Управо ове „претече” Антихристове и руководе оним светским процесом који је свети Апостол Павле назвао отпадништвом (2. Сол. 2,3). Суштина овога процеса је у све већем удаљавању хришћанскога човеча-нства од изворног, неисквареног еванђељског учења и у замени еванђел-ских завета другим идеалима. Погубност тих идеала које човечанству нуде „претече” Антихристове састоје се у томе што се они неки пут чине прихва-тљивим за хришћане, сагласним са Хришћанством, а у ствари су му дубоко противни, будући да повлађују људским страстима и похотама и утврђују човекову природу у њеној палости.

„Богом допуштено отпадништво- како нас поучава један од великих учитеља духовнога живота наших дана, преосветљени Игњатије Брјанчањинов- не покушавај да зауставиш немоћном руком својом. Уклони се, чувај се сам од њега и то је са твоје стране довољно. Упознај дух времена, изучи га како би, колико можеш, избегао његов утицај.. Отпадништво је од пре некога времена почело да се шири брзо, слободно и отворено. Последице морају бити ужасне. Нека буде воља Божја ! Може да се призна да се православна вера ближи крају.. Једино посебна милост Божја може да заустави свепогубну епидемију неморала и да је одложи на неко време, будући да треба да се испуни све што је прорекли Свето Писмо.

По речима епископа Игњатија Антихрист ће бити логична, исправна, природна последица општег моралног и духовног настројења човечанства

”Апостасија„ или ”отпадниство„, о чему је прорицало Слово Божје у личности Светог Апостола Павла (2. Сол. 2. глава), сада је у пуном замаху и тешко ономе ко то не види или, што је вероватније, не жели да види, ко из неопростиве лакомислености затвара очи на све што се догађа у свету и умирује себе и друге како ”ничега посебног сада нема„, како је ”све природно„. Но, је ли то тек лакомисленост? Не крије ли се иза тога још нешто, мисао о чему се сама намеће када се слушају таква наивна уверавања? Антихрист и његове слуге нипошто нису заинтересовани за то да се о његовом доласку и зацарењу превише говори и разглашава: он ће доћи као велики доброчинитељ човечанства и чак покровитељ вере и Цркве, очекујући свеопште признање и свенародно поклоњење. А из светоотачких пропоштва ми знамо да ће Антихриста да приме и да му се поклоне не само сасвим неверујући, него и они које он обмане као наводно верујуће, па чак и хришћански свештенослижитељи, укључујући ту и носиоце и највиших црквених чинова... наставиће се
”

Антихрит ће, као у неком театру, поразати људима призоре изнезађујућих чудеса за које савремена наука неће имати објашњење; величанственошћу својих чудеса он ће плашити људе и уједно задовољавати њихову неразумну љубопитљивост и грубо незнање, задовољавајући њихову сујету и гордост, угађаће мудровању по телу и сујеверју, у недоумицу ће доводити људску ученост: сви они који се руководе светлошћу своје пале природе, оутђивши се од светлости Божије, у заносу ће се поклонити заводнику (Откр. 13,8).

Зачетак свега овога видимо већ сада, па јасно себи можемо да представимо шта ће так донети појава самог Антихриста.

„Знамења Антихриства најпре ће се јавити у ваздушној сфери (преп. Јефрем Сирин, беседа 106): у тој сфери је сатанина власт најјача (Еф. 2,2 и 6,12). Знамење ће нарочито деловати на чуло вида, опчињавајући га и обмањујући (св. Симеон Нови Богослов, о трешем виду пажње). Свети Јован Богослов, сазерцавајући у откривењу догађаје који ће предходити крају света, каже да ће Антихрист чинити велика дела, па ће да учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима (Откр. 13,130. Писмо на ово указује као на највеће знамење Антихристово, а место збивања његовог биће- ваздух: ”биће то задивљујући и страшан призор„.

