Pola veka+ verovatno prođe kao vihor. Kada se setite prvih 5 godina,
mora da su bile 'teske'.

Santa bracela, čestitam na godisnjici i još uvek svezem secanju.

U mojem slučaju i nije bas daleko do jubilarne godisnjice od pola veka.
Poredjenja radi, reklo bi se da smo piJoniri,tj. prethodnica
novijeg talasa iseljenika, a koji su imali cast i prednost znanja
i poznavanja zemlje domaćina - dok smo mi sve to morali ponovo
od A - SH , tj. A - Z.

toliko ovim povodom...
;-)

Pozdrav drugovi omladinci.
Secam se bio je petak, peti razred osnovne, novi predmeti
geografija i povijest.
Procvat I razvoj sela, i već druga godina kako smo dobili
struju, sa javnom rasvetom, radio aparate domaće proizvodnje,
prvi TV prijemnik u novom domu culture inače poklon presednika opstine.
Neki po selu su pricali da će kupiti Hladnjake, kasnije sam naucio
da je to frizider, mi smo bili isto dobro stojeci i imali smo reso
sa tri ringle. Jedina uticnica u kuci nije imala uzemljenje, pa
je reso znao malo i da prodrma.
Neki su i od nas odlazili u Austriju i Njemacku, a neki samo do Trsta
po suskavce, Darvil satove i traperice.
Amerika je to bila moj Santa, a danas je dzungla nevidjena.

Isto s*anje - drugo pakovanje

I još nešto da dodam po tEm iznad: nebi trebali bar na ovim
talasima da 'talasamo' o politiKi,a koja može 'zavaditi i
dva oka u glavi'- a kamol` nas obične smrtnike koji ne žive
iste, a još manje imaju opste koristi, već naprotiv.

p.s. samo lično & personalno mišljenje.
p.s.s. hvala na razumevanju - molim, i drugi put!
;-)

Narodeee, ova tatastura krade slova i slogove,tako da ono receno
nekad dobije sasvim drugo znacenje & smisao - cudo nevidjeno...
;-)

Windows

Mogu samo da zamislim, tj. ne mogu kako je dolazak u emigraciju izgledao pre 54 godine. Znam kako je pre 20-ak i i dalje ga se secam sa setom. Apsolutno se slazem sa Santom oko nekih noseceih stubova kao sto su dobro zdravlje, mladost i cilj.

Kada sam odlazila, moja majka, koja je i sama prošla kroz rano odvajanje od roditelja- još ranije nego ja, mi nije davala neke velike savete ali jedna od stvari koje mi je rekla je da moram da se odlucim gde želim da živim u sledećem periodu jer Kanada je suvise daleko da bih fizicki bila tamo a u mislima u Srbiji. Naravno, svaki savet se hvata tamo gde ima „lepka” , ali mi se veoma nasao pri ruci u nekim prekretnicama kojih jesam ili nisam bila svesna.

Mnogi od nas (naročito u vreme dolaska vas „omladinaca” sa ove teme), smo dosli naivni i bez ideje šta nas ceka. Po meni je u tome bilo velike lepote i nevinosti. Donekle mi je i zao zato što imam utisak da se nekako izgubila ona magija koju smo mi imali, i generacije pre nas.

Živeli smo po osrednjim zgradama, neki na početku čak dosta finansijski losije nego u svojim zemljama i prali gace koje su izlazile sa mačijim dlakama iz zajednickih susaca ali smo imali polet, zelju, cilj drugaciji nego sto mi se danas čini da vidim kod naših novodoslih ljudi (mada, opet kažem moj kontakt sa svim našim ljudima je jako mali). Možda je to samo moj pogresan utisak jer polet se ne cita uvek sa lica, ali danasnji emigranti sa naših prostora imaju daleko vise znanja o tome gde dolaze, nekada neke prosto neutemeljene samouverenosti i samim tim manje naivnosti... a naivnost iako ume da zaboli, ume da ide dlan uz dlan sa hrabroscu i izdrzljivoscu koje se kasnije isplate.

Lepa tema.

zoxthegreat
ajd opet promeni nik, please ti kad to uradis
budes ok bar mesec dana...sto bi srpski rekli lol.

Još po nešto uvezi teme dok se nije ugasila,

Elem kad se stiglo u iseljenje nekih osam leta posle Sante,
najbrojnij deo naše stare emigracije cinili su oni koji su dosli
zavrsetkom rata,kao i oni koji su neke dve decenije prelazili
granicu ilegalno. Neko u Italiju, neko Austriju gde su smestani
u 'lagere' tj. kampove za izbeglice. Već od polovine 60-ih
otpocelo je legalno iseljavanje,pretezno posredstvom sponsora
srodnika iz uze porodice. Verovali ili ne, nisam sreo-upoznao
skoro nikog ko se uselio sa poznavanjem engleskog,utoliko sto
isti nije bio zastupljen u skolskom programu,već ruski,francuski
i nemacki. Bar neke dve poratne decenije. Toliko o uslovima i razlikama snalazenja nekadasnjih talasa emigracije vs onih iz
80-ih i nadalje.
Bilo bi zanimljvivo,pa čak i mnogo zanimljivije da Gos-n Santa
uzme ucesca po pitanju razlika juče vs danas. Ne samo po pitanju
naših generacijskih razlika,već kako se uopste živelo. Pocev od
kuce i 'kaldrme' do posla,komfora stambenog prostora,uvazavanja
u međusobnim odnosima na poslu,nacinu usluga,saobracaju-uopste
kao i sadrzajima koji su upraznjavani u slobodnom vremenu.

santa
12. septembar 2018. u 11.53

„...po pitanju razlika juče vs danas.”

E moj, baresh, ta razlika od 'juče' (cirka '60tih) pa do danas mogla
bi se srociti u jednoj prostoj recenici; - ko nebo i zemlja, ili
opisati u tancine do besvesti samo sto u prvom primeri za većinu
iz mladje generacije (zadnjih 20tak + g.) imigranata to nebi mnogo
znacilo jer vecina njih je direktno iz starog kraja verovatno
sletela na jednom od belosvetskih aerodruma dok za mnoge nas
to nije bio slučaj.

********************************************************************

Santa, ovo mi se svidja, kratko i jasno, „ko nebo i zamlja”.

Kada smo u 'razlicita vremena' stigli u Toronto, sacekao je Vas i nas
minister-clan vlade sa cvecem, crvenim tepihom kao velika pocast,
ne samo da se rukovao nego je i pozeleo prijatan dolazak.

Dobili smo luksuzne stanove, novac za godinu dana+, lekarsku kartu-
bolja nego OHIP i potvrdu za hranu u hotelu (****+), privatni taxi,
besplatno skolovanje, itd.

ovaj nik imam dugo vremena
a i da menjam nikove koj si ti q da radim to zbog tebe

pola vas ovde ste razni potkazivaci i srpsk-crnogorske picke
koje žive u sad/kan i nemam nameru niti da se stidim niti da budem dobar pred onima koji su losiji od mene

dobije covek posao na državnom univerzitetu u 80 g
e moj crnogorac idi jedi ti ono st se ne jede kod svoje kuce a ne ovde

To je samo parodija, bazirana na danasnju situaciju. U Vasoj knjizi,
olično ste napisali zgode i nezgode emigranata u to vreme.

Na pasosu Kraljevine SHS 1924

„Kada polazis u svet,ne prodavaj svoje kuce ni drugih nekretnina.
Može ti danas sutra novac trebati.Radije se zaduzi za putni trosak
pa čim prvi novac zaslužiš,vracaj dug.Ako već nešto moras prodati,onda to učini tek onda kada si sigurn da ćeš dobiti vizu na pasos od konzula zemlje u koju putujes,da ti se ne bi dogodilo da ostanes bez imanja,potrosis novce a putovati ne možeš.

Na putu se vladaj pristojno i obzirno prema svakome a naročito prema zeljeznickom i brodskom osoblju,zatim ženama i deci.
Pazi na čistoću i ne ostecuj namestaj u vagonu ili brodu.Novac i dragocenosti ne meci u kofer već ih drzi kod sebe.Na koferu napisi
svoje ime i prezime i adresu.Ne upustaj se u razgovore sa nepoznatim
putnicima već se drzi svojih poznatih iz svoga kraja.
Ako u vagonu ili brodu nema tvojih uzih zemljaka i poznanika za razgovor,onda nešto čitaj,da ti vreme prođe,ili pisi pisma svojima,koje si ostavio u starom kraju.
Budi posve spreman za iskrcanje,čim brod stigne u luku.Rublje neka je na tebi cisto a odelo uredno i lice vedro.Na pitanja doseljenickih cinovnika,odgovaraj sigurno,jasno i istinito.
Pazi na novac i prtljag.Ako nemas rodjaka ili prijatelja,da te doceka
kad se iskrcas,ne upustaj se sa nepoznatim ljudima ni u kakve razgovore ili poslove,nego odmah otidji do našeg Konzula ili Iseljenickog Izaslanika,cija je adresa malo dalje napisana.

