kako gde, u principu da.

Novak - lepo receno. Međutim, izgleda da nas je bilo i dosta napustene dece, (ili sto bi 1 baba komsinica moje babe rekla „k'o nosen pa upusten”) - pa kontam da ipak mora da im se objasni.
Evo recimo danas sam bio u klinickom centru na nekom pregledu, i recimo kontam da je dobro sto su stavili one nalepnicice tamo gde su ih stavili ono „nemojte u ”gacama„” - posto ima raje koja bi easy na vlazni dan, pri tom ono, bolnice - ne dolazis tu zato što ti je super, nego zato što mislis da nije - uredno dosli tu u kratkim pantalonicama, seli na one klupe u cekaonicama, i ne bi imali nikakav problem povodom lucenja znoja svoga na te stolice - na koje će neko drugi posle da sedne.
mislim o.k. nemaju bas svi sifilis, kugu i antraks :) -al' ono... -jbg, ako treba da ti neko to objasni - onda imaš problem. -a ima dosta raje kojoj nazalost moras to da objasnis.
*inače seoski seljaci, kad sam ja bio mali pa se poboljevao kod dede i babe - u malom gradu, t.j. prakticno selu - pa su me vodili tamo kod doka - iako tada nisu postojale klime po cekaonicama recimo - niko nije dolazio „go”.
e sad, kako smo od tih dobrih i stvarno vaspitanih ljudi - seljaka - dosli do totalne diktature seljacina i stoke - jbm li ga. ne znam. kontam da su braca komunisti se potrudili da rasteraju (i trude se i dalje) sve pismeno i vaspitano. -posto sa amorfnom, glupavom, bezobraznom masom - mnogo lakse se manipulise. nemam pojma.

Kodeks oblacenja uglavnom zavisi od datih okolnosti ili pak
vrste delatnosti koju obavljamo, docim u slobodnom - odnosno 'neobaveznom vremenu' u granicama opste-dopustenog.

pa pre bi se to moglo nazvati egzodus stanovnistva, da budemo realni.
znaci veli jozha broz sa svojim crvenim razbojnicima je malji dec za trenutnu situaciju. -misim jozha je imao krvarenje od deset posto populacije, a ovo sada je već odliv preko 30 posto rekao bi, a 70% od preostalih bi vrlo rado zbritvilo/jedva ceka da zbritvi.
Sve ono sto nije sad bas direktno kokanje ljudi, a sto je radio broz - radi i ova ekipa. s tim što se sad već toliko raja osula, da sada stvarno nemaju nikakvu ozbiljnu opoziciju - ono kao onaj crtani film kad se patak daca boksuje sa elmerom, pa onaj sudija objašnjava šta sve ne može, pa daca to ponovi - a ono okolo sve dache (ili ono u sudnici - „kunem se da je tako bilo gospodine sudija” - a i sudija i porotnici - sve dache). sto rece neko - slobin ministar informisanja za cijeg mandata su roknuti novinari, slobin podmladak, i mirin predsednik stranke su trenutno jedni od celnih ljudi, a ono ostalo - od još gore majke i još goreg oca...

sale ljudina veoma inteligentan covek, on se tako zivopisno i sadrzajno izrazava i nemoj da sputavas covek
a vi koji ste duže u emigraciji nazad u srbiju na casove srpskog jezika
kod mice trofrtaljke

da, to. e sad, kod nas ovi siroti zdravstveni radnici to eto napisu, a tamo negde niko ništa ne napise, posto se tu kod vas vrlo jasno zna ko kosi ko vodu nosi i t.d. - ovo bi se recimo odma neka (shtrokava-naravno) placipickica nasla prozvanom (iako zaudara do parkinga), i uvredjenom. ono - mo's tuziti svakog za bilo šta - i onda tuzis bolnicu da polazi od pretpostavke da si ti neuredan i t.d. (to ih eventualno tuzi onaj neki istusirani - jer mu sistem to dozvoljava).
i onda, posto nema takvog natpisa tu - znači da su svi cisti, istusirani, obrijani - kao na holivudskom filmu o americi.
americki zivot u americi, doduse, jeli, nije sad bas skroz kao holivudski film o americi.
doduse, zapadnjake sam vise posmatrao u tropskim krajevima nego u tim njihovim severnijim, pa moguće da im niko nije javio da ima neke razlike između tropskih 30-37 stepeni @80-95% vlaznosti vazduha, i recimo germanskih 19 @50%. mislim, videh ih sve skupa nekoliko desetina i istusiranih i opranih, al' uglavnom je to shtrokavo, i eventualno ispolivano deodorantima, da se malo prikrije taj telesni smrad - valjda je brze nanosenje tog sredstva nego da se covek tusne, ne znam.
uglavnom, final verdict: strokavci, uz poneki vrlo redak izuzetak :)

„Bareše druže, bivši zemljaku, ne znam šta bi ti rekao...