И ово се сада већ донекле остварује у виду различитих необичних и раније незамисливих изума, чије се дејство одвија управо у” ваздуху„.

”Знамење помаже Антихристову препредену намеру: да му на поклоњење приступи већина људи. Његови противници биће проглашени за смутљивце, непријатеље заједничког добра и друштвеног поретка, биће подвргнути прикривеном или јавном прогону, мучењима и казнама„. ”.

„Зли духови, разаслани по васељени, шириће међу људима највиће мишљење о Антихристу, опште одушевљење и неодољиву привлачност према њему” (Преп. Јефрем Сирин, беседа 106).


У Светом Писму детаљно су предочене све тегобе које ће донети последње гоњење хришћанства, као и бруталност онога који прогони. Нарочито одлучно и одређено звучи име које је Писмо наденуло том ужас-ном човеку: звер (Откр. 13,2), баш као што је пали Архангел назван змијом (Пост. 3,1). Оба имена верно осликавају карактер непријатеља Бижијих. Један делује више у тајности а други- више јавно: јер звери, која је налик свим зверима (Откр. 13,2), сједињујући у себи њихову крволочност, даде змија силу своју и престо свој и власт велику (Откр. 13,2). Настаће страшно искушење за свете Божије: чудеса гонитеља имаће моћ да их преваре и заведу; неограничена власт мучитеља, префињена и промишљена гоњења и притисци, прикривени препреденом домишљато-шћу, довешће верне у најтежи положај; њихова малобројност чиниће их ништавним пред целим човечанством, њиховом мишљању неће бити придаван значај. Општи презир, мржња, клевете, мучења и насилна смрт постаће њихова судбина. Тек ће уз нарочиту помоћ Божанске благодати, и под њеним руководством, изабраници Бижији стећи снаге да се супротставе непријатељу Божијем и исповеде пред њим и пред људима Господа Исуса„.

Како нам је и ово све познато: није ли реч о опису нашег времена? Само духовни слепац или онај који је већ ступио у службу Антихристових слугу, неће признати да ми живимо у навечерје царства Антихристовог, да на себи већ окушавамо оно о чему је горе писано!

Но како ће и ради чега људи одбацити Христа и примити Антихриста?

И на ово питање диван одговор пружа нам свети Игњатије- из истих оних разлога због којих су Га одбацили пре више од деветнаест векова и разапели на крсту.

”Хришћанство нам је предано са таквом тачношћу, да непознавање не може бити оправдање онима који се на то позивају. Непознавање може да буде само добровољно. Као што сунце светли са неба, тако светли и хришћанство. Онај који својом вољом затвара очи, нека то што не види или што није упућен, припише својој вољи а не одсуству светлости. Узрок одбацивања Богочовека, једнако као и узрок примања Антихриста, крије се у самим људима.

Ја сам дошао у име Оца својега, посведочио је Господ Јудејима, И не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити (Јн. 5,43). Они су дакле истовремено названи онима који ће одбацити Христа и који ће примити Антихриста, иако се о Антихристу још говори као о ономе који тек треба да дође. Одбацивши Христа, они су се по склоности хуха присајединили онима који примају Антихриста, па чак и припремила терен за његов долазак много столећа унапред. Извршили су његов највећи подухват: Богоубиство. За њега самог, за време када се појави, није остављено слично злочинство.

И као што се њихов дух налазио у непријатељском односу према Христу, исто се тако налазио у стању општења са Антихристом, мада их је од њега делио огроман временски размак- размак који се сада, након две хиљаде година, сасвим смањио.

Свети Јован Богослов говори: А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свету (1. Јн. 4,3).

Они који су вођени духом Антихриста одбацили Христа, и примили Антихриста духом својим, већ су ступили у општење са њим, потчинили му се и поклонили у духу, признавши га тако за свог бога.

И зато ће им Бог– то јест по допуштењу Своме- послати силу обмане, да верују лажи: да буду осуђени сви који не вероваше истини, него заволеше неправду (2. Сол. 2,11-12).


Антихрист ће доћи у своје, унапред одређено време. Његовом ће доласку предходити опште Отпадништво од хришћанске вере. Отпадни-штвом од Христа човечанство ће се припремити за примање Антихриста. Само расположење људског духа створиће потребу за обраћање Анти-христу и симпатије према њему, као што се у тешкој болести јавља жудња за смртоносним напитком. Позив је упућен! Људи вапију за генијем над генијима који би материјални развитак и напредовање подигао на вишу разину, а на земљи успоставио благостање, уз које рај и небо постају излишни за човека. Антихрист ће бити логична, очекивана и природна последица општег моралног и духовног стања људи...наставиће се

Јасну карактеристику Антихриста даје Свети Апостол Павле у Другој посланици Солуњанима (2,3-10). Он каже да ће Антихрист бити човек безакоња, син погибли који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња. То ће бити гордељивац преиспуњен ђаволском злобом и преузношењем, такав нескривени и бестидни безочник, да ће сам сести у храм Божји као Бог, тврдећи за себе да је Бог. Он ће бити опсенар, упознат са сваковрсним магијама и волшебством, па ће творити лажна чудеса и знамења како би поробио уобразиљу људи и привукао их на своју страну. Вредно је помена и то да, дајући такву Антихристову карактеристику, Свети Апостол Павле вели Солуњанима: Зар не памтите да сам ово казивао још кад сам био код вас ? То показује да је учење о Антихристу, скупа са осталим важним догматима хришћанства, улазило у састав првобитне апостолске благовести и да је на тај начин чинило обавезан предмет првобитног хришћанског веровања. Никако се то није сматрало неважним, како данас мисле многи модернисти, међу којима има чак и духовних лица, којима смета и најмањи помен Антихриста и који су готови да га сматрају безмало предрасудом или плодом превише живахне уобразиље.

желећи да истакне гневљивост и суровост Антихристову, Господ га, како видимо из Откривања, представља у виђењу Светог Јована у облику звери која излази из мора или из бездана (гл. 13. и 17,). Под тим „морем” тумачи подразумевају „море житејско”, односно- као море немирни род људски, а под „безданом”- бездан грехова људских. Дакле, Антихрист ће се појавити као пород људске греховности и у том смислу биће „син греха”.

Важна и драгоцена сведочанства о Антихристовој личности даје нам и Свештено Предање у међусобно сагласним повестима Светих Отаца. Они тако, пре свега, наглашавају да ће Антихрист бити не оваплоћени сатана, него човек који се свецело предао дејству сатанином. Сатана ће му дати силу своју, престо свој и велику власт (Откр. 13,2) и он ће постати оруђе сатанино, те ће зато његова сила и власт бити изузетно велики и преиспуњени злом у највећојмогућој мери. Тако свети Јован Златоусти пита: „Ко ће он бити?” И одговара : „Зар сатана? Не, него неки човек који ће примити сву његову силу” (Трећа омилија на Другу посланицу Солуњанима). У свом „Тачном изложењу вере православне” преподобни Јован Дамаскин вели: „Неће сам ђаво постати човек, но ће се родити човек из блуда и примиће свако дејство сатанско. А Бог, провидевши будуће развраћање Његове воље, допустиће ђаволу да се усели у њега” (Књига 4, глава 26). Свети Иполит Римски предаје у старини распрострањено мошљење по којем ће Антихрист бити јудејског порекла из племена Данова. Свети Иринеј говори да ће Антихрист бити „возглављење свега нечасног и сваког лукавства.. богоодступништва, неправда, лажипророштво и обмана.. Он ће у себи возглавити сву ђавољу заблуду и свебогоодступништво” (Против јереси, књига 5, гл. 25. и 29). Веома је важно да Свети Оци указују на то да многима неће бити лако да препознају Антихриста зато што ће он на почетку скривати своју ђаволску суштину, а показаће се као човек врлински, кротак, човекољубив, лукаво ће творити многа лажна добра, како би се представио као доброчинитељ човечанства и тиме ће преварити, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24). „Прво, као човек учен и мудар- каже св. Кирил Јерусалимски- он ће притворно показати скромност, целомудрије и човекољубље, а, обманувши Јудеје као очекивани христос знамењима и чудесима која ће лажно творити уз помоћ волшебничке преласти, завршиће сваковрсним беславним и безаконим злоделима и тако ће превазићи све пређашње неправедне и нечастиве људе, имајући срце крвожедно, сурово, немилосрдно и преиспуњено сваким лукавством” (Петнаеста поука оглашенима). Тако и свети Иполит Римски каже да ће Антихрист у почетку бити „кротак, тих, мио, ништељубив, те ће га, видећи такве његове добродетељи, људи поставит за свог цара говорећи како ће се тешко наћи тако добар човек у роду људском. Јевреји ће се понадати да ће он обновити њихово царство. А после тога он ће се узнети срцем и постати суров, немилостив и нечовечан”.

