Secam se, srednja skola, prvi razred, gimnazija „Nikola Tesla”, , ... ja (magarci idu prvi) i onaj moj drug propalitet (da ga ne imenujem sada), sa nama dve curice, Zlata i Sneza mislim da su se zvale, (verujem i dan danas osim ako se nisu udale negde u severo-zapadnu Evropu pa su sad Ingrid i Gudrun) i jedna njihova rodjaka iz Makedonije koja je bila tih dana u poseti , (...radni dan - sem nje naravno svi pobegli sa casova/nastave, ona batalila skolu tih dana i pocela da se bavi nekim radom, a bila je i malo starija od nas...). (Suma-sumare/s/ pet centara.) ...A ima jedna crkvica na Kalemegdanu i, sad mi hoćemo da sedimo u Kolarcu, pijemo kuvano vino i, (svi smo se bavili nekim boemskim radom), pišemo pesme, zapisujemo neko sadasnje vereme i slično. A ona (ta Makedonka, zaboravio sam joj ime...) hajdemo ima jedna crkvica ovamo zato sam i dosla, haje pa hajde, hajde pa hajde , jedva nas je ubedila nekako (ona je bila jedina vernica od nas). A koji dan ranije dobila neki zlatnik/dukat, Franc Jozef mislim da se zvao, tako li rece... (danas preko 300 evroa) koji je stavila u novcanik zajedno sa ostalom sitninom, zutacima i sl. (planirala ali tek kasnije da ga razdvoji/odvoji i stavi negde drugde, ...i tako, bas prijatno bilo u toj crkvici, fina, mala, prijatna atmosfera, ona tu ubaci prilog, svu onu sicu i vratimo se u Knez, sednemo u Kolarac i nešto njoj padne napamet. Bila ljuta... na religiju, na sebe, na sve, ali ono pomalo kroz osmeh i sale na svoj racun... jedna zaista dobra dusa i sigurno je dobro prošla i dobro prolazi u zivotu, ja verujem...
http://www.alo.rs/poklon-zitije-svete-petke/128328