Sale ljudino - pun pogodak,

A sad da se vratimo temi,uzrocima i našim iskustvima iste na
našim prostorima, a potom da otvorimo novu temu o belom svetu,
uporedimo razlike i donesemo neke zakljucke na opstu dobrobit.

p.s. ali bez onog uobicajenog generalizovanja stvari koja
nisu u skaldu i merilima naših pojedinacnih ukusa.

”

Tačno Skoljka, skroz sam zaboravila na uvek toplu vodu, lol. Kako sam samo uzivala kad sam dosla u Kanadu u dvosatnim tusiranjima bez straha da će nestati vode ili neko lupati na vrata da nisam normalna. U nasem stanu su bila 2 „puna” kupatila, sto znaci i 2 bojlera ali uvek je to bila neka frka oko toga jesu li bojleri ukljucen, koji je ukljucen, kada ga ukljuciti, jesmo li zaboravili da ih ukljucimo. Majke mi, ja se ovde tusiram cesce nego tamo, lol.:) Sa 2 bojlera si se osecao mocno kao „elita”, lol, ali o toj privilegiji se samo saptalo i često ti „stare glave” porodice nisu ni davale da se mnogo opustis i uzivas u tim raskalasnostima :).

Mislim, ja obozavam mnoge stvari iz vremena naše SFRJ i sa ove distance su mi retro cool, i volim sto smo svi bili nekako slični, osim kad dodjem kod mame i tate u stan pa, kao pre par godina, kosu perem u lavabou u kuhinji jer smo zaboravili da ukljucimo bojler preko noći lol:)

...uh, zaboravih zubiche kod nas...- eeee, tu biH smo već mogli da pricamo o kodeksu. ono, tu bi, neretko, rado podrzao kodeks zatvorenih ustiju...
e ljudi, al' tek kinezi neeee da im (svima) bazdi iz ustiju... posto ne videh groblja, pomislih par puta u metrou kad neko prica ili zevne da možda jedu mrtve (al' ih ostave malo da odstoje, u pacu valjda :) ). toliko im bazdi iz ustiju.
no, nasa raja dakle stvarno isto ozbiljni ne-perechi i ne-održavaci zubicha. sto jes' - jes'.
pa ima bojler onaj termostat, stavis ga na tamo neku vrednost i ne gasis bojler nikad.
ja vrsio testiranja kod mojih - uredno isti racun za struju, samo sto u „mojoj” opciji uvek ima tople vode, u njihovoj - paaa, moras malo da sacekas da bojler ugreje (ponekad).

Jeste, skoljka, 2 kupatila a isto smo se radovale dugim tusiranjima kad smo ovde dosle. Pa ti sad vidi ko je ovde lud, lol. :) Sasa, ti kao da si zaboravio da se koriscenje bojlera u SFRJ zasluzivalo a ne kao danas sto dolazi bez doprinosa.:)

Skoljka, za kinesku hranu se apsolutno slazem. Ne podnosim je nikako a kad je osetim na onim standovima u samposlugama zeludac mi se prevrne. Interesantno jer inače nisam gadljiva, naročito nisam na ljude i ništa mi nije da jedem tudjom kasikom i sl ali kod kineske, vijet, tajlandske i tih kuhinja ima nešto sto mi se opasno gadi. I mirisom i ukusom. Možda zato što sam „seljacko dete” odraslo na punjenim paprikama i oriz tavi koja se u rerni krckala u masnoj supi od piletine i osim sto smo ovde otkrili i tenderloin kao deo stare, tradicionalne srpske kuhinje, i dalje mi je miris naših nekedasnjih haustora vikendom oko podne najmiliji u kuhinji.:))

