Forums : Emigracija

 Comment
Сукоб генерација
CTEBA
(penzioner)
2020-01-17 03:45 PM
Кад кажем стара мислим на ону стварно стару, коју сам нашао кад сам дошао у Канаду 1968.
Дођем у Торонто, нит кога знам нит имам.
Идеш по граду и тражиш где шта има.
У прку код Батурст и Блур видим неки моји вршњаци играју фудбал, ајд да погледљм, кад оно све грми маку ти твоју и остало и тако налетех на Србе, исто као и ја и они су били новодошли и тражили су и себе и остале у новој средини.
Ту сазнам да има две Цркве, на Риверу црква Сб. Саве федерална и на Делавару Црква Св. Ахангела Михајла расколничка.
Моја слсва је Св. Аранђео па реко хајд тамо.
Тамо и није било пуно староседелаца, мало оних који су дошли из рата а доста оних који су дошли после, као и ја.
Реко ајд да одем и у другу да видим ко је тамо.
Е тамо су углавном били та стара предратна емиграција и што ме је изненадило било је прилично љотићеваца.
Језик нешто Српски ал доста Енглески.
Углавном политички незаинтересовани, дођу у Цркву на службу па кући.
Суботом забаве свира наша музика, а у оркестру мешавина и Срби и хрвати, кажу ма баш их брига главно да свирају.
На Делавару је већ било другачије, било је четника, али доста нових.
Што је интереснтно нај више национално напаљени смо били баш ми нови.
Четницима се то свиђало, али ипак нису били са нама, ваљда године.
углавном су организовали Народну Одбрану и ратовали са онима на Риверу.
Са друге стране ми млађи увек спремни на све уопште нисмо имали проблем ни са једним ни са другим.
Имали смо фудбалски клуб Бели Орлови и то је прва српска организација да је одржавала забаве и све остало у обадве Цркве, и чланови су били и из једне и из друге.
Некако одиграли смо улогу у помирењу.
Гледајући чланство и народ који је долазио, уопште се не слажем да је до раскола дошло из црквених а ни из политичких разлога, једноставно дошло је до сукоба генарација.
Старији су били сретни да седе на Риверу, мање више живе истим животом, и задђе позиције.
То није ишло добро са нама новодошлим и кад је дошло до раскола, купили смо Цркву на Делавару и сад су у управу дошли „прави”.
Некако то је одговарало и једним и другима, а и политички ије било прихватљиво јер као што рекох на Риверу поред старих било је и доста љотана а они нису баш добро ишли са четницима.
Обадве Цркве су биле мале али са халом која је примала 100 до 150 сасвим довољно за тадашње потребе.
на делавару где смо били ми млађи много лакше су се скупљале паре, јар младђима није било тешко да дају, док су старији пазили сваки цент.
некако и данас шкрипи, не иде заједно па то ти је.
У већини других места Цркве су се потпуно сјединиле, али Торонто и даље није.
Морам да признам да су нас ти стари предратни емигранти лепо примили.
Били су сретни да нас виде.
Били су љубазни и чак нудили да нам помогну да се запослимо.
проблем је био да су већином били физички радници, који су радили тешко ал поштено.
Ми са друге стране смо били школовани и тражили смо послове за које они нису могли ни да сањају.
тада није било проблема, посла колко хоћеш, сви ти нуде.
некако то се старима који ст ту били већ годинама и годинама није било баш мило, они раде толко времна, ми тек дошли а правимо далеко више пара од њих.
Ипак прође и то.
нешто слично се десило и деведесетих, ккад је дошло доста нових а моја генерација уместо да им преда, није хтела да се повуче, јер како им веровати.
Што ми један реча тамо давних седамдасетих, ти мораш у ћошак и да се докажеш и чекаш да те позовемо.
У ствари вероватно је то и био један од разлога да смо направили Беле Орлове, јер тамо нису били ти ти мало старији од нас.
све у свему, некако имам утисак да је све у вези са српском емиграцијом, бар у торонту базирано баш на сукобу генерација

santa
2020-01-17 05:17 PM
„Кад кажем стара мислим на ону стварно стару, коју сам нашао кад сам дошао у Канаду 1968.”
----

Slična prica samo 3g.ranije (5/1965) a za Federalce i Raskolnike to drustvo sam relativno ubrzo po dolasku upoznao i čak bio pozeljan u oba drustva jer sam sviruckao za oba folklora kao i na sakupljanju/igranci u crkvenoj hali tokom nekih praznika: kvartet Marinka Pepa (violina), moja malenkost (dugmetara), Asparuh/Makedonac (gitara i sa RT Skoplje bivši pevac), i jedan kanadjanin na (basu).

