U Srbiju sam radeo 18 leta i ocekujem celih US$200
U Kanadu 25 za celih CAD 1800

Kakva penzija u 40-toj:) nemoj to tako zvati, depresivno je...reci možda promjena načina života...

Ne znam cemu mucenje tih 10 godina, zašto ne podnijeti odmah zahtjev za penziju?

„Kada se ovi mladi penzioneri primaknu pravoj penziji obično se
okrenu unazad i shvate šta su izgubili a šta nisu dobili.”

Tako to biva starina Novace ; 'sam pao - sam se udario'.
Kad već pomenu mlade penzionere i snalazljivost istih,
pa se neki dosetili da sebi dodaju još nekoliko godinica.
Tako umesto u 65-oj - otisli u 'mirovinu' sa 59-60 god. 'mladosti'.

Kenny, to što pišeš je totalno moguće. I muž i ja bih recimo mogli sa svojih 50 god da imamo ok život i bez nekih velikih primanja (posle 20 god rada i ulaganja razno raznih) kad bi se preselili u neku jeftiniju zemlju. Međutim naravno da nećemo, moramo gledati šta će i kako sa djecom, da i njima damo neki bolji start nego sto smo mi imali. A i sa 50 većina ljudi ima još puno energije, šta raditi u toj ranoj penziji. To treba dobro isplanirati inače depresija. To ja tako gledam, jer sam tip koji ako ne ide ka nečemu, bude mi loše.

Зависи каквог си ментално-физичког здравља.
Познајем човјека који се вратио из Америке у Српску. Имао је пуних 40 кад се вратио.
Здравствени проблеми менталне природе.
Заиста је болестан. Није фолирање.
Помогао му је пријатељ Амер око завршавања папира. Човјек му дао праве информације како, шта...не знам детаље.

Otici u prevremenu penziju radno sposoban u 40-im u zemljama
kao su US,CAN,Japan ili zemlje EU, je nešto kao lutrija. U tim
godinama osoba poseduje najveci stvaralacki potencijal koji treba
da mu obezbedi bezbrizne dane u predvecerje prolaznog zivota.
Docim otici u prevremenu, moguće je nekih pet godina pre 65-e,
ali sa umanjenim prihodima od 6% godisnje, tj. 30% manje u odnosu na maksimum - drugim rečima 70% umesto 100%.

p.s. reč je o CAN.

Za te sto kažeš Kenny da su manja frakcija sto imaju ozbiljne diplome i to, ja znam mnogo takvih. Znam i ovih drugih, A sto ti nazivaš lazovima ja nit ih srećem nit bi se zadržavala dugo u blizini, slabo idem na naša skupljanja tako da takve i ne vidjam.
Znam par familija sto muž dođje i odradi poneki kontrakt i brze bolje nazad. Takav život mi se sad čini dobra alternativa ovom brzom ludilu u kojem smo mi sto smo stalno ovdje, ali opet bi se ja plašila za budućnost djece, a malo i za svoju starost.

pa za kreativnog coveka, akcija tipa „još sam (vrlo) mlad, i racuni se podmiruju mimo moga trenutnog angazovanja”, samo otvara nova - dobra vrata. ima bezbroj opcija kako lepo i kreativno (ili ajde - lepse i kreativnije) s!@#$ti zivotno vreme od „idem na pos'o”.
e sad, nekome je zivot=rad. evo recimo moj stric je bio takav. zemljoradnik covek, sto svoju sto tudju zemlju pod arendu...
bas se secam kad je prvi put imao neki malo ozbiljniji zdravstveni problem - rekoh ja „onoj mojoj” - vidis ovaj moj R. - on kad više ne bude mogao da radi - tu prokletu nasu dobru zemlju - on će da umre u roku od odma.
i onda se covek u jednom momentu razboleo malo ozbiljnije, i još se kao kurcio, fazon „ma mogu ja” (a ne može). i onda je jednoga dana zakljucio da stvarno više ne može. umro je par meseci posle toga.
i mislim da ga je neko i trideset godina pre toga skinuo sa onog traktora i sa zemlje - i dao mu neko rešenje racuna (kao sto je penzija) -on bi i tad vrlo brzo oboleo i umro.
meni recimo ne pada na pamet da idem u bilo kakvu penziju dok god budem mogao da mrdam. doduse, meni se tako eto zalomilo u zivotu (zapravo sam se tako organizovao) da se bavim hobijima, pa eto skoro već ceo zivot od kada radim nešto za novce. i kad mi jedan dosadi, a nešto novo me zainteresuje - ja onda prestanem to što mi je dosadilo, i posvetim se tom nečemu novom.
doduse, kada „kaplje” odnekud - i zapusava rupe zvane „racuni” - ono bez da uopste razmišlja covek o tome - onda ako se i bavi necim kreativnim - uglavnom bude i još uspesniji u tome. jer nema brigu/imperativ da to nešto „mora da pravi pare”.

tako da ono - nadji neko zezanje. ako nemas ideju šta ćeš i kako ćeš, a ako uspes da se organizujes u nameri - može ti se desiti da zapravo budes neispunjen (nesrecan).

evo recimo po ovim azijama videh dosta bas zapadnih penzosa, i devedeset posto njih su u principu nesretnici jedni pijani- jer naprosto neće/ne žele da se posvete ovim drustvima u koja su dosli, nego ono uglavnom nadimaju svoje ionako velike stomake alkoholnim napicima po „expat” barovima, i kenjare o azijatima po netu. i kresu mlade azijske 'cke. -ali ono - čim ga vidis - vidis, ma koliko da ima - luzer bre profesionalni zapadni bednik.
ima i finog sveta, naravno. - CAK i među englezima recimo :) :)

windy - zašto osuđuješ coveka koji ima neki plan - za sebe i svoj zivot - a ne ugrozave tebe, u tvom sprovodjenju, tvog plana, u tvom zivotu? -pa kad si poprimio neke navike - zašto nisi poprimio i tu naviku o toleranciji drugih ljudi? svako ima svoj jedan pokusaj u ovozemaljskom telu, pa valjda je o.k. da ga ispuca na način koji on nadje za najshodniji?
aj' svako dobro, i lično ja ti želim da kad odes u penziju ne vrtis vise taj volan. ...o pare, ...o sve - kad će biti dosta? -nećeš ništa sa sobom poneti sa zemlje. (niti iko od nas).

Dok po onoj narodnoj 'na mladjima svet ostaje' na 'starcima' ovaj SC bircuz - opstaje. :-)

Ovde se teško dobija dobar savet šta se tiče zakona za to ćeš morati platiti Profesionalce koji se time bava a njih je malo teze naći koji svoj interes neće staviti na prvo mesto.
SS ti neće dati savet kako i šta ,odgovoriti na pitanje koliko su sposobni to da ali i taj odgovor teško da će biti najbolji za tebe.
401K nije bas tako sigurno da će biti tu kad ti bude trebalo posle 60te a ako se pre uzima nemas skoro ništa posto porezi i kazne mogu da predju i 50%od onog šta imaš danas .Maksimum je bio za tvoje god otprilike $18000 godisnje sto nije nešto puno za bezbriznu buducnost a Stock Market ko zna kako će da ide.Ako si na tvom 401K zaradjivao 100% godisnje ti si već milioner i nema brines.
Znam par slučajeva gde su dobili invalidsku i jedna osoba je digla ruke od nje a druga svako malo nazad u USA na pregled na zahtev SS doktor ih pregleda u Srbiji osposobi i Jovo na novo isti proces ovde.
Sve u svemu ako sebi možeš idi nazad samo zapamti da vas ista rodbina i prijatelji neće docekati.Neki dodatni poslovi kao Sasa neće smetati..
Moj savet vidi Profije sve stavi na papir i papir te neće lagati a nema ni emocije kao mi

Ja imam sličnu dilemu. Radim u uzasnom okruzenju, veoma stresnom i vidim da mi to utice na zdravlje. Na stranu sto mi zestoko smeta sva ova Azija i njihova (ne)kultura kojom smo poplavljeni. Za X godina bih mogla da odem u prevremenu penziju i dobijem neku crkavicu od firme, nešto od CPP-ja, nešto ima i ustedjevine. Od toga ne možemo da živimo ovde ali ako rasprodamo sve ovde, možemo da živimo kao carevi u Srbiji, bez stresa na poslu. Ovde nikada ne bi mogli tako lezerno da živimo, čak i da ostanemo da radimo do punih penzija.
Ali… Ništa od onoga zbog čega sam otisla iz Srbije se nije promenilo. Korupcija, primitivizam i agresivnost su još jači nego ranije.
Dakle- šta je pametnije? Rintati ovde dok god možemo da mrdamo i totalno izgubiti zdravlje ali sacuvati pogodnosti uredjenog drustva ili vratiti se u Srbiju gde ne bi morali vise da radimo ali izgubiti zivce zbog drugih stvari?