Најстрашније је управо то што већина људи отпочетка неће препознати Антихриста те ће му се поклонити. Због чега ће бит тако? То објашњава Свети Павле:.. зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане да верују лажи (2. Сол. 2,10-11 ).



Важан предзнак скорога Антихристовога доласке биће, по речима Светог Апостола Павла, узимање онога што га задржава и онога који сад задржава (2. Сол. 2,6-7). Свети Оци су под „оним што задржава” разумевали ромејску империју, а под оним „који задржава (држи)”- ромејске цареве. У ширем смислу, под тиме се подразумевао законски државни поредак на земљи и његови представници- законити господари, ако они који обуздавају на земљи пројаву зла. Велики Оци и угодници Божји наше Руске Цркве схватали су под тиме руску царевину и руске господаре, као законите правопрејемнике римске, а потом и византијске царевине. („Москва- Трећи Рим”). Ако се примети да је Русија, након пада Византије, остала као једина моћна држава која је представљала прави бедем једине истините православне вере на земљи, а да су руски господари били- једини покровитељи и заштитници Православне Цркве у целом свету, такво се тумачење чини потпуно разумним и природним.


„Посредством државних личности Господ штити земна добра и особито добро Цркве Своје, не допуштајући безбожним учењима, јересима и расколима да је смућују. И највећи зликовац светски, који ће се јавити у последње време, Антихрист, неће моћи да се појави међу нама захваљујући самодржавној власти, која задржава мрско безбожничко учење. Апостол казује де се Антихрист неће појавит на земљи дотле, док буде постојала самодржавна власт. Јер тајна безакоња већ дејствује, али неће се испунити све док се не уклони онај који сада задржава . и тада ће се јавити безаконик којега ће Господ Исус убити духом уста Својих (2. Сол. 2,7-8) (”Нове беседе, изговорене 1902.„, издате 1903. године, стр. 4 ). А у другој проповеди, изговореној исте године, Отац Јован одлучан је : ”Када се узме онај који задржава (самодржац), доћи ће Антихрист„

КРАЈ”

Признајем да си донекле у праву и пробаћу да смањим постове .
За све особе које теже духовном усавршавању овакви божанствено надахнути текстови нису никад предугачки и губљење времена већ управо супротно ... читају се са одушевљењем и у једном даху .

Мислиоче

Низањем постова и стављањем нових тема ја само покушавам да унесем мало живости и духа на овом подфоруму .
Ако одеш на политику видећеш свакодневне постове и живу дискусију што никоме не смета .
Занимљиво је да се неки дискутанти атеисти увек јављају на овом подфоруму а никад их нема на рецимо психологији или филозофији ?
Мене што не интересује ту ме никад нећеш ни видети
Можда мало савест ради мислиоче , она се не да преварити ...