Zamislite da se vratila posle 30 godina kao Windy.

Windy je ranije govorio da vozi 300 milja dnevno, dok sam ja govorio da Windy ne promasi ni jednu rest area.
Kada izracunas 300 milja, plus obilazak svake rest area, dodjes do 300 milja dnevno.
Usput, Windy će reci kako nije tačno, ali 16 sati dnevno nije po log book i propisima u koje se on kune, niti voznja po East Coast, Texas i slično, osim Coast to Coast.
Što se tiče doticne, verovatno ima gde da se vrati i nije osoba koja dopusta da je neko pravi budalom, sto savetujem i vama.
Ne kažem da treba da se vratite, naročito ne Windy, ali ne treba ni toliko trcati na kolenima za tudjinom, koja i nije toliko perfektna.

http://www.bergamonews.it/2016/12/10/bergamo-new-york-a-140-euro-andata-e-ritorno-la-nuova-sfida-ryanair-pe... 926/

ISKRENA ISPOVEST SRBINA KOJI JE OTIŠAO U KANADU: Svi se kaju što su došli, ali niko se ne vraća

Većina nas želi da ode iz svoje domovine kako bi spoznala kakav je život izvan njenih granica, jer, kako se kaže, svugde je bolje nego u Srbiji.

Ali, mnogi tek kada odu shvate koliko je Srbija u stvari savršena zemlja.Jedan Srbin je rešio da ode u Kanadu i nakon nekog vremena postavio sebi pitanje „Kako to da se svi pokaju odmah po dolasku, a gotovo niko se ne vrati?”, a za to ima i odgovor.

„Prvo važnije iskustvo koje se dogodilo svakom imigrantu s kojim sam došao u kontakt je da su se nakon nekoliko meseci provedenih u novoj zemlji pokajali što su otišli iz Srbije, Bosne, Hrvatske ili odakle su već otišli.

To kajanje je, sada znam, posledica naglog gubitka društvenih veza koje su postojale u staroj domovini.

Foto: Instagram/explorecanada Foto: Instagram/explorecanada
Zapanjujuće je koliko aspekata vlastitog života uzimamo zdravo za gotovo. Društvene veze i osećaj pripadanja su često nešto što uzimamo zdravo za gotovo, a neophodni su za normalno funkcionisanje svakog čoveka.
Nego, ja sam sad ovde započeo misteriju, a nisam je razrešio. Kako to da se svi pokaju odmah po dolasku, a gotovo niko se ne vrati? Ovakvo je bilo moje iskustvo:

Nekoliko meseci nakon što smo došli, sreo sam dečka (mog vršnjaka) koji je u Kanadi bio već nekoliko godina. On mi je dao sledeći savet (parafraziram):

Prve dve godine se trudi da ignorišeš osećaj usamljenosti i nepripadanja. To je normalno i neizbežno.

Foto: AP Foto: AP
Dakle, ćuti i radi na rešavanju praktičnih problema. Ako i posle dve godine jednako budeš osećao da ti ovde nije mesto, onda možda možeš da se zabrineš, ali ne pre.
Posle mi je gotovo svaki stariji imigrant ispričao sličnu priču. Ne znam da li sam se baš striktno pridržavao tog saveta, ali sada vidim da je to bio jedan od najkorisnijih koje sam ikad dobio”, napisao je Predrag Rajšić na svom Fejsbuk profilu.

Da li vi imate da date neki dobar savet Srbima koji žele da odu preko?

(Beograd.in)

Pratite KURIR na VIBERU: