 (registrovani član)

Da li postoji sansa da dodzete do podataka o familiji Topcibasic profesore,Ja vam mogu reći da smo zivjeli u Trebinju.Jedan ogranak ove familije živi u Prijepolju .Nadam se da će vam ove iformacije malo pomoći.Divim se vasem radu i mogu vam reći da samo tako nastavite.Veliki pozdrav vama profesore.

back2krayina - 22. juli 2006. u 22.18 (*.georgetown.edu)

postovanje Igoru i prof. Laketi.

Imate li kakvih ideja o prezimenu Mrdalj?

Postoji slično u CG, Mrdak, ali koliko mi je poznato, slava je drugacija, a sličnost sama po sebi nije dovoljna. Mrdaci su inače starinom od Kuca, čini mi se Drekalovica.

Drugo, ispratio sam poreklo Mrdalja do sredine 17 veka u zapadnoj Bosni kod Bihaca.

Znam da je u CG reč „Mrdelj” bila koriscena za osobu koja ima namrsteno lice.

Ista novo?

Hvala unapred!

back2krayina - 22. juli 2006. u 22.48 (*.georgetown.edu)

sad na brzinu, ljudi moji, treba nam neka baza podataka.

Igore, profesore Laketa, da li ste razmišljali koliko bi bilo od pomoći da se napravi sajt u koji bih ja mogao da upisem recimo podatak da u severnoj dalmaciji postoji selo Padjeni, kao i selo Baljci (od prezimena Baljak), kao i brdo Kom, odnosno lokalitet Velika Mrdakovica.

Zašto?

Zato sto će u tu istu bazu da neko iz Heregovine unese podatak o lokacijama istih imena u Hercegovini (ukljucujici i staru hercegovinu).

kako je jovan cvijic, ups, izvinjvam se, JOVAN CVIJIC (njegovo ime se piše sa svim velikim slovima :-) rekao - doseljenik ne dovodi sa sobom u novi kraj samo porodicu i stoku, nego i nazive brda, reka, okuka, uvala, itd. da parafraziram.

povezivanje toponima može biti od ogromne pomoći, ali nijedan živi covek ne može obici svaku cuku i lokvu od zumberka do skoplja i od komorana do severne albanije.

ako me kapirate.

p.s. Travice, veliki pozdrav zemljace!

Vujicic - 23. juli 2006. u 05.07 (*.comindico.com)

Jedan vise podatak o Vujicicima Sa Romanije slave krsnu slavu Svetu Petku I ima indicija da poticu sa prostora Crne gore .

BIVOM - 23. juli 2006. u 18.24 (registrovani član)

Za Vujičića,

ja sam ti Vujičić prezimenjače. Od Maleševaca iz Stare Hercegovine. Ali ima Vujičića posvuda, od raznije rodova i plemena.
Evo što ja imam zapisano:

Vujičić, Ninkovići (Žabljak), ogranak Ćetkovića, porijeklom iz Čeva (Cetinje).
Od njih su se (1887. god.) odselili u Dobrilovinu, Gojkoviće, Stevanovac, Prenćane
(Mojkovac); Vraneši (Bijelo Polje), doselili se iz Kolašinskih Polja; Glavat (Grbalj) u 17 v.;
Nikšić; Herceg-Novi; Rovca (Podgorica); Cetinje; iseljenici iz Pive u Tuđinu (Šumadijska Kolubara); u Dolove (Grahovo), prispjeo Vujica iz Zaslapa (Dobra Bara), Cuce, a ondje iz Zagarača (Danilovgrad), a tamo iz Šobajića (Bjelopavlići). Od njih su u Grnčarevu (Trebinje).
U Zupcima (Trebinje), a od Vučura: Vučurović u Zupcima (Trebinje), a od brata Ilije: Ilić u Krivošijama, od Miloša: Milošević u Dobroti i Riocu (Boka Kotorska), od njihovih srodnika i:Vodovar navodno u Krivošijama; Zabrđe (Brijeg), Piva, došli iz Foče
Vujičići od plemena Ugrenovića (Nikšić) slava Sv.Joakim i Ana.
Vujičići iz Čelinca(Bosna) slava Đurđevdan kao i Vujičići kod Gradiške.Oni su Od Drobnjaka.

Ne znam koja je tvoja slava?

BIVOM - 23. juli 2006. u 18.29 (registrovani član)

Još bih dodao za Vujičića da je slava Sv.Petka inače slava brdskog plemena Bjelopavlići.Dakle Vujičići sa Romanije potiču od Brda, pleme Bjelopavlići.

back2krayina - 24. juli 2006. u 02.07 (*.georgetown.edu)

odakle je nikola vujicic, jedan od najboljih kosarkasa, mislim da je još u makabiju, inače je iz splita, igra za hrvatsku reprezentaciju i pouzdano znam da je srbin.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.36 (registrovani član)

BIVOM - 24. juli 2006. u 02.45 (registrovani član)

E to ne znam. Čini mi se da su njegovi iz Vrgorca, tamo ima Vujičića. Da li su promijenili vjeru ne znam, kao što ne znam od kojeg su plemena.

back2krayina - 24. juli 2006. u 03.17 (*.georgetown.edu)

nema sumnje da je imotski i taj kraj naseljavan početkom 18 veka iz crne gore, okolina niksica, ja sam lično naisa u beogradskoj patrijarsiji na podatak o naseljavanju gudelja kojih je bilo (ne znam da li ih ima još) kod niksica (sv. djordje slava) u imotski, da bi u II SR najveci koljaci bili dva fratra gudelji, jedan se zvao marko, drugi ja mislim martin, a gudelja je valjda bilo/ima srba oko trebinja, ako se secam dobro.

pozz!

_nova_ - 24. juli 2006. u 03.48 (registrovani član)

Samo da se upišem ovdje, pa ću poslije da pročitam. Djevojačko prezime mi je Fuštić. Baba i deda žive u Gojakovićima kod Mojkovca. Slava Sveti Stefan Dečanski.

BIVOM - 24. juli 2006. u 05.04 (registrovani član)

Imotski, Vrgorac, Makarska... odnosno cijelo područje zapadne Hercegovine i Primorja bio je od strane Vatikana i Franjevaca konstantno po pritiskom pokrštavanja. To je dovelo do čisto katoličkog područja,a uzgred toga i do „Hrvata” na ovim područjima.

Vujicic - 24. juli 2006. u 05.43 (*.comindico.com)

Veliko hvala i puno pozdrava za BIVOM ali dje je to Brdo dje su ti Bjelopavlici kome mjestu je to najblize .Pošto živim u inostranstvu i prvi put kad budem na holiday možda bih to i obisao
Odgovor za Back2krajina taj Nikola nije mi rod u suprotnom nebih igrao za Hrvate

BIVOM - 24. juli 2006. u 07.14 (registrovani član)

Nije to Brdo, već oblast Brda. U današnjoj Crnoj Gori njen sjeveroistočni dio. Evo ti karte na ovoj stranici:

http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/povijest/plemena/plemena.html

back2krayina - 24. juli 2006. u 12.19 (66.208.*)

nemoj se vredjati, vujicicu, ne bi on bio prvi ni potonji crnogorski ustaša, ako momak uopste o tome i misli. šta mislis odakle je starinom jedan od najvecih ustaških koljaca, maks LUBURIC? Ili bivši hrvatski vojni atase u briselu, Drobnjak?

odakle je starinom ANTE GOTOVINA? Video sam na ovoj diskusiji da ima Srba sa tim prezimenom u hercgeovini, a seobe su isle od istoka na zapad, saberi, oduzmi, kuku nama.

odakle Djilasi u severnoj dalmaciji? Miljanici? Crnogorci (prezime u selu Polaca)? Macure? Da ne nabrajam...

back2krayina - 24. juli 2006. u 16.44 (66.208.*)

ovo je već previse, sad vidim da ima selo KORLAT kod ljubinja. U zadarskom zaledju, sjev. dalmacija ima prezime Korlat!

Odakle ovo dolazi? Moramo neku bazu podataka, ljudi moji, ko bi to znao napraviti...!? Pa sigurno ima još milijun stvari povezanih, a mi ne znamo!

_nova_ - 25. juli 2006. u 08.20 (registrovani član)

Moja baba, očeva majka (Mojkovac), je djevojački Vujičić.

BIVOM - 25. juli 2006. u 09.48 (registrovani član)

Da rezimiram u vezi Vujičića.

U osnovi ovo prezime je patronimičkog porijekla, nastalo od imena Vujica.
Svi današnji Vujičići i Vujčići dobili su prezime po svom pretku Vujici.
Valja naglasiti, svi vi koji istražujete porijeklo svog prezimena morate imati na umu da vaše današnje prezime (u većini slučajeva)nije isto kao i od vaših predaka. Rijetko je kada odseljeno bratstvo zadržalo staro prezime. Zato morate imati na umu da valja naći poveznicu između vašeg današnjeg prezimena, sa prezimenom vašeg starog bratstva. Samo na taj način može se doći do saznanja o porijeklu.
Paušalno donositi zaključke na osnovu današnjeg prezimena, a tražiti korijene pod istim tim prezimenom unazad 300-400 godina je najblaže rečeno glupo. Ima slučajeva gdje se prezime nije mijenjalo, ali to je raritet.

Zato velim da današnji Vujičići, Vujčići nisu svi od istog roda.
Ima ih po svim zemljama, a u većini slučajeva su porijeklom iz Stare Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine, gdje je i jako često ime Vujica.

Vujičića ima od Kuča, Grahova, Zubaca, Pive, Maleševaca, Drobnjaka, Nikšićana, Ugrenovića, Bjelopavlića i još kolikijeh srpskih plemena, a vi se nađite sami.

Upitajte svoje đedove, rodjake i sve one koji znaju priče i predanja o vašem rodu. Ne zaboravite slavu, ona je uz predanje najvažnija poveznica sa porijeklom (ukoliko nije mijenjana).
koPoB
2009-10-11 09:21 PM
back2krayina - 25. juli 2006. u 11.15 (66.208.*)

tako je, i ovo par hrvata što se javilo su dobro zapazili da se ne može na osnovu patronimickog prezimena izvoditi zakljucak o etnickoj pripadnosti prezimena, ali ipak postoje određena imena karakteristicna za odredjenu regiju ili čak veru, tkao da je jako teško braniti nesrpsko poreklo prezimena jovic, jovanovic, jovicevic i sl.

osim toga, ako patronimicko prezime samo po sebi ne govori o etnickom poreklu, ono u kombinaciji sa znanjem o migracijama, sa nacinom govora, narodne nosnje, i drugih relevantnih pokazatelja može doprineti relativno tacnom odredjenju porekla porodice. teško je zamisliti da osoba koja se preziva ivanovic, a živi u istom selu na primer u dalmaciji sa karakteristicno hercegovackim prezimenima susednih porodica, ne vuce isto poreklo. na primer da uzemmo sinjksu krajinu. dalamcija je vrlo karakteristicna po tom pitanju, jer je ocuvala mnogo arhivske gradje koja može pomoći.

Dejan.Z - 25. juli 2006. u 18.43 (*.co.yu)

Da li neko zna odakle su poreklom Zurovci iz Grabovine kod Capljine?Unapred hvala!

Vujicic - 26. juli 2006. u 05.25 (*.acc04-dryb-mel.comindic)

Nadao sam se malo konkretnijem odgovoru ali otprilike sve se to temelji na pretpostavkama donekle to irazumem .Ali se neslazem sa tim da je uopste bilo rijeci o promjeni prezimena Kao sto isam rece BIVOM da je SVETA PETKA krsna slava Vujicica sa Brda i Bjelopavlica a moji tu slavu slave jedini na Romanijskoj regiji i niko više odakle ta slučajnost.A poznato je da je to rijetka slava uopste.

Prof. Laketa - 26. juli 2006. u 05.46 (*.com.au)

Za gospodina pod sifrom„BIVOM”
„Pausalno donositi zakljucke na osnovu danasnjeg prezimena,a traziti korjene pod tim prezimenima unazad 300-400 godina je najblaze receno glupost.ima slučajeva gdje se prezime nije mijenjalo,ali je to raritet”.
Ne gospodine „BIVOM” to nije raritet niti je glupost kako Vi rekoste,već je plod ne znanja i ne obavijestenosti.Cudi me da ti koji se javljas sa veoma kvalitetnim postovima dozvolis sebi ovakav previd da nekazem neku grublju riječ.Radi istinitog informisanja naših citalaca SC ja ću radi ilustracije navesti prezimena veoma starih visevijekovnih srpskih porodica sa prostora Hercegovine koje su i dan danasnji ljeta 2006-og veoma aktivne i takve će otati ubuduce.
To su sledeće porodice hronoloski poredane prema godinama javljanja :
1.Vidosevic(1186)2.Ljubomirovic(1194)3.Vukovic (1219)4.Drugovic(1249)
5.Golemovic(1294)6.Radosevic(1254)7.Batal(1254)8.Radojevic(1280)
9.Dragovic(1281)10.Vasiljevic( 1282)11.Stanjevic(1312) 12. Kovacevic
(1319)13.Draskovic(1320)14.Dulic(1325)15.Vojinovic(1327)16.Nenadic1328)
17.Popovic(1329)18.Ivanovic(1333)19.Ducic(133 5)20.Bratic(1335)
21.Nikolic(1342)22.Milatovic(1359)23.Bijelic(1370)24.Predojevic(1371)
25.Mrdjenovic(1372)26.Stankovi c(1372)27.Milosevic(1372)28.Miloradovic
(1372)29.Ratkovic(1372)30.Gojkovic(1372)31.Brankovic(1375)32.Pavlovic(1375)
33 .Baranin(1376)34.Vladislavic(1376)35.Novakovic(1386)36.Zarkovic(1396)
37.Ljubibratic(1397)38.Niksic(1399)39.Brlic(1402) 4o.Srdjevic(1403)
41.Vlatkovic(1405)42.Dancic(Danicic(1411)43.Kocic(1411)44.Markovic
(1416)45.Rajacic(1419)46.Jovanovic(1421)47.Bogicevic(1422)48.Jugovic
(1423)49.Vukotic(1427)50.Aleksic(1429)51.Grgurev ic(1432)52.Stefanovic
(1434)53.Andric(1439)54.Jaksic(1441)55.Santic(1451)56.Mrkonjic(1462)
57.Cemerovic(1465)58.Skalji c(1474)59.Lalovic(1470)60.LAKETA (1686)itd.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.37 (registrovani član)

BIVOM - 26. juli 2006. u 05.47 (registrovani član)

Za Vujičića.

Nitko ne može bolje od tebe znati porodično porijeklo!

Mi ti eventualno možemo pomoći sa približnim lociranjem i na osnovu onoga što je već zapisano u knjigama.

Romanija je naseljena sa Srpskim elementom Hercegovine, Brda i Crne Gore. Tako su i tvoji Vujičići sa tih prostora doselili na Romaniju. Vjerovatno su tada imalu drugačije prezime, pa su po svom pretku Vujici dobili prezime Vujičić.
Slava Sv.Petka je slava plemena Bjelopavlića, i tvoji su vjerovatno na Romaniju došli iz Bjelopavlića.

Mislim da jasniji nisam mogao biti, a za detaljnije podatke moraš pitati rodbinu. Valjda je neko nešto upamtio ili zapisao.

Pozdrav

BIVOM - 26. juli 2006. u 06.09 (registrovani član)

Profesore,

nije mi namjera ulaziti u debatu ali moram stati u obranu svoje teze.

Možda sam nesretno formulirao odlomak u tekstu, ali ostajem pri svojem mišljenju, a reći ću i zašto.

Ovdje ste nabrojali familije koje i danas nose isto prezime.
Ta ista nabrojana prezimena danas nosi uz ove nabrojane, i veliki broj drugih familija i bratstava, a nisu istog porijekla.
Zato moj komentar u prepredhodnom postu glasi:

„Valja naglasiti, svi vi koji istražujete porijeklo svog prezimena morate imati na umu da vaše današnje prezime (u većini slučajeva)nije isto kao i od vaših predaka. Rijetko je kada odseljeno bratstvo zadržalo staro prezime.”

Ja Vas molim profesore da ovo potvrdite, ili negirate ako nije točno.

Nadalje Vi ste me i citirali, pa ću i ja taj svoj odlomak ponovno citirati:

„Pausalno donositi zakljucke na osnovu danasnjeg prezimena,a traziti korjene pod tim prezimenima unazad 300-400 godina je najblaze receno glupost.ima slučajeva gdje se prezime nije mijenjalo,ali je to raritet”.

Čvrsto stojim iza izrečenoga, a radi istorijskih činjenica sam se ogradio sa riječju Raritet! Dakle moja teza stoji, ali ne uvijek.

Kada netko istražuje svoje porijeklo (primjerice Nikolići, jer njih i sam poznajem dosta) ne može se paušalno donesti zaključak da su od starog bratstva Nikolića iz Hercegovine. Postoji niz drugih elemenata na osnovu kojih se može utvrditi porijeklo, a prezime je samo jedno od njih.

Aleksići su na primjer najveće Maleševačko bratstvo i od njih se izrodilo niz drugih Maleševačkih bratstava sa novim prezimenom. Nova bratstva pamte da su od Aleksića.

Pozdravljam

Prof. Laketa - 26. juli 2006. u 07.44 (*.com.au)

Za Vujicica s Romanije:mi sto smo znali to smo i napisali,ti sam nastavi
dalje istrazivati svoje korjene i porodicno stablo Vujicic. Tvoji Vujicici s Romanije slave Sv.Petku kao i Vujicici u Nevesinju.Nije iskljuceno da su iz C.Gore sa Brda preko Nevesinja dosli na Romaniju i dalje u Srbiju i u rasijanje.

back2krayina - 26. juli 2006. u 12.06 (66.208.*)

hteo bih samo ukratko nešto...

ima ljudi kojima je izgleda stalo da saznaju svoju porodicnu istoriju za 15 min. preko interneta. Nismo mi skotska, pa da se sve maticne knjige cuvaju hiljadu godina po klanovima, nego su naše zemlje preoravane ratovima redovno, a narod raseljavan milion puta i pravo je cudo koliko se ljudi uopste i secaju i znaju.

ali kada ljudi cija su prezimena nepoznata, dakle nisu predmet opste poznate istorije, čiji preci nisu zasluzili slavu i zapis od strane pismenih savremenika, kada dakle takvi dodje ovde i kao „šta znate o mom prezimenu”, malo mi sugavo dodje.

Ja sam uzeo ovu novu srpsku istoriju, pa kad se radilo o mom kraju prepisao fusnote, pa onda tražio te knjige, pa u tim knjigama nasao fusnote, pa tražio onda te knjige, dok nisam stigao do kraja.

pa onda otisao na www.google.com pa ubacio svoje prezime (sreća da mi je ruzno i cudno prezime :-) pa poslao e-mail n asvaku adresu koju sam na google nasao...

pa onda otisao na sajtove telekoma srbije, bosne, hrvatske, slovenije, da nađemprezimenjake, pa onda zvao telefonom, pa odlazio prvi put kod ljudi koje niko moj ne poznaje.

pa onda odlazio kod staraca iz familije, dok nisu poumirali i od svakog na parce papira napisao sve sto sam čuo. onda otisao kod drugih staraca pa nisam im hteo reci šta znam dok mi prvo ne kažu šta znaju, jer ako bi čuli od mene nešto, možda bi „korigovali” ono sto su mislili da znaju da bi se slagalo. pa onda istog starca pitam isto pitanje na drugi način.

pa onda odem na www.elisisland.org (ili net, ili com, šta ono bi, ubacite u google elisisland ili ellisisland) gde se može naći imena ljudi sa istim prezimenom, odakle su usli u ameriku, koje mesto, koja država, koje godine, koja starost i slično...

pa sam sad dosao dotle da ne znam kud ću, jer para nemam da idem u veneciju/bec/zadar/kotor/cetinje da kopam po arhivima, jer sam beogradsku patrijarsiju već prekopao (ima dobrih stvari, ako ništa cvijiceva naselja). pa tako redovno gledam google, svaratim ovde pomalo, eto bacim post da vidim možda nešto iskoci, ali sam pre toga i vremena i truda ulozio da domaće zadatke uradim.

sad, razumem naše ljude sto žive u inostranstvu, ne mogu bas lako doći u dodir sa svojim starcima, ali posetite sajt http://www.familysearch.org/ pa mozete naći mikrofilmove za vase selo, ako imate sreće, jer su oni mikrofilmovali dosta u staroj jugoslaviji.

eto tako, nemojte se ljutiti, iz dobre namere govorim ( a malo iz frustracije sto je ovo lep i tezak posao, genealogija).

p.s. ima ona prica, kad je MARKO MILJANOV upoznao nekog momka, pa se momak nasao uvredjen sto Marko trazi da mu momak objasni od koje je kuce. Jer je momak drzao da je njegova kuca poznata i da ne mora da objašnjava ko mu je otac i djed. A Marko Miljanov se razbesneo, jer se momak ponosio bez razloga i osnova, dok Marko sam veli da nikad nije smatrao za ispod casti da objasni od kojih je, jer je i sam bio svestan da mu otac nije bio poznat covek. Poniznost i postenje (uz pismenost) su zato Marka Miljanova nacinili i poznatim i vecnim. Blago njemu i blago Kucima, pa i nama svim Srbima!
koPoB
2009-10-11 09:22 PM
back2krayina - 26. juli 2006. u 12.25 (66.208.*)

uh, ala mi je rkatak ovaj kratki prethodni post...

evo pregledajte ovaj pretrazivac mikrofilmovanih maticnih crkvenih knjiga, možda nađetenešto...

http://www.familysearch.org/Eng/Library/FHLC/frameset_fhlc.asp
evo na primer za Trebinje, mikrofilmovi

Title Kirchenbuch, 1878-1913
Authors Österreich. Armee. Garnisonsseelsorge Trebinje (Bosnien-Herzegovina) (Main Author)

Notes Mikrofilm aufgenommen von Manuskripten im Kriegsarchiv Wien.
--------------------------------------------------------------------------------
Births, marriages and deaths of Austria military personnel in Trebinje, Bosnien-Herzegovina, Austria; also called Trebinje, Bosna i Hercegovina; Yugoslavia. For Indexes to the names of regimental captains and garrison place names see films no. 1442862-1442866. Text in German.
--------------------------------------------------------------------------------
Film Numbers 2343875-2343876, no circulation to family history centers.

Subjects Austria - Church records
Austria, Bosnien-Herzegovina, Trebinje - Church records
Bosnia and Herzegovina, Trebinje - Church records

Format Manuscript (On Film)
Language German
Publication Salt Lake City, Utah : Gefilmt durch The Genealogical Society of Utah, 1986, 2002, 2003
Physical auf 3 Mikrofilmrollen ; 35 mm.

Title Kirchenbuch, 1878-1913
Authors Österreich. Armee. Garnisonsseelsorge Trebinje (Bosnien-Herzegovina) (Main Author)

Note Location
Film
Fasz. 1172 Taufen 1879-1905 VAULT INTL Film
2343875 Item 3

Fasz. 1172-1173, 1175 Taufen 1905-1913 -- Heiraten 1885-1913 -- Tote 1882-1892 VAULT INTL Film
2343876 Items 1 - 3

Fasz. 1174 Tote 1878-1882 FHL INTL Film
1454038 Item 1

Fasz. 1176 Tote 1893-1913 VAULT INTL Film
2375853 Item 3

Prof. Laketa - 26. juli 2006. u 19.22 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „back2krayina”.Svaka cast, Vi ste ocit primjer upornosti i istrajnosti u radu oko pronalazenja porodicnih korjena i nastanka prezimena.Stoje Vase rijeci „ne može se za pet minuta saznati sve” treba malo strpljenja i upornosti u ovome teskom radu.Nisu svi nasi
citaoci u prilici kao Vi da rade i da dolaze do svojih korjena. Zato smo
mi tu, svi citaoci SC da jedni drugima bratski pomognemo bez srdzbe i ljutnje na bilo koga.Onda nasi citaoci treba da nastave rad sami dok ne
dodju do konacnog cilja prave istine o svome prezimenu. Pozdrav svima.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.37 (registrovani član)

back2krayina - 26. juli 2006. u 20.26 (141.161.*)

pozdrav profesore, hvala.

Molim vas pogledajte mojih par kratkih postova gore, voleo bih cuti vase mišljenje!

Pozdrav iz USA!

Prof. Laketa - 27. juli 2006. u 02.23 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „back2krayina”,
Hvala na pozdravu,imate pozdrav od mene kao i svi citaoci SC.
Pratim i čitam Vase postove,dobri su i kvalitetni a to sam rekao i u predhodnom postu a evo i sada želim da nastavis raditi uspjesno i dalje na korist i dobrobit naše srpske zajednice na SC. Prof.Laketa.AUSTRALIA.

Tosic - 27. juli 2006. u 12.04 (*.hispeed.ch)

Pozdrav svim korisnicima ovog sajta i htio bi da pitam dali neko zna za porijekolo Tosica sada žive u RS opstina Lopare a navodno su iz crne gore doselili.
hvala.

Tosic - 27. juli 2006. u 12.10 (*.hispeed.ch)

Prof. LaketaDali bi mogli da obradite porijeklo famelije Tosic žive u RS opstina Lopare navodno su doselili iz Crne Gore.Hvala

Prof. Laketa - 27. juli 2006. u 16.36 (*.com.au)

Za Tosica:tacna je Vasa porodicna legenda da poticete iz C.Gore i to iz
nemirne i ratoborne oblasti Uskoci na Zabljaku. Ime je dobila po tome sto su mnogi nemirni i ratoborni elementi iz Hercegovine tamo uskakali u
bjekstvu ispred Turaka,tamo nalazali utociste i spas a onda ponovo nastavljali borbu sa Turcima. Tosici su starinom porijeklom od Miljanica sa Banjana,predio između Bilece i Niksica.Tokom vremena su se raslili na sve strane:Tosica ima u Bosni na Romaniji kod Sokoca,Loparama u Srbiji i rasjanju,slava ? Tosicu mogao si reci koju slavu slavite ?

BIVOM - 27. juli 2006. u 17.44 (registrovani član)

Za Tošića,

Selo Lipovica na Majevici

U Lipovici postoje dva roda Tošića.

I. Tošići zvani i Hajdarovići i slave Đurđevdan. Njihovi bratstvenici su Ristići zvani Hajdarovići (slave Tomindan), i Kojići (slave Đurđevdan. Onisu su od tri brata Koje, Riste i Toše.
Kako sami vele nisu sigurni, ali pretpostavljaju da su odnekuda iz Crne Gore.
Još su srodni i s Prodanovićima (Đurđevdan slave).

II. Tošići slave Nikoljdan, porijeklom iz Hercegovine od Livna.

Selo Pirkovci na Majevici

Tošići iz Pirkovaca vele da su iz Hercegovine, točno ne znaju odkuda. Slave Jovanjdan.

Ja ne znam, ali ti mi reci jesu li tvoji preselili u Lopare iz ova dva sela.
Ne znam ti točno reći odkuda su tvoji doseljeni na Majevicu, ali su sa 95% sigurnošću sa područja Brda, Hercegovine i Crne Gore. Uostalom kao i ostali narod sa Majevice.

Pozdrav.

londza (doktor) - 28. juli 2006. u 10.50 (registrovani član)

Ima li iko da zna ista o familiji Topcibasic?Pitao sam gospodina prof. Laketu ali on nema nikakvih podataka o ovome prezimenu.Sve moguće sam pokusavao ali ništa :Na internet stranicama stalno se pojavljivaju muslimanska imena sa ovim prezimenom sto mi je dosta cudno.Ako ima ko bilo kakvu iformaciju volio bi da saznam.Hvala svima .

devica - 28. juli 2006. u 16.55 (*.eunet.yu)

Pozdrav za profesora,i pitanje već sam se javljao da mi kazete nešto o prezimenu Dzakula li bi mi mogli nešto više reci i porjeklu prezimena ponavljam mi smo sa prostora Krajine ,sa Korduna i slavimo Svetog Nikolu, takodjer ako mi mozete nešto reci o prezimenu Jerosimic koje je sa istih prostora i slava im je Sveti Arandjel. Puno pozdrava!

Ante_Antic - 28. juli 2006. u 19.11 (*.t-ipconnect.de)

Dzakule su Vlasi Arumuni,trazi svoje porijeklo negdje u Rumuniji!

back2krayina - 28. juli 2006. u 20.57 (*.georgetown.edu)

opet ti ante, nema te na krajiskim diskusijama njesta, probaš zera odje malo, a?

e, nasa si dje ćeš, blago tebi, jadan'ci...

tamo daleko - 28. juli 2006. u 22.11 (*.cable.roger)

Da li bi neko znao da mi napise o porijeklu familije Lale i da li su oni u srodstvu sa familijom Lalovic?
Hvala unaprijed.

device - 29. juli 2006. u 09.00 (*.eunet.yu)

Gospodine Ante nisam tražio vas komentar u vezi mog prezimena jer vi izgleda ne znate puno o tome ,ja sam svoje pitanje uputio profesoru Laketi i molim vas da mi ne pišete

veran66 - 29. juli 2006. u 13.10 (registrovani član)

Postovani g. Laketa,
pre izvesnog vremena sam poslao moja pitanja, ali izgleda da nema nikakvog komentara.
Izvesna cinjenica je da se moj predak Ljubinko, sa 3 sina (Lazar, Andrija i Jakov) naselio u Macvi između 1804 i 1820 godine. Po predanju je dosao iz sela Glusci u Hercegovini. Nije sacuvana informacija o njegovom prezimenu a slava je Miholjdan. Naše prezime je po njemu Ljubinkovic.
Bio bih zahvalan za informacije:
1. Da li su u Hercegovini krajem 18 veka bila uobicajena imena Ljubinko, Lazar, Andrija, Jakov?
2. Da li u Gluscima u Herecegovini postoje (ili su postojale) porodice koje slave Miholjdan?
koPoB
2009-10-11 09:22 PM
back2krayina - 29. juli 2006. u 18.28 (*.georgetown.edu)

mudro razmišljas verane, samo još skokni do sabacke eprhije da vidis za maticne knjige, ili do arhiva sapca i slično, jer ti to može značajno pomoći.

Prof.Laketa - 29. juli 2006. u 20.18 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „veran66” Vase porodicno predanje je tačno,bilo je vise seoba Srba iz Hercegovine i C.Gore u Srbiju naročito pred u toku i poslije Prvog srpskog ustanka kada su Srbi u Sumadiji izvojevali konacno dugo sanjanu i zeljenu slobodu. Nešto više i detaljnie ne mogu reci o seobi i dolasku Vasih predaka. Što se tiče srpskih imena,ne samo da ih je bilo u 18 vijeku već znatno ranije i trebalo bi otvoriti novu temu o srpskim starim imenima.Odmah da kažem tebi i citaocima SC, ja u rukopisu imam spisak nekih starih srpskih zenskih i muskih imena, samo treba to malo srediditi,prekucati i spremiti za objavljivanje i nadam se da ću to uskoro uraditi. Evo jednog kraceg spiska srpskih porodica sa prostora Hercegovine koje slave Miholjdan: Arnaut,Crnogorac,Danicic,Djogo,Djuric, Graovac,Matic,Pavic itd.
Za citaoce pod siframa :„londza(dokto)”,„devica” i „tamo daleko”. Na Vasa postavljena pitanja ja trenutno nemam odgovora i zao mi je stvarno.
Pozdrav svim citaocima SC prof.Laketa.

londza (doktor) - 29. juli 2006. u 20.35 (registrovani član)

Hvala lijepo pro. Laketa .Nadam se da će te doći do podataka o familiji Topcibasic i da će te me obavijestiti .Ja ću uglavnom nastaviti sa daljnim istrazivanjem o porijeklu, a vama profesore ako treba bilo kakva informacija o Trebinju i okolini slobodno me pitajte, jer ja taj kraj poznajem vrlo dobro.Nemojte se ustrucavat niposto jer cijenim puno vas rad i znanje.Hvala lijepa i veliki pozdrav profi Laketi.

Prof.Laketa - 29. juli 2006. u 22.09 (*.com.au)

Hvala „doktore” na Vasoj ljubaznoj ponudi.

veran66 - 30. juli 2006. u 17.00 (registrovani član)

Hvala prof. Laketa,
informacije koje ste dali su jako korisne. Jedino ne znam kako da dodjem do informacije o porodicama iz sela Glusci u Hercegovini koje su slavile ili slave Miholjdan. Da li imate neki predlog?

SerbOz - 30. juli 2006. u 22.09 (*.net.au)

Profesore laketa ili doktore Londzo,

Procitah u diskusijama da prezime (pleme) BERAK potice iz okoline Trebinja. Međutim Beraci iz kojih ja dolazim su iz sela Golo Brdo na opstini Knezevo (bivši Skender Vakuf). Danas je to selo (zaseok) raseljeno. Inece svi slave Sv. Kuzmana i Damjana i međusobno se ne žene i udaju sto ukazuje na krvnu povezanost celog sela. Interesuje me na koji način i kada su stigli u podrucje Bosanske Krajine i da li svi Beraci vode poreklo iz Trebinja. Šta prezime Berak simbolizuje? Takođe nasao sam da Beraka ima i kod Francuza, Jevreja, Madjara...
Hvala unapred na odgovorima.

Prof.Laketa - 31. juli 2006. u 07.08 (*.com.au)

Za g.„veran66”,postoje dva sela Glusci:jedno se nalazi u ataru opstine Metkovic(Hrvatska),drugo se nalazi u ataru opstine Ljubinje.(R.S.BiH). Pretpostavljam da su Vasi krenuli u seobu iz Glusaca iz Ljubinja.Kako doći do porodica koje slave Miholjdan a poticu odatle? To pitanje postavite na www.virtualnahercegovina/pisma posjetilaca.Valjda će se naći neko da dadne valjan odgovor na Vasa pitanja.
Za „SerbOz”,ranije sam rekao a to i sada potvrdjujem,da porodica Berak
potice iz okoline Trebinja,te da se 1335 godine pominju u Decanskoj Hrisovulji,kada se jedan dio porodice Berak preseljen na Kosovo,gdje su
ostali do dolaska Turaka.Pod pritiskom Turaka kao i ostali Srbi povlace se na zapad i nalaze utociste i zastitu u planinama Dinarskog sistema kod Knezeva u BiH. Ne znam šta trazus i ocekujes od „dr.case”(c,kao cup)
od njega nećeš dobiti ništa,nikakav odgovor,ni ti niti citaoci SC.Tu se
radi o jednom običnom provokatoru koga treba izbjegavati i netreba imati
nikakva posla sa njim.

SerbOz - 2. avgust 2006. u 22.56 (*.net.au)

Dragi profesore Laketa,

Hvala vam na odgovoru i za upozorenje na provokatora ali bih još samo zamolio da mi sugerisete gde bih mogao doći do tih pisanih dokumenata o prezimenu (ili plemenu) Berak. Hteo bih to detaljnije da proucim. Šta zapravo znaci termin „berak” i da li je tačno, negde sam procitao, da prezimena Berak, Erak i Bera imaju zajednicki koren. Hvala vam još jednom na trudu koji ulazete da pomognete ljudima i posto vidim da živite u Australiji može li se znati gde? Ja sam inače u Melburnu.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.38 (registrovani član)

londza (doktor) - 3. avgust 2006. u 11.11 (registrovani član)

Za ,SerbOZ.Ovako, Beraka ima i dan danas u Trebinju, i to po prilično dosta.To je tačno da vode porijeklo iz Trebinja po mome saznanju.Da li ih ima u drugim krajevima eks. Yuge to ne znam.Ja kod sebe imam tursko- srpski rijecnik pa sam tražio riječ Berak.Ta riječ postoji na Turskom jeziku i kad se prevede na Srpski znaci:bistar,jasan,proziran.Znam npr.prezime MIskin je isto turska riječ a kad se prevede na srpski znaci ,prljav,samo su pravoslavci,npr. prezime Kucuk je isto turska riječ i kad prevedes na srpski znaci mali .Ima ih i muslimana takodjer.Da li ima Beraka muslimana to ne znam.Možda pr. Laketa ovo može malo bolje objesniti.To je sto sam ja pronasao. Nadam se da sam vam nešto pomogao sa ovim mojim informacijama.Veliki pozdrav gospodinu ,Serb Oz. i profesoru Laketi.I na kraju ako iko ima bilo kakvu informaciju o prezimenu TOPCIBASIC nek mi javi.Hvala u naprijed.

Ante_Antic - 3. avgust 2006. u 16.37 (*.t-ipconnect.de)

Topci-Basic je najvjerojatnije takodjer turcizam,za Basic znam pouzdano,tako da vi gospodine londza imate sa svojim hrvatskim i bosnjackim prezimenjacima nešto zajednicko,tocnije prezime Basic dolazi od turcizma „basa” sto na hrvatskom ili vi srpskom znaci glava.
Ovdje u njemackoj,di živim, znam jednog turcina koji se preziva Topcik,e šta to zad znaci ne znam,no pitacu tog gospodina.
Da se razumjemo,ne želim vam imputirati da je vas pradid bio turcin,no turcizmi u hrvatskim kao i srpskim prezimenima na ovim prostorima je sasvim normalan,kad svi znamo koliko dugo su turci prebivali ovdje.

No,da nemislite da ste jedini,navest ću još prezimena koja su hrvatiziran,tj.srbizirana iz turskog.

Delic,dolazi od turcizma DELIJA,sto na hrvatskom znaci junak.
Pasic,dolazi od pasa,mislim da svi znamo znacenje.
Karadzic,dolazi od turcizma kara=crn;i dzin=covjek
Samardzic,dolazi od turcizma samar,sto na hrvatskom ili vi srpskom znaci sedlo,iako mi u Hercegovini koristimo turcizam samar za konja.

Nadam se da je nekom pomoglo.

back2krayina - 3. avgust 2006. u 17.10 (66.208.*)

ne seri da vi hrvati imate svoju „hrvatsku” reč za junaka, tj. hrabrog coveka? eto novog epohalnog saznanja...

londza (doktor) - 4. avgust 2006. u 09.17 (registrovani član)

.Hvala lijepo na obavjestenju gospodine Ante.Drago mi je sto sam dosao do novog saznanja.Svijestan sam ja toga da su Turci dosta vladali Balkanom i da su ostavili dosta Turcizama u jezicima sa prostora balkana.Ja nastojim da nikoga ne uvrijedim u svome pisanju jer smatram da prepucavanje nevodi ničemu.Svak treba da prihvati stvarnost ma kakva ona bila.Pozdrav svima.

osijecanin - 4. avgust 2006. u 18.26 (*.sympatico.ca)

a prezime nikolic?

BIVOM - 4. avgust 2006. u 19.16 (registrovani član)

Hvala lijepo gospodine Londza i gospodine Antić, vaše observacije ne samo da su prosvjetlile ovu temu nego daju i novo svjetlo u njoj.
A evo i jedne observacije na vaše inzistiranje, samo ukratko:

http://rapidshare.de/files/21122633/Jovo_Bajic_KAKO_JE_POKATOLICENA_ZAPADNA_HERCEGOVINA...

I još jedno vas molim, sva ova govna što izaserete na ovom topicu, lijepo ih pokupite i pojedite, jer drugo vam ni ne priliči.

SerbOz - 4. avgust 2006. u 19.24 (*.net.au)

Gospodine Anticu,

Ne morate biti sarkasticni. Možda je vasa tvrdnja i tacna ali kad ste toliki „znalac” onda mi objasnite: otkud reč BERAK u Francuskoj, Madjarskoj, Izraelu... Taj termin se čak spominje i u Norveskoj a koliko je meni poznato Turci sa Francuzima i Norvezanima nikada nisu ratovali još manje imali dodirnih tacaka. Ja sam u nekom leksikonu pronasao da reč BERAK na staro ugarskom znaci „suma, sumar...”. Beraka ima i Hrvata koji su pokrsteni to već znate kako i kada ali muslimana Beraka nema pa prema tome ne mogu imati uporista u Turskoj.
Radije prihvatam tvrdnju Londze i zahvaljujem mu na informacijama.
Ovo je civilizovana diskusija i sluzi da ljudima pomogne da saznaju poreklo svog prezimena a time i korena a ne za provokatore.

SerbOz - 4. avgust 2006. u 22.05 (*.net.au)

Još nešto za Antu Antica: Buduci da se Beraci spominju 1335 godine u Decanskoj Hrisovulji kada Turska nije ni planirala pohod na Evropu (učinila je to tek 1371 bitkom na Marici) vasa teza je potpuno deplasirana i bez uporista.

londza (doktor) - 5. avgust 2006. u 03.10 (registrovani član)

G Bivom ja sam rekao da ne želim nikoga da povrijedim, a vi ako želite biti provokator i tako se ponasati zaboravite ovu stranicu.A to isto vazi za sve ostale koji žele se ponasati provokativno..POzdrav svima

salipur (PVL) - 6. avgust 2006. u 03.55 (registrovani član)

Neki moji podaci ukazuju na to da moja familija vodi poreklo iz Hercegovine. Prezime je Salipur, krsna slava je Sveti Jovan (20.januar)i veci deo ove familije je sada u Priboju na Limu (tromedja) mada deo ima i u srednjoj Bosni.
Kako vidim da ima vrlo obavestenim ljudima bio bih veoma zahvalan kada bi neko znao i preneo mi svoja znanja o poreklu familije.

Unapred hvala

atros - 7. avgust 2006. u 10.41 (*.cgocable.net)

Netko je ovdje, mislim back2krajina spominjao KORLATE,

Imamo selo KORLATE kod BEnkovca ( srpsko selo ).

Možda kome pomogne ovaj podatak

atros - 7. avgust 2006. u 11.21 (*.cgocable.net)

A, da zaboravi reci.

KORLAT selo kod Benkovca je vjekovima pokrsteno i danas su to Hrvati katolici.

Zanimljivo da prezime KORLAT kod ( Benkovca) su zadrzali djelom srbi.

Inače se spominje porodica Korlatovici kao osnivaci sela KORLAT davno pred vise od 6 vjekova ( po hrvatskim izvorima - hrvati plemici)

ana86 (Student) - 8. avgust 2006. u 03.28 (registrovani član)
koPoB
2009-10-11 09:23 PM
Pozdrav svima.
Juče sam se vratila iz sela, pa sam u putu između ostalog razmišljala malo o poreklu moje porodice. Ovo ja znam o mojoj porodici, pa ako bi bili ljubazni da mi kazete nešto više, ili me bar uputite na mesto gde mogu da saznam o mojoj porodici.
Moja porodica 'vuce' korene iz sela Lunjevica(mesto par km udaljeno od Gornjeg Milanovca). Porodicno prezime je Petkovic. Još moj pradeda (Vojin) je rođen u Lunjevici, zatim njegovi sinovi, ali mene konkretno zanima samo jedan a to je Maksim Petkovic. O njemu sam čula razne price, ali opet htela bih da procitam i nešto zvanicno o njemu. Znam samo da je rođen 1902. godine.
Juče sam tražila po internetu o njemu, mojoj porodici uopste, ali nazalost kad god ukucam 'vojin petkovic lunjevica' pretrazivac mi izbaci uglavnom prezime 'petrovic'.
Možda sam malo 'glupo' srocila ovu moju zelju, ali ja stvarno ne znam kako da formulisem ili kako vise da tražim o nama.
Unapred bi bila zahvalna svakom ko mi da neku informaciju, bilo o njemu ili o tome kako i gde mogu da nađeminformaciju o njemu, tj. mojoj porodici.
HVALA!!!

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.39 (registrovani član)

starinanovak - 8. avgust 2006. u 18.47 (*.co.yu)

Karadzici vuku porijeklo sa planine Karadzice u danasnjoj Makedoniji,koja se tako zvala i prije najezde turskih hordi,po Karanovicima

atros - 8. avgust 2006. u 20.09 (*.cgocable.net)

atros - 7. avgust 2006. u 11.21 (*.cgocable.net)

A, da zaboravi reci.

KORLAT selo kod Benkovca je vjekovima pokrsteno i danas su to Hrvati katolici.

Zanimljivo da prezime KORLAT kod ( Benkovca) su zadrzali djelom srbi.

Inače se spominje porodica Korlatovici kao osnivaci sela KORLAT davno pred vise od 6 vjekova ( po hrvatskim izvorima - hrvati plemici)

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Da dopunim;

selo KORLAT je po popisu 1991 godine( 55 % hrvatsko 45 % srpsko ).

ellas (nastavnik) - 10. avgust 2006. u 13.45 (registrovani član)

Postovani prof.Laketa
Zamolila bih vas da mi odgovorite , naravno ako nešto znate o porijeklu srpskog prezimena Serdar iz Like tacnije iz Siroke Kule,a slavili su slavu Sv.Nikola.Znam da je malo teze sa srpskim prezimenima iz Hrvatske ali po prici mojih starih licani su uglavnom porijeklom iz Hercegovine ili iz Crne Gore.Unaprijed hvala.

Prof. Laketa - 13. avgust 2006. u 00.33 (*.com.au)

Za „ellas” jeste teško je raditi ovo sto ja i Vi radimo,tragamo za korjenima srpskih porodica.Što se tiče Vase porodice SERDAR to je turcizam i oznacava starjesinu sela.Vase porodicno predanje je tačno da vodite porijeklo iz Hercegovine ili Crne Gore,naime Vasa porodica Serdar potice starinom od porodice Vojinovic koja je vladala zemljom od Dubrovnika do Kotora i preko Gacka,Uzica do Kosova.Pod pritiskom Turaka Vasi su u nekoj od mnogobrojnih srpskih seoba dosli u Liku,slava Sv.Nikola.

Prof. Laketa - 13. avgust 2006. u 00.39 (*.com.au)

SALIPUR,su dosli u okolinu Priboja iz Pive (C.Gora)za vrijeme ustanka
Nevesinjska puska 1875godine,ima ih u Bosni i oko Novog Pazara,slava
Sv.Jovan.

Prof. Laketa - 13. avgust 2006. u 01.00 (*.com.au)

Za„SerbOz”,ja tačno ne znam šta znaci riječ berak po kome je Vasa porodica dobila prezime i nebih da nagadjam kao neki.To mi nije cilj,već da ljudima pomognem ako ikako mogu da odgonetnu svoje porijeklo i da saznaju svoje porodicne korjene.Ovo sto sam rekao o Vasoj porodici i godini pojavljivanja 1335 u Decanskoj Hrisovulji,dakle kao sto ste primijetili znatno prije pojave Turaka na Balkanu.Gospodine Berak,nedajte da Vas poturce sada u XXI vijeku.Inače Decanske Hrisovulje,objavili su nasi poznati lingvisti:Ivic Pavle i Grkovic Milica,N.Sad 1976.g.sa prevodom i komentarima.

sstriker (kurajber) - 13. avgust 2006. u 07.21 (registrovani član)

servus profesore!:) molim vas (a i ostale naravno) da mi kazete nešto o mom prezimenu SALATIC npr. odakle su dosli i odakle potice samo ime. posto znam da ih ima i hrvata i muslimana, interesuje me i da li oni poticu od srpskih salatica (sa bjele rudine). mislim da zadatak nije tezak:)

ps. nisam mogao da čitam sve ove postove ali kao je već bilo o salaticima molim jedan copy/paste.
hvala unapred
nikola salatic vranje

puricbb - 13. avgust 2006. u 07.47 (*.beotel.net)

Ponovo bih zamolio postovanog profesora Laketu da mi ukoliko je u mogućnosti pruzi bar neki podatak o poreklu porodice Puric.Kako sam već pisao od mojih starih sam slusao da smo poreklom iz Hercegovine ili Crne Gore a u Bajinoj Basti živi mo već oko 200 god.Krsna slava je Arandjelovdan.

batun - 14. avgust 2006. u 12.14 (*.yubc.net)

Bio bih vam veom zahvalan ako biste mi mogli nešto reći o prezimenima Panić (slave sv. Jovana Krstitelja zimskog, iz sela Vranjaka, okolina Modriče, BiH) i Karišik (Đurđevdan, selo Hreša kod Sarajeva, koliko mi je poznato, nekada su se doselili iz Crne Gore - znam neke Karišike koji nemaju veze sa BiH). Mislim da su Panići nekada živeli u selu Želina.
Takođe me zanima značenje tih prezimena.
Unapred zahvalan

batun - 14. avgust 2006. u 12.19 (*.yubc.net)

Greškom napisah da su Panići živeli u selu Želina. Ispravno je Želina.

batun - 14. avgust 2006. u 12.22 (*.yubc.net)

Eto, svako z kao zub, ovde se napiše kao ž. Ja se izvinjavam. Želina sa Z kao zeleno.

Prof.Laketa - 14. avgust 2006. u 21.48 (*.com.au)

Za Nikolu Petkovica,imenjace moras od početka pazljivo procitati moj rad i sve postove koji su vezani za njega, može se desiti da nešto i naucis!
Evo šta ja mogu reci za tvoju porodicu SALATIC. Prema svjedocenju Jevta Dedijera u istrazivackom djelu „HERCEGOVINA”, Salatici su starinska porodica iz Bijele Rudine kod Bilece(R.S.BiH.).Dedijer za njih veli da:
„poticu od nekog odbjeglog vojnika”,koji je kupus zvao„salata” te ih zbog toga prozvase Salatici.Ima ih u bivšoj YU i rasijanju,slava ???

sstriker (kurajber) - 15. avgust 2006. u 06.28 (registrovani član)

e to znam slava je sveti arandjel.

batun - 15. avgust 2006. u 09.24 (*.yubc.net)

Сазнао сам да су Каришици од Васојевића и да су то презиме добили јер је један од двојице браће примио ислам а други није, па су их преозвали Каришик, што на турском језику значи мешавина.
Волео бих кад бих добио још неку информацију о Панићима и Каришицима.

devica - 16. avgust 2006. u 10.00 (*.eunet.yu)

Pozdrprofesoru,bio sam odsutan neko vreme pa sam vidio da niste uspjeli da mi kazete nešto više o porjeklu mog prezimena Dzakula,ali naravno nadam se da ćete uspjeti saznati i javiti mi nešto više,još jednom hvala

Ante_Antic - 16. avgust 2006. u 10.08 (*.t-ipconnect.de)

dzakule su porjeklom vlasi arumuni,kao i drakuli,krstuli...
budi ponosan,preci su ti najvjerujatnije stari rimljani koje su doselili u danasnju rumuniju,pa zbog prodora turaka,se nasli u Hrvatskoj,većinom Dalmaciji...

vladika58 (profesor) - 17. avgust 2006. u 01.39 (registrovani član)

Zna li neko porijeklo prezimena DRLJACA.

londza (doktor) - 17. avgust 2006. u 14.37 (registrovani član)

E stvarno mi je toliko zao sto niko nema pravo obrazlozenje o porijeklu familije Topcibasic.Nadao sam se puno da će te saznati vi prof.Laketa nešto o o porijeklu ovoga prezimena.Srdacan pozdrav svima a posebno profi Laketi od doktora Miladina T.

mamadunja (Cvecar) - 17. avgust 2006. u 18.32 (registrovani član)

Šta je sa prezimenima Cecez i Zuza? Ja sam od Toholja i u rodu smo sa pomenutim familijama.

