Свештеник не опрашта грех, нити он то може да уради.
Једино Бог може да опрости.
Исповест и Св. Причешће су део покајања пред Богом.
Да би се неко причестио потребно једа пости 3 дана, и да уочи причешћа нити једе нити пије после поноћи.
За та три дана тражи се да се посвети више времена молитви.
Сама исповест је признање свих грехова пред Богом, све што је неко урадио од 7 године живота (или од крштења ако се крстио одрастао), подлеже исповести.
Да би се исповедио мораш да признаш све, не може рећићу ово, ал нећу оно и слично, исто тако грех је наводити туђ грех.
Пре исповести ако је грех нанео штету другој особи, треба уложити све могуће напоре да се та штета исправи.
Значи потребно је признати тај грех, разумети шта је урађено, опростити свима који су теби нанели зло.
Само ако се исповести приђе искрено и потпуно, и Бог ће грешнику опростити.
Оно што је нај важније је искрено покојање, исповедати се да сви виде како је Бог „опростио” је само заваравање, и грех пред богом.
Бог не може опростити нешто неком ко се искрено не каје за грех који је направио.

Како је код католика не знам.

Kume, tvoje površno poznavanje Biblije pokazuješ brkanjem pojmova.
Pa naravno da u basnama govore ptice, zmije, lisice, magarci..., pa
čak i drveća. Dogovaraju se drveta šumska da izaberu sebi cara. Ni
maslina, ni vinova loza..., nisu prihvatila, prihvatio je najzad trn,
koji im je postavio određen uslov. Opširnije čitaj u Bibliji. Kroz
ovu basnu je mnogo toga rečeno. Mnogi ljudi, pogotovo sa naših prostora,
navikli su na ono Vukovo pravilo: čitaj kao što je napisano i piši kao
što govoriš, idealno je, ali to pravilo ne važi u drugim sredinama.
Renault čitamo kao „reno”, Trump kao Tramp, itd. Ako Biblijski rečnik
bukvalno čitamo, malo ćemo razumeti. I politiku čitamo među redova.
I Njegoša tumače različito, dakle, mora se obratiti pažnja i na
kulturu sredine u kojoj je nešto rečeno ili pisano, na vreme-period
kada je nešto zabeleženo. Zakoni, istorija, hronologija, dnevnici,
razne strategije ratovanja, i još mnogo toga, nisu dvosmisleno pisani,
mogu se i bukvalno razumeti. Hristove parabole se moraju dobro i
pažljivo pročitati i proučavati: „Iziđe sejač da seje seme”, izgubljeni
sin, izgubljena ovca i dinar. Hodanje po moru, asocijacija na obećanje
hodanja po kristalnom moru na novoj zemlji, u Starom Zavetu, Mojsije
posmatra grm-žbun u plamenu a ne sagoreva, verovatno da je u to vreme
tako nešto bilo čudnovato, danas nije, svakako svima poznato.
Izveštaj o času Hristove smrti se ne slaže? Naravno da se slaže,
jedan izveštava po jevrejskom, drugi po rimskom vremenu.
Eto na ovim stvarima mnogi naučnici, filozofi, teolozi i neki drugi
troše svoje vreme u tumačenju nejasnih nama stvari. Cartensius.

samo bog isus hrist može da oprosti naše grehove i on se svugdje nalazi a ne samo u crkvi, i živi u svakoj osobi koja ga primi u svoj zivot