Pantija, ti ko da živiš u mom gradu!
Sve se i ja pitam sto i ti i još mnogi, mnogi.
Samo sto ja više ne razmišljam o Srbiji nego negdje treće, samo gdje?!?:)

Mene život u Srbiji ne privlači bas ni malo, u stvari lakše mi je ovdje savladavati stresove nego sto bi mi bilo tamo čini mi se, predugo sam ovdje, ukratko. Ali, negdje treće me privlači, recimo manji grad ili drugi kraj zemlje gdje je život priuštiviji i gdje bi možda da rasprodam ovo ovdje mogla mnogo bolje i opustenije da živim j ja i moja familija.
Nekad je dovoljno nemati morgidz pa da ti posao ne bude toliko stresan, da nisi u stani-pani situaciji gdje ti sve zavisi od paychecka. Tako da što se mene tiče. ja nastavljam da tražim to bolje mjesto...penzija je daleko a i ta penzija me nikad nešto nije privlačila:)

Canadians remain in winter's icy grip (with snow) until May
April has arrived, but the first few days of the month have brought temperatures much more typical of winter than spring as arctic air has dominated Canada.
---
Davno bese Oktobar kad sam parkirao moj bicikl, a ni sledeći
Oktobar nije daleko kad će i prva puna peMzija da legne.
Ne znam koliko ću još Aprila docekati u ostatku zivota ali sneg u Aprilu vise gledati neću, vrticu se sa lastama jer Kanadu jedino volem od Djurdjeva pa do Mitrovdana.

Srećan Uskrs.
Lepo jutro nema šta, Sunce se probija kroz tanane bele oblake
i obasjava bele krovove ulice, trotoare i redom bele
automobile koji se jutros redje pokrecu. Mir i tisina,
nigde žive duse. Trenutno je -5 feels like -9
Prekjucer ujutro ulazim u Homehardwer kad ono covek lopata sneg ispred ulaza, kažem mu bolje bi bilo da kosis travu,
nasmeja se on pa kaže hoću, hoću odmah posle rucka.
Gde ću da se grejem, bilo gde gde samo da su oci srećnije.
Nije mi zima ni ovde, visok je ovo standard kojem zima malo šta može, ali uprkos svemu, sam pred sobom se osecam ponizeno.
Bozic je smbol zime a Uskrs proleca, ovde stvari ne stoje tako,
o polovima nas drugacije opomonju parade ponosa i Trumpov stav o klimatskim promenama.

Svi ste u pravu i vidim da mnogi imaju sličnu dilemu. Šta će biti, videce se. Ovaj se svet toliko menja da niko ne može da predvidi šta će biti za 10 godina, a kamoli na duže.

Pantija, rekla bi ti nadji neki posao sa manje stresa, Al eto posto smo u sličnom okruženju ja znam da takav posao ne postoji. Mašina te stigne gdje god i šta god da radis...
a saša, da, tebi je lakše da skačeš tamo vamo prvo nemaš dependants;), a drugo ne pustas korjenje nigdje. Btw, Havaji su ti skupi ko djavo, Al ima ostrvaca sličnim Havajima na kojima se još može. Ja nekad razmišljam da bi voljela da živim u nekom plemenu na nekom od ostrva Okeanije. Čula sam da ima tih izolovanih mjesta gdje ta plemena love ribe i žive u sreći i slozi:) Ovo sam čitala neki istraživači odlaze da žive s njima neko vrijeme i onda kad se vrate u zapadni svijet kažu da ne vide smisao svega toga kako mi ovdje živimo (rat race I sl:( , svi ljudi pod stresom i podocnjacima, odvojeni jedni od drugih po kolima i kucama, nit mogu da spavaju nit disu kako treba.
Pa, ne znam šta mislite o tome? :) Možda nas spas ceka na nekom od tih ostrva. Jedino sto kaže da im je životni vijek mnogo kraći, Al who cares ako si život proveo u bezbrizi:)
Ja se jedino malo plašim da tamo možda još uvijek ima Hanibala, brrr...:(
Saša idi istrazi:)