Vodena, bas sam pisala na ZK o mojoj ishrani. Ja i dalje u expresu kuvam pasulj, kupus, punjene i djeca su mi navikla na sve to naše. Take out/polugotova nikad, odemo nekad na sushi il fish&chips i to je to, a sto i djeca vole.
Ja nisam nikakva kuvarica, sve nešto zbrzim, ne bi li sto prije izašla iz kuhinje. Nikad ne pecem kolače (to samo mama kad je ovdje), muž palačinke, tako da slatko vrlo slabo iako djeca vole, Al šta ću im. Kad idu na rođendane jedu te junk torte i to im je:(
Ja sam dosta promjenila kako jedem od prije godinu, ništa slatko, carbs generalno svela na min, tako da i to što pravim za familiju, ne jedem sve il bas min količine ako nemam šta drugo. 'Staple' moje ishrane su sjemenke i grains. A meso ne volim bas, tako da eto ispade da sam komplikovana:)

ali imaj na umu da na severnoamerickom kontinentu ta „azijska” klopa nema veze sa tom istom klopom „kod kuce”. recimo neki ingredientsi naprosto ne mogu da prezive čak ni taj kratak put od azije do juesofa/can. thai i viet klopa - meni do svih jaja. kinezi - ne umeju, uglavnom. mislim oni sto prave klopu za hadzhije - tu i tamo ume da bude o.k. al ono sto 98 posto plebsa klopa - to je totalno sranje.
*1 od srećnijih dana u kini je bio kada sam kupio rernicu. to je znacilo zbogom onom njihovom sladunjavom tost-hlebu, i dobar dan domaćem 'lebu. nikad ne jedem polu/gotove proizvode, svu klopu sam pravim, ono mesim 'leba. kolace ne pravim, nisam neki ljubitelj slatkisa. kiselish - sve sam napravim. bas nedavno sprzih pekmez od sljiva - sastav: sljive:100% (no sugar, no ništa-ista vise).
doduse, kapiram da ko radi one poslove sto ja zovem „od sedam do tri” (a to je u imperijalizmu najcesce od devet do ceo dan - da te posteno iscedi, da ne ostane u tebi ni atom tebe za sebe i bliznje) - i nije bas u poziciji da pravi klopu bas toliko. mislim jeste, treba malo (re)organizacije vremena, i može se. ali jbg, nekog naprosto ne interesuje.
*e, kod nas, kad smo bili mali, nije bio problem upaliti bojler, čak u prvoj gajbi su nam nešto bile instalacije loše, i edb je zakljucio da im je jeftinije da nam „razrezu” ono pausalno da placamo struju, nego da nam stave regularan onaj sat-merach, i pretresu svu instalaciju u zgradi. mislim secam se da su nas drapili onako doooobrano, al je onda shodno tome i naredba roditeljska bila da može da se pali i bojler kadgod, a i zimi ako nam je hladno, da kažemo, pa da dopale one elektricne radijatorcice (bilo je loše grejanje u prvoj gajbi). u onoj drugoj bilo odlično, dok sloba nije postao sloba :)

aj, kad već skrenusmo bas sa teme, al posto smo ionako već i sve rekli na datu temu / eto na ovu - evo malopre sam recimo stavio u onu meku foliju hlebcice koje sam danas skuvao na parilici (don'o iz kine onako bambusovska, 13 juana komad, 10juana poklopac :) :) ) - i jedan sam ostavio za sutra, a ove ostale u zamrzivac. fazon, za deset minuta se sam odmrzne, a za 20 sec. imaš vruc domaći hlebcic iz microvave.
i dosta te kuvane klope, koja je bas mnogo bolja kad se i pravi ono veca kolicina - taj fazon - napravim, i zveknem u zamrzivac. ono, ribeca juhica, pasulj/prebranac/ovo/ono. nije los fazon za klopu koja je recimo o.k. da se klopa hladna, samo se dan ranije setiti i prebaciti iz zamrzivaca u frizider.
da tako kažem -lično svaki dan klopam skuvanu klopu, koja NE može da se poredi sa restoranskom (u moju korist), i domaći 'leba na ovaj ili onaj način, a nije da bas svaki dan kuvam. inače bas volim da spremam klopu, a i da klopam. doduse, aktivan sam vrlo, pa sam uvek „slang”.
juče drugar klepio somce neko od 7kg u savi, pa zvao danas na klopu.
prethodnih 10ak dana sam klopao morsku ribu iz egejskog mora - bio malo, pa napec'o svaki dan :) (da sam ostao još 10-15 dana, mislim da bi lokalci grizli jajca svoja rođena od mene, posto mislim da bi povezao lokalne parametre tako da za 1h klepim kilu-dve riba. (ovo se btw hvalim -al' moram malo - oni lokalci tamo su ceo zivot, i ja, turista, bio uspesniji od njih )).
uzgred, egejska riba, ima onu bas jaku aromu kao jadranska, a u poredjenju sa onom iz ribarnica (koja je uglavnom iz oceana). mislim jadranska je još bolja, al' ova mi je druga po dobrosti.
Uglavnom, da skratim - napraviti kuvanu klopu, razmeriti na portions, i zvek u zamrzivac. -eto je super klopa za fazon par minuta.