Bakoc - 17. avgust 2006. u 21.45 (*.bell.ca)

Postovani profesore Laketa,
Mozete li mi reci šta znate o familiji Bakoc

Alistair (stjuardesa) - 18. avgust 2006. u 01.47 (registrovani član)

Postovani Prof. Laketa i ostali posetioci diskusije o Hercegovini,
moje devojacko prezime je Siljegovic. Siljegovici su iz mesta Kolesko kod Nevesinja. Moja porodica živi u Beogradu, a stricevi u Novom Sadu. Da li imate nekih podataka o poreklu prezimena?
Hvala!
koPoB
2009-10-11 09:23 PM
Alistair (stjuardesa) - 18. avgust 2006. u 03.35 (registrovani član)

Ah, i da dopunim; krsna slava nam je Sveti Luka

Prof.Laketa - 18. avgust 2006. u 08.13 (*.com.au)

Za gospodju Siljegovic: ne znam tačno porodicno porijeklo i nastanak Vaseg prezimena SILJEGOVIC,ali mogu reci nešto sto će nadam se biti Vama od koristi.Siljegovica ima u nevesinjskim selima Kolesko i Budisavlje,u
gradu Nevesinje,u Bosanskoj Krajini,bivšoj YU i u rasijanju. Slave Sv.Luku.U srodstvu sa porodicama u Hercegovini koji slave Sv.Luku:
Seslija,Petkovic,Pojuzina,Piljevic,Pekez,Mrkovic,Dabarcic,Rul itd.Pripadaju grupi vlaha MILOBRATOVICA kojih je po predanju bilo 12: Seselji,Sudzumi,Kokolji,Krunici,Bijelovici,Siljegovici,Bjeletici,Papici,
Bozovici,Tomasevici,Rul(Dabarcic)Celebici,Kund acine,Remete itd.
Po nekim predanjima Siljegovici poticu sa Ceva,te su dosli na Cetinje a odatle 1687 dolaze u podnozje planine Trebjese kod Niksica.Odatle su dosli u gore navedena nevesinjska sela.Zajedno sa Petkovicima i još nekim hercegovacki porodicama oko sredine 18 vijeka otselili za Rusiju.
Tamo u Velikoj Rusiji osnovali doseljenicko naslje Mala Hercegovina da ih u dalekoj i pustoj tudjini podjeca na stari rodi topli kraj HERCEGOVINU u srcu !

batun - 18. avgust 2006. u 10.45 (*.yubc.net)

Прегледао сам разне књиге са српским презименима и занимљиво је како ни у једној од њих нема ни помена о презимену Панић! А уопште није толико ретко нити је тако мало Панића. Просто ћу помислити да сам ја то презиме измислио...
А баш ме занима од чега је настало презиме Панић? Да ли је то од некаквог имена, или од речи пан (бан)...?

alistair (stjuardesa) - 18. avgust 2006. u 11.54 (registrovani član)

Profesore Laketa,
zahvaljujem na brzom odgovoru!
Možda će Igor znati nešto više o Siljegovicima iz Koleska? Čini mi se Igore da ste iz tog kraja? Moj se otac tu rodio i kao ratno siroce, proveo vreme po Srpskim Manastirima do zavrsetka II svetskog rata. Možda je samo jednom kao pitomac akademije JNA bio u poseti u Nevesinju. Mene jako zanima... Kakvo je Kolesko? Koliko ima stanovnika? Da li neko od vas ima strpljenja da mi malo napise nešto o tom kraju? Kako iz Evrope ili Beograda najbrze stici do tamo? Htela bih da posetim...
Hvala svima!

modra rijeka - 19. avgust 2006. u 11.51 (144.139.*)

Postovani gospodine profesore Laketa,
Molom vas da kazete nešto o prezimenu ASKRABIC mnogo hvala

zahvalna - 21. avgust 2006. u 03.12 (*.sympatico.ca)

postovani profesore mene zanima nešto više o mome prezimenu SAJIN neki kažu da je to jevrejsko prezime.međutim ja sam srpske nacionalnosti.dali mi mozete podrobnije reci nešto o mome prezimenu???unapred zahvalna

Prof. Laketa - 21. avgust 2006. u 22.47 (*.com.au)

VOJVODA KOLESKO - selo Kolesko drzi strazu na putu Nevesinje-Gacko i rijeci Zalomci poslije Trebisnjice najvecoj ponornici.Najvecim dijelom svoga toka rijeka Zalomka protice ispod sela Kolesko koje je dobilo ime po legendarnom junaku vojvodi Kolesku,koji je zajedno sa vojvodom Lazarom Bratacaninom i ostalim Srbima isao u boj na Kosovo 28.6.1389.g. Srpska vojska iz nevesinjske povrsi sakupila se u Vojnivci,mjesto gdje se sastaje i okuplja vojska za borbu(danasnja Fojnica).Hercegovacka vojska se u crkvi u Trnovom Dolu pricestila i pod komandom vojvode Vlatka Vukovica posla u Kosovski boj,gdje su se hrabro borili a mnogi i poginuli.Teško ranjeni vojvoda Kolesko i vojvoda Lazar Bratacanin dosli su do sela Neanovici u Slivljima,tu su izdahnuli i sahranjeni.Kao uspomena na njih i njihova junacka djela ostala su imena sela Kolesko i
Bratace koje razdvaja rijeka Zalomka.
K.O. Kolesko cine sela:Pluzine,Gaj,Gornje selo,Balabani,Rilja,Ribaljteg
Morine i Vrtic.Tu žive sledeće porodice:Aleksic,Andric,Bratic,Buha,
Vucinic,Vujovic,Drvendzija,Draganic,Djogovic,Zelenovic,Kostic,Kovacevic,
Laketa,M ilanovic,Mucibabic,Samardzija,Terzic,Siljegovic,Sasoroga i Solaja(Srbi)i Djumiman,Sito i Sikalo(muslimani).
Otidji na www.virtualnahercegovina/pisma citalaca/raspitaj se za svoju
rodbinu i upoznaj malo bolje Nevesinje.Pozdrav „vojvoda Kolesko”.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.39 (registrovani član)

Prof. Laketa - 23. avgust 2006. u 22.10 (210.87.*)

Za Siljegovica i Kolesko.Kolescani kao potomci slavnih predaka od vremena vojvode Koleska nastojali su da opravdaju svoje slavne predtke i da nastave slavne tradicije borbre,boreci se:„Za krst casni
i slobodu zlatnu” i u toj borbi mnogi su casno i slavno polozili svoje mlade zivote na oltar otacbine.Masovno su ucestvovali u svim borbama pocevsi od ustanka Prva Nevesinjska puska 1875; Druga Nevesinjska puska 1881/2;Treca Nevesinjska puska 1941 i u poslednjim borbama od 1992 do 1995 kada su hrabro stali u odbranu svoga naroda.
Rijetko je ko umirao u krevetu,ginulo se mlado na bojnom polju,kao sto je poginuo tvoj djed 1941 godine.Pozdrav svima prof.Laketa.

alistair (stjuardesa) - 26. avgust 2006. u 16.45 (registrovani član)

H V A L A P U N O!!!!

Prkos - 26. avgust 2006. u 22.21 (*.cgocable.net)

Profesor Laketa
Prezime Stanojcic ja nisam nigdije mogao naći odkud potijece moji stari po mom proracunu su dosli kod Vrgin mosta početkom sedamnaestog veka,a slave slavu Sv.Nikolu ako mozete pomoći unapred hvala.

teodosije - 29. avgust 2006. u 12.34 (81.195.*)

Uvazeni gopodine profesore Laketa ,Igore i svi ostali koji ovdje pišete ,najprije da pohvalim ovaj odličan topik i vasu nesebičnost i toplinu da izdvojite svoje slobodno vrijeme i pomognete našim ljudima u traganju za korjenima .Topik je još jednom da se ponovim izvanredan.
Moje pitanje je sledeće : da li znate nešto o prezimenu
Cacic (ћаћић)?Gnjatovici ,Gnjato i Stojanovici su im izgleda rodjaci a mislim da je porjeklo negdje iz Popova Polja kod Trebinja? Krsna slava je Djurdjevdan i uspjeo sam da ih nađemjoš na Romaniji ,konkretno u Rogatici i Sokocu ali i na sjeveru Crne Gore u Pljevljima,kao i po Bosni ,Vojvodini itd.Bio bih vam veoma zahvalan ako mi odgovorite konkretnije ,ili barem ako me uputite na literaturu gdje bih mogao da nađemnešto blize o svojim korjenima .
unaprijed zahvalan!

Prof.Laketa - 30. avgust 2006. u 07.18 (*.com.au)

Za gospodina „teodosija”
Gospodine „teodosije” hvala na komplimentima koji su upuceni meni i topiku a ja cinim koliko mogu da pomognem našim citaocima,ali morate shvatiti da su i moje mogućnosti ogranicene te mnogi citaoci ostaju uskraceni za odgovore koje su tražili u vezi svoga porijekla.
CACICI,poticu iz sela Korjenici u Popovu polju kod Trebinja.Odatle su se
raselili sirom bivše YU a ima ih u rasijanju.Srodni su im Gnjato(vic)
koji su iz Popova polja doselili na Miruse i Vracanovice kod Niksica,ima
ih i kod Knina u selima Rastevic i Bilisan i slave Sv.Nikolu.
Vi sami morate nastaviti da istrazujete Vase korjene i porodicno stablo.

rudna - 31. avgust 2006. u 17.52 (82.79.*)

jeremici postoje u Srpskom Senmartonu iz Rumunije majka je poreklom Jeremic

Prof.Laketa - 31. avgust 2006. u 20.20 (*.com.au)

Evo da odgovorim na neka Vasa pitanja,podjimo redom :
BAKOC,poticu iz zupe Arandjelovo kod Trebinja,oko 1695 godine preselili su na Rudine,Nudo,Grahovo.Jedni su dosli kao Bakoc i Bakocevic u Ljubinje,Trebinje,Rioca i Gacko gdje i danas žive,slava ?
TOHOLJ,(TOLJ)poticu sa Zubaca kod Trebinja,ima ih na Cevu C.Gora.
O porodicama CECEZ i ZUZA pisano je ranije,vidi gore u tekstu.
Takođe pisano je i porodici Askraba(Askrabic)vidi gornji tekst.
JEREMIC,su starinska porodica u Foci a ima ih da žive u selu Slivlje u Gacku,sirom bivše YU i rasijanju. Ranije su se prezivali STUKELJE po lokalitetu Stukeljina Glavica pod planinom Golijom u C.Gori,gdje su najranije stanovali,odatle su u jednoj od seoba preselili u Focu i u selo Slivlja u Gacku (R.S. BiH). Slava ???
JAKSIC,su stara srpska vlasteoska porodica iz Hercegovine koji se pominju u izvorima dubrovackog arhiva 1441 godine. Tada se pominje
vojvoda Sefan Jaksic.Takođe se pominju i u narodnoj epskoj pjesmi :
„Dioba Jaksica”.Iz velikog nepotpunog spiska srpskih srednjovjekovnih
feudalnih porodica sa prostora Hercegovine treba pomenuti porodicu
Jaksic,koja starinom potice iz sela Klobuk kod Trebinja. Ima ih da žive u Gacku,Nevesinju,sirom bivše YU i rasijanju.Jedan dio porodice Jaksic odselio je u Rusiju. U Rusiji su selile mnoge srpske porodice poput Jaksica,Petkovica,Siljegovica,Miloradovica i Vladislavica i tamo su osnovali naselje „Malu Hercegovinu”.Srbi kao veoma sposobni ljudi, zauzimali su veoma visoke polozaje u Carskoj Rusiji.(O tome sam pisao ranije.p.a.).
Iz srpske porodice JAKSIC koja je otselila u Rusiju vodi porijeklo prvi krunisani ruski car IVAN IV VASILJEVIC GROZNI (1530-1584).
SrboPeuljanac
(Sanjar)
2009-10-12 01:13 AM
Evo diskusije.
KoPoB
2009-10-12 11:54 AM
zahvalna - 3. septembar 2006. u 04.59 (*.sympatico.ca)

još jedan pozdrav za profesora.niste ni odgovorili za moje prezime SAJIN.neki kažu da je jevrejsko drugi kažu da je njemacko ,a ja sam srpkinja.dali mi mozete to odgonetnuti nekako inače sve sto znam moji su iz mrkonjic grada..hvala.

momokuveljic - 3. septembar 2006. u 16.14 (*.ac.yu)

interesuje me porijeklo kuveljica.slavimo sv.djordija

Prof.Laketa - 3. septembar 2006. u 17.09 (*.com.au)

Zahvalna,za pohvalit je Vasa upornost u traganju za vasim porodicnim korjenima kao i još nekoliko naših citalaca da ih sada sve ne nabrajam,
jer bi nas to daleko odvelo a potrosili bi puno vremena.Glavni razlog
moga ne javljanja i ne davanja odgovora jeste nedostatak bilo kakvih valjanih informacija koje se odnose na Vase porodice.Konkretno što se
tiče Vase porodice SAIN riječ je stranog porijekla,meni se čini da je to
turcizam ali nevolja je u tome sto kod sebe nemam nikakav rijecnik stranih rijeci da vidim šta znaci.Vi ako ste u mogućnost uzmite neki od
leksikona i pogledate znacenje rijeci sain i biće ti jasije.Saina je bilo u Konjicu i izbjegli su u B.Luku.U Nevesinju živi porodica SAINOVIC
nisu starosjedioci,dosli su odnekuda i slave slavu Sv.Nikolu.
Momo Kuveljicu,sto si tako skrt mogao si barem nešto više reci o svojoj
porodici KUVELJIC:odakle poticete,gdje živite i tome slično ? Znam samo
da u B.Luci živi porodica KUVELJA i možda su srodni sa Vama Kuveljicima.

Prof.Laketa - 3. septembar 2006. u 17.42 (*.com.au)

SOTRA, su stara srpska porodica iz sela Kozice kod Stoca,ima ih sirom
bivše Yu i rasijanju, njihovo staro staniste u Kozicama u ovome poslednjem ratu u BiH 1992-1995 goine,totalno je razruseno,kuce unistene
opljackane i unistene kao i kuce mnogih porodica u ovome tragino ratu.
Ova porodica je dala nekoliko istaknutih,poznatih ljudi stvaralaca,
intelektualaca među kojima su slikar Branko Sotra,reditelj Zdravko Sotra i dr.Dragoljub Sotra koji je napisao knjigu:„Nije moglo sve u zavezanj stati” u kojoj je opisao ovu poznatu i interasantnu hercegovacku srpsku porodicu,ciji clanovi žive sirom svijeta daleko od
rodnog kraja sela Kozica kod Stoca u Istocnoj Hercegovini. Slava ???

basbru - 3. septembar 2006. u 20.26 (*.sezampro.yu)

mozete li mi molim vas reci nešto više o poreklu porodice Vidic Unapred hvala

londza (doktor) - 5. septembar 2006. u 16.02 (registrovani član)

Postovani profesore Laketa ako nemate nikakve informacije o prezimenu TOPCIBASIC,da li me mozete pomoć gdje i kako mogu doći do bilo kakvih informacija o tom prezimenu.Prije mjesec dana bio sam u manastiru Tvrdos i u manastiru na Ostroscu tražio podatke ali ništa nisam mogao pronaći.I dalje tragam zato mi treba vasa pomoć.Puno pozdrava od dr.Londze

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.40 (registrovani član)

benjamin begović - 6. septembar 2006. u 10.57 (*.amis.net)

Pozdravljeni !

Evo, ja se vam javljam iz Ljubljane.
Dakle, imam 25 godina i nekako me počela zanimati historija.
Prvo da vam kažem, da sam rođen u Sloveniji.
Moji roditelji su se razišli nekoliko godina nazad.
I moj srpskohrvatski nije najbolji, tako da se vam izvinjavam.

mene zanima dali mi mozete dati sto vise podataka o mom prezimu, odakle dolazi i ko su bili moji prednici.Tacnije, tko su bili i koji narod je to bio.
Zanima me isto dosta o Turskim napadima itd.I sto vise o prezimu, od kud je doslo.Ne razumjem kako da povezem Beg sa Begović i kako je došlo do toga,Dali ime prezime Begović veze šta Begom ili obratno.Ima li šta turskog tu.?

O sebi znam samo sljedece:

Ime mi je Benjamin, prezime je Begović
Moj otac je iz Gornjeg Vakufa i kako ja znam tamu su već dugo kao porodica Begović.

Morate znati da me to jako zanima i ako mozete pomoći rado bih vam vratio uslv kako god vi hocete.
Znam da vam nije bas najlakse sad sve to pisati, tako da šta god , makar da me uputite do neke tacke gdje je to razvidno.

Hvala i prijatno ; )

alistair (stjuardesa) - 6. septembar 2006. u 17.42 (registrovani član)

Cao Benjamine,
evo šta sam pronasla vezano za tvoje prezime. Nemam pojma da li je iz Crne Gore, ali se spominje na ovom web site-u:
http://www.montenegro.org.au

Begović, ogranak Mijovića (Kolovića) u Kučima. Od njih su odseljeni (17. v.) u Donju Sabatnu i Sipić (Lepenica) i Topolicu (južna Srbija) i jedni u Italiju; ogranak Brajovića u Kosiću i Kosovom Lugu (Danilovgrad). Od njih su ubilježeni 1912. god. u Ulcinju; Mahala (Zeta), jedni kao: Ajdarkučević, od njih Begović a drugi Agunović i Vranić; Danilovgrad; Rijeka Crnojevića, Radanovići i Kubasi Grbalj; Kotor, po nahočetu; Sipić (Lepetane), Boka Kotorska; Perast (Boka Kotorska); Cetinje; Lozna (Bijelo Polje). Rod su Jaćimovićima kao i Dizdarevićima, koji su kod Tutina i u Rožaju; Rasova i Zaton (Bijelo Polje), potomci su Jovan-bega. Od njih su u Turskoj i Novoj Varoši (Raška); Ogranak Vulovića (Novljana) u Bijeloj (Šavnik) i Nikšiću; Komani, (od bega Tomaša Stankova) grana Bandića; iz grupe Radulovića „Nikodelci”; Ravni Šušlijec (Gacko) iz Nikšića, drugi kao: Bauk i treći kao: Renović; Paštrovići, jedni su iz Stare Srbije (još u 7. v.), ranije: Ćuda. Vidi: Franović-Bosnić, a drugi iz Stare Crne Gore; Bijela i Đinovići, Herceg-Novi iz Trebinja; Spuž, Donja i Gornja Granica (Bjelopavlići), ogranak Vukovića, iz Hercegovine; Herceg-Novi; Podgorica; vidi: Bauk
ZA KUVELJICA
Kuveljići, selo Pavino Polje Bijelo Polje porijeklom Kuči
ZA VIDICA
Vidić, Vilac (Bratonožići). Od njih su u Andrijevici, Podgorici i Nikšiću; Herceg-Novi, doselili su se iz južne Hercegovine u 17. v.; Budva, po nahočetu; Curovo (Pljevlja)
Pozdrav svima!

podunac (bravar) - 8. septembar 2006. u 12.44 (registrovani član)

devica - 16. август 2006. у 10.00 (*.eunet.yu)

Pozdrprofesoru,bio sam odsutan neko vreme pa sam vidio da niste uspjeli da mi kazete nešto više o porjeklu mog prezimena Dzakula,ali naravno nadam se da ćete uspjeti saznati i javiti mi nešto više,još jednom hvala

Device mani se antinih prica o vlasko /rumunskom poreklu

Ma Srbi smo menjali prezimena u krajini ili lažno davali na popisu Austougarima.

Kenjalo, Kokot, Gacesa ,Guzina,Ovuka,Basera,Bubalo itd itd itd

Znam za dosta tih prezimena kako su im od starina prezimena! Mom dedi je majka od Dzakula(sa Petrove Gore) , pitacu dedu nešto više o tome
device ostavi mi tvoj e mail
pozdrav

Prof.Laketa - 8. septembar 2006. u 16.54 (*.com.au)

Dragi citaoci i posjetioci ove stranice koja se bavi porijeklom srpskih porodica,seobama i etnickim promjenama na Balkanu,prošlo je 7. 9.2006.g
puna godina dana,kada se ovaj moj rad pojavio na stanicama SC, a ova stranica je još i danas aktivna zahvaljujuci Vama. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim dobronamjernim citaocima koji su mi pisali,pomogli meni u radu i nekim našim citaocima da nešto više saznaju o porijeklu svojih porodica.Tu je bilo veoma kvalitetnih radova i sa moje srane HVALA PUNO SVIMA! Ne bih sada nabrajao sve te autore da nekoga ne preskocim ili zaboravim. Meni je stvarno zao sto na neka Vasa pitanja nisam odgovor nikakav dao. Tim citaocima se još jednom izvinjavam i puno zalim zbog toga. Oni treba uporno da nastave da tragaju za svojim korjenima i porodicnim prijeklom. Pozdrav svima prof.Laketa.
M_S
2009-10-14 01:13 PM
Ne vidim nijedan razlog za brisanje linka ka sajtu na kome se može detaljno videti poreklo i porodicno stablo porodice Slijepcevic iz Samobora kod Gacka, nadam se da neće niko ponovo obrisati postavljeni link jer mnogima može biti koristan.
http://www.slijepcevic.co.cc/Index.htm
Srdjan001
(student)
2009-10-17 10:15 AM
Da li neko zna nešto o prezimenu Grubic. Slava Sv. Marka.
Iz Ervenika. Mislim odakle su dosli tamo ili bilo šta...
Pozdrav
zagorskivuk
(student)
2009-10-21 10:07 AM
Broj telefona Petra Aškrabe Zagorskog je
+387-065-528-706
orao_sinisa
(radim sve)
2009-10-23 10:48 AM
Pozdrav, zanima me dali mi možda mozete reci ista o istoriji mog prezimena, moje prezime je Vlacina, stariji kažu da smo se prije prezivali Cicvarici i da smo zivjeli negdje u Lici, slavimo svetog Djorda i sada trenutno živimo ispod Kozare navodno je postojala neka prica da vucemo porjeklo od Vasojevica iz Crne Gore ali su kasnije iskljucili tu opciju.
zahvaljujem vam se na odgovoru
MrMuscolo
2009-11-07 01:41 PM
Za Laketu.
Po podacima Andrije Luburica, Pilatovici iz Popovog Polja su od Vlaha Pilatovica. Pitanje glasi, jesu li od nekoga ko se zvao Vlaho Pilatovic ili od stocara Pilatovica, ili su od bana Pilatovica, tj da li je Ban Pilatovic i Vlah Pilatovic jedna te ista licnost samo ga razlicito zovu.
I druga stvar, imaju li ovi Pilatovici kakve veze sa danasnjim selom PIlatovci u okolini Niksica?
Unapred hvala.
Laketa
(Profa)
2009-11-11 03:39 PM
@ MrMuscolo,ajde već kad me pitas da ti dam odgovor
na ova tvoja dva pitanja,da krenemo sa lakseg kraja.

Postoji selo Pilatovci u Hercegovackim Rudinama,
sjeveroistocno od Bilece koje se danas nalazi u
C.Gori.Selo je dobilo ime po vlasima PILATOVCIMA,
srpskim srednjovjekovni seljacima stocarima koji
su se bavili iskljucivo stocarstvom na planinama.

Ponekad su se vlasi bavili i dopunskim zanimanjem
pregonili su odnosno transportovali robu za potrebe
dubrovackih trgovaca npr. iz Dubrovnika u Focu ili
dalje u unutrasnjost Bosne i Srbije.

Katun Pilatovci javlja se u dubrovackim istorijskim
izvorima 22.6.1405 godine,tj.početkom 15 vijeka.
Ovaj katun je lociran sjeveroistocno od Bilece na
mjestu danasnjeg sela Pilatovci.

Vlasi iz katuna Pilatovci:Vukan Pilatovic,Milic
Brajkovic i Vladoje Pilatovic,obavezuju se
ugovorom u Dubrovniku 22.6.1405 godine,na pregon
robe iz Dubrovnika u Focu.

Kasnije vlahe Pilatovce pominju u mnogim izvorima
i istorijskoj literaturi.Njih pominje istoricar
Konstantin Jiricek u knjizi o vlasima,gdje pominje
i vlahe Pilatovce početkom 17 vijeka,1616 godine
gdje se među priloznicima i darodavcima manastira
Piva pominje neki vlah Vukadin Pilatovac,koji svake
godine manastiru Pivi daruje po jednog vola za ulje.

Osim ovoga opisanog sela PILATOVCI,negdje u Lici ima
lokalitet i neko manje selo Pilatovci,sto je dokaz o
seobama srpskog stanovnistva pod pritiskim Turaka sa
prostora Hercegovine u Dalmaciju i Liku.Postoje neke
indicije da predci naucnika Nikole Tesle vode starinom
porijeklo iz plemena Pilatovaca kod Bilece.

Idemo na drugi dio pitanja;kada govorimo o VLASIMA
misli se na socijalnu kategoriju i odnosi se na
na seljake stocare koji su bili u daleko boljem
materijalnom polozaju u odnosu na zavisne seljake
kmetove.Znaci u prvo vrijeme u Srednjem vijeku „VLAH”
je socijalna kategorija.Za vrijeme turske vlasti poprima
vjersku kategoriju i opet se odnosi na hrišćanskog
seljaka stocara koji živi na planinama i bavi se
stocarstvom.(Vlah-hrišćanin,Srbin).

Svaki stocarski vlaski KATUN imao je svoga starjesinu,
bana,kneza ili primicura.Možda je na celu nekog vlaskog
katuna stajao neki „vlah Pilat” koji je imao titulu kneza
ili bana i on je postao i ostao rodonacelnika vlaskog
plemena PILATOVACA kod Bilece. O banu ili knezu PILATU
postoji samo narodno predanje i tu nemamo jasnih
istorijskih podataka i izvora kao sto imamo za gore
opisano i navedeno vlasko pleme PILATOVCI kod Bilece.

MrMuscolo
2009-11-12 09:43 AM
Tako sam i mislio, ali su u vezi ovih pitanja postojala slobodna tumacenja , i nagadjanja potomaka Pilatovica (Beata, Sekara, Doderovica, Pusara Komnenovica ).
Zahvaljujemo ti na opsirnom odgovoru i želimo sve najbolje u daljem radu a ovaj tekst ćemo u celosti ako Bog da ubaciti u porodicni rodoslov sa tvojim potpisom , ako time nenasimo sstetu tebi i tvom istrazivackom radu.
Laketa
(Profa)
2009-11-14 07:19 AM
„MrMuscolo” moj sokole sivi,nemam ništa protiv,
naprotiv veoma me raduje da pišes o starom srpskom
plemenu PILATOVCI i svim onim porodicama koje vode
porijeklo od Pilatovaca.Postoji vise grana Pilatovaca,
ti navede ovu sjevernu,uslovno recenu u koju spadaju:
Doder(ovic),Beat(ovic),Pusare i Sekare,koji su naselili
sjeverni dio Nevesinjske i Gatacke Povrsi od Kokorine
do Uloga;svi slave Djurdjevdan staru slavu Pilatovaca.
U juznu granu Pilatovaca spadaju:Komlenici,Grubacici,
Kukici,Sutonje,Sikimici i Radovanovici,sl.Djurdjevdan.
Samo nastavi raditi,želimti puno uspjeha !
Prof. Laketa
MilliVuk
2009-11-24 08:38 AM
Postovani, zamolila bih sve koji znaju nešto o poreklu prezimena VUKANOVIC da napisu. Inače, moji Vukanovici su iz Popovog polja, selo Dobromiri. Hvala najlepsa!
Laketa
(Profa)
2009-11-24 06:09 PM
VUKANOVIC,u selu Gorogose zaseok Dobromani,
doselio je tu iz Ljubomira.Ranije se prezivao
ZOTOVIC,slavi Sv.Nikolu.

Stara srpska vlasteoska porodica ZOTOVIC,
starinom potice iz Podgorice. Turci su
tjerali Zotovice da predju na islam.Oni koji
su ostali u Podgorici primili su islam,drugi
Zotovici su odbili turcenje i pobjegli su u
Hercegovinu u selo Domasevo u Ljubomiru.

Do Austro-Ugarska okupacije 1878 godine,
ZOTOVICI su bili jedna od najuglednijih
porodica među Srbima i Muslimanima. Među
Srbima iz porodice Zotovica uvijek je bilo
svestenika i jedan vladika Zotovic.Za vrijeme
turske vlasti Zotovici su imali velike
zemljisne posjede oko Ljubinja i Trebinja.
Vremenom su im poturceni muslimani potimali
zemlju i Zotovici su morali da se sele kao
tvoji predci Vukanovici koji su dosli u
u selo Dobromane. I pored svih nedaca i
nevolja ZOTOVICI su uspjeli ocuvati svoje
zemljisne posjede u Domasevu i Vidusi.
Iz svega izlozenog vidi se da su ZOTOVICI
bili neka stara srpska vlastela sto nam
svjedoci i jedan stari kameni grobni krst
na groblju u Domasevu gdje je upisano
ime PETRA ZOTA,clana porodice ZOTOVIC.
Laketa
(Profa)
2009-11-24 06:13 PM
P.S. Zaboravih napisati da je krsna slava
porodice ZOTOVIC bila Nikoljdan,prisluzivali
su Cvijei. Koja je tvoja slava ?
MilliVuk
2009-11-24 08:39 PM
Hvala, profesore Laketa!
Mi takođe slavimo sv. Nikolu. :)
Laketa
(Profa)
2009-11-25 04:19 AM
Osim ove tvoje porodice VUKANOVIC,postoje još dvije
porodice Vukanovic u Hercegovini u selu Zavala i
Kremeni Do koji slave Jovanjdan.

VUKANOVICI,u Zavali doselili su se oko 1825 godine
iz sela Slimnica u Sumi trebinjskoj,slave Jovanjdan.

ZDULA u selu Kremeni Do porijeklom je od porodice
VUKANOVIC iz Trebinjskog Polja,odakle je preselio
prije 200 godina,slavi Jovanjdan (23.9.).Zašto se
preziva ZDULA (Z kao zbun) nezna niko u selu ?
MilliVuk
2009-11-25 06:26 AM
Hvala Vam još jednom! Nadam se da nije problem ako ovo prekopiram na Facebook u grupu Vukanović-Vukanovic-Vukanovich? Vidim da se bas razumete u tematiku hercegovackih prezimena. Jeste li možda napisali neku knjigu?
P.S. Izvinjavam se ako ste već ranije to negde spomenuli, tema je obimna, a ja trenutno nemam vremena sve da iscitam.
Pozdrav!
Darko267
(Student)
2009-12-09 12:05 PM
Profesore Laketa znate li odakle su Gavrilovići, čukun deda mi je Stepan njegov otac Milorad, a njegov deda Sreja, svi su iz Darosave (Arandjelovac), krsna slava sveti Sava? Hvala unapred!
storm_rider
(majstor)
2009-12-09 06:11 PM
Postovani,

Da li znate nešto o prezimenu Vlaisavljevic,slava Casne Verige Ap. Petra?
Srdjan001
(student)
2009-12-11 05:36 PM
Profesore Laketa, da li znate nešto o prezimenu Grubic, iz Ervenika, slave Sv. Marka.
Ili bar gde mogu da tražim.
Nasao sam na internetu da poticu iz Kotora...ali ništa vise.
Hvala
Laketa
(Profa)
2009-12-11 06:46 PM
Ево након дужег времена послије заузетости
и недостатка слободног времена да покушам
дати одговоре на давно постављена ваша питања.

ГАВРИЛОВИЋИ се први пут помињу у историјским
изворима 1597 године у околини Никшића.
Одатле су раселили у више праваца у Херцеговини
око Требиња,у Србији око Донјег Драгачева и
широм бивше Јуославије,славе више слава.

ВЛАИСАВЉЕВИЂИ,су живјели у селу Јасенику
близу Гацка у Херцеговини,одатле су се
током времена расели на више страна.Од њих
води поријекло више српских породица.

ГРУБИЂУ,што се тиче твоје породице немам
никакав конкретан податак о њеном
поријеклу.Ова породица се поминје на више
мјеста од Котора,до Приједора,Санског
Моста,Војводине па све до Аустралије гдје
након ових најновијих сеоба живе чланови
породице Грубић.

ПУНО ПОЗДРАВА СВИМ ЧИТАОЦИМА !
СРЕЋНИ НАСТУПАЈУЋИ ПРАЗНИЦИ !
Проф. Лакета
grubbshadow
2009-12-15 04:12 PM
Postovani prof.Laketa,molim Vas ako mi mozete pomoći,napisati ili bilo stosta znate o poreklu prezimena GRUBISIC.
Čuo sam da se grana na tri grane,da ih ima i u Bosni i Hercegovini,Crnoj Gori,Dalmaciji,Srbiji...Ima ih kao pravoslavce,katolike, rimokatolike.
Isto,da su mnogi Srbi-pravoslavci u XVIII I XIX veku pokatoliceni,a naročito u
XX veku.

Moj deda Nikola Grubisic(peto dete po redu) rođen je 1897.god.u Dubrovniku,od oca Simeona,
majke Marije (poreklom italijanke iz Cavtata),Pan Gracije, bilo ih je sedmoro dece.
Oko 1900.god.prelaze u Sibenik,tada AustroUgarska.
Deda je po struci gradjevinski tehnicar-geodeta, 1923. dolazi u Srbiju,(govorio je da je sa Ivanom Mestrovicem,akademskim vajarom –spom.Neznanom junaku na Avali-dosao u Srbiju) u verovali ili ne,na jugoistoku,u Pirotu.Vencava se ubrzo,u pravoslavnoj crkvi,sa Jelisavetom Zivkovic.Tu ostaje da živi i radi do svoje smrti 1988.god.
1926.rodilo se prvo dete od desetoro-Ankica,zatim Marija,Draginja,Milan,Jovan,Sava,Bozidar,Mirko,Milena i Slavica.
U II sv. ratu je izgubio mislim dva brata,jedan je streljan na Banjici,a drugog su ubile ustaše u Osjeku,1941.

Uvek je pisao i potpisivao se cirilicom.

Slavio je slavu Sveti Nikola.

To je danas i moja slava.

Unapred sam Vam zahvalan

Laketa
(Profa)
2009-12-15 09:54 PM
За Грубишића,
У историјским изворима и народном предању помиње се
''Грубљеша војвода'' и''Грубљеша харамбаша''.

Истраживачи Херцеговине помињу породице Грубјеше,
Грубљеше и Грубишиће,углавном као Србе и католике.

ГРУБЉЕШЕ,у вароши Љубиње поријеклом су из села
Грмјана и из Дврснице код Љубиња у Херцеговини,
било их је прије 120 година 2 куће,слава
Аранђеловдан.

ГРУБЉЕШЕ у селу Седларима код Требиња старином
су поријеклом из Дврснице код Љубиња гдје их има
да живи више породица,слава Аранђеловдан.
Vasojevic
(Bankar)
2009-12-16 03:24 AM
Dobar dan profesore,

zeleo bih da znam poreklo prezimena Dmitrovic. Naime, moj cukun cukun deda sa majcine strane je dosao u Sumadiju ( selo Rajkovac kod Topole) oko 1750 zbog krvne osvete iz Sjenice ( Selo Budjevo). Pošto se zvao Novak, u Sumadiji je promenio prezime u Novakovic. Mene sada interesuje kojoj lozi Dmitrovici pripadaju, tj moj predak Novak Dmitrovic.

Ps. Ako Vam mogu pomoći znam samo da su u Sandzaku bili serdari i da su imali mnogo zemlje u posedu , bas kao i danas u Sumadiji.

Hvala
Vasojevic
(Bankar)
2009-12-16 03:37 AM
Umalo da zaboravim da je slava Sveti Jovan ...
hitron
(Vaspitac)
2009-12-30 01:33 PM
Već duže vreme me interesuje moje poreklo ali nisam nasla nacina da nešto
vise otkrijem o svojim precima, iskreno se nadam da mi nešto više mozete reci o Stojanovicima.
Sve sto ja znam jete da mi se deda zvao Mico,njegov otac Pero Stojanovic,prvo su živeli u selu Perna opstina Bos.Krupa početkom 1920 i neke sisli su dolinu reke Une ,selo Drenova glavica ,gde smo bili nastanjeni sve do 1992 godi...
molim za sto vise informacija...

UNAPRED JAKO ZAHVALNA

cocke021
(student)
2010-01-07 07:44 PM
Postovani, zanima me da li znate nešto o poreklu prezimena Cvejic. Krsna slava je Djurdjevdan...Znam da dosta Cvejica ima u Vognju (srem) i da su svi u rodu, ali na zalost ne poznajem nikog, tako da Vas molim ukoliko znate odakle dolaze...za bilo kakvu informaciju biću veoma zahvalna.
cocke021
(student)
2010-01-11 02:27 PM
zelela bih da vas takođe pitam za poreklo prezimena Stevanovic. Krsna slava je Sveti Nikola i znam da je unazad par kolena iz Posavine u Republici Srpskoj, konkretno iz sela Loncari opstina Donji Zabari , Republika Srpska
svetlanasvc
(srednjoskolac)
2010-01-23 12:36 PM
Prezivam se Savic, a krsna slava mi je Alimpije. Živim u Nocaju, selu u Macvi. Moji preci vode poreklo iz Hercegovine. Naime, sredinom 19-og veka, tri brata su presla Drinu. Jedan je ostao u Zvorniku, dok su dva, otisla na Cer, a potom u Nocaj. Imam veliku zelju da napravim porodicno stablo, i stoga Vas molim, da mi, ako ste u mogućnosti, pomognete. Unapred hvala!
gacanin
(advokat)
2010-02-07 09:44 AM
za profesora Laketu,

prezivam se Pušara i poreklom sam iz Gacka, konkretno iz sela Ulinje ( nekadašnje Desivoje)
Iz vaših izlaganja i komentara pročitao sam da su Pušare poreklom od Pilatovaca(Bileća), te da zajedno sa Doderima, Beatima, Sikimićima i dr. svi slave Sv. Đurđic
Hoću da napomenem da je naša slava Sv. Jovan i da nema ni jednog Pušare koji slavi Sv. Đurđic,
Što se tiče porekla koje ste naveli tu ne smem da protivrečim , moguće je da ste u pravu, (ima pomena da potičemo od Nikšića)ali za podatak o slavi koju slavimo ističem da je pogrešan te bismo bili zahvalni da izvršite korekciju
Laketa
(Profa)
2010-02-07 08:14 PM
Postovani prijatelju „gacanine” ja se držim devize:
„Ko radi,taj i grijesi”.Ja sam tako negdje davno na
ovim stranicama napravio grešku o koj i Vi pišete.
Radeci u brzini napravio sam gersku tu grešku.

Treba ispravno da stoji:„Doderi,Beati,Pusare i Sekare
svi su su jedno bratstvo,i svi poticu s Pilatovaca”,
kako za njih piše J.Dedijer u knjizi Hercegovina.

Prve dvije porodice doselile su u Kokorinu 1830 godine,
ove druge dvije među njima i Pusare dosle su 1845.g.
Za tri porodice Doderi,Beati i Sekare sam siguran da
slave Djurdjevdan,za Pusare u Kokorini nijesam siguran
koju slavu slave,ako ti znaš,reci nam svima sada.
Slijedeci logiku da su isto brastvo sa gore navedenim
porodica trebalo bi da slave Djurdjevdan.

Nasao sam nešto podataka o tvojoj poridici Pusara iz
Ulinja i Medulica u Gacku za koju velite da slavi
Jovanjdan. Porodicu PUSARA u selu Medulicima naselio je
Ali-pasa Rizvanbegovic(1761-1851)sa Ulinja u Medulice.
Moglo se desiti da je tada porodica Pusara promijenila
svoju slavu ? Jer stara slava Pilatovaca je Djurdjevdan
a vi slavite Jovanjdan.

Radi informacije treba reći da porodice Hrnjez i
Prstojevic sa ovih prostora slave Djurdjic.

Puno pozdrava prof.Laketa !
Laketa
(Profa)
2010-02-12 05:08 AM
Dvoje citalaca sa VH pitaju za porijeklo svojih porodica:

1. NOVICA iz Beograda pita za porijeklo porodice ELEK ?
2. MILENA iz Aleksandrovca pita za porijeklo porodice SAVIC ?

ELEK,su porijeklom iz sela Velestova na Cetinju.Od njih su
porijeklom DJURANOVICI u Goliji.Jedni Eleci su početom XX
vijeka 1900 otselili su u Podgoricu.

Drugi clanovi porodice ELEK su zbog ubistva i krvi iz Golije
pobjegli početkom 19 vijeka za Gacko u selo Jugovice gdje ih
je naselio Smail aga Cengic.Iz Jugovica jedni Eleci otisli su za Bosnu,drugi su ostali u Jugovicima,treci su otisli u selo
Kruscicu i tu se naselili da žive,slave Arandjelovdan.
Danas Eleci žive sirom EX YU i u rasijanju sirom svijeta.

SAVICI u Nevesinju u selima Slato i Krekovi porijeklom su od
porodice VISNJIC iz Golije,slave Jovanjdan. Golijani,Bacevici,
Vukovic,Visnjici i Savici svi su jedno bratstvo i svi slave
istu slavu Jovanjdan.
gacanin
(advokat)
2010-02-12 02:39 PM
za Profesora Laketu

Želeo bih najpre da Vas pohvalim i izrazim divljenje za upornost i volju koju pokazujete u Vašem istraživačkom radu

takođe bih istakao da se slažem sa vašim mišljenjem da je radi preciznijeg određivanja nečijeg porekla odnosno porekla prezimena neophodno i da se drugi učesnici potrude i ponude neki podatak ukoliko ga poseduju

upravo to je bila moja namera i razlog zbog koga sam Vam sugerisao da je napravljena greška kada je navedeno da porodica Pušara slavi Sv. Đurđic odnosno Sv. Đurđevdan
U skladu sa tim se nadovezujem na prethodnu Vašu poruku te ističem da je tačno da u Kokorini postoji porodica Pušara i to samo dve porodice te da i one takođe slave Jovanjdan.
Porodica Pušara je malobrojna i gro njenih članova potiče sa Ulinja dok su ostalo razbacane pojedinačne porodice kao u Kokorini, Sarajevu ili po drugim većim gradovima
Što se tiče sela Medulići ili ako mislimo na isto Međulići, tamo su naseljene muslimanske porodice te i ne slave slavu, ali ne vidim razlog da Pušare sa Ulinja promene slavu zato što se neko poturčio u Međulićima
U razgovoru sa starijima sa Ulinja nisam našao nikog ko bi potvdio priču o promeni slave, svi stoje u tvrdoj veri i ubeđenju da je Jovanjdan njihova slava od davnina te da sve Pušare slave Jovanjdan nalazili se na Ulinju, Kokorini i Sarajevu ili drugim mestima

To je jedino što smem da tvrdim u vezi prezimena, ostale podatke o poreklu ne posedujem jer niko u porodici ne može da se složi o poreklu unazad do trećeg kolena a kamoli od prapostanku,

stoga bih Vas najiskrenije molio ako imate još neke podatke o poreklu porodice Pušara sa Ulinja da ih podelite sa mnom.
Unapred hvala !
Laketa
(Profa)
2010-02-12 07:51 PM
Za „gacanina”(advokata),

Hvala na pozdravima,saljem srdacan pozdrav tebi!
Želi ti puno uspjeha u poslu oko sastavljanja i pisanja
porodicnog stabla porodice PUSARA.Znam da je tezak posao
ali valja biti uporan i istrajati u tome poslu.

Evo za početak pogledaj porodicna stabla porodice Buha
ili Slijepcevic.Želio bi da ti uradis nešto slično.
Pravo da ti kažem nemam bas puno podataka o porijeklu
porodice Pusara.Poznavao sam nekoliko clanova ove
porodice:nastavnica matematike u osnovnoj skoli u Nevesinju
bila mi je Milena Pusara iz Gacka.U Sarejevu sam upoznao
zeljeznicara Vlada Pusaru koji mi je bio rod po „bane linije”
po zenskoj strani,imao je dvoje djece:sina i kcerku,cijih se
imena vise i ne sjecam.

U knjizi Vladimira Dedijera,Sarajevo 1914 pominju se dvojica
Pusara Simon i Mihajlo.Daleko je poznatiji Mihajlo Pusara koji
je pomogao Gavrilu Principu kod samog cina ivodjenja atentata
na Ferdinanda.Mihajlo je udarcem noge u koljeno oborio jednog
policijskog agenta koji se spremao da sprijeci Principa u
izvrsenju atentata. Simon je bio kafedzija u Sarajevu i kod
njega se hranio Mihajlo Pusara.

MIHAJLO PUSARA,bio je lijep visok mladic,pristalica „Mlade Bosne”
po zanimanju bio je opstinski cinovik u Sarajevu.Bio je darovit
pjevac i glumac u romanticarskim ulogama.Narodno pozoriste
nudilo mu je angazman u Beogradu ali je Mihajlo vise volio da
ostane u Sarajevu.Nije jasno rasvijetljena njegova uloga u
dogadjajima oko Sarajevskog atentata od 28 juna 1914 godine.
Mihajlo je bio neka vrsta rezervnog igrača;ako ne uspije atentat
na Ferinanda u Sarajevu,njegov zadatak je bio da otputuje u
Visoko i da tamo izvede atentat na njega.
Vise podataka naći ćeš u navedenoj knjizi.
Puno pozdrava prof.Laketa
pantelijas
(slikar)
2010-03-08 05:47 PM
за проф.Лакету

Професоре, поштовање!

Молим Вас да, ако је могуће, одговорите и мени на пар питања.
Ја сам пореклом од ПАНТЕЛИЋА из златиборског села Шљивовица, Крсна слава нам је Св. Архиђакон Стефан (9.01.). Пошто Пантелиће у том крају још зову и Пејдићима (највероватније по неком Пејду који је у тај крај дошао иѕ Херцеговине), извео сам могући закључак да водимо порекло од породице ПЕЈДО који, како сам сазнао, такође славе Св. Стефана (9.01.), а живе у месту Зијемља (Зијемље) код Мостара.
Молим Вас да ми потврдите или негирате ову моју предпоставку, као и да ми одговорите (уколико је ово горе наведено тачно) одакле су Пејде дошле у Зијемље, јер их нема на списку старих херцеговачких породица,и које је њихово порекло.

Овом приликом поздрављам и све остале учеснике ове дискусије, и ако ико има какву корисну информацију у вези са овим мојим питањима, бићу захвалан на одговорима.
Поздрав свима!
Laketa
(Profa)
2010-03-09 09:35 PM
Срдачан поздрав за „пантелијаса” и све читаоце!

Љетос сам био на Златибору заиста је предиван.
Познато је да су ужичани Ере поријеклом Ерцеговци.
Ту су се населили највише послије завршетка Другог
српског устанак и владавине кнеза Милоша Обреновића
(1817-1830).Ваши предци дошли су у томе периоду.

Са великим задовољством сам прочитао Ваше писмо и
ево сада покушавам да помогнем око поријекла породице
Пантелић,слава Св.Стефан и њихове везе са породицом
Пејдо на Зијемљима у Херцеговини,слава Св.Стефан.
ПЕЈДО,су поријеклом из околине Требиња крајем 18
вијека дошли су послије епидемије куге у село Кути
у Бијелом пољу код Мостара,одатле из Кути дошли су
на Зијемља.Презиме им није патронимичко већ је
насатало по неком надимку од ријечи „пејдо”,
којој не знам право значење и нећу да нагађам.

Само ради илустрације да наведем презиме ПЕНДО настало
је по надимку „пендаст”,што значи мали здепаст са јако
кратким и дебелим удовима ногама и рукама. Да ли се то
односи и на породицу Пејдо? Не знам,треба даље тражити
значење ријечи „пејдо” ?

Али ево за Вас нешто извјесније у склопу ове сеобе из
околине Требиња у околину Мостара дошао је човјек
непознатог презимена кога по мјесту поријекла прозвали
ЧВАЉИНА,дошао је из села Чваљина код Требиња.
ЧВАЉИНА је поријеклом из села Чваљине из Попова поља код
Требиња,ишао је од села до села послом,био је „дунђер”
зидар и тако је обављао разне зидарске послове по
Херцеговини.Послије неког времена овај Чваљина дошао је
у „сулоштво” (нека врста ванбрачне заједице) ПЕЈДИНОЈ
дјевојци у селу Хум и Лишани у сјеверном дијелу Бијелог
поља код Мостара.Ту их је била једна кућа.У каснијим
бурним временима можда су потомци Чваљине и Пејдине
дјевојке које су свакако прозвали ПЕЈДИЋИМА дошли у
Србију?Од мајке рођене Пејдо добили су применак ПЕЈДИЋИ?
У Србију кад су дошли уписани у званичне књиге и
документацију као ПАНТЕЛИЋИ према претку који их је
довео и доселио у Србију.
pantelijas
(slikar)
2010-03-10 06:05 AM
за проф.Лакету

Да, поред презимена ПЕЈДО, наилазио сам и на презиме ПЕЈДИЋ,
али не знам колико је то презиме старо (не нађох га међу
старијим херцеговачким презименима?). Такође не знам ни где
живе, ни коју славу славе?...
У сваком случају, професоре, Вама сам веома захвалан на
овом одговору и понуђеном материјалу за даље истраживање.
Велики поздрав за Вас!
nena49
(ekonomista)
2010-03-11 06:48 AM
Poštovanje Prof. Laketa,

Sa velikim zadovoljstvom pratim ovaj forum i Vaše rezultate u ,, budjenju,, novih generacija potomaka Hercegovine.
I ja sam na tom putu. Izneću vam podatke sa kojima raspolažem i najljubaznije molim za vašu pomoć u pronalaženju traga mojim korenima.
Moje devojačko prezime je Stojanović, moj otac je rođen u Gračanici (BIH). Po predanju poreklo Stojanovića je od hajduka Stojana Čupića koji je ubio nekog agu i morao je da pobegne iz Hercegovine (Nevesinje) kada je to bilo, ne znam.. Prezime Čupić promenjeno je u Stojanović a veza sa Čupić je ostala u nadimku ,, Čupo,, svih muških potomaka.
Slava je Sv. Nikola.
Po predanju prvo je došao na Ozren a zatim se spustio u Gračanicu (da li on i neko od potomaka) gde su rođenji moj deda Maksim 1872 god. i njegova braća Djordje 1873 i Andrija , najmladji.
Bavili su se trgovinom i zanatima. Imena njihove dece (pretpostavljam da i imena mogu ukazati na korene) su Ana, Miloš, Mara, Leposava, Milan (moj otac), Radoslav, Rastko, Ankica, Miroslav, Branislav, Dragica, Milena Djordje, Borivoje i Stojan i svi su rođeni u vremenu od 1896 do 1916, takođe u Gračanici.
U knjizi HERCEGOVINA Jevte Dedijera nigde se ne spominju Čupići već sami Čupkovići za koje sam u CRNOGORSKIM PREZIMENIMA pronašla ,, Čupić vidi Čupković ogranak Predojevića,,. Kontaktirala sam potomka Stojana Čupića iz Noćaja, ovaj poznati Zmaj od Noćaja je poreklom iz Pive, rodj, oko 1765 i slava je Sv. Djordje, dok čujem da ima Čupića koji slave i Sv. Luku. Čupići si PIVLJANI ali ja nigde nisam pronašla da se spominju u Hercegovini i tu udaram u zid.
Ja ne znam kada je moj predak Stojan Čupić pobegao iz Hercegovine, da li je baš on moj pradeda koji se takođe zvao Stojan (god. rodj. bi bila negde oko 1840) ali nigde ne mogu da dodjem do pisanog traga jer su crkvene knjige u Gračanici spaljenu u II sv ratu pa ne znam da li je baš on taj Čupić ili je njegov potomak već sa prezimenom Stojanović.
Kontaktirala sam Gračanicu čak sam i bila tamo ali ne mogu doći do nekog dokumenta od koga bih krenula dalje.
Oprostite na opširnosti, pokušala sam da dam što više podataka verujući da su bitni za pojašnjenje porekla moje porodice na kojem odgovoru i tumačenju vam unapred zahvaljuje,
Iskreni pozdravi Vama i svim ostalim učesnicima na ovom sajtu
Laketa
(Profa)
2010-03-12 05:57 AM
За „нену49”,

Нено стани мало немој ударати главом у зид.
Ствари стоје овако;Стојан Чупић(1765-1815)рођен је у Пиви.
Када је имао седам година дошао је у Србију 1772 године.
Рано је постао сироче,усвојио га је и посинио богати трговац
Страхинња Чупић и одатле потиче његово презиме ЧУПИЋ.
Стојан Чупић потиче из Пиве из породице ДОБРИЛОВИЋ који су
славили Св.Луку.Ради твоје информације треба рећи да су
Пива,Дробњак и Никшић саставни дио старе Херцеговине и Ви сте
по поријеклу Херцеговка.Данас све те области припадају Ц.Гори.
Немојте код Дедијера тражити Вашу породицу јер када је Дедијер
вршио истраживања Херцеговине 1897 године,Пива је била у саставу
Ц.Горе.Зато Нено овде на интернету укуцајте:Стојан Томић Пива и
Пивљани(латиницом),добићете веома интересантно штиво,то обавезно
прочитајте,има доста интересантног материјала.

ДОБРИЛОВИЋА,поријеклом из Пиве има их у Босни:на Гласинцу и око
Бијељине.Има их у Србији око Тршића и Ваљева.Нено ови Добриловићи
око БИЈЕЉИНЕ могли би бити Ваши преци и ту треба тражити ауторе
и књиге које се баве поријеклом становништва на томе терену.
Стојан Чупић убијен је у Зворнику,по једној легеди убили су га
Турци јер им је био противник,по другој легенди убили су га Срби,
односно Кнез Милош.И једнима и другима сметало је његово јунаштво
и говорништво.Као добар јунак и говорник увијек је могао повест
народ за собом и зато су га уклонили и убили.Можда су Ваши преци
у част и славу таквоме јунаку а свакако у родбинским везама као
успомену на њега прозваше се СТОЈАНОВИЋИ.
Веома лијепо о Стојану Чупићу „Змају од Ноћаја”,говорио је
КАРАЂОРЂЕ:„Ко ми надговори Чупића и натпише Молера,даћу ћу
му све што тражи”.
nena49
(ekonomista)
2010-03-12 07:24 AM

Poštovanje Profesore Laketa,

Zahvaljujem na tako brzom odgovoru koji sam sa velikom pažnjom pročitala. Oprostite ako nešto ponovim od onoga već rečenog i ako time
uzimam vaše dragoceno vreme. Moj predak, po predanju bio je hajduk Stojan Čupić, koji je pobegao iz Hercegovine(Nevesinje) jer je ubio nekog agu. Po imenu Stojan dalje su se prezivali Stojanović, da bi zametnuli trag nakon bekstva, a naselili su se na Ozren i posle u Gračanicu (između Doboja i Tuzle). Slava je Sv. Nikola. Znači, iz Hercegovine je i iz Nevesinja koje je van prostora Pive. Slava Stojana Čupića iz Noćaja je Sv. Djordje. Ne razumem ni zašto se u rečniku crnogorskih prezimena Čupići stavljaju u znak jednakosti sa Čupkovićima kao ogranak Predojevića koji se inače spominju u Hercegovini. Za Predojeviće, odnosno Čupkoviće baš u Vašim postovima sam našla da im je slava Sv. Nikola. Eto, to mi se jedino podudara i još više zbunjuje. Ime mog pradede je bilo Stojan ali ne znam da li je baš on bio taj Čupić, to bi značilo da je on rođen negde oko 1840 i da je pogegao negde oko 1860-1870 jer je moj deda Maksim, njegov sin već rođen u Gračanici 1872 god. Da li je to već period odlaska iz Nevesinja pre istraživanja Prof. Jevte Dedijera i zato Čupića tamo nema.
Molim Vas ne zamerite mi na ovim pretpostavkama i sumnjama jer ja sam u ovome laik a svakako da je rodoslovlje nauka koju Vi izuzetno poznajete i zato sam Vam se i obratila za pomoć. Ako možete, molim vas da mi pojasnite neslaganja u slavama kod Čupića i vezu sa Čupkovićima i predlog gde dalje da tražim. Znam da je ovo istraživački posao ali spremna sam. Unapred hvala na odgovoru i molim Vas ne zamerite ako ponavljam toliko jasne stvari, koje, meni ipak nisu.
Uz zahvalnost i iskrene pozdrave, s poštovanjem
pavlimir_ratnik
(Edukator)
2010-03-14 09:03 PM
Evo da malo pomognem.Prezime Cupic je postojalo u Nevesinju ,to su podigli malo vise iz pomodarstva na Cupkovic,
Ta seoba je postojala i ja sam slusao od starijih ljudi,koji su bili godiste oko 1870, a njima opet pricali ocevi ,ponajprije će biti dedovi za tu seobu iz Hercegovine,jer deca se uvek vrzmaraju oko starijih koji pricaju dogodovstine i stvari prosto upijaju,kao sundjer,
Imali su put ,dolinu Drine, neki koji su okrenuli preko Sarajevskog Polja, pa tu neki i ostali u okolini Sarajeva, oko Hadzica, Rakovice, Rajlovca, kao prezimena, Kapori, evo ovaj knjizevnik, sto je umro neki dan, njegovi su iz Mirilovica u tom talasu doselili,zatim, Seslije,Sarenci, Pusare, Cabaci,Keselji,Neke pak porodice su produzile preko Romanije i dalje prema Sekovicima, Senberiji, Posavini, Lično sam imao iz svoje familije ,koji su čak presli Savu i zaustavili se u Zupanji, To je mesto Drenovci,
Te porodice su se svukuda rastrkale, oko Tuzle,
Prof, Dr, Vojislav Magazinovic, profesor na veterinarskom fakultetu u Sarajevu, a kasnije rektor Tuzlanskog univerziteta, njegova majka je iz moje familije ,mi smo sa njima održavali vezu i oni su tako pricali.
Što se tiče moje familije u Hercegovini oni o seobi svojih rodjaka pricaju, da su im ti rodjaci bili naseljeni na Trtinama, selo kod Nevesinja,Bio je kažu domaćin lenj i neradnik i nije skupio dovoljno drva za zimu, a i zima rano udarila, kažu da je razvalio staju i lozio gradju sa nje ,kako bi prezimio i čim je doslo proleće,posamario konje decu potrpali u sepete,koje su opleli, i ostale potrebstine potovarili, no imali su i babu,koja jadnica nije mogla da ide i oni ostave babu,
Jadna baba kukala i dozivala i cuju je cobani bega LJUBOVICA,
BABA IH PITA ,ZNATE LI ZA MILA BOGA, STA MI JE SA CELJADI?,
E jadna bako, pa celjad su ti otselila za Posavinu,pre 7 dana,
Uvece ovo ispricaju begu, Beg posalje sluge i oni prihvate babu i da joj da stanuje u nekom ajatu,koji je imao pored kule,
Ubrzo je i umrla baba i beg naredi da je sahrane u srpsko groblje,
No ovi koji su kopali grob ,ne obaziruci se puno i posto kao muslimani nisu znali kako se grob okrece, i okrenu ga u pravcu sever jug,
Tako ostade taj biljeg I GROB SEVER -JUG a i jedno svedocanstvo o plemenitosti Ljubovica familije.
Kao i uspomena na seobu u Posavinu ovog dela moje familije.
Tako da je verovatno u tom periodu i ta vasa familija otisla u Posavinu,jer čuo sam od onih ,kojima su to dedovi pricali,da je narod masovno selio u tom periodu u Posavinu,
Ako slavite Sv Nikolu, verovatno ste od Cupkovica,jer narod ih i sada u Nevesinju zove Cupicima .
Što se tiče pisanja Jevta Dedijera, sam on je bio sjajan naucnik,
No popisivaci ,bas kojima je dodelio taj deo posla i ne mogu se pohvaliti, ima i među njima koji su dobro obavili posao ,kao Tomo Bratic, recimo malo sam se pozabavio popisom ovog dela stanovnistva ,konjicke opstine i posto dobro poznajem taj narod , uocio sam mnoge nedostatke,čak i forsiranje nekih porodica i skrpavanja drugih, iako ja na osnovu mojih saznanja imam bas suprotne zakljucke, No tako su ti pojedine familije gradile neki ugled, obično ovi bogatiji su posle buna i ustanaka prigrabili slavu onih siromasnih junaka ,koji su svojim prsima isli kroz celik i olovo..
Pozdrav za Profesora,


Sinyx
(student)
2010-03-16 03:56 AM
Da li bi mi netko mogao reći nesšto više o prezimenu Domić...
spominje se u vezi nekog praplemena Krstulović i Bobovca , kraljevskog grada kod Kaknja.
Inače ima nas dosta u Dalmaciji..

Bio bih Vam veoma zahvalan na odgovoru
Laketa
(Profa)
2010-03-16 07:31 PM
Pozdrav „neni49”,„Pavlimiru” i svim citaocima SC!

Posebno pozdravljav sve clanove porodice VOJINOVIC
koji na Vidovdan 28.6.2010 godine,održavaju svoj
porodicni sabor u Uzicu !

Mene je g.Radomir Vojinovic iz Nice pozvao da
prisustvujem saboru VOJINOVICA za neke usluge
i informacije koju sam ja dao na ovim stranicama
kao jedan vid priznanja za moj rad. Poziv me je
prijatno iznenadio i obradovao, ali ja zbog
daljine,živim i radim u Australiji,ne mogu se
odazvati pozivu g.Radomira Vojinovica.

Želim uspjeh saboru Vojinovica a Vama dragi
citaoci SC da i Vi i Vase porodice održite
jedan ovakav porodicni sabor uskoro,sto bi
meni lično bilo najviše priznanje za rad.

Srdacan pozdrav vas prof.Laketa !
Sinyx
(student)
2010-03-17 03:15 AM
Zamolio bih profesora Laketu ako može da mi da pojašnjenje o prezimenu Domić.
Inače rođen sam kod Travnika u selu Kraljevice gdje nas ima dosta , kao i u okolici Travnika..
Laketa
(Profa)
2010-03-17 04:33 AM
Gospodine Domic,

Nemam nikakvih istorijski podataka
o Vasoj porodici Domic.
nena49
(ekonomista)
2010-03-24 07:58 AM

Za PAVLIMIRA

Zahvaljujem na Vašoj pripomoći sa informacijom da su Čupići u neko doba živeli i u Nevesinju. Bila bih Vam zahvalna ako biste mi dali malo više informacija, ili bar u kojoj literaturi to mogu pronaći, kada su to
Čupići napustili Nevesinje, u kojoj seobi. Da li nešto postoji u nekim arhivama ili u literaturi, šta god znate, molim Vas javite mi.
Unapred zahvaljujem i iskreno pozdravljam
pavlimir_ratnik
(Edukator)
2010-03-24 02:14 PM
Cupkovici u Nevesinju slave Sv Djordja,dakle isto kao i oni Cupici cije si kažeš potomke ti kontaktirala,
Ja sam rekao da narod u svojoj upotrebi ima za te Nevesinjske Cupkovice, naziv Cupici,koje oni sasvim normalno prihvataju i odazivaju se bez ikakve ljutnje i prigovora,
S toga koliko razumih vi slavite Sv ,Nikolu,To je vrlo tezak način da istrazite stvar i dovedete do kraja,
Jer se slava menjala iz raznih motiva, ali zapamti vrlo retko,
Ja znam u Hercegovini, jedno pleme u jednom selu, koje ima samo u tom selu preko 40 familija, ali kako pricaju, pola plemena potice iz Bosne, jer Odiva iz te kuce koja se udala u Bosnu,nakon smrti muza,vratila se sa decom u to selo na imanje roditelja, ova su deca prihvatila slavu od dede,po majci i takođe prezime,Moglo se desiti da prihvate samo slavu, a prezime zadrže,
Tako da moras dobro da se raspitas,moras uzeti u obzir, obadve linije i zensku i musku,
Mogla je vasa prabaka,biti iz nekog plemena i udata za Cupica, a povratkom nakon tragedije ili pogibije muza, da su deca prihvatila slavu od dede,po majci, a zadrzali prezime po ocu,
Ima slučajeva u Hercegovini,gde su deca prozvana po majci, i to ne po njenom imenu ili prezimenu, nego po mestu porekla te žene,
Dabarka,žena koja je dovedena iz Dabra,u pleme Rulja, posle smrti njenog muza,narod je ovu decu prozvao Dabarcici po majci, međutim oni su zadrzali slavi Sv Luku od njihovog oca koji je nosio prezime Rulj,
Interesantno mi je ovo zbog prezimana samog ovoga i istrazujuci poreklo i način davanja prezimena dosao sam u Hercegovini do ove price, i ova dva plemena se smatraju rodjackim,
Dakle Rulj,na starosrpskom znaci kormilar, I takođe u ruskom se volan ili sprava za upravljanje ili kormilo, zove Rulj,
Da su od Srba uzimali reci pogotovo preko latinskog u mnogim jezicima za voziti,navigati,evo u engleskom, rulati znaci voziti,kretati ,tO JE VRACENO I POSLE U TOM OBLIKU U NAS JEZIK, NPR,
Avion rula po pisti, Ili reč rola, onaj deo uloge koju ima neki glumac i da je izvede ,u nekoj prestavi, kao i mnoge druge stvari Rosule,za one cipele koje se voze na tockicima.Ili rolna, koja se rola savija i otpusta i pokrece na određen način vozi.
A da ja ispitam to da li Cupkovici u tim selima imaju secanje na svoje saplemenike,koji su otselili tamo ,nemam mogućnosti,jer sam ja daleko i od Hercegovine i od Srbije, ali mogu ti jedno reci,u to te neću prevariti,Cupkovici su u Nevesinju vrlo ponosni na Stojana Cupica, poznavao sam čak neke od njih, jedan je bio Komandir stanice policije u Nevesinju, jedan bio taksista,koliko se secam.Jedan me bas vozio prilikom mojih istrazivanja, a posto sam ja u ono vreme pre nekih 30-40,godina svugde izazivao sumnju sa mojim raspitivanjima i insistiranjima na pricama iz proslosti, bio sam sumnjicen za dobronamernost, i bio sumnjicen da prekomerno povezujem neke stvari i da narod podize usi i bolje osluskuje kud ja prođem.
Imao sam sličnih problema i u Sumadiji i drugde gde me dotjecalo,
A mene samo interesovao jezik i starine, price i legende , kao i mnoga mesta i njihove istorijske i geografske znamenitosti,kao i vetrovi koji duvaju i sa kojih strana, da li su to neki povetarci ili kao Kosava, koja nije lokalnog karaktera,i koja dolazi iza Karpata, pa se savija ili kolovrata,kako narod kaže i u Srbiju upada dolinom Morave, Au, sto iz tog pravca zna biti jaka i nezgodna,Ali u svakom slučaju donese toliko lep i svez vazduh, i tako lepo provetravanje,Eh da mi je tih provetravanja cesce,po raznim svetskim krajevima i smogom ,maglom i tamom, pritisnutim krajevi i narodi,koji od te silne tame ne vide ništa,
Eto pozdrav za sve diskutante, pogotovo za Pr.Laketu, a ja ako sam šta pomogao bilo bi mi drago,

nena49
(ekonomista)
2010-03-25 10:45 AM

Za PAVLIMIRA

Zahvaljujem na odgovoru. Svakako da mi je pomoć i informacija da u Nevesinju Čupkovići sebe nazivaju i Čupićima.
Da, naša slava je Sveti Nikola, dok ima Čupića koji slave Svetog Djordja i Svetog Luku. U jednom svom postu Prof. Laketa iznosi, citiram,,...U Predojevice spadaju sledeće porodice: Bajević, Kozjak, ,Lero,Jokanovic, Bobot (koji su jedan ogranak Jokanovića)Manigoda,Zirojevic,Cupkovic
Popovic,Papovic i Parovic.Slave Sv.Nikolu.,,
U knjizi HERCEGOVINA Jevte Dedijera nailazim na tekst str 224 (Biograd) ,,...od pravoslavnih najstariji su Čupkovići. Porijeklom su od bratstva Predojevića iz Čukovića u Bileći. Pobjegli su zbog toga što su ubili Turčina. Čudnovato je što ova porodica slavi Djurdjev-dan a drugi potomci Predojevića Nikolj-dan...,,Inače, u ovoj knjizi Čupkovići se pominju i u mestima Rogače i Udrežanj (mesta oko Nevesinja).
Kao što sam ranije navela u nekoj literaturi navodi se tumačenje za prezime Čupić ,, vidi Čupković (potomci Predojevića),,. Zatim,na drugom mestu, da su Čupići od Dobrilovića (što kaže i Prof. Laketa) koji se spominju i u Skadru (Vraka) oko 1700 god. Eto, to je to gde stajem.Nije mi poznata hronologija pojavljivanja ovih plemena (porodica), hronologija migracija, kada je moj predak Stojan Čupić pobegao iz Nevesinja zbog ubistva nekog age? Znam da je ovo istraživački posao, da traži puno vremena i truda a da je za sastavljanje priče po porodičnom predanju svaka informacija i svaki detalj kao kockica iz mozaika.
Ja sam sada u penziji, i kao majka i baka želim da svojim potomcima ostavim pisanog traga o poreklu porodice iz koje potiču. Nažalost, zbog poslovnih i porodičnih obaveza ovome se nisam mogla posvetiti ranije.
Vama i Prof. Laketa zahvaljujem na odgovorima, želeći vam pre svega puno zdravlja, uspeha u svakom poslu i srećne Uskršnje praznike, što takođe želim i svim učesnicima ovoga sajta.
Laketa
(Profa)
2010-03-26 05:54 PM
Поздрав за„нену 49”,„Павлимира” и све читаоце С.К.

Ево „нено 49” нашао сам још неке податке који се
односе на породицу ЧУПИЋ и надам се да ће ти бити
од користи.Чупићи су старином поријеклом из Попова
поља у Херцеговини.Историјски извори дубровацког
архива помињу извјесног СПАРАГУ ЧУПИЋА,као свједока
у некој тужби која је водјена у јесен 1371 године
у Дубровнику.Значи ЧУПИЋИ су веома стара породица
која се током времена разможила и населила дијелове
Херцеговине,Ц.Горе,Босне и Србије.
ProAlek
(рестауратор)
2010-03-31 07:16 AM
Велико интересовање о пореклу моје породице се јавило када сам на факултету, на предавању, села поред колеге и погледала му у шаке. „Имаш исте руке као мој деда”-рекох.Наставивши разговор сазнала сам да његова фамилија живи у истом селу као и моја. Испоставило се да су нам прабаке РОЂЕНЕ СЕСТРЕ и да ближег рода немам! Све што сам сазнала може се сажети у пар реченица и то сазнање досеже само до прадеде. Е па, некада давно у херцеговачком кршу је живело седам сестара ГОРДИЋ које су имале једног јединог брата чије име нисам успела да сазнам. Причали су ми стари да су све биле високе, снажне, лепе и могу скромно да закључим паметне. Кажу да је чак и црногорски кнез долазио да их види. Једна се удала за ИВКОВИЋА, друга за КУНДАЧИНУ, трећа за МЕДАНА, четврта за ТРИФУНОВИЋА, а моја прабака Мара за Димитрија ЈЕФТИЋА званог Митар.(од целе фамилије ми смо једини са Ф,остали су са В) Живели су у селу Опличићи и изродили Мару, Стевана и мога деду Васу. Не знам да ли су имали још деце. Е, а када је стасао, мој високи, плавокоси деда Васо је узео за жену Стојанку АНДРИЋ из Пребиловаца (кажу да сам ја сва на Андриће) Од Андрића било их је још деце: Данило и Ђуро Андрић. Бака и деда су се пред други светски рат преселили у Војводину, где је још прадеда заслужио имање као Солунац, и ту изродили мог оца Димитрија и тетку Косовку. За време рата, деда је био у заробљеништву у Немачкој, а бака се с двоје мале деце упутила назад у Херцеговину код својих. Једне ноћи је пробудио Св. Јован и рекао јој да узме децу и бежи, јер ће бити крви до колена. Тако је и било-бака је с децом побегла у неку пећину у којој је јадна пречучала целу ноћ над провалијом држећи у наручју мог оца који је био беба, а тетку на коленима. Када се ујутро вратила, нашла је крв до колена. Усташе су поклале двадесетједног члана породице.
Извињавам се што сам се овако расписала. Шта смо то знам, али бих волела да знам одакле су Јефтићи дошли и од кога смо потекли!
nena49
(ekonomista)
2010-04-01 04:29 AM


Poštovanje Prof. Laketa,

Zahvaljujem na novom podatku o Čupićima. ,, Zrno po zrno pogača..,,
Ako je poreklo ovih Čupića Popovo polje, da li su i oni od Čupića iz Pive, odnosno Dobrilovića.Da li bi geneza bila:
... Predojevići, Čupići -ogranak Predojevića kao i Čupkovići koji su od Čupića..
Ako možete, molim vas odgovorite mi. Unapred hvala.
obi007
(courier)
2010-04-01 11:48 PM
Za profesora Laketu pitanje a i podsjetnik da mi je obecao naći vise podataka za porodicu GLIGOREVIC iz Bradine kod Konjica??? Pozdarv.
Laketa
(Profa)
2010-04-02 04:33 AM
Imam nekih problema sa internetom,SC ne prima moja pisma.
Zato sada idem na kratke forme da vidim hoće li ići.Evo
saljem kratak odgovor za porodicu GLIGOREVIC sa Bradine
kod Konjica.Nemam nikakvih novih podataka za Vasu
porodicu i veoma mi je zao zbog toga,stvarno nijesam
nasao ništa novo za Vas i Vasu porodicu.
Laketa
(Profa)
2010-04-02 05:08 AM
Pisma idu,pozdrav svima !
Evo nešto za „nenu49” generaciju.
Nedaj se Neno generacijo!

Stvari stoje ovako:pleme PREDOJEVICI kod Bilece u istorijskim izvorima prvi put se pominje 1335 godine u Decanskoj Hrisovulji.Od njih poticu
mnoge srpske porodice u Hercegovini i sire,kao i porodica CUPIC (1371)
i CUPKOVIC.Za porodicu Dobrilovic nijesam siguran da poticu iz plemena
PREDOJEVICA ? Lokaliteti Popovo polje,Bileca i Piva nalaze se u Istocnoj
Staroj Hercegovini cca 100 km vazdusne linije i na tom prostoru su zivjela i radila doticna plemena baveci se stocarstvom i kecuci se sa
stokom iz Humnine(Popovo polje) na Planinu(Bileca i Piva).Tu su pravili svoja nova naselja i sela.Kasnije su uslijedile seobe iz Hercegovine u Srbiju,Bosnu,Dalmaciju i Rusiju.
Laketa
(Profa)
2010-04-12 05:45 PM
Za „barabu1” i porodicu KOVAC.

KOVAC,starinom poticu iz Herceg Novog.Pod pritiskom Mletaka i Turaka
KOVACI se sele dublje u unutrasnjost Hercegovine i dolaze u Ridjane
kod Niksiva.Odatle jedni Kovaci dolaze u Nevesinje selo Piragici
Zovi Do,Batkovice i u selo Strane kod Uloga.Druga grana Kovaca kreće
prema Foci,odatle jedni Kovaci dolaze na Glasinac i Pale.U početku
slavili su Nikoljdan a prisluzivali su Sv,Stefana.Danas neki Kovaci
slave Nikoljdan a ovi Kovaci u Batkovicima i Stranama kao i njihovi
potomci slave Sv.Stefana (Scepanjdan).
TROFAZNI-3
(Penzioner)
2010-04-27 08:49 PM
POturice kradu od ovoga (cenjenoga)nasega izvora ... i oni poceli da istrazuju porijeklo svoje hahhahaaa koje može da dosegne do max 500g a nakon toga kvrccc umesto Huse Jovan,umesto Hasime Janja,umesto...itd.

http://www.rodoslov.ba/pages/view_zavicaj_news/38
Ps
Ja to samo onako da se zna ...ne zamjerite

Pozdrav braci i sestrama hercegovcima.

Hvala

Laketa
(Profa)
2010-06-03 02:55 AM
Evo nakon duzeg vremena zavladalo je neko mrtvilo i tisina
na svim rubrikama Hercegovine,vrijeme je da se budimo iz sna,
da na ovoj stranici bude kao nekada,da bruji kao u kosnici.

Dragana Batinic iz Rume,pita za porijeklo porodice BATINIC,
slava Sv. Luka.Deda Risto Batinic rođen je u Nevesinju 1892
godine,neko vrijeme živio u Crvenki,umro u Rumi 1958 godine.
Dragana hvala na pozdravu,evo nešto o porijeklu Batinica.

Porodica BATINIC živi na vise mjesta u Hercegovini,
slave vise slava.U selu Vrpolju kod Bilece, živijela
je prije 200 godina 1 kuca porodice Batinic.Oni vele
za sebe da su porijeklom od nekog najamnika koji je
cuvao stoku kod stare srpske porodice UGRENOVICA,
ozenio se i uzeo je njihovu slavu Jovanjdan.

U selu Dracevo u Popovu polju zivjela je porodica
BATINIC koja slavi Lucindan. Srodne su porodice:
Pendo,Golub i Batinic i cine jedno pleme u selu
Dracevu u Popovu polju,svi slave Sv.Luku.

Dragana tvoji Batinici vode porijeklo od porodice
BATINIC iz sela Cvaljine u Popovu polju,sl.Sv.Luka.
Batinici,slava Sv.Luka u selu Cvaljina u Popovu polju
tu su dosli veoma davno iz Ridjana kod Niksica.
Neki njihov predak po imenu Simo koji je bio levanta
(neka vrsta policije,pandur)dosao je na neku slavu
sa BATINOM te njegove potomke prozvase BATINICIMA
i tako dobise to novo prezime.Ranije su se prezivali
Dragojevici,ali sada su dobili novo prezime BATINIC.
U istorijskim izvorima 1718 godine pominju se trojica
Batinica bez jasnog mjesta boravka i zivljenja.
Odavde iz Popova polja jedni Batinici su otisli u
selo Duzi kod Neum Kleka,drugi Batinici su otisli
u Borac u gornji izvorisni tok rijeke Neretve koji
teritorijalno pripada opstini Nevesinje. Poslije
zavrsetka Prvog svjetskog rata neki BATINICI su
selili u Slavoniju.

Dragana,možda je među tim Batinicima koji su
otselili u Slavoniju bio i Vas deda Risto koji
tvrdi da je rođen u Nevesinju 1892 godine.Danas
u Nevesinju živi porodica Batinic kao i na
prostorima EX Yu i rasijanju sirom svijeta.
vidknezevic
2010-07-21 05:26 PM
Dragi profesore Laketa,

Na više mesta sam naišao kako za postobinu Kneževića navodite Lukovice kod Gacka. Navešeću šta sam dosada ja pronašao i genealogiju svoje porodice.
Moji Knezevići su iz Malog Cvetnića pored Drvara (Bosanska Krajina) ,odakle su kolonizirani u Makedoniju u mesto Karaðorðevac (Josifovo).Odatle su posle II sv. rata naseljeni u Banat u selo Sutjeska a izgubljen je kontakt sa delom famije . Moj otac se zove Mitar (Dmitar),deda Vid , pradeda Dmitar-radio u Americi , cukundeda Jovo-Jovovi mlini u Cvetnicu.

Moji Kneževići slave Nikoljdan. Razgranali su se u više ogranaka i dobili pridjevke po daljnjim precima. Tako se zovu: Peševići, Đukići, Pavlovići, Bibići, Markićevići. Kneževića ima i pod izvedenim imenima: Kovačević, Boltić, Aćić.
Vučen Knežević (80 g.) s Malog Cvjetnića pričao je ovako: „Kneževići potekli najprije od Kruševa (ne zna gdje je to Kruševo). Zavade se tako s Turcima pa pobjegnu u Oton. Otuda se nasele na Mali Cvjetnić. Došlo ih svega sedmero čeljadi. Privedu otuda sa sobom i jednog Grbića da imaju komšiju”.
Luka Knežević (86 g.) pričao je isto tako o doseljavanju, a u pogledu vremena kaže da je taj koji je doselio bio šukunđed njegova đeda. „Bio tada sav Cvjetnić pust, trava puna cvijeta. Naprave kuću u Gaju i netjeraju na 60 čeljadi i na 1000 ovaca i koza. Držali blago zimi na Hrnjadima, ljeti na Cvjetniću”.
Kneževići na Velikom Cvjetniću su od drugog ogranka. Ti prešli iz Otona najprije u Kupirovo, pa otuda na V. Cvjetnić pređu dva brata: Nikola kovač i Dmitar. Od ovih su Kovačevići i Aćići. Od Kneževića su Boltići. Netko od starih im bio nazvan Boltom, pa im tako ostalo ime.

Luka i Vučen Knežević su svoje navode izjavili 20-tih godina 20. veka.

Ključni podatak je gde se nalazai Kruševo. Kod nekih porodica koje su pokatoličene zbog napredka u vojnoj službi je zabeleženo da im je staro prezime Krušević i da im je poreklo Broćno ili Brotje u Zapadnoj Hercegovini (plemstvo Kneževići od Svete Helene).

Molim vas da mi pomognete u istraživanju. Takođe bi mi značilo koju literaturu mogu da iskoristim.
Srdačan pozdrav, zahvaljujem Vam unapred!

Moj mejl je [email protected]
Laketa
(Profa)
2010-08-02 05:52 AM
Vise citalaca pita i interesuje se za porijeklo
porodice SEVANOVIC iz Lukavca kod Nevesinja.

STEVANOVICI iz Stevanovica Torina u selu Lukavac kod Nevesinja,
starinom su porijeklom od stare srpske porodice OBRADOVIC koja
je zivjela u zaledju Dubrovnika (danasnja Hercegovina)koja se
prvi put pominje u izvorima dubrovackog arhiva 1370 godine.
Stevanovici su doselili u Lukavac iz Ridjana kod Niksica prije
400 godina,kada je pasa Busatlija porobio Cevo.Sve do pred
veliku epidemiju kuge (1714 godine ?)zivjeli su u Zovom Dolu.
Ispred kuge su pobjegli u zbjeg na Javic-Goru.Poslije prolaska
epidemije kuge nijesu se vratili u Zovi Do,već su otisli na
novo seliste u Donje Polje.Prije 120 godina bilo ih je 10 kuca.
Slave Nikoljdan,prisluzuje Petrovdan.
Istog porijekla su Cvijetici,Dakovici i Perisici.