Za folklor sam svirao sam i za to vreme (kako mi je bilo receno) sam jedini bio 'harmonikas' u Torontu. Gostovali smo po Hamiltonu, Niagara, Windsor, a jednom prilikom i u USA. Jedan od najuzbudljivijih dozivljaj se desio tokom jedne probe (ne secam se u kojoj crkvi) gde su u blizini odakle sam svirao sedele i caskale neke neki nas stariji zenski svet/dame pricajuci samo na engleskom. Sto sam ja jasnije sviruckao one su sve jasnije pricale tako da u par momenata postalo je malo tugaljivo drzati ritam muzike sa igračima, pa sam ih najuctivije zamolio (posle par meseci mog pohadjanja na osnovnom kursu engleskog); - could you please SHARAP?

Kako su primili moju 'uctivost' mozete samo zamisliti (sa dubokim prezerom u ocima i ocitanoj bukvici po i na cistom, po naski). Mom izvinjenju, a i vodji folklora iz starije garde, je preostalo samo duboko izvinjenje za ostatak te veceri!

Naravoucenije; nauciti par fraza stranog jezika nije dovoljno se i posluziti istim u datim situacijamam, jer ono kako nam se čini da znamo gde i kako da izgovorimo/napisemo nije isto kako se to cuje ili prihvati (sto nije redak slučaj od nekog „as is” i na ovim stranicama). :)
zlatiborac
2020-01-17 08:05 PM
„Сукоб генерација” - ili Smena generacija? = svejedno...

Nemam nešto posebno da dodam-oduzmem na iznad dva komentra. Jedino
sto vremenski kaskam 4-7 godinica,odnosno stigoh 72-e. Moja prednost
ili pak 'sreća' je u tome sto sam imao sponsora dosavsi direktno iz
Juge u istom danu. Osim toga 'cekali' smestaj i hrana,a pos`o kad
se koji dan odmorim pa će vidimo. Najveci i jedini problem bio je
engleski kojeg svojevremeno nije bilo u programu osmoletke. Već ruski,nemacki i francuski. A bio sam duboko zagazio u treću deceniju zivota,pa se sve moralo ispočetka. Posle sestomesecnog kursa, u potragu za poslom. Najpre nešto fizikalisanja, a potom u struci kao početnik na probni rad. Posle je islo sve lakse,izvesnije,pouzdanije.

Toliko o početku i ovim povodom,- nastavak sledi...
Novak
2020-01-17 08:47 PM
Sukob generacija je neminovna konstanta od covekovog postojanja.
Moj deda je bio zabrinut da od mene u zivotu neće biti ništa zato
sto sam kao osnovac rekao da napustam selo i idem u grad, a i kosa mi pala po usima
Kad je postalo izvesno da idem u Zagreb, bilo mu je jasnije nego meni
ko će mi biti odgojitelji i samo je dodao, druzi se sa ljudima i bezi od neljudi. Danas svedocim o nerazumevanju starih prema modernim mladim ajfonistima kao sto sam i nekad svedocio o njihovom stavu prema meni i The Beatles deckima.
CTEBA
(penzioner)
2020-01-17 09:19 PM
Не знам шта да кажем али нисам укључен нигде.
Још одавно сам решио да све препустим млађима, а не да им кажем чекајте у ћошку као што су мени рекли.
Некако то ми је било огавно, па ми није пало на памет да будем исти.
На крају крајева, све ће и овако и онако бити на њима.
Иначе кад сам дошао нису хтели да ме шаљу на тај шестомесечни курс Енглеског, кажу знаш га добро.
Сеђам се одлучивала је нека матора пољакиња тамо на Дандас и Шерборн у емиграционом центру.
Кад сам долазио било је из Бона чартер за Монтреал, Капитал Аирлинес, за клопу добисмо неки сув сендвич а на пола лета је несатало воде.
Из Монтреала возом до Торонта па у емигрејшн да нам кажу шта да радимо.
Нису нам ништа рекли, само нас регистровали дали сваком чек на $30 и изволи снађи се, и дали су нам адресу где да идемо да рентамо собу.
Ја западох код неког Украјинца за $15 месечно.
Клопа ме је коштала око $10 недељно, све је било јефтино.
Да купиш пиће морао си да имаш пасош од ликер контрол борда где су ревносно уписивали све што купујеш.
Иако сам имао само 20 година а године пунолетства су 21, добио сам га, ваљда су мислили да самстарији.
И тако ови наши старији ми сваки дан, ајде ево ти пара поа ми купи флашу вискија или шта већ да мало попијемо.
Није ми требало рећи два пута, еј џабе пиће.
И тако ја навалио па купујем.
Пасош се за месец дана напуни па ми је требао нов, сад продавац зове шефа, овај ме гледа па те онако гласно, јели момак да ти не пијеш мало много?
Ја зинуо, рекох ма не а он па како си онда за месец дана напунио пасош?

И опаметих се , више нисам сваки дан куповао за друге.
Иначе да идеш у кафану, ако си сам ишао си у мушку собу, жене у женску соби, а парови у собу за парове.
Није било мешања.
Келнер иде са великим алуминиском тацном пуном чаша пива и чим попијеш ево га са другом или напоље.
Недељом је морало да се једе да би се пило, али нигде није стајало шта, па су нам продавали кесице са кромпир чипс.
Превоз у Торонту 6 за долар, новине 5 центи, цигарете 30 центи, хлеб 30 центи, итд, итд.
Први посао сам добио у Сола Басик, правили су трансформаторе и баласте за флуоресцентна светла, као погонски електричар.
Плата $80 недељно.
Еј имао сам
пара да нисам знао шта да радим са њима.
После одох у Велсли Болницу радио самкао чистач, али били су поре Рајрерсона па ми је одговарало, радиш па кад се заврши у кафитерију, мало једем, седнем у ћошак и бубај.
После првог семестра добих 95%, и одмах понуда за посао колко хоћеш, одабрао сам Онтарио Хајдро и тамо остадох до краја.
Гледам ове клинце данас, завршавају, радују се да су добили диплому и после цврц, нема посла.
Време се мења.

Novak
2020-01-17 09:31 PM
Sjajna prica Stevo, nisam znao za ovaj pasos i kafane.
A dali znaš kolike su onda bile penzije.
CTEBA
(penzioner)
2020-01-17 10:06 PM
Немам појма тада сам био исувише млад да ме интересује.
У продавницама алкохола ниси могао да видиш шта купујеш, имао си листу свих пића па запишеш на цедуљу шта хоћеш, даш продавцу, платиш. Он да онима унутра а онда чекаш на другој страни где износе да те зови и да ти дају пиће.
Једино си могао да купиш Немачки Јегермастер где год хоћеш за долар, два (флаша од литар), није био као пиће већ битер за стомак.
А ја дошао из Немачке.
Кућна врата нико није ни закључавао, могао си да шеташ Торонто где год хоћеш у било које време.
Пандури су били у колима и на моторциклима, али су углавном ишли пешке по граду, и обично си знао пандура који је био у твом делу.
У ресторану кафа 5 центи и то како су је звали шоља без дна, односно пунили су је опет чим попијеш.
Зато су кад уђу у ресторан сви одмах поручивали кафу, па онда гледали мењу да виде шта да једу.
Тада ми се говедина није сиђала, код нас је нисмо ни јели.
Узмеш свињску крменадлу а она дође са слатким сосом од јабука, јагњетина са ментол сосом.
Па се привикох на стек.

Seeb-VN1700
2020-01-18 04:11 AM
Steva ja ne čitam duge priče ali tvoje sam procitao.
Ti si mudar čovjek. Nisi brzoplet i znaš kako da posmatras stvari oko sebe i donosis prave odluke. Pored tog svega imaš odlično pamcenje.. Takovi uče i napreduju vrlo brzo.
Da si ostao u Jugi siguran sam da bi isto dobro profitirtao ali bi morao biti poslusan član mafije :))

Ali da kažem da napustiti domovinu i rodni kraj sa 19 god. ima puno prednosti u odnosu na one starije preko 30 koji imaju porodicu i ostavljaju kuce, imanja..

Sukob generacija.
Ovdje kad sam dosao u Njemcku 91. nisam ja ocekivao neku pomoć od „naših gastarbajtera” ali nisam ocekivao da će nas gledat sa prezirom i kao nepozeljne.
Uglavnom mi tadasnje izbjeglice druzli smo se između sebe, okupljali uvecer sad kod ovog izbjeglice sura kod onog i diskutovali dugo u noc šta i kuda dalje? jer vize su bile privremene najcesce na jedan do tri mjeseca. Bilo je tu svasta Srba, Hrvata, puno Bosanaca.. ali nikad stvarno nije bila svadja na nacionalnoj osnovi. Kasnije najveci broj nas izbjeglica je sto sami sto prislino deportovani na prostore Juge. Drugi kako ko, netko uspio za USA, Holandiju, Australiju..

zlatiborac
2020-01-18 08:32 AM
Kao sto Stevo rece, lepo sam primljen od starijih iseljenika, a
sticajem okolnosti nastanio u istocnom delu grada u neposrednoj
blizini jezera. Zbog samog sastava stanovnistva nizeg sloja kao
i izgleda kuca sa parkimzima auta iza tkzv. 'laneway',taj deo se
nazivao kabidz-taun. U prevodu; kupus-varos. Vecina kuca dupleks,tj. dve pod istim krovom sa verandama-nastresnicama ko u vestern filmu.
Pošto se u po ratnom vremenu u ovom delu grada i okolini bila
veca grupacija iseljenika, odlucili su da naprave i prvu crkvu.
Jedan od osnivaca iste bio je jedan od prvih i retkih iseljenika iz Kraljevine Srbije. Po kazivanju mojeg ujaka sa kojim se poznavao i dopisivao do kraja II sv. rata,u Kanadu je otisao 1911-e. Zvao se Bozidar-Boza Markovic. Osim ujaka,poznavao ga je svojevremeno i moj kum,pa kad su saznali gde odlazim, napomenuli da ga pozdravim. Kada sam stigao i raspitao za njega, bilo je kasno. Receno mi je da je preminuo dve godine pre mojeg dolaska. Kasnije sam upoznao njegovu kcerku jedinicu koja je za divno cudo sasvim dobro vladala našim jezikom. Radila je u izdavackoj kuci globe&mail, a uz tomi pripremala-pisala priloge za radio Sumadiju.

Ova crkva Sv. Sava je od mesta boravka bila udaljena nekih pola
sata peske, ili 10 min. tramvajem. Prvih meseci boravka, često
sam je posecivao,jer sam imao dosta slobodnog vremena. Najcesce
sam odlazio pesice,a uglavnom radi pozajmice knjiga iz njihove
biblioteke. U ovom hramu su nasa deca od svoje 4-5-e godine
pocela da pohadaju nedeljnu skolu na maternjem kao i folklor.

nastavice se...
zlatiborac
2020-01-18 10:54 AM
...Ova nedeljna skola u crkvenim prostorijama, mogla je biti u
bilo kojoj osnovnoj provincijskoj, ali posto se imale prostorije
u okviru crkve, bilo je istovremeno pododno za cas veronauke i
folklora kojeg su nasi potomci posecivali do svoje 18-e.
Inače provincija je finansirala multikulturno obrazovanje pod izvesnim pravilima. A to je da se ima najmanje 20 djaka i ucitelja
viseg ranga obrazovanja,ali ne isklucivo i profesionalnog.
Osim toga trebalo je imati i direktora skole koji je pod obavezno
trebao biti tokom trajanja nastave. Ne u razredu,već u nekoj od
prostorija pod istim krovom. Ovo iz razloga sto postoji mogućnost
da se pojavi provincijski inspektor i proveri da li se nastava
održava, a direktor da na uvid izvestaj kako se nastava održava.
Osim placanja ucitelja,podrazumevali se i troskovi za udzbenike i
skolski pribor - naravno.
Obzirom da je gos`n CTEBO bio zaposlen u TO Hydro, verovatno je
poznavao Mihaila - Micu Radana koji de obavezao da bude direktor.
Kad već pomenuh Radana, u istom hramu je bio još jedna licnost
iz H.O. i 20-o godisnji predesednik CSO g- din Dragomir - Koca
Radojkovic.

nastavak sledi...
zlatiborac
2020-01-18 11:41 AM
...Naše nepoznavanje jezika zemlje useljenja, imalo je (smatram) i
'dobru' stranu u okviru naše porodice, pa čak i sire. Utoliko sto
su nasi potomci u samom početku slusali,upijali prve i sve
izgovorene reci na maternjem jeziku. Osim toga nasa druzenja su
u početku bila tkr. iskljucivo sa rodbinom a potom i poznanicima
istog porekla, Utolilo sto smo sticajem tadasnjih okolnosti bili
upuceni jedni na druge po mnogim osnovama.
A sad sa ove teme nešto o posetama Starom Kraju. Ovo uglavnom kad
je reč o nasem nasledju,sličnosti i razlikama po mnogo cemu,a posebno našim potomcima. Obzirom da u nasoj Otadzbini skoro nije porodice a da nema nekog u iseljenju, a nešto više u pecalbi sirom z. Evrope, mnogi me pitaju: „ jeli bre? - gde su to tvoji potomci naucili da govore naski? Dok za ove od naših u Svapskoj (itd) moramo dobro da naculimo usi da bi ih razumeli. A što se frljaju sas padezi, milina ih slusati. A eto, toliko smo blizu da se možemo posetiti vikendom, a vi tamo preko bare navratite jednom u 4-5 godina,neko jednom otkako ode,a po neko nikada.
Ja šta ću? kažem; 'svaki slučaj za sebe'. Nisu ni prsti na svojoj
ruci jednaki, pa tako braca, sestre i ostali smrtnici - uostalom.

nastavak sledi... - ako sam dosadan,dajte na znanje. Imademm ja preca posla - iako sam penzos ...
;-)”
CTEBA
(penzioner)
2020-01-18 12:30 PM
Да знсм их још увек, Мића је био код мене бсш пре неколико недеља.
Тада нас је било доста у Онтарио Хајдро, не Торонто Хајдро, био је и Бора Драгашевић и доста других.
Кад се скупимо за ручак требало нм је два три дугачка стола.
Рецимо шта смо радили.
У персонал је радила једна наша госпођа, она је пролазила кроз листу кандидата и одбрала по квалификацијама двадесетак, који ће бити интервјуисани.
Ако је било наших, обично би један од њих био и Србин.
Сад ми би пронашли где је посао и шта је важно у том послу, набавили сву документацију и дали кандидату да проучи.
Доста наших је тако убачено.
Сећам се једног, трађили су специјалисту за оџаке за термо централе.Он оџак није ни видео, али је из документације све прочитао, па кад је дошао на интервју, каже ја се извињавам можда нисам баш најбољи за посао јер сам се специјализовао за оџаке.
Кад га питају нека питања све зна, и доби посао.
Тако је ишло.
Сад што се тиче Немачке, тамо сам дошао у Новембру 1967 и остао до Маја 1968.
Било је другачије него данас, швабе су били поносни и љути, многи су прошли кроз рат, и нису нас волели.
Стално би нам трљали нос добили сте рат, шта тражите овде.
Наши нису били емигранти већ привремени радници и знали су да морају да се врате назад, па су баталили политику, и гледали да зараде што више.
Проблем су били неки хрвати, који су решили да остану и као савезници са Немцима, понашали су се према нама као и Немци.
У Канади је било другачије. Као што рекох овде су емигрирали и мало ко је хтео да се врати, тако да смо политички били много активнији.
Интересантно је да смо бар ми млађи углавном били заједно, неки су били за а неки против тита и југославије, али интерес за спорт, младост и све остало нас је спајало.
Углавном би се скупљали у Колонаде у Торонту, на кафу, и да се мало испричамо, а за викенд као што рекох у парк па пикај лопту.
Било је мало ратовања са југовићима али ништа озбиљно.
Углавном смо сви ишли у једну од три кафане.
Срби су долазили у Авалу и Краљевић Марко, а југословени у Олд Спејн.
Проблем са југословенима је био да су бар њих 90% били Срби, остале си на прсте могао да избројиш.
Понекад би отишли тамо и дошло би до туче, обично су они увек извукли дебљи крај.
Постојало је и Македонско Село, ту је углавном долазио конзул и друштво из конзулата и ту је већ било жешће, више пута је дошло до великих туча, па су морали да ваде конзула кроз задња врата да га не ухапси полиција.
Због сталних туча изгубили су дозволу да продају пиће и брзо су затворили.
На нашим забавама није било проблема јер ко је луд да дође у салу где је неколико стотина нас и да провоцира?
Ни ми нисми ишли на њине узабаве јер је увек било наших, па штаћемо тамо.
Пикнике је свако држао на свом имању па ни ту није било проблема.
На утамицама Орлова били су сви,чак је и цео конзулат долазио да нас гледа.
Тамо је било туча са хрватима, али не са осталима, долазило је по 15,000 гледалаца.
Успех је 3:3 са Беланезесом, тада при врху португалске лиге, победили смо Вардар са 1:0 1974 када је био 6 у југославији, изгубили 1:0 од Арсенала, итд, и тд.
Иначе Орлови су први тим из Северне Америке који је доспео до финала конкакаф, где смо играли са шампионом Мексика и изгубили, у Мексику је било чини ми се 2:0 а у Торонту је меч прекинут због туче и уласка публике у терен.
Била су то интересантна времена.
zlatiborac
2020-01-18 02:12 PM
„Ontario Hydro - hteo sam reci Stevo,

Pošto sam bio zaposlen u Four Seasons (Leslie & Eglinton),imao sam
prilike sresti,videti i upoznati moge licnosti sa javne scene, ne
samo domaće već i onih sa celog globusa - da se povalim, jelte.
Između ostalog i glavnog iz O.H. Milana Nastica.
Da s vratim-o na B.Orlove,Stari Bunar-Avalu, K. Marka, M.Selo...

Utakmice B. Orlova sam uglavnom posecivao kad mi vreme dopusti,
iskljucivo u Torontu. Čak sam pukim slučajem susreo golmana Blagoja
Tamindzica. Hteo sam reci,on je mene prepoznao prilikom zimskog
turnira u M.Garden-u kada su takođe nastupali Seki i Trifke.
Poznavali smo se sa Umke odakle je su 'Srećko Sojic' i Toma
Kaloperovic - gde sam radio i boravio od 67-69-e. Zbog prirode
posla i obaveza prema porodici, nisam se kretao u sirim krugovima
naše etnicke zajednice. Jedino sam bio ekonom SKUD-Oplenca nekih
12 godina. Prvensveno dok su nasi poletarci pohadjali nedeljnu
skolu.Trebalo je obezbediti im topao obrok i sokove tokom velikog
odmora. Pocetkom 80-ih kupuje se zemljiste sa zgradom u Misisagi,
pa se 'Oplenac' preselio tamo. Nekih 42 km od 'mojeg' Skarbora.

I taman se tamo skrasismo, kad eto ti novog i prvog vladike G.Dj.
(zvanog crveni 'V') koji prakticno rasturi sve ko 'bugarsku
skupstinu'. Od crkvene uprave,Kola Sestara pa i taj 'Oplenac'.
I tako mi predosmo dva bloka severnije u 'Burnatorp Caentar]'.
U gore pomenute restorane, osim O.Spejn, povremeno i kat kad
odlazio. U St. Bunaru neku nedelju po dolasku u CAN, radila moja
'bolja polovina' vise od mesec dana, a ja samo tri subote kad
je svirala muzika. Zbog kocke i redovnih tuca,izgubljena dozvola
za tocenje alko-pica, i dopustali samo 1x u nedelji. Vlasnik bio
neki Ceda P. Sarajlija poreklom - propali neki vajni intelekualac
koji još dugo nije opst`o. Kidno za US i tamo negde i okoncao.

p.s. mojoj boljoj & lepsoj polovini zakino jednu platu, i nek mu
je `alal bilo... -:-)
CTEBA
(penzioner)
2020-01-18 02:39 PM
У наше кафане сам углавном ишао петком увече.
Суботом сам или био на некој забави али чешће по разним канадским клубовима.
Е данас нас завеја снег у Нијагари.
Пада још од јутрос, а ја печем месио на роштиљу.
Шташ, мој роштиљ ради 12 месеци.
 Comment Remember this topic!

Looking for Tassel Keychain ?
.