Vodena, i ja pravim punjene papricice tako što prvo sve propržim pa onda punim.
Te kore nemam interesa da učim kako se razvlače. Iako znam da su super sigurno, domaće najbolje. Ja kupim phyllo pastry ovdje zamrznuto i to onda pravim sa sirom (cottage, feta, pavlaka i jaje pomijesam) skoro uvijek.
Hleb ne mijesim isto samo mama kad dođje, a ovako kupujem one malo bolje bez konzervansa i onda zamrznem jer mi bas malo hleba jedemo, samo djeci ruckove kad pravim za školu.
Ja pokušavam da kuvam svaki dan, djeca ne vole zamrznuto pa odmrznuto. Da smo sami muž i ja, sve bi to bilo daleko jednostavnije, ovako, to mi je jedan veliki posao. Uvijek moram nešto unaprijed znati šta ću i sve mi je limitirano time šta djeca vole.
I usput, Muž bas ne dijeli sa mnom taj posao kako bi trebalo i to je često i razlog naših prepirki. Uh to kuvanje, meni je to jedno veliko opterećenje u životu :(((
kad sam bila mladjahna nisam nešto ni mislila da će mi to sad neki problem predstavljati. Ja bih totalno voljela da zavolim kuvanje, Al mi ne ide. Hrana mi je toliko jedna sporedna stvar u životu uvijek i bila.
Naravno da je uz sve i problem nedostatka vremena...a opet nemam sad para da unajmim da mi neko kuva, to mi je i rasipno, nisam iz te klase. Čak i ove kompanije sto sad dostavljaju sve sastojke iskeckane i spremne za pravljenje uz recept... i to mi je nešto rasipno za nas 4. Imam za sto ću da trošim te pare tako do daljnjeg nema mi drugog nego da sucem rukave posle posla svaki dan i furaj- sjeckaj, miksaj itd itd.

Da, vodena znam tačno na šta misliš. Možda te i ne bi shvatala da ne živim bas tu gdje živim i kako živim. To uzemljenje je to što smo izgubili dolaskom ovdje. I sad ga pravimo na razne nacine, kako ko zna i umije. To je osjecajsigurnosti, da će sve biti ok.
Rodbina, djeca, prijatelji, zajednicka slavlja (i obroci:), poznati mirisi, ukusi, muzika, ma sve...
Naše krdo, čopor, nešto sto fizičko ljudsko biće objašnjava samo sebi: i ako nešto bude pomoć je oko mene, da me uhvati ako padnem, prezivjecu.
I onda...sve ti se to izmakne, i hajde sada sam protiv svih. U stvari, pokušaj da stvoris novi čopor. Ali, stvaranje novog čopora nije lako, ne dolazi prirodno, plivas uzvodno i to stalno, umoran si, konstantno prilagodjavanje, preispitivanje, sagledavanje opcija, mijenjanje kursa, pa onda opet sve nanovo.
I još ako si kasnije u životu došao, well...good luck to ya:(
I još ako si osjetljiva/anxious osoba po prirodi, oh my:((( U jednom momentu može da ti izgleda da će te sve to 'strano' pojesti, znaci defitivno mentalna prijetnja, Al ako se covjek malo zadubi u to što osjeća, shvatiš da i tvoje fizičko biće osjeća prijetnju vrlo sličnu kao da je recimo grizli ispred tebe.
Tako da, uzemljenje je jako jako bitno! U protivnom može vrlo lako da se fasuje neka mentalna bolest usljed nedostaka 'coporativne sigurnosti'.

@skoljka - b.t.w. lepo receno (ponesto). -ma samo kažeš sam sebi (bilo bi doduse jako zgodno da je to i istina, ili da covek barem iskreno veruje / poveruje u to) - „ja sam bre carcina, mnogo sam cool i dobar tip, i osuđen sam na dobre stvari. ” -i onda, ne znam kako da ti objasnim kako i zašto, ali evo objasnim to ovako - onda će se svemir urotiti da ti pomogne.
bitno: čak i teski, vrlo teski momenti u zivotu - desavaju se iz nekog dobrog razloga - da bi ti (ako hoćeš) postao/la (još) bolji covek na kraju.
samo hrabro, i vozi misko (unapred) ;)

Pa vidi, jednom, kada digneš sidro, i kažeš pre svega sebi nešto tipa odo' ja odavde - to ti je onako prelomna tačka u životu.
Tu onda imaš dve opcije: prva (preporučujem) - da shvatiš da si seo na vožnju bez povratka. Taj voz više ne staje nikada. Kao beskrajna sibirska železnica - stane ponegde gde niko ne zna gde je, možeš malo da skokneš u prodavnicu da si kupiš keks i vodku, al' to je samo usputna stanica.
Razlog je taj što čak i ako se vratiš u početnu stanicu - ti više nisi odatle. Mislim jesi - ali nisi. Otišao si. Put toga tipa nepovratno menja čoveka. Više nikada ne možeš biti onaj koji je otišao. (*recimo evo za godinu i nešto u kini - ja više nisam onaj koji je otišao u kinu. drugačiji sam malo. promenilo me je.). Ako si dovoljno open-heart/mind čovek - postao si malo širi. Znači samo ono prosto - ruke u džepove, košulja k'o lokalci, utopiš se u masu, ćutiš, gledaš, slušaš... - menja.
I onda u svetlosti tih činjenica, proglasiš sebe za sa malo šireg geografskog područja. Fazon, ako si krenuo iz Vladivostoka, proglasiš se za sibirca, tamo negde par 'iljada km od vladivostoka, i par iljada pre urala...(figurativno).
Ono, kad te lokalne babe na putu pitaju - mala/mali, a odakle si ti? - a ti kažeš - ja sam sa transsibirske.
Inače, čak i ako ideš u Moskvu - kad pristigneš, nisi i nećeš nikad biti ni skroz iz Moskve. Njih ćeš posle nekog vremena skontati, ali Vladivostok, a i ona mala stanica sa napolitankama i vodkom 4 dana pre urala nisu obrisane. A Moskovljani ne znaju ni za Vladivostok, a kamo li za tu malu stanicu. A ti si bio na njoj.
Dakle, podesiš svoj um na činjenicu da te više nikada oni odakle si krenuo neće potpuno razumeti, a ni oni gde si pošao i došao. Veći si i od jednih, i od drugih. Ne mora značiti da si bolji. Naprosto, širi. Šire su perspektive. Ono, kao što je starijem čoveku šira perspektiva nego mladom - jer ga je životno iskustvo naučilo mnogo čemu kroz šta mlad nije još prošao, i nije ni svestan postojanja.

I druga mogućnost-smer razmišljanja je, onaj koji dosta naših ljudi recimo, a verujem i dosta expatsa globalno zauzme - a to je ono - može čovek van ograde (one drvene od letvica), al neće ograda iz njega. Fizičko telo je negde, ali je čovek na početnoj stanici. Ne može da skonta ovu prvu opciju. I ništa, onda lepo patiš tiho ceo život i goriš, i na kraju izgoriš dok posmatraš beskrajni sibir kroz staklo vagona, ali ništa ne vidiš, pošto sve vreme sam sebe ubeđuješ - nit' sam poš'o, nit' ću doći - ja sam u vladivostoku još uvek, nikad nisam nigde ni krenuo...
figurativno.
inače, ceo trip/mindset je još teži rekao bih ženskom umu, pošto je ženski čovek mnogo skromniji i prizemniji. Kada je porod namiren, većini žena je tu puno srce, i sve na mestu. Retko kada žele puno više od toga, ili gledaju puno dalje.
Znaš ono „iza svakog uspešnog muškarca stoji po jedna (..) žena” - svi prenebregavaju da je, po tim nekim ustaljenim merilima uspeha mnogo više neuspešnih nego uspešnih, a da i iza svakog tog stoji isto po jedna žena. (koja je bila glas razuma i svom testosteroncu kada mu pukne film i kaže idem sad nekom da j. kevu... - rekla -alo budalo, sedi tu, i ne seri, imamo kuću, decu, ...).
*moguće da bi svet bio mnogo bolje mesto za život kada bi njime upravljale žene u onolikoj meri u kojoj su danas zastupljeni muški ljudi. ne znam.