nije saznanje, vera je..

И таман се захвалих Богу, да више нећеш одговарати, како ти рече, ал неда ђаво мира.
Ко сад па тебе нешто пита.
Питао сам постављачицу теме а не тебе.
Иди гледај како бели медведи лете испред прозора.

Са свим поштовањем, али Лиса је овде дошла са подсмевачки, подцењивачким ставом.
Зашто бих онда био бољи према њој?
Шта је па питала?

Svaka vera misli, da je Bog takav kao što ga ona predstavlja,

Ово није питање, јер као што се види, тврди да вере представљају Бога, али не наводи како га представљају.
Ето ја сам православне вероисповестии уопште немам појма како га пердставља.
Мање више религије се и не баве представљањем Бога, већ његовим учењем.
Бог је богојављење, све што је око нас.

a ja se pitam, otkud njima saznanje?

Ово је питање, али одакле знају како Бога да представе, ако је за све религије Бог све?

Што се тиче плашења заборави.
Онај ко зна шта поставља не плаши се никог, јер може да докаже оно што је поставио.
Као и она госпоја са машином за прање веша, порука је провокативна, у стилу идем да мало зезам, оне затуцане вернике.

Чек полако.
Који сад инфериорни став?
Ледноставно свака акција изазива реакцију, то би бар требало да знаш, и самим ти и провокативно питање добија провокативан одговор.
Друго очигледно да је уперено ка нама који верујемо, и самим тим није ни битно ко од нас одговори, јер свако би одговорио на свој начин.
Немам намеру да се улизујем било коме, као што пише у Св. Писму, око за око зуб за зуб.
Даље видим да стално потенцираш то „Светосавац”, мада очигледно немаш појма о чему говорим.
Светосавље је Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено у богоугодним личностима, првенствено у Св. Сави.
Термин „Светосавље” потекао је у скорије време од млађих професора и студената београдског Богословског факултета, и прихваћен је од народа и ушао је у општу употребу код Срба.
Једноставно, наша српска верзија православља.
У чему имаш проблем са тим?
Друго глупо је питати дал бих био православац да сам роћен негде у кабулу као Мухамед.
Рођен сам као Србин и православац, јер је тако по Божијој вољи.
И где нађе како имам нешто против осталих религија?
Нађими чак било који пост који сам до сада поставио у коме тврдим да је само Православље испрано и једино „мој” Бог је прави Бог.
Нигде не видим да је Бог рекао да је ове или оне религије.
Исто тако где сам рекао да имам било шта против било које религије.
Имам против екстримних елемената у свакој религији, па био об из Кабула или Београда.
Уосталом не тако далека историја нам говори да су поборници твог не веровања сасвим добро знали како да униште све што је било религиозно.
Цркве су паљене, свештенство прогањано, верници кажњавани.
Дал то значи да би сад ја требало да тражим да све вас који не верујете побијемо?
Брига ме ако нећеш да верујеш не мораш, твоја ствар, али пусти мене да верујем ако хоћу.
Проблем који ви који не верујете имате је да не можете да поднесете да и поред свега што ви износите, пишете и говорите, број оних који не верују не опада, а број вас који не верујете не расте.
Кад будете спремни да дискутујете културно и цивилизовано, тако че вам се и одговорити, кад сте арогантни и вређате, тако ће вам се и одговорити.

cartensius komunizam i ateizam nisu isto.
malo se potrudi da pojasniš što si ta dva stavio zajedno u toj rečenici.

pre svega komunizam ne postoji. kao što je raj metafora za nešto u hrišćanstvu tako je komunizam stanje kojem se teži iz određenih društvenih sistema. nikada nit je bilo niti će ikada biti komunizma koliko ni raja. te se priče pričaju neukima da bi se opravdale nepravde kroz koje ih lukavi guraju za sopstvenu korist.

i ateizam i komunizam nemaju vreme. čega je sad vreme ako je onda bilo vreme komunizma i ateizma? koju ćeš etiketu da opališ današnjem stanju u srbiji po pitanju ideologije ili vere (mada je to isto)?

stevo, tačno je da svaka akcija izaziva reakciju. ovde diskutujemo