U novoj zemlji budi ispravan i pokoravaj se zakonimai vlastima;ne govori zlo o toj zemlji a na svoju zemlju ne zaboravljaj.
Ne primaj posao koji te suvise ponizava i ne radi za manju platu od ostalih radnika,i ne konkuriraj drugim radnicima već budi solidaran s` njima pa će Te postovati i traziti radnici i poslodavci. Ne opijaj se i ne kockaj.
Osiguraj se za svaki slučaj bolesti ili smrti kod naših bratskih zadruga u toj zemlji. Budi clan,pohadjaj i pomazi nasa kulturna,skolska,pevacka i druga drustva,a tako neka rade i Tvoja deca.Novac stedi i salji svojima u stari kraj i to preko Postanske Stedionice,jer ti je novac u Postanskoj Stedionici posve siguran,posto država jamci za to.Ne poveravaj novac raznim nepoznatim bankarima,posrednicima i agentima
već ga ulazi na sigurno u Postansku Stedionicu.
Kad putujes,kad se vracas u stari kraj,ne nosi sa sobom gotov novac,nego cek.Ime banke i broj ceka zapisi u notes,u kakvu knjigu ili na komadic papira pa cuvaj,ali ne na istom mestu na koje si spremio cek.Nikome ne kazuj koliko imaš novaca i gde Ti je.Ako Ti je potreban kakav savet,zaista ili sto drugo,obrati se na našeg Konzula ili Iseljenickog Izaslanika.Svojima u starom kraju pisi često,a dobro će biti da posaljes svoju adresu Iseljenickom Komesarijatu,Zagreb, ili Iseljenickom Odseku,Beograd i da javis kako si putovao,jer to može biti od koristi Tebi i Tvojima u starom kraju.
Budi posten i ponosi se da si Srbin,Hrvat,Slovenac ili bilo koje druge narodnosti.Znaj,da je tvoj narod slavan,i da ga postuje ceo svet.
Postuj tudje a svojim se dici.Uci jezik zemlje u kojoj si,jer ćeš tako lakse proćiali ne zaboravljaj svoj maternji jezik i sa svojom decom razgovaraj samo na maternjem jeziku bez obzira da li su deca rođena u starom kraju ili novoj zemlji.Ako je u Tvom mestu nasa skola,ili crkva,salji decu u tu skolu i crkvu,a ako nema,sam uci svoju decu nas jezik,historiju i geografiju naše lepe domovine. A sada bilo Ti sretno i do vidjenja,Znaj da će se Tvoja otadzbina veseliti Tvojem povratku.

Iseljenicki Odsek”

pitanje je da li ovde ima srba jer ako neko(takzovani srbin)
prijavljuje iz amerike drogog srbina(srpkinju) u kanadi samo
zato što imaju veoma oprecna mišljenja onda nema šta da pricamo

tako sam i ja prijavljen zbog neslaganja. jbga bato ako radis
kao pizza delivery kod hili nemoj da se bunis

Bali ti je super,mace.
Ako imaš minimum kinte..
Nije losa i Kambodza i Sri Lanka.
Top destinacije momentalno.
Ako nemas sitnu decu,furaj bre burazeru,šta te kosta?
;)
Belise i Filipine uzeti u obzir..Tajlandija nije za svakoga pa ti je ne preporucijem:)

Pre 40 godina napravijo od bolje polovine gospoju?
Čak ni u snu 'druže' Nole.
Koliko me pamcenje sluzi,nekih pola veka smo svi bili jednaki
što se oslovljavanja tiče. Bez obzira na porodicni ili radni status
oslovljavali sa Drugarice & Drugovi 'majku mu boz`ju'.

p.s. ono 'raduckanje u penziji' je posebno poglavlje, od
čega niko nije imun - jelte ...

meni su poslali informaciju da si rođen 20 juna :)
ko?
mislim tvoja braca koja su ti dala posao kao veoma matorom a ne nekom mladom doktoru nauka

„ što se tiče 'raduckanja' vise se bakcem s' tim danas nego sto sam ikad pre. Go figure! :)”

Nešto na temu po gore iznad nevedenog:

Dosli Lala i Sosa (penzosi) kod doce na godisnji pregled.
Udje prvo Lala te ga ovaj detaljno pregleda i kaže:
Lalo, sve je u redu u odnosu na lane,nego malo vise povedi
racuna o teskoj hrani - pritiska i masnoce radi,pa upita jel
ima nešto drugo a da nije kao pre? Pocesa se Lala po glavi pa rece: ta ima kad su u pitanju bracne duznosti i obaveze. Kad ono hoću prvi put sve je tako i tako, ali kad hoću i drugi put, onda pocnem da se zdravo preznojavam, ta muke žive. Doca napomenu da to ide s` godinama i da nije zabrinjavajuce. Lala se zahvali i pozdravi, a potom udje Sosa. Doca i nju pregleda pa rece da je sve u redu, a potom pomenu ono bracnim duznostima i obavezama sto mu Lala reko, pa upita jel` zna nešto o tome. S Sosa će bez da trepne reci: Ta znam, kako nebi znala, jer ko bi to bolje od mene znao.
To prvi put je ono u Februaru, a ono drugi put u Avgustu.

p.s. Santa, ništa lično,već doprinos temi dok se nije ugasila...
-;)

Gospon Santa, Happy Birthday in advance.
Dobri ste vas dvojica i ti i Bares
lepo je to biti vasih godina te ostroumno i ravnopravno piciti po
tastaturi, mnogima iz vase a bogami i moje da ne kažem mladje generacije je to crno spansko selo.

Gospon Bares, važno je da smo mi sacuvali gospodje, a
drugarice su babuske već odavno.

Novace, pa sa srećom vam bilo, potrajali još dugo u zdravlju i sreći ;)
Bareshe, i u holivudskim filmovima se rusi oslovljavaju sa kamarad.
Al u zivom zivotu, nije to bas bilo tako jeli.
Ne može se, čak ni pistoljem na chelu, preko noćiizmeniti kultura i svest naroda. Tako da drugovi, iako su se trudili da sve zatru, u mnogo cemu nisu uspeli. U jednoj stvari su ipak uspeli, i divim im se iskreno - drmaju nama i dan danas (njihova deca i unuci udbashki), kao da je 1944-5-6.

zato što je nasa filmska industrija u globalnim razmerama prilično nebitna (zapravo neprimetna), i zato što su sovjeti bili mnogo veca crvenorazbojnicka zemlja od naše.

Bares u Srbiji se nije mnogo promenio TV program
Svaki dan se obelezava neki uspeh na TV po starim
tradicijama.
U vreme onog strasnog jozinog vremena ako smo nečeg imali
to je bio Hollywood, mnogo vise od ovog sto si nabrojao,
imali smo sve filmove na vreme ne mnogo kasnije od Kanade.
TV je kao i ovde danas novije filmove prikazivala kasnije
dok Bioskopi su bili prepuni uprkos terorizmu Mire Baresica.
TV Serija je bilo do mile volje, od
Ben Quika do Dinastije i Dalasa i sve tako redom.
Imali smo priliku gledati nebrojene trilera, kako bi
shvatili koliko je tezak i opasn zivot u Americi u
poredjenju sa nasom slobodom za koju se izborio nas
bratski narod u NORu
Domaće humoristicke serije sa Ckaljom, Mijom, Nelom Erzisnik
i drugimasu bile vrhunac demokratije, dirale su svaki problem
da ne verujes, osim samo jedno, Ikona i drugovi iz CK, oni ne
oni su bili izuzeti, jer zna se oni su bili ozbiljni ljudi sa njima se nije niko segacio.
Direktori, radnicki saveti, radnicke kontrole, milicija itd
bili su pojam slobodnog humora, sarkazma i uzivanja.
Ratni filmovi su posebna prica, svedocili su o nasoj
pobedi i nikom osim ustaša i četnika nisu smetali, to
što se verovalo u svasta, još uvek nije promenjeno.
Domaći film i onaj onda i ovaj danas nije ništa izgubio
od našeg prostackog prilaza sexu, znam samo jedan domaći film
u kom ljubav nije pornografija, a to je Zona Zamfirova.
Usput CNN News, TV Dnevnik CTV National News, rade u istim
kuhinjama, i proizvode Fake News.

U isto to doba vozio seoski popa u vecernjim satima auto
i na putu naleti na mrtvog magarca, stao gleda ne moze ništa sam.
Kuca mu nije bila daleko pa on brze bolje do telefona i
šta drugo nego nazove stanicu narodne milicije.
Prestavi se i kaže eno dole na putu mrtav magarac, umalo da nisam
naleteo na njega, molim vas učinite nešto sto pre.
Nato će njemu milicajac, ma nema problema pope, al reci ti meni
jesi li ti njemu ocitao ono sto trebaš.
Kako to mislite, nisam ja ništa ocitavao, mene su u skoli
ucili da u ovakvim slučajevima obavestim najblize...