DAKOVICI,su dosli prije 200 godina sa Grahova,stanovali su
najpro u selu Kazancima u Gacku gdje se zovu PERISICI,slave
Nikoljdan,prisluzuju Petrovdan,bilo ih je 4 kuce prije 120.g.
Teacherlady
(Kaufm. Angestellte)
2010-08-24 07:12 PM
Postovani gospodine Laketa,

moje djevojacko prezime je Skakavac i Slava koju slavimo je Sveti Arandjelovdan.
Moj otac Nedjo Skakavac se rodio 1939 g. u selu Jabuka, opstina Ustikolina. Moj djed Veljko Skakavac je robijao u Njem. logoru i posle rata se vratio ziv ali ubrzo i umro.
Moj otac kaže da nam porijeklo potice iz Crne Gore.
Nešto više on nezna pa ako biste mi Vi pomogli, bila bih vam vjecno zahvalna.
Laketa
(Profa)
2010-08-26 12:26 AM
Поштована госпођо учитељице,

Хвала на поздравима,срдачан поздрав теби и свим читаоцима
„Сербијан кафеа” који се се друже са мном 5.година.

Што се тиче Вашег презимена СКАКАВАЦ,могу рећи да је веома
ријетко српско презиме.Прегледао сам сву мени доступну
литературу и само сам у књизи,ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ,чији
је аутор,ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ,Сомбор 1993 године,нашао то Ваше
презиме и то у мјесту Вареш,гдје се помиње да ту живи
породица СКАКАВАЦ,која слави Св.Николу.Данас их нема да
живе у горе поменутом мјесту Вареш.Њима слична а можда
и сродне су породице СКАКИЋ,која живи у Маховљанима код
Бања Луке,која слави Св.Николу и породица СКАКО у Ливну,
која слави Св.Јована.Има основа Ваше породично предање да
потичете из Ц.Горе или Старе Херцеговине као што потичу
многе српске породице у Босни,Далмацији,Лики,Славонији,
Србији и у расијању широм свијета.

Теби и свим читаоцима који воде поријекло из Босне и
Херцеговина,препоручујем да прочитате ову веома лијепу
и корисну књигу и да нешто више сазнате о своме поријеклу,
јер постоји електронско издање ове књиге,довољно је на
„гуглу” укуцати име аутора и књигу,добиће те веома лијеп
и интересантан материјал за читање.Књига ће вас упути и на
друге ауторе који обрађују ову тему.

Молим редакцију или модератора да ми дадне податке колико
је било читања ове наше теме и колико је пута рушена ова
наша страница,ако је икако могуће урадите ми то.

Унарпијед се захваљујем и поздрављам све читаоци који су
се дружили са нама у протеклих пет година.

Проф.Никола Владов Лакета
Maleta
2010-09-28 02:42 PM
ČESTITKA PROFESORU LAKETI ZA 5 GODINA RADA I TRUDA.

Svakoga dana donesi kotaricu zemlje na jedno mesto, i sagradićeš planinu.
Konfucije.
E,to 5 godina radi profesor Nikola Laketa.
Veujem da je njegova „planina” dosegla visine za koje ni on sam u početku nije verovao.
Pet godina, upornosti profesore.
Pet godina, podučavanja i odgovaranja na pitanja o prezimenima.
Pet godina, pedagoškog strpljenja
Pet godina, koje su sigurno imale uticaja da se mnogi širom sveta zainteresuju za sopstvenu prošlost,verujući da tako obezbedjuju budućnost.
Pet godina profesore, da ste samo jednom dnevno pritisnuli dugme na portalu „serbian cafe” zaslužuje svaku pohvalu i čestitku za taj petogodišnji jubilej i rad.
Priznajem, ja sam jedan od onih koji je pomno pratio i učio ono što je profesor predavao,i neizmerno sam mu zahvalan na svemu.
Neka vas sreća i zdravlje služi i sve čestitke za petogodišnji jubilej.
Miki Maletić
Laketa
(Profa)
2010-09-28 05:09 PM
GOSPODINE MIKI !

Hvala na čestitkama za naporan i uspjesan rad
oko porijekla srpskih porodica.Tvoje priznanje
i priznanja mnogih citalaca na ovim stranicama
su mi najveca nagrada i priznanje.Veoma je lijep
osjecaj da si nekome pomogao u traganju za
svojim korjenima.Takvih ljudi imam od Australije
do Amerike.Uz svesrdnu pomoć Vas citalaca sa SC
istrajavao sam punih petgodina. Hvala svima !
Srdacan pozdrav sa kraja svijeta !
Vas Prof. Laketa
TPACEP
(Tpacep)
2010-12-05 05:03 AM
Ja ću ovde iznijeti svoju hipotezu, koja ne mora biti tačna, ali ni ne mora biti netačna.

Prezimena tipa Pošković, Milardović i sl. su smišljeno izmjenjena da bi se skrilo stvarno porijeklo ljudi koji ga nose. Ovo pravilo sam uočio kod katoličkih i muslimanskih porodica, i jasan je motiv promjene originalnog prezimena radi pravljenja distance od Srba. U pitanju su prezimena Bošković, Miloradović itd.

SJeremic
2010-12-28 03:42 PM
Veliki pozdrav za sve!
Moji Jeremići su se doselili u Srbiju u selo Tripkova kod Užica krajem 19. veka. Po predanju su sa područja Foča-Čajniče. Slavimo Sv. Djordja. Da li znate da li danas na tom području ima Jeremića?
Gde li mogu da se nadju knjige od prof. Novaka Mandića, „Zemlja zvana Gacko” I i II deo?
SJeremic
2010-12-28 03:52 PM
Veliki pozdrav za sve!!!
Moji Jeremići su se doselili u selo Tripkova kod Užica krajem 18. veka. Po predanju su sa područja Foča - Čajniče. Slavimo Sv. Djordja. Da li znate, da li danas na tom području ima Jeremića?
Gde mogu da nađemknjige od prof. Novaka Mandića, „Zemlja zvana Gacko”, I i II deo?
Laketa
(Profa)
2010-12-29 01:06 AM
Gospodine Jeremicu,
Evo šta piše Novak Studo Mandic u knjizi:„Srpske
porodice u vojvodtvu Sv.Save:, veli za porodicu
JEREMIC:”Jeremici su starinska porodica u Foci
i Slivljima u Gacku.Ranije su se zvali STUKELJE
i boravili su na Stukeljinoj Glavici pod Golijom
u Crnoj Gori.Jeremica ima u Slivljima,Gacku,Foci
i u rasijanju„.Dedijer piše da su:”Jeremici u selu
Slivljima porijeklom ispod Orline u Crnoj Gori.
Ranije su se prezivali Stukelje„.Treba vjerovati
onome sto Mandic piše o porodici Jeremic.
Na Vase pitanje,gdje mozete nabaviti Mandiceve
knjige pitajte nekoga u Gacku.Pitajte njegovog
sina Darka Mandica koji živi i radi u Gacku.”
brko
2011-03-06 03:40 AM
prezime Brkic Do Berkovici Stolac nešto o porijeklu
munja81
2011-03-11 08:48 PM
-Pozdrav za uvazenog profesora,mislim da ne treba da ga imenujem. Sve čestitke od mene za vas rad i trud.
-Imam jedno pitanje,sa obzirom cime se bavite već godinama nadam se da ćete mi moći pomoći. Moje prezime je RAUKOVIC,živimo trenutno u Jelanjsci(Doboj) ged postoji negde oko 30.familija Raukovica. E sad poznato nam je da nas ima na svim kontinentima to je trenutno sto znamo ali bismo hteli od vas da saznamo ukratko sto je dublje moguće u proslost naše porijeklo. Slavimo slavu Sv.Stefana Decanskog(Martindan) Negde sam citao da imamo veze sa Crnom gorom ali ne bih da vas smaram i hteo bi da mi Vi kazete znate li nešto o tome.

Unapred zahvalna familija Raukovic
munja81
2011-03-11 08:56 PM
-Mozete odgovoriti i diretno u grupu „RAUKOVIC-familija” na fejsu gde već imamo neke informacije link http://www.facebook.com/home.php?sk=group_113514685382491&ap=1
Svi raukovici sirom sveta su dobro dosli.
panonskimornar
(kapiten)
2011-04-06 08:20 AM
Koliko su te price o poreklu hercegovackih i crnogorskih prezimena uopste istinite?

Nedavno sam citao ovo:
Dr Đuro Batrićević u knjizi Dr Anto Gvozdenović – General u tri vojske, ovako piše:
„Zanimljiva je i burna istorijska prošlost bratstva Gvozdenovića. Međutim, ni o porijeklu ovog ćeklićkog bratstva nema pouzdanih podataka. Porodične tradicije o njihovom porijeklu jako su izmijenjene u prošlom vijeku, u doba romantizma, a naročito u razdoblju od Njegoša do kralja Nikole, kada je posebno oživio kult kosovskog junaka. Tako je nastala i legenda, koju na jednom mjestu navodi Tomo Orahovac, po kojoj su Čengići iz Gacka, Krivokapići i Perovići iz Cuca, Gvozdenovići iz Ćeklića, Martinovići iz Bajica, Milići iz Bjelica i Osmanagići iz Podgorice, porijeklom od Pavla, ili mu brata Nikole, Orlovića, ‘barjaktara čestitoga kneza’ ”.
Tako je Tomo Oraovac izmislio pričicu po kojoj su mnoga crnogorska bratstva porijeklom od bajkovitog Pavla Orlovića. Ova bajka, kod mnogih bratstava danas živi kao istorijska istina.„
sone2703
2011-05-19 03:42 PM
Poštovanje.

Zainteresovali su me podatci koje u ovom forumu navodi prof. Laketa a vezano za prezimena Rudić i Gagović.
Trenutno istražujemo porijeklo moje porodice Marković iz Meljaka kod Pljevalja koji su porijeklom od Gagovića iz Bezuja(Piva).
Naša saznanja možete pogledati na sajtu koji je u izradi www.rodoslovmarkovica.zxq.net gdje smo prezentovali prikupljene podatke.

sone2703
2011-05-19 03:57 PM
Volio bih da prof.Laketa da komentantar na prikupljene podatke i sam sajt, i ukoliko ima nekih vezanih podataka, pomogne nam u ovom našem pokušaju da pronađemo naše korijene. Unaprijed se zahvaljujem i njemu i administratorima ovog foruma.
pavlimir_ratnik
(Edukator)
2011-05-28 08:58 AM
Pa ima materijalni dokaz,Nije od Pavla,Pavle nije bio zenjen,već od njegovog brata Damjana Orlovica,koji je ostao ziv i preuzeo barjak od Pavla.
Taj isti barjak se cuva i dan danas,Sve porodice,koje su rod sa ovom koja cuva barjak,su potomci Orlovica,
Taj barjak je pokusao uzeti Kralj Aleksandar Karadjordjevic, posto je on preko majcine strane rod sa Martinovicima,a ovi sa ovima sto cuvaju barjak, no ceta zandarma,koju je poslao kralj,docekana je i pocascena prahom i olovom, tako da su pre okrenuli nazad,no su se nadali,
Vecina narodnih prica,je istinita,
Mnoge dokaze nasi ljudi cuvaju u tajnosti,jer su još po Srbe nesigurna vremena, tako i casa koja je zlatna,zlatni pehar sa Kosovske Vecere, cuva se takođe u blizini u jednoj porodici,ciji ju je predak donio sa Kosova,
Obadve ove porodice,žive u Istocnoj Hercegovini,zemlji u kojoj je embrion celokupnog Srpstva i Slovenstva,kasnije nepravedno datog imena,da bi se sa Slovenstvom Srpstvo zatrlo,
tajka
(trener)
2011-07-13 11:15 PM
Slučajno zalutah i prelistah malo..

Skakavaca ima na Kordunu.Zapamtio sam kao dete zbog neobičnog naziva letujuci kod babe i dede... pozz
Budapest
2011-07-21 07:04 AM
Pitanje za profesora Laketu: da li možda znate nešto o porodici Stipanović, u nekoliko izvora iz XV veka se spominju knez ili herceg Vladislav i Vlatko Hercegović (Stipanović) .

Hvala unapred

Laketa
(Profa)
2011-07-22 05:51 AM
Za „Budapest”

Na prvi dio Vaseg pitanja da nešto kažem o porodici STIPANOVIC,mogu reci sledeće:da se u istorijskim izvorima u Bosni polovinom XV vijeka 1446 godine,pominje kao potpisnik na povelji bosanskog kralja imeđu ostalih velikasa i vojvoda i vojvoda TVRTKO STIPANOVIC bez tačnog mjesta boravka.To je jedini pomen porodice Stipanovic za koju ste pitali i za koju se interesujete.

Drugi dio pitanja:da li su i u kakvoj su vezi porodice HERCEGOVIC i STIPANOVIC koje se pominju u Bosni i Hercegovini polovinom XV vijeka ?

Na ovo pitanje pitanje malo je teze dati pravi odgovor zbog nedostatka valjanog istorijsko materijala.Poznato je da je vecina prezimena patonimicnog i matronimicnog porijekla i da su nastala po imenima oceva i majki i logicno je ocekivati da se oni tj.njihovi potomci prezivaju kao HERCEGOVICI i STIPANOVICI (STEFANOVICI).

Porodicno ime KOSACA ugasilo se 1466 g. smrcu HERCEGA STEFANA KOSACE.
Stefanovi sinovi VLADISLAV i VLATKO poslije smrti oca prezivali su se
HERCEGOVICI,dok je najmladji sin STEFAN presao na islam (jer je bio uzet kao talac kod Turaka)i prezivao se AHMED PASA HERCEGOVIC i vise puta je bio presjednik turske vlade,ubijen je 1517 godine.

VLADISLAV HERCEGOVIC bio je najstariji sin hercega Stefana Kosace i bio je u stalnom sukobu sa ocem oko nasledja zemlje i novca.Jednom prilikom mu je sultan Mehmed II ustupio mu je tursku vojsku da se obracuna sa ocem 1453 godine.U toj bitci on je ocu nanio tezak poraz.
Kasnije su se izmirili ali Vladislav nije bio zadovoljan podjelom i nasledjem. Nakon 1469 godine Vladislav će se trajno nasleti da živi u Ugarskoj gdje je od madjarskog kralja dobio feudalni posjed i grad KALNIK. Imao je sina BALSU koji je umro 1510 godine.Poslije turskih osvajanja u Ugarskoj porodica HERCEGOVIC je jako osiromasila i gubi joj se svaki trag i značaj u istoriji Ugarske.

Drugi hercegov sin VLATKO HERCEGOVIC aktivno se ukljucio u borbu protiv Turaka i turskih osvajanja Hercegovine,ali nije imao uspjeha u borbi sa daleko brojnijom i jacom turskom vojskom.Poslije pada Hercegovine pod tursku vlast 1481 godine,kada su Turci zauzeli Herceg Novi on se povukao na zapad na mletacke posjede u Dalmaciji gdje je i umro na Rabu 1489 godine.
Budapest
2011-07-22 06:59 AM
Zahvaljujem na odgovoru, zaista iscrpno i precizno i potkrepljeno postojećim istorijskim dokumentima.

U svetlu ovih činjenica, da li možda znate preciznije podatke o grani te porodice koja je navedena u arhivu manastira Gomirje kao jedna od osnivačkih porodica i odakle su migrirali u te krajeve ?

djoksa
2011-08-01 04:59 PM
Pozdrav profesore, imam pitanje za vas.
Da li možda nešto znate o porodici Djokic koja se doselila iz Drobnjaka u Cajetinu kraj Uzica pa zatim presla u mesto Vranjani u blizini Uzicke Pozege. Slavimo Djurdjevdan . Imam rodoslov od pretka Djoka koji je rođen 1765. a umro 1824. , ali bih voleo takođe da znam nešto i o njegovim precima . Hvala unapred!
[email protected]
2011-08-15 03:10 PM
Postovanje profesore Laketa

Ja sam Nebojsa Novakovic,rođen 1985 godine u Beogradu.Zeleo bih da saznam,ako je moguće,nešto više o svom poreklu.Tacnije odakle su mi koreni.U sledećem tekstu ću se truditi da vam dam sto vise korisnih podataka o svojoj porodici i poreklu,kao i o nekim pricama koje sam čuo,a koje možda mogu da pomognu.
Naime...moji poticu iz Bosanske Krajine,okolina Bosanskog Novog,ili sada Novog Grada...tacnije selo Krslje,region Pounje.Ne znam odakle su tu dosli.Tu mi je živeo pradeda Pero Novakovic,koji je imao tri sina,Djuru,Dragana i Svetozara.U Bosanskoj krajini su živeli do kraja rata 1945,kada se kolonizacijom doseljavaju u Vojvodinu.Djuro,moj deda,dolazi u Kacarevo,selo u Juznobanatskom okrugu i tu osniva porodicu,dobija sina Dusana,a on mene.Dragan odlazi u Uzdin i tamo živi sam,do svoje smrti.Svetozar jedini nije preziveo 2 svetski rat.Dedin brat od strica odlazi u Kozarce,selo pored Kikinde i tamo osniva svoju porodicu,dobija sina Milosa,a ovaj sina Stevana.Porodicna slava nam je Sveti Nikola.Još znam da je majka moga dede bila Ruza Stupar koja je isto iz Bosanske Krajine i slavila je slavu Lazareva Subota.
Navescu još neke podatke do kojih sam dosao,a mogu možda da imaju veze sa poreklom porodice Novakovic.
Ovaj clanak sam izdvojio iz dela Milana Karanovica iz 1925. godine „Pounje u Bosanskoj Krajini”..gde se govori o poreklu pravoslavnih porodica iz tog dela krajine.Prica je malo vise bajkovita,pa me zanima da li ima veze sa mojim Novakovicima?Inače znam da ima mnogo Novakovica u Bosanskoj Krajini i da su svi dosli iz Like ili Hercegovine i da slave Svetog Arandjela.Zanima me odakle su moji sa slavom Sveti Nikola?Takođe sam procitao da su Srbi ranije menjali slavu Sv. Mrata za Svetog Nikolu,tako da me buni dosta to moje poreklo.
„Grupi rodova Novaković-Praštalo starina je, vele, sa hercegovine iz nekih DoLjana i slave
NikoLjdan. Moj prijateLj, starina g. Ilija praštalo, nadzornik u Sarajevu, rekao mi
354
o poreklu njegove porodice ovo: Predak im je Starina Novak, koji je imao dva sina. Jedan, kome
neznaju ime, ode u Primorje, a drugi Grujo, kad je goru ostavio, naseli u DoLjane. Prozovu im se
potomci Novakovići. Jedan među pretcima prozvan je Praštalo. NJemu su se u DoLjanima triput
hiLjadile ovce. Jednom Turci, još dok je bio čoban, htednu da zakoLju ovna vilaša, zvonara pred
hiLjadu ovaca. Čoban je nudio 7 jalovica mesto zvonara i kako mu je tom zgodom praskalo iz usta kad
je branio vilaša, rekne jedan od Turaka: ,,Što si ti praštalo toliko zapraštao?,, Zbog toga prozovu ga
čobani Praštalo. Toliko je bio bogat da je kupio od age čitluk. Sin agin, kad mu je otac umro, htedne
da ga ukmeti. žena mladoga age ukrade tapije iz sanduka žene Praštalove, kad joj je pokazivala ruho.
Kako posle nije mogao da pokaže tapije, morao je da seli. Bio je već star i oslepeo. Krene sa 60
čeLjadi i 1000 ovaca iz DoLjani u Bosnu. Gde su god padali na konak, zahtevao je taj slepi starešina
da mu ukopaju zemLje i donesu trave. ZemLju je žvakao, a travu trao među dlanovima i mirisao. Tad
bi govorio: ,,Hajdemo djeco sutra daLje!,, Kad su posle šest nedeLja hoda sa ovcama pali na jedan
brežuLjak više Lužačkog PoLja , pa mu donesu zemLje i trave rekao je: ,,Ova trava djeco mamuza
ovde ćemo ostati,,.Taj se brežuLjak od tada zove Mamuzovac. Zatekli su starince Milinoviće. U
Bjelajskom PoLju preko Grmeč planine imali su stan sa blagom. Jedan se , kad se odselio, preseli
preko planine, stanu sa svojom porodicom i prozovu se Stanarevići. Jedan ogranak Stanarevića uzme
staro prezime Novakovići i naseli se u Petrovačkom PoLju.Odatle su se Novakovići raseLjavali po
svoj Krajini, pa i u ovu oblast, gde ih ima 45 k. u 13 naseLja.”

Želim da vam naglasim da sam čuo da i Vasojevici imaju jedan ogranak Novakovica,svoje bratstvo,koje ne verujem da ima veze sa mojim u Bosanskoj Krajini.Dacu vam takođe podatak i sliku iz Fojnickog Grbovnika iz kako kažu 14. veka gde u opisu grba i po heraldickim oznakama na njemu stoji da ti Novakovici poticu iz Zete(Crne Gore) ili Raske.

НОВАКОВИЋ

„Породично име Новаковић јавља се између XIV и XVI века на више места: у Босни, Зети и Далмацији. У Босни се јавља Нинослав Новаковић на повељи бана Стефана Котроманића из године 1353. као представник подручја званог Доњи Краj тј. низ реке Врбас, Сану и Уну. Заједно са њима је Станац Госпиловић с браћом. Новаковићи из Далмације у XVI веку рођаци су Охмучевића. Новаковићи из Зете имали су своје поседе у Зажабљу. Ради рашке потковице у украсу овог грба, вероватно се овај грб односи на њих.”

Na sve ovo želim da dodam i podatak da sam citajuci o migracijama srpskog stanovnistva u Bosnu,saznao da su Bosansku Krajinu naseljavali uglavnom Srbi iz Starog Vlaha,Crne Gore,Hercegovine i Raske...u tim krajevima sam i sam pronasao mnogo naselja koje nose ime „Novakovici”
Nadam se da vas nisam preopteretio podacima.Shvatam da imate puno posla i strpljivo cekam vas odgovor,puno bi mi znacilo...Unapred hvala.
Laketa
(Profa)
2011-08-17 10:32 PM
Za Nebojsu Novakovica

Hvala na pozdravima,ja saljem pozdrave i priznanje
za Vas uporan i uspjesan rad o porijeklu porodice
NOVAKOVIC iz sela Krslje,Novi Grada,R Srpska.

NOVAKOVICA ima vise porodica,nisu svi istorodni,
slave vise razlicitih slava,veoma su stara srpska
porodica.U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva
Novakovici se pominju prvi put 1386 godine,neki
RATKO NOVAKOVIC sklopio je ugovor sa dubrovcanima
1386 godine.Nešto kasnije neki Vlatko Novakovic
sklopio je ugovor sa dubrovcanima da pregoni so
iz Dubrovnika u mjesto Podbreza u Bosni.Novakovice
biljeze istorijski izvori na prostoru Huma,danasnje
Hercegovine,i tu je njihova starina i porijeklo i
odatle su se raseli i naselili na prostore koje ste
opisali u svome pismu.Po svemu sudeci oni starinom
pripadaju plemenu Malesivaca iz sela Maline koje
se nalazi na putu između Bilece i Trebinja i
veoma su se rano ukljucili u trgovacke poslove
sa dubrovackim trgovcima i za to sacuvani pisani
podaci o njima i mnogim srpskim porodicama.

Danas znam da Novakovici žive u Gacku i na svim onim
prostorima koje ste naveli u svome pismu.Trebali bi
otici u selo Krslje i tamo se vise raspitati o
porijeklu porodice Novakovic na tim prostorima.
Želim ti puno uspjeha u radu. Pozdrav !
Prof.Laketa

P.S. Pozdrav za dvojicu predhodnih citalaca,
za Vas nemam nikakvih konkretnih podataka.
Zao mi je. Pozdrav ! Prof. Laketa
[email protected]
2011-08-18 07:37 AM
Hvala puno na odgovrou profesore.I mene je sve navodilo na tu oblast.Nastavicu da radim na tome.Još jednom,hvala puno.
[email protected]
2011-08-31 07:00 AM
Pitanje za prof. Laketu

U istrazivanju svog porekla,dosao sam do zanimljivih informacija,koje Vi možda mozete da mi potvrdite ili znate nešto više s tim u vezi.A možda neki od podataka nisu tačni,pa bi mi znacilo da to čujem od vas,posto ste najupuceniji u poreklo Srba iz Hercegovine.
Naime,u potrazi za poreklom Novakovica,za koje sam već naveo podatke u prethodnom tekstu,dosao sam do prezimena Balotic(Balotic-Tomic).Po informacijama koje imam,Balotici su još u 14. veku živeli na teritoriji Hercegovine u Banjanima(pleme).Da bi posle turskih osvajanja presli u Drobnjake.Poticu od srpskog plemena Novljana,koji su se na podrucje istocne Hercegovine i Bosne naselili u VII veku.U Drobnjacima jedna grana uzima slavu Sv. Nikola(preslava Drobnjaka),iako je slava plemena Sv. Djordje,među onima koji su uzeli Sv. Nikolu kao slavu su i Tomici.Jedan od Tomica dobija sina Matelju,ovaj sinove Janka i Novaka(Mateljevici).Od Novaka nastaju Novakovici sa slavom Sv. Nikola.Jedna grana ostaje u Drobnjacima,jedna odlazi u Srbiju,Jedna u Dalmaciju-Liku i Bosnu.
Zanima me koliko mogu biti tačni ovi podaci i imate li Vi nekih saznanja o svemu ovome.
Hvala i pozdrav.
nikonn
2011-09-11 05:45 AM
Postovani profesore, dali bi mi mogli šta reci o porodicama Nikic i Igumnovic

Unaprijed zahvaljujem
pozdrav iz Njemacke
Laketa
(Profa)
2011-09-15 07:20 PM
Za Nebojsu,pitate me za podatke jesu li tačni.
Vidjeli ste koja je literatura koristena.

Za „nikonn” trebate poslati malo vise podataka
o Vasim porodicama,krsna slava,mjesto porijekla.

Neki dan nasao sam podatak da je cuvena porodica
DUNDJERSKI iz Vojvodine porijeklom iz Hercegovine.
Laketa
(Profa)
2011-09-15 07:31 PM
SRBIN OD BABICA IZ HERCEGOVINE

Evo šta o svome srpskom porijeklu
kaže poznati reziser Emir Kusturica.
On veli da nekima smeta njegovo srpsko
porijeklo,ali i tvrdi da je to njegovo
pravo.„Uostalom,nije lako biti Srbin.
Lakse bi bilo da sam izabrao da budem
Francuz... Tačno znam svoje porijeklo,
s majcine strane je od Krivokapica iz
Cuca iz Crne Gore,a soceve strane od
Babica iz Hercegovine,a to je ustanovio
moj otac Murat...”
[email protected]
2011-10-28 04:52 PM
Pozdrav za sve na forumu

Zanima me da li neko zna poreklo prezimena Dukic?Poticu iz Like,Gracaca,Tomingaj.Slava je Sveti Stevan.
Čuo sam da je bilo dve grane Dukica u Lici,jedna koja je dosla iz Dalmacije,a jedna iz Bosasnkog Grahova,negde u XVII veku.Takođe sam procitao u „Vojvodstvu Svetog Save” da se prezime pominje u Hercegovini u XV veku i da je reč o potkosovskoj porodici.Znam da se vise o ovom prezimenu govori u „Zemlji zvanoj Gacko”,mada nisam još procitao to delo.Ako neko ima još neke informacije,puno bi mi znacilo.
Hvala unapred!
bojsane85
2012-03-01 08:51 PM
Podatak za Novakovice :

Novakovici su u Hercegovinu stigli u XIV veku,sa velikim brojem drugih porodica,među kojima su Bukvici,Vignjevici,itd,sa prostora Stare Raske,Kosova,Starog Vlaha i naselili su se na prazan prostor oko Gacka,verovatno se misli na Gatacko Polje.
Pored toga sto su zabelezeni u Ljubomiru,kraj Trebinja još 1386. godine,Novakovici su u XV veku živeli i u Cernici,kraj Gacka.
Ovi Novakovici su se kasnije u toku XVI i XVII veka selili u Liku,pa zatim i u Bosansku krajinu.
Takođe se pominju u XV veku i kao podanici Sandalja Hranica,kao Vlasi Malesevci.
Ti Novakovici koji su sklapali poslove sa Dubrovcanima,bili su trgovci iz Pljevalja i iz Foce,zabelezeni sredinom XV veka.
Po svemu ovome,može se zakljuciti da su se Novakovici sa prostora Stare Raske,sklonili u Istocnu Hercegovnu(Gacko,Cernica,Foca,Pljevlja)i tamo se bavili trgovinom i stocarstvom,dok nisu usledile dalje seobe na zapad.
Novakovici Malesevci,nisu slavili sv.Ignjatija,koji je plemenska slava,tako da postoji mogućnost da su postali deo Malesevaca upravo samim dolaskom na te prostore.
Takođe treba reći da tih Novakovica u Hercegovini najverovatnije vise nema,zato što su se raselili po Lici,Bosni i Srbiji.
Sadasnji Novakovici u Hercegovini vode poreklo iz Bjelica(oni u okolini Dabra)i u Hercegovinu su stigli znatno kasnije.
Milovic0982
2012-03-10 03:18 AM
Ja sam Milovic Iz Gornjih dubocki (CG), mozete li mi reci odakle su ti Milovici, odakle su dosli tu, i ako znate nešto više o poreklu njihovom? Mi slavimo sv. Nikolu. A baba mi je bila Brcic iz Plane(Hercegovina), pa me interesuje i odakle su oni. Hvala Vam unapred.
Milovic0982
2012-03-10 03:25 AM
Pitanje za prof. Laketu

Ponavljam pitanje i za Vas profesore.
Ja sam Milovic Iz Gornjih dubocki (CG), mozete li mi reci odakle su ti Milovici, odakle su dosli tu, i ako znate nešto više o poreklu njihovom? Mi slavimo sv. Nikolu. A baba mi je bila Brcic iz Plane(Hercegovina), pa me interesuje i odakle su oni. Hvala Vam unapred.
bojsane85
2012-03-10 12:29 PM
Poruka za Milovica

Postoje Milovici u Hercegovini,ali oni slave Lazarevu Subotu.
Pre mislim da su Vasi Milovici srodniji sa ovima iz Kuca i Bratonozica.
Pogotovu ako se zna da je slava sv. Nikola karakteristicna za te predele.

„Milovići na Bezjovu: Doselili su se u Kuče iz Bratonožića negdje krajem 15 ili početkom 16 vijeka.
Prvobitno su bili naseljeni na Gorenu u Ublima, odakle su ih istisli Drekalovići i naseljeni su na
Bezjovo. Milovići se dijele na ogranke: Na Vušoviće po Vusšu Vujovu, Premiće po Premu Vujovu,
ŠSaljeviće po ŠSalju Stamatovu i Nik Savićeviće po Niku Savićevu. Od Milovića su Milovići iseljeni
na Murini, Niksavićevići su bili prgavi i nesnosni, te su ih brastvenici prognali. Oni su naselili
Gusinje. Od Milovića sa Bazjova su nastali Milovići u Banjanima selo Dubocko. Milovića ima
iseljenih u Zmajevu, Prokuplju, Velimlju, Zagradac, Gacko, Bar, Slave
sv.Nikolu (19.decembar). Milovićima su se pripojili Džokići, staro bratstvo u Bezjovu.”

Što se tiče Brcica iz Hercegovine,pominju se u Trebinju u XIX veku,jedno su bratsvto sa Lecicima,Milojevicima i Vlatkovicima.
Laketa
(Profa)
2012-03-12 11:58 PM
@ Milovic0982 dobar odgovor o porijeklu Vasih
porodica dao ti je „bojsane 0982” i ja tu nemam
šta dodati novo.pozdrav tebi i svima na ovoj
tranici. Izvini zbog ne javljanja ranije.
Imam dosta svojih privtnih poslova i zauzet sam.
bojsane85
2012-03-29 07:11 PM
Novakovici :

Od 1371. godine,pa sve do Kosova 1389. godine. i kasnije,na prostore starih srpskih zemalja doselilo se dosta porodica sa Kosova,zapadne Makedonije,Metohije i Raske,koje su naselile prostor od Dracevice i Popova Polja,do Gorazda i srednje Drine,dok se drugi migracioni talas smestao uz primorski pojas i od jadranskih ostrva uz Podrinje,ka Dalmaciji i Lici.

Novakovici su iz Ljubomira(Hercegovina).Izvori pominju Ratka Novakovica 1386. godine.
Novakovici se pominju i u drugim mestima u XIV i XV veku i bili su istaknuta porodica Travunije,Rudina i Gacka,što se vidi i iz njihovih pomena u izvorima.Savremenici su Vlatka Vukovica,Sandalja Hranica i hercega Stefana,a pominju se i kao Malesevci.

Novakovici hercegovackog porekla zabelezeni su kasnije u Kninu,Zadru,Banjaluci,Bosanskoj Gradiski,itd.

Sto znači da su se iz Hercegovine raseljavali u razdoblju od XV do XVIII veka i naseljavali Dalmaciju,Bosnu,Liku i zapadnu Srbiju.
bojsane85
2012-04-08 06:19 PM
Veliki pozdrav za prof. Laketu

Profesore,zanima me Vase mišljenje u vezi Novakovica.Naravno,ukoliko budete u mogućnosti da odgovorite.

Naime,detaljno sam istrazivao njihovo poreklo i kao sto sam već u prethodnim postovima napisao,a to ste ranije i Vi konstatovali,prvi put se pominju 1386. godine u Ljubomiru(Trebinje).
Takođe su 1488 godine. zabeleni u Cernici(Gacko),posle pada Hercegovine.

E sad,u crnogorskim prezimenima pominju se Novakovici poreklom iz Pastrovica,citiram :

„ Novaković : Vrijesno (Presjeka Paštrovska) i Pržzno pasštrovsko 1413. god., Misšići (u Spiču), Bar 1424. god., u Banjanima (Niksšić) 1428. god. porijeklom iz Pasštrovića; na ostrvu Silba (kod Raba),
Zadar i kao: Pasštrović. Preci dosšli u Pasštroviće od Nisša u 8. v.(verovatnija je pretpostavka Save Nakicenovica u 15. veku); Kotor 1423. god. Iz Pašstrovića odseljeni na ostrvo Krk, prešsli u Kninsko polje i Liku,pa od njih jedni u Srbiju. ”

Kao sto vidimo,ovde se napominje da su zabelezeni u Banjanima 1428.,pa posto su se Banjani prostirali od Niksica do Trebinja i Bileckog jezera,tacnije do reke Trebisnjice,mene zanima da li postoji mogućnost da je reč upravo o onim Novakovicma koji su zabelezeni u Dubrovackim dokumentima,za koje se navodi da su iz Huma?Pošto su Ljubomir i Cernica u neposrednoj blizini Banjana?

Za Novakovice iz Pastrovica,Savo Nakicenovic tvrdi da su se naselili tu iz Nisa,zajedno sa Stanisicima i Djurasevicima u 15. veku,svi su slavili sv. Stefana Decanskog(sv. Mratu).

Na sve ovo,prilazem i zapazanje etnologa Rakica,koji o poreklu Novakovica,između ostalog,navodi i sledeće.

„Ističemo da se kao češća slava javlja Sv. Mrata, koji je u četvrtom veku bio episkop u Turu, u Francuskoj, tada i još vekovima jedinstvene (nepodeljene) hrišćanske crkve. U ”Žitijima svetih„, za ovaj datum se spominju, međutim, Sv. Mina, Sv. Mina Viktor i Vikentije đakon, knez srpski i Sv. mučenik Stefan Dečanski, Kralj srpski i drugi, dok džepni kalendar SPC-a lakonski sažima svetitelje samo na Sv. Minu i Sv. kralja Stefana Dečanskog. Dodaje, pošto ima popularnu namenu, i Mratince.

U narodu se, međutim, posebno navodi da je tu i Sv. Mrata, i sam praznik i prva od ”vučjih slava„ (kao i Sv. Sava), iako će, u novije vreme, većina kršnjaka radije reći da im je slava Sveti Stevan Dečanski. Pravoslavni crkveni kalendar spominje i Sv. Martina (narodski Mrata), ali ne na crkveni datum nego 25. oktobra. Bio je poštovan kao čudotvorac koji je i mrtve vaskrsavao, pa je proglašen za svetitelja. Kasnijim raskolom, istočna, pravoslavna crkva više nije isticala njegov svetiteljski značaj, ali je u narodu ostao omiljen. Ipak, mnoge familije su ga zamenile drugim svetiteljem odnosno praznikom, prvenstveno od tzv. stočarskih slava zimskog perioda, pa su je tako promenili i mnogi Novakovići.”

Ovo je bitno zbog toga sto su u Dalmaciji u velikom broju zabelezeni Novakovici bas sa slavom sv. Nikola,a dalje poreklo im je Hercegovina.I moji su između ostalog u Bos. Krajinu,stigli iz Severne Dalmacije i slave Nikoljdan,a dalje poreklo je iz Hercegovine.

Ovo se takođe slaze i sa onim,da su se Novakovici iz Pastrovica selili u Liku i krajinu.

Nesporno je da su jedan duzi vremenski period,recimo od kraja XIV do sredine XVI veka proveli u Hercegovini,pa se odatle selili dalje na zapad.
Dobro je poznato da skoro sav Srpski narod iz Dalmacije,Like i krajine vodi poreklo upravo iz Hercegovine.

Mene konkretno zanima,da li je tu možda reč o dve,ili vise razlicitih grana Novakovica,ili je to reč o jednoj grani,starosedeocima u Humu i drugoj,koja je imala navedeni migracioni pravac,iz Nisa u Pastrovice,pa preko Hercegovine u Dalmaciju,Liku,itd...?

Takođe i Novak Mandic navodi da su Novakovici stigli u Cernicu sa mnogo drugih porodica,posle najezde Turaka,iz raznih srpskih krajeva?
Za Novakovice se kaže i da su Malesevci,ali oni opet slave sv. Ignjatiju.Ali i ti Novakovic su svakako morali živeti u blizini Trebinja.

Mada sudeci po tome da se Ratko Novakovic pominje još 1386. nije iskljuceno da su starosedeoci.

Izvinjavam se na opsirnosti,hvala unapred.

Pozdrav,sve najbolje.

Milos_Lukic
2012-04-22 09:20 AM
Poštovani gospodine Laketa,

zovem se Miloš Lukić, rodom iz sela Lukići (Jošje), opština Šekovići (prije zadnjeg rata opština Kladanj), Republika Srpska.
Počeo sam da radim porodično stablo koje vam u nedovršenom stanju šaljem u .svg formatu zbog podataka koji su vam potrebni.
Bio bih Vam mnogo zahvalan ako bi mi mogli pomoći u traženju mojih potomaka.
Ja sam došao do podatka da je Luka doselio u naše selo iz okolice Gacka oko 1817 god. Sad više nisam siguran dali smo dobili naše prezime Lukić po Luki ili je on doselio kao Luka Lukić.
Unapred zahvalan,

Miloš Lukić

https://docs.google.com/drawings/d/1Ojkffj8F7jKbtDZLxfScJ8yAEic3TV7-gJVk16JQfzY/edit
Laketa
(Profa)
2012-04-23 07:09 AM
Zdravo Milose,
Pogledao sam za porodicu Lukic u okolici Gacka nema
ih uopste i nisu mogli doći pod tim porodicnim
prezimenom. Prezime je nastalo po muskom pretku
LUKI koji se prvi doselio u taj tvoj kraj.Od čitave
Hercegovine samo sam na jednom mjestu u Ljubinju
nasao porodicu Lukic i to 4 kuce koje su zivjele
prije 120 godina,slave Djurdjevdan. Tu su dosli iz
prije 300 godina iz sela Zulja,oblast Lug kod Trebinja.
PaSlaw
2012-05-10 03:22 AM
Interesuje me porijeklo prezimena Palangetic. Po mojim saznanjima ovo prezime je prilično „unikatno”, svi su u rodu i vode porijeklo iz Radacica, opstina Olovo,BiH.Slave Sv.Avrama Zatvornika 11.Novembra i do kraja I svj.rata su se prezivali Jovanovic (vjerovatno po začetniku loze u Radacicima) a Palangeta je bilo drugo prezime (vjerovatno pleme ili bratstvo).To je sve sto mogu da napisem a da je sigurno i provjereno, ostalo su price i predanja te ih ovdje neću ni spomenuti. Sobzirom da imamo „prekid istorije” pa ne možemo da znamo ni ko smo, odakle smo, kada smo dosli na prostore sire romanijske regije... molimo Vas da ako znate nešto više (a procitali ste koliko mi znamo) da napisete,javite ili bilo šta sto će nam koristiti. Unaprijed hvala.Palangetic.
mladjo2891
2012-05-22 07:04 PM
Ево и ја да се надовежем на предходни коментар...да ли постоји „списак” породица које су поријеклом из Херцеговине а да су при долазку у Подриње у Област Осат (Сребреничко-Власенички протопрезбитерат) примиле од бројног рода из Ливна славу: Св.Аврама 11 новембра.
Хвала.
NPantelic
2012-06-14 04:47 AM
Mozete li mi nešto reci o porodici Ristic iz istocne Hercegovine?Hvala unapred.
Laketa
(Profa)
2012-07-05 06:17 AM
Srpsku porodicu RISTIC samo na jednom mjestu
u Istocnoj Hercegovini pominje istrazivac
Hercegovine Jevto Dedijer i veli da oni žive
u selu Batkovicima kod Nevesinja,slave Nikoljdan.
Tu su dosli prije 200 godina iz Banjana,prostor
između Bilece i Niksica u Istocnoj Hercegovini.
Dedijer veli da je njihovo ranije prezime bilo
Ognjenovic. Ne zna se razlog promjene prezimena.
ninca
2012-07-22 12:51 PM
Pozdrav.

Volio bih kada bi mi neko rekao nešto više o porijeklu Vujovića iz Zasade i Vranjske kod Bileće, a slave Sv. Nikolu. Pročitao sam na internetu da u Bilići postoje i Vujovici koji slave Sv. Jovana pa me interesuje koja od gore navedene dvije porodice Vujovića je dosla u XIV vijeku iz Grahova i kako su se prije prezivali. Moja porodica Ninčič vodi porijeklo od Vujovića iz Zasade kod Bileće. Takođe sam pročitao da se Ninčići spominju u Nevesinju još početkom XV pa me interesuje šta je bilo sa tom porodicom. Jako interesantno je i to što su moji preci uzeli baš prezime NInčič kada se zna ih već tada nije bilo u nevesinju.

Unaprijed zahvaljujem na odgovoru.
umorniandjeo
2012-07-30 11:49 AM
Zanima me porijeklo prezimena KULJANIN, prijeratno prebivaliste je selo Bradina kod Konjica. Unaprijed zahvalna!
Laketa
(Profa)
2012-08-01 07:26 AM
За „уморноганђела”,на овим страницама негде на почетку текста писано је о српским породицама са простора Коњица а међу њима било је риечи и о Вашој породици КУЉАНИН.Пажљиво прочитаје читав текст.

За „ниницу”,
Такође било је доста ријечи о породици ВУЈОВИЋ и НИНЧИЋ из Херцеговине.

Поздрав свима Проф.Лакета !
TROFAZNI-3
(Penzioner)
2012-08-02 11:38 AM
Cenjeni prof Laketa!Pomaze BOG ljudino!

Valjda ste čuli pre par dana o onom nacifasistbolesniku tj. dogadajau na Cetinju u vezi onoga skota Milo Kadija...

Jako me interesira kao sto pretpostavljam interesira sve nas Srbe...
KO je taj skot sto patoloski Srbe mrzi...tj.ODAKLE je to neobično prezime Kadija??

Neki vele da bi moralo biti original Tursko...itd.

Unapred zahvalan.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Milo-Kadija-neće-odgovarati-krivicno-već-prekrsajno-152606.html
orados
2012-08-31 10:56 AM
Postovani, nisam uspio ništa da nađemna ovoj stranici u vezi porodice MIJANOVIC sa sela Mosko kod Trebinja. Kažu da poticu od Cetinja od nekog Scepana koga su zvali Italijan jer je imao crvenu kosu (malo nelogicno - ali tako se kaže).

Hvala na bilo kojoj informaciji koju mozete pruziti.
Laketa
(Profa)
2012-09-01 06:55 PM
Istrazivac Hercegovine Jevto Dedijer u svome
djelu „Hercegovina” na vise mjesta pominje
porodicu MIJANOVIC,slava Nikoljdan.

Mijanovici u selu Ljubomir kod Trebinja doseli su
po pricanju nekih njenih clanova iz C.Gore iz Cuca
ili Ljesanske nahije? Ni sami nisu sigurni odakle
su i kada su dosli ali trvrde da su dosli zbog nekog
ubistva i da su morali pobjeci u Hercegovinu u selo
Korjenice.Prema njihovoj prici a koju je zapisao
Dedijer,bila su ih trojica brace.Najmladji Lakic
otselio je u Krivosije i od njega poticu tamosnji
LAKICEVICI.Dva Lakiceva sina i stric Milutin(Lakicev
brat i njihov stric)presele se u selo Ljubomir kod
Trebinja.Odatle iz Ljubomira Mijanovici se rasele
po Hercegovini,Bosni i Srbiji(Zemun).Jedan Boskov
sin,unuk ovog gore pominjanog Militina vraca se u
iz nepoznatih razloga u C.Goru u Cuce i tamo je
kako piše Dedijer prije 120 godina bilo 30 kuca
porodice Mijanovic.

U selu Zarjecu Dedijer pominje da tu žive tri kuce
porodice Mijanovic.U selu Domasevu za njih Dedijer
veli:„Mijanovici su ovdje doselili iz ljubomirske
jatve prije 70 godina”.Sada je potrebno vremenski
ograniniciti.Dedijer je prikupljao podatke otprilike
prije 120 godina i plus ovih 70 godina od dolaska iz
Ljubomira u Domasevo i tako dolazimo priblizno do
cifre od 200 godina od seobe iz Ljubomira u Domasevo.

Sada dolazi ono sto tebe najviše interesuje dolazak
Mijanovica na Mosko ? Na Mosko su Mijanovici dosli
isto iz Ljubomira prije 50 godina kako piše za nih
Dedijer,( 50 + 120= 170).Prema ovoj racunici tvoji
preci Mijanovici dosli si iz Ljubomira na Mosko
prije 170 godina.Slave Nikoljdan.Nasao sam podatak
da neki Mijanovici (u Domasevu),slave Nikoljdan a
prisluzuju Lazarevu Subotu.

Ako sam ti bilo šta pomogao oko porijekla tvoje
porodice Mijanovic biće mi drago.
Pozdrav ! Prof. Laketa
orados
2012-09-02 05:35 AM
Najljepsa hvala na odgovoru.
Nikkej
2012-09-25 05:34 PM
Interesuje me nešto o porijeklu Matkovica, tj. otkuda onu u Popovom polju i da li postoji neka veza sa Matkovicima iz Crne Gore?
Laketa
(Profa)
2012-09-25 08:52 PM
Postoji veza između Matkovica u Crnoj Gori i ovih Matkovica u selu Ravnom u Popovu polju i Hercegovini.Matkovici -Andrijasevici u selu Ravnom bili su veoma poznat rod u Ravnom,starinom su porijeklom iz Bjelopavlica u Crnoj Gori,koji su u Popovo polje u selo Ravno dosli veoma rano u 16 vijeku.Svi katolici u Ravnom ( i Matkovici)
slavili su Mitrovdan jer je u selu bila katolicka crkva Sv. Mitra istocno od sela na brdu Ratoblatu ili Oblatu.Sv.Mitar bio je zastitnik svetac sela Ravno i slavio se kao kao seoska slava,preslava.

Matkovici,(pravoslavni Srbi)žive u selima Bogodo i Zijemlja kod Mostara,porijeklom su od Matkovica iz Popova polja.Prvo su dosli u selo Bogodo a iz Bogodola su uz kugu 1813 dosli i naseli se u selo Zijemlja,slave Jovanjdan.

Pošto smo vidjeli da Matkovica ima Srba i Hrvata,namece se pitanje da li ih ima Muslimana ? Ima,to je muslimanska porodica Burina,koja potice od katolika Burica koga su Turci poturcili pod Beceom 1683 godine,jer mu nisu vjerovola da će se kao hrišćanin boriti(„neće Vlah na Vlaha”).Kada se vratio iz rata odmah se podijelio sa bratom jer kao dvije razlicite vjere nisu mogli da žive pod istim krovom.Ovaj Burina ode iz Ravnog u Koteze i od njega poticu Muslimani Burine u Kotezima i Ljubinju.

Nikkej
2012-09-26 10:09 AM
Poznati su mi ti podaci. Radio sam nešto ozbiljnije istrazivanje o ovoj porodici. Prvi poznati pomen Matkovica vezuje se za 1530. god., selo Njegusi, sto možemo naći u knjizi Jovana Erdeljanovica, Stara Crna Gora. Bogodoljani kažu da su poreklom iz Popova polja, interesuje me kako su stigli u Popovo, odnosno da li postoji veza između ovih Matkovica iz Njegusa i ovih iz Popova polja. U Hrvatskoj se pominju relativno kasno, tek krajem XVIII veka i kasnije u XIX i XX veku. I to doseljenici iz Hercegovine. Postavlja se pitanje da li su Matkovici u Hrvatskoj unijati, da li su Matkovici izvorno i istinski pravoslavci? Da li postoji neka literatura koja bi to mogla da potvrdi?
Laketa
(Profa)
2012-09-26 05:24 PM
Turska osvajanja na Balkanu u 14 i 15 vijeku izazval su velika pomjeranja i seobu srpskog stanovnistva sa juga na sjever i sjevero-zapad Balkanskog poluostrva. U toj opstoj seobi krecu se i Matkovici od Crne Gore,hercegovine do Hrvatske.Izvorno su u Crnoj Gori bili pravoslavni Srbi. Djelimicno su takvi ostali u Hercegovini (Bogodo i Zijemlja) i u Hrvatskoj dok nisu pounijaceni i pokatoliceni. Pokatoliceni su u djelimicno u Hercegovini u Ravnom kada su pojedini dijelovi Hercegovine dosli pod vlast Mletacke Republike. Možda su zbog toga dosli u Bogodo,bjezeci od pokatolicavanja da bi ostali u pravoslavlju.
Poslije Reformacije u 16 i 17 vijeku osjeca se pojcan rad katolicke crkve i zavodjenja reda i discipline među vjernicima a to je nastavljeno u doba jozefinizma u Austriji kada se sprovodi unijacenje Srba u Hrvatskoj. Što se tiče literature tu vam ne mogu puno pomoći,Vi se tu morate snalaziti sami. Vidim da dobro vladate i literaturom i materijom kojom se bavite. Pozdrav ! Prof. Laketa
Nikkej
2012-09-26 05:45 PM
Hvala puno, i ove su informacije od koristi.
mladjo2891
2012-10-12 08:19 PM
Поштовани Професоре,
већ двије године покушавам „открити” своје даље поријекло, посао тешко иде па се надам да ми Ви можете помоћи.

Интересује ме да ли постоји стручна литература везана за подручје општине Рудо и околина?
Прикупљајући материјал који сам користио за лични родослов, открио сам један занимљив али за мене веома важан податак...наиме, један мој далеки предак по имену Јосип, населио се негдје у подриње око 1720, познато ми је да је дошао из Рудог, данас његови потомци славе Аврамијевдан 11 новембар, живимо у мз. Јасеница у општини Зворник, покушавам открити одакле је Јосип дошао у Рудо и којој даљој грани припада...на жалост Јосипово презиме ми није познато, моје старије презиме за које сигурно знам јесте било Лазаревић, затим нешто мало млађе Видовић, да би се коначно после 1834 „стабилизовало” у Гајић.

Да ли ми Ви можете нешто конкретније рећи...

Хвала.
млађо
Laketa
(Profa)
2012-10-13 09:46 PM
За г.„Млађа2891” и све оне који се интересују за поријекло својих породица.Ево дајем списак литературе која би вам могла бити од користи.
Наиме ради се о пројетку:Насеља српских земаља,издање Српске академије
наука (Етнографски зборник)под уредништвом академика Др.Јована Цбијића:

Књига 1. (садржина )

1. Др. Ј.Цвијић,Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва.
2. Јован Ердељановић: Доње Драгачево.
3. Петар Мркоњић: Средње Полимље и Потарје.
4. Светозар Томић: Дробњак.

Књига 2.

1. Радомир М. Илић: О љубићким селима.
2. Риста Т. Николић: Врањска Пчиња.
3. Љубомир Јовановић: Млава.
4. Тодор М. Бушетић: Левач.
5. Поп Богдан Лалевић и Иван Протић:Васојевићи у црногорској граници.
6. Поп Стјепо Трифковић: Вишеградски Стари Влах.
7. Јевто Дедијер: Билећке Рудине.
8. Риста Т. Николић: Околина Београда.
9. Обрен Ђурић Козић: Шума,Површ и Зупци у Херцеговини.

Књига 3.

1. Риста Т. Николић: Пољаница и Клисура.
2. Станоје М. Мијатовић: Темнић.
3. Светозар Томић:Скопска Црна Гора.
4. Радомир М. Илић: Ибар.
5. Поп Богдан Лалевић и Иван Протић: Васојевићи у турској граници.
6. Милоје Т. Ракић: Качер.

Књига 4.

1. Др. Јован Ердељановић: Кучи,племе у Црној Гори.
2. Љубомир Павловић: Колубара и Подгорица.

Књига 5.

1. Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевско Поље.
2. Коста Јовановић: Горње Драгачево.

Књига 6.

1. Др. Јевто Дедијер: Херцеговина.
2. Др. Јован Ердељановић:Братоножићи.

Књига 7.

1. Тодор Радивојевић: Лепеница.
2. Андрија Јовичевић: Ријечка нахија.

Књига 7.

1. Риста Т. Николић:Крајиште и Власина.
2. Љубомир Павловић: Тамнава.

Laketa
(Profa)
2012-10-13 10:26 PM
Ово је списак Акедмијиног Етнографског зборника. Касније су све ове књиге објављене самостално ка ауторка самостална издања. Кога интересује нека потражи наведена дјела и крај који је обрађен у овим наведеним дјелима. Ти „младјо2891” потражи и погледај књигу:Поп Стјепо
Трифковић,Вишеградски Стари Влах и можда нађеш неке податке о поријеклу своје породице.Треба напоменути још да је Др. Ристо Јеремић вршио испитивања и истраживања око Тузле у сјеверо источној Босни.

Срдачан поздрав свим читаоцима „Серианкафеа” !
Проф. Лакета Владов Никола
mladjo2891
2012-10-14 07:57 AM
Хвала пуно на одговору Професоре!
boskesm
2012-11-11 09:47 AM
p0y
dal bi mi mogli reci poreklo prezimena Bosančić?
Oni su živeli u Gornjem Ratkovu(tačnije pored u selu Bosančići) opština Ključ, deda mi se zvao Sretko a pradeda Vasa njegova žena je bila Kristina presilili su se u Sr. Mitrovicu 80ih godina..
Crnoluzanin
2012-12-10 09:21 AM
Pomaze Bog!

Postovani Profesore Laketa.

Znate li ista o prezimenu PAROJCIC? Mi smo iz Crnog Luga sto je između Krajiskog Grahova i Lijevna. Imam rodoslov sa podacima i nekim prezimenima sa kojima smo povezani, sa mjestima i neke izjave od starih clanova Parojcica. Vise izvora se svodi na naše staro prezime, kažu; 'KVOSAROVIC' ili već tako nekako. Jedan stariji PAROJCIC (Nikola)koji mora da je rođen nedje 1900 godine od prilke je rekao da poticemo od Kneza Dragojle iz Crne Gore. Slavimo Svetog Nikolu ako je to o pomoći.

Moje postovanje ...

Pozdrav!
Laganini
2012-12-22 11:16 AM
Pozdrav Profesoru i svim ucesnicima diskusije.
Prezivam se Pusara, zivjeli smo u Hadzicima (okolina Sarajeva) prije rata. Slava Sv.Jovan. Sve sto znam jeste da postoji selo Pusara u okoliki Gacka ali ni ime mu nzm.. Želio bih da saznam istoriju o prezimenu?
Hvala unaprijed.
Laketa
(Profa)
2012-12-22 04:31 PM
Pozdrav svim citaocima SC i ove rubrike koja piše o porijeklu porodica.
Pozdrav citaocu pod sifrom „Laganini” kome preporucuje da malo izlista pisma citalaca i tamo će naći pismo od 12.12.2010 godine pod sifrom „gacanin” ( advokat ) koji je opsirno pisao i napisao sve podatke o porodici PUSARA. Odmah do toga pisma ima i jedno moje pismo. Moj ti je savjet da nadjes ta dva pisma i da ih procitas i monoge stvari će ti biti jasnije koje se ticu tvoje porodice Pusara. Srdacan pozdrav !

SrećNI VAM NASTUPAJUCI PRAZNICI
BOZIC I NOVA GODINA !!!

Prof. Laketa
Laganini
2012-12-22 05:04 PM
Postovani Profesore Laketa.

Procitao sam navedeno, i želim da vam se puno zahvalim na odgovoru..

Srdacan pozdrav i srećne praznike želim..
Laketa
(Profa)
2012-12-23 03:10 AM
Evo još par podataka o porodici PUSARA.
Istrazivac Hercegovine Jevto Dedijer spominje
porodicu Pusara na tri mjesta u gatackim selima:
Tarajin Do,Kokorina i Međulici.

U selu Tarajin Do jedno krace vrijeme živio je
neki Zeko Pusara. Tu je dosao iz sela Ulinja pa se
posvadjao sa agom i otselio se u selo Kokorinu u
Gatackoj Povrsi,slave Jovanjdan.

Iz sela Ulinja u selo Međulice naslio je porodicu
Pusara Ali-pasa Rizvanbegovic (1783-1851)koji je bio
stolacki kapetan od 1813 do 1833 godine,onda se proglasio
za hercegovackog pasu (1833-1851).On je ovu porodicu kao
i mnoge druge srpske naselio poslije epidemije kuge 1813
godina koja je harala na prostorima Balkana.Bolesti i
ratovi znatno su uticali na seobe i etnicke promjene
stanovnistva tokom 18,19 i 20 vijeka.

ljubisa_458
2012-12-29 06:03 PM
Pozdrav svima.Želio bi da saznam nešto više o prezimenu Dzanan.Slava je Nikoljdan.Mjesto Obrovac-Bronzani Majdan(okolina Banjaluke).Jako je rijetko.Hvala unaprijed
Laketa
(Profa)
2012-12-31 05:47 PM
СВИМ ЧИТАОЦИМА ОВЕ СТРАНИЦЕ
ЖЕЛИМ СРЕЋНУ И ЧЕСТИТУ
НОВУ 2013 ГОДИНУ !!!

Проф. Лакета
roglic9
2013-01-14 02:57 PM
cenjeni profesore interesuje me poreklo prezimena roglic
Laketa
(Profa)
2013-01-17 03:46 PM
Gospodine Roglicu mogli ste reci i napisati nešto više o Vasoj porodici.Gdje živite u kome kraju i koju slavu slavite ? Tako
bi i mi imali barem neko informaciju o Vama i Vasoj porodici.
Inače ja o Vasoj porodici nemam nikakvih informacija.
Pozdrav ! Prof. Laketa
Radan76
2013-02-03 04:29 PM
Pozdrav svima.Hteo bih da saznam nešto više o prezimenu Ijacic.To je prezime iz sela Oplicici i slave sv.Tomu,a ima ih i u Tasovcicima a naravno i svuda po belom svetu
Laketa
(Profa)
2013-02-04 12:02 AM
IJACI,u selu Oplicicima veoma su stara srpska pordica. Starinom poticu iz Ozrinica u Crnoj Gori.Prvo su dosli u Korjenice kod Trebinja. Njima su srodne porodice:Ateljevici,Vuckovici,Janicici,Kujacici,Antelji, Lisovi,Komari,Trklje,Bosnjaci i STIJACICI.Svi slave Arandjelov dan.
Od porodice STIJACIC postala je porodica IJACIC. Ne znam kada i kako se to desilo ? Iz Korjenica su krenuli kao Stijacic a u selu Oplicicima poznati su pod novim prezimenom IJACIC,slave Sv.Tomu a prisluzuju Arandjelovdan. Možda njihova preslava ima neke veze sa ranijim porijeklom.Tu u selo Oplicice su stigli početkom 19 vijeka i u selu su imali dosta zemlje,koju im je polovinom 19.vijeka oduzeo Hadzibeg Rizvanbegovic iz Stoca.Vjerovatno su zbog njegovog zuluma neki Ijacici preseli u selo Ricice.Tokom vremena Ijacici su raselili sirom EX YU i sirom svijeta.Pozdrav ! Prof.Laketa
Radan76
2013-02-04 01:59 PM
Zahvaljujem na odgovoru profesore.Da i to sam zaboravio da kažem a vi ste spomenuli,bilo je par kuca i u selu Recice,susjedno selo do Oplicica.Citajuci neke forume procitah nešto vezano za stecke na Radimlji kod Stoca.Naime neko je spomenuo lokalitet Ijacica Groblje.
Laketa
(Profa)
2013-02-07 05:32 AM
Istina je u selu Oplicicima postoji staro
Ijacica groblje.Groblje na Radimlji je staro
porodicno groblje stare srpske plemicke
porodice HRABREN-MILORADOVIC koji su
osnivaci i ktitori manastira Zitomislic
u dolini rijeke Nertve u Hercegovini.
Tokom vremena poslednji Miloradovici pod
pritiskom Turaka iselili su se u Rusiju.
seloj
2013-02-12 03:13 AM
Poštovani gospodine Laketa,
Evo da Vas upitam da li ste u pretraživanju i izučavanju korijena i prezimena , gdje naišli na moje prezime Skakavac. Naime, evo duže vrijeme radim na tome. Skakavci žive u Jabuci Opština Foča, odatle su se raselili na sve strane. Moj djed se zove Mitar(Dimitrije), pradjed Jovica, čukundjed Sava i dalje se pretpostavlja da je Veljko. NIko nezna odakle smo došli u Jabuku, pa bi Vas zamolio ako nešto znate da objevite. Velika hvala.
Laketa
(Profa)
2013-02-12 05:26 AM
@ seloj,vidi biljesku od 26.8.2010 godine,
koja se odnosi na tvoju porodicu Skakavac.
milojevic
2013-02-16 11:17 AM
Uvazeni profesor,

Volio bih ukoliko se u mogućnosti da mi date vise informacija o porijeklu porodica Milojevic, Vranjska , Bileca. Slava Sveti Nikola.
Nekoliko rodjaka raznih generacija je tragalo o porijeklu. Ustanovili su da je prezime Milojevic dato po mladjem pretku. U tom smilu nemamo rodjackih veza sa Milojevicima iz Ljubinja ili sa Zubaca.
Staro prezime bilo je Mrakic ili Mracevic i prema nedovoljno potvrdjenim podavima ustanovili smo da su u Hercegovinu naselili iz okolice Dubrovnika.
Da li možda Vi posjedujete još neke podatke?
Laketa
(Profa)
2013-02-17 09:45 PM
Господине Милојевићу,
Ваше питање о Вашој породици је МИЛОЈЕВИЋ
је заиста сложено.Ево неких података.

Истраживач Хрерцеговине Јевто Дедијер у
својој књизи „Херцеговина”, нигдје не
помиње Вашу породицу Милојевић.

Обрен Ђурић Козић и Љубо Мићевић помињу у
својим књигама породицу Милојевић.
„ Мракићи 5к.слава Никољдан,сматрају се
старосједеоцима у селу Завали. Раније су
се звали МИЛИЈЕВИЋИ”.Судећи по слави Ви
би могли потицати од породице МРАКИЋ,само
што је током времена неко направио словну
грешку и Вашем презимену замијенио је
ово друго слово „И” словом „О” ?

Остали МИЛОЈЕВИЋИ са Зубаца су поријеклом
из Црне Горе и они славе Ђурђевдан.Можда
сте и Ви поријелом од њих и да сте приликом
некео од многобројних сеоба промијенили
крсну славу ?

Питање Вашег породичног поријекла заиста је
сложено,на Вама је да наставите посао даље
и да тачно то утврдите и да ми јавите када
то сазнате и утврдите.
milojevic
2013-02-18 05:32 PM
Postovani profesore,
Hvala na informacijama

Evo još nekoliko podataka koji mogu biti korisni.

Pored slave St Nikole, prisluga (preslava je) Špiridan (25.decembar).

Iz nekih prica, a vidio sam tragajući i na internetu, da postoje veze sa Milivojevićima i Šukićima. Problem je u tome što iz priče znam da i oni vode porijeklo od Mrakića, a u knjizi Rista Milićevića i na jednom blogu veze Milivojevića i Šukića sa Mrakićima nema. Slava Milivojevića i Šukića je takođe St Nikola.

Evo što sam pronašao na blogu:

Željko Šukić
18. јул 2012. at 12:42 • Одговор
Porodica Milivojević iz Dabra je porijeklom iz Gacka. Naselili su se u Dabarskom selu „Dolovi”, a od najdaljih predaka spominje se Šćepan, koji je imao tri sina Mihajla, Vasilja i Iliju. Od Mihajla (rođen je oko 1755., a po predanju živio 120 god. i imao nadimak Šuko) su svi Milivojevići-Šukići porijeklom iz Dolova, od Vasilja Milivojevići-Trivkovići iz Dolova, a od Ilije Milivojevići-Kalemegdanci jedna kuća u Kubatovini gdje su prešli Mitar i Risto oko 1879. godine. Šćepanov brat Panto je prešao na Trusinu,drugi brat Vidoje prešao je Potkom oko 1870 godine, a u Meču su prešli rođaci Marko i Đuro 1874 godine,a Miloje u Mileča -Donja Vranjska od kojih je mnogobrojna porodica Milojevići. O porijeklu i lozi Mihajla Milivojevića – Šukića je pet generacija unazad uredno evidentirana sva loza i muška i ženska, sa tim da se dalje rodoslov vodi i nastavlja po muškim nasljednicima loze. Ovaj materijal je prikupio i obradio Milovan-Mišo(Perov)Šukić i istako da ima za cilj da istrgne iz zaborava naše pretke i porijeklo, a može imati i radni karakter onome ko bi htio da svestranije obradi porijeklo i lozu Milivojevića i Šukića. Poželjne su dokumentovane ispravke, a svaka od navedenih porodica Milivojevića i Šukića u postojećoj lozi-popisu, može i treba da vrši dopune i daje nove ideje. Svima je krsna slava Sveti Nikola.
Literatura: Petar Šobajić „Naselja i porijeklo stanovništva” i „Dabarsko polje u Hercegovini”
Pozdrav za svu Braću i Sestre, ma gdje bili !
Željko(Vidojev)Šukić
Ul . Vojvođanska bb
Trebinje

[email protected]
2013-03-04 06:58 AM
jea
herc84
2013-03-04 07:01 AM
Poštovani,

Molim za informaciju o prezimenu DULAĆ, selo Opličići. ono što se zna je da su se oko 1835. doselili iz Pridvoraca (Nevesinje) a da ih je bilo i u dubljanima u Popovu, a da ih je kuga istri...ila.

Posebno bih volio znati da li su se i kako ranije prezivali, jer Dulaća u Pridvorcima nema.

Unaprijed se zahvaljujem,
HERC84
herc84
2013-03-04 07:37 AM
Dodatna informacija u vezi sa Dulaćima: slave Malu Gospojinu.
Laketa
(Profa)
2013-03-05 05:49 PM
Dulac,tvoji nisu dosli iz sela Pridvoraca kod Nevesinja,
već iz sela Pridvorci kod Trebinja.U selu Dubljani zivjela
je nekada porodica Dulac i u tome selu ostao je lokalitet
Dulacevina kao uspomena na njihov boravak u tome selu.
herc84
2013-03-08 07:51 AM
Poštovani profesore,

zahvaljujem se na odgovoru. Ukoliko imate još nekih informacija bilo bi mi drago da saznam, ili da me uputite kako da pokušam pronaći još neke detalje.

Srdačan pozdrav,
Dulać
Radan76
2013-03-13 04:39 PM
Pozdrav za komsiju iz Oplicica
herc84
2013-03-14 09:44 AM
Pozdrav i tebi, komšija!
No-1
2013-06-03 02:28 PM
Precime Bihorac..odklen im poreklo I koje su vere...?

Hvala.
Laketa
(Profa)
2013-06-04 06:20 AM
БИХОРАЦ - БИОРАЦ - БИЈОРАЦ

Ово су три варијанте једног истог презимена.
Поријеклом су старином из мјеста БИХОРА из
Бијелог Поља у Црној Гори.Одатле су сели у
више праваца:у Нови Пазар,у Србију у Гружу
крагујевачку (Пачариз и Барча),у Босну и
Херцеговину.Бихорац су већином муслиманске
породице у Новом Пазару и Б и Х и расијању.
Биорац и Бијорац су српске породице.
No-1
2013-06-05 03:01 PM
..da,ovi se prezivaju 'Bihorac',I muslimanske su veroiwspovesti,e sad,neki od njeh prelaze na hrišćanstvo,navodno da se vrate svojim korenima...

hvala
Bobovo
2013-07-06 03:20 PM
Поштовани проф. Лакета!

Истражујем коријене Даниловића из Сречана од којих потичемо. Према предању мога прађеда коријени су нам из Грахова са границе данашње Источне Херцеговине и Црне горе, па ме занима, да ли је могуће да су Даниловићи из Сречана у роду са Даниловићима из Зупца или са Даниловићима из Бањана?

У књизи „Пљеваљски крај” Милете Војиновића из 1993. г. стоји да су Даниловићи живјели у Сречанима код Буковице за вријеме владавине Немањића и да су направили цркву у селу за коју се зна да је старија од Манастира Св. Тројице у Пљевљима. Даниловићи из Сречана славе Ђурђевдан и прислужују Аранђеловдан сем Даниловића у Крћевинама који су због сиромаштва Аранђеловдан узели за главну славу а Ђурђевдан прислужују. Једна кућа Даниловића је око 1600. г. доселила у Засаду (Бобово) изнад кањона Таре. Према предању од њих су Драгутиновићи, а синови једног Драгутуновића у другој половини 18. вијека основаше бобовска братства Томића, Голубовића, Јаковљевића и Пуповића. Поменуте породице поред свих миграција и данас живе у Бобову. Слава јим је такође Ђурђевдан и прислава Аранђеловдан.

О поријеклу породица у тим крајевима је писао и Цвијићев ученик Танасије Пејатовић (псеудоним Петар Мркоњић) у свом раду „Средње Полимље и Потарје” из г. 1903. али су подаци о локалитетима и славама поменутих породица у тој књизи нетачни.
Laketa
(Profa)
2013-07-09 02:32 AM
Истраживач Херцеговине Обрен Ђурић Козић у својој књизи,Шума,Површ и
Зупци у Херцеговини,помиње српску породицу Даниловић која живи у области Зупци у херцеговини и за њих вели:„ ДАНИЛОВИЋИ,који су живјели у Долима под Штрбицом код Бихова.Када су Турци изашли из Херцег Новога
(1687)населе се око Требиња и притисну им земље,те они од страха и сиротиње отуд иселе и населе се у Крај.Ово је братство у Зупцима много
поштовано,јер су од њих увијек бивали свестеници. Они пак причају да су
од њих биле и три владике,како им је у читули записано.Много их се одселило у Русију.Две куће су недавно одселиле у Граб.Има их једна кућа
у Чичеву код Требиња,осељена пре 40 година.Славе Ђурђевдан”.
Судећи по слави ови Даниловици могли бити род са Вашим Даниловићима.
Bobovo
2013-07-09 08:33 AM
Хвала г. Лакета!
Дали Вам је позната и прислава Даниловића из Зупца или неки податак да је братство са тим презименом живјело у југоисточњој Херцеговини крајем средњег вијека дакле прије доласка османлија?
nena49
2013-07-20 01:02 PM

Za BOBOVO

Na sajtu Dr Goran Komar ,, Savinske čitulje novskih familija,, pročitajte čitulju Marka Danilovića.
Verujem da će privući Vašu pažnju i dati doprinos Vašem istraživanju.

Pozdrav Vama i Prof Laketi
Laketa
(Profa)
2013-07-20 06:10 PM
Hvala „neni49” na ovoj korisnoj informaciji.
Pozdrav „neni49” i svim citaocima!
Prof. Laketa
Krsto
2013-07-27 09:17 PM
Поздрав свима на форуму! Прочитао сам све постове од отварања ове теме и заиста сте урадили велики посао овдје.
Замолио бих професора Лакету, или кога другог ако зна, да појасни порјекло фамилије Пријовић. Крсна слава је Свети Јован Крститељ. Највећи број Пријовића је данас из Прибоја на Лиму, села Хецеговачких Голеша. По подацима у монографији села, на подручју Херц. Голеша су од отприлике 1750. године. По забиљеженом казивању неке старе баке дошли су од Крње Јеле у Црној Гори, али сам чуо и једну верзију да су кренули из залеђа Боке. На још пар форума сам нашао питање о Пријовићима, али нигдје није дат одговор!?
Laketa
(Profa)
2013-07-29 02:09 AM
Господине Крсто хвала на подршци за овај мој рад.
О Вашој породици ПРИЈОВИЋ не могу ништа више рећи
него што сте Ви написали у своме писму.Оно што је
сигурно а то је да Ваша породица води поријекло
из Старе Хецеговине највјероватније из Пиве.Има
доста пивљана тамо као нпр. Пијевци,слава Јовањдан.
Ја сам у својим списима нашао Вама по презимену
сличну породици ПРИЈАНОВИЋ која се помиње у
историјским изворима у Херцеговини 1326 године.
Имате овде на интернету књигу,Светозар Томић,
Пива и Пивљани па је прочитајте.
Поздрав ! Проф. Лакета
Krsto
2013-08-06 05:11 PM
Можда Вам је познато да ли заиста Новаковићи из прибојског краја (а има их доста) долазе од те једне Васојевске гране? Био сам мали кад је деда причао, а сад како није жив нико од старијих, немам ког ни питати!
sakabenda
2013-09-11 05:36 PM
Profesore mozete li mi reci išta više o jovanovicima iz rudog najstariji poznat je ilija slavimo svetog stefana 9 januar negdje je stric nasao da je jedan leovac ilija otisao u bosnu al ne zna se gdje znate li vi ista vise
JAHURA70
2013-10-25 04:05 PM
Ako ima neka izvorna informacija o Jahurama sa Obzira.Mi se prezivamo Jahurići i živimo u Loznici i pored Loznice.Moj deda se doselio 1921 godine iz Hercegovine sa Obzira.Đed mi se zvao kao i ja Lazar,prađed Jovan koji je radio u Americi a otišao je u Ameriku tako što je pozajmio pare od jednog Monaha sa Ostroga.Imao je rođenog brata Iliju.Moj čukunđed zvao se Pero i imao je dva brata jedan je bio pekar u Mostaru.Moj navrdeda se zvao Jovan i oženio se tako što je presreo svatove i odveo mladu sa sobom.Te je posle prešao da živi kod njenih u Pustipuse.Treba mi podataka i istorijskih činjenica kako bih to uobličio u jednu rodoslovsko-književnu celinu.
Hvala unapred.
Laketa
(Profa)
2013-10-27 04:16 AM
Од свих истраживача Херцеговине само Љубо Мићевић
у својој књизи „Попово у Херцеговини”(1938) спомиње
Вашу породицу Јахура само у једној реченици:„Били су
у селу Струјићима у Поповом пољу ЈАХУРЕ и одсели су
у оближње село До(1 км)на Родићев мираз.Нема података
о крсној слави као што је нема и код Вас у Вашем писму.”
dzoni1234
2013-11-10 11:21 PM
Profesore, zanima me poreklo prezimena Jevtov,živim u Beogradu,krsna slava Sveti Nikola,inače tata mi je rodom sa Vlasine.
Vecy1490
2013-11-19 11:49 AM
Pišem seminarski rad o porijeklu prezimena Crnjak. Dosta sam istrazivao, ali uzalud. Sve su to neke nepotpune informacije. Po nekim navodima poticu iz Crne Gore, a po nekim iz Hrvatske. Danas ovo prezime ima u Kalinoviku(BiH) i Hrvatskoj. Ako ima neko pouzdane informacije molim vas da sto prije napišete jer mi je hitno potrebno. Unaprijed hvala.
Laketa
(Profa)
2013-11-20 03:27 AM
Знам једино да је у Невесињу до почетка овог рата 1992 године живјела српска породица ЦРЊАК која је поријеклом из Калиновика.Не знам коју су
славу славили ? Ти си барем у своме писму могао рећи коју славу
слави породица Црњак. Моје је мишљење да је породица Црњак на
простор Калиновика могла доћи само из Старе Херцеговине или
Црне горе. За даљи твој семинарски рад шаљем ти један добар сајт
па мало претражи и нађи оно што ти треба. Поздрав ! Проф. Лакета.
www.poreklo.rs
Vecy1490
2013-11-20 06:31 PM
Hvala puno! Slava je sveti Nikola.
susanmichael911
2014-03-23 12:01 PM
Да ли сте у потрази за кредит? Имате право место за ваше кредитне решењима овде! Глобал Финанце ограничен дају кредите предузећима и појединцима по ниској и приступачне каматном стопом од 3,2%. Молимо Вас да нас контактирате путем е-маила данас преко [email protected]
igumnovic
2014-06-11 03:51 AM
Postovani profesore
Interesuje me prezime za koje su vas već pitali. U pitanju je prezime IGUMNOVIC. Postoji samo jedna porodica u Crnoj Gori opstina Bar, Crmnica-Sotonici. Krsna slava Arandjelovdan. Ako vam je od kakve pomoći, receno mi je da je moj pradjed bio perjanik kralja Nikole.
Unaprijed hvala, ispunili biste mi dugogodisnju zelju da saznam nešto više o mom porijeklu.
davego
2014-07-08 09:40 AM
Pitanje za prof. Laketu
Prezime TRIVIC, spominje se u Kninu mjesto Prevjes i da su se doselili iz Crne Gore u 17 vijeku, slave sv.Luku, da li imate ista o tome? Kako je nastalo prezime, da li vuce porijeklo iz neke vece porodice i koje? Ja sam Trivic iz okoline Banje Luke, slavimo Djurdjevdan a slavili smo sv,Luku do negdje oko 1900 godine. Zašto se preslo na drugu slavu ne znam, nemam podataka. Unaprijed hvala!
[email protected]
2014-07-18 03:49 AM
Je li može informacija o porijeklu prezimena Ivezic?
Hvala.
Laketa
(Profa)
2014-07-31 08:01 PM
Srpske porodice iz okoline Zovog Dola:IVEZIC,
IVEZA i BOTIC imaju zajednicko porijeklo.
Starinom poticu od porodice PETKOVIC iz Trebinja.
Ivezici u selu Bozanovici kod Zovog Dola doseli
su tu prije 200 godina,vode porijeklo od poroice
Petkovic iz Trebinja. Ima ih u Trebinju i Mostaru,
slave Lucindan. U selu Kljucanima kod Zovog Dola
zivjela su porodice Ivezic i Botic koji su
porijeklom od onih Ivezica iz Bozanovica.
Laketa
(Profa)
2014-07-31 08:12 PM
Srpsku porodicu CRNOGORCIC pominje istrazivac Hercegovine
Jevto Dedijer u svome djelu „Hercegovina” i veli za nju da
žive u selu Kosuta kod zovog Dola:„Crnogorcici su amo
doselili prije 50 godina.Njihovo su bratstvo Muslimani
Ajrovici u Nevesinju.Slave Djurdjev-dan.” Znaci prije 150
godina oni su doselil u selo Kosutu na planinu Trusinu iz
Crne Gore iz nepoznatog mjesta i po mjestu odakle su dosli
dobili su novo perezime CRNOGORCIC (deminutiv).
Laketa
(Profa)
2014-07-31 08:16 PM
Za porodice Igumanov i Trivic nemam konkretnih
podataka.Pogledajte sajt:www.poreklo.rs
Pozdrav svima prof. Laketa !
 Comment Remember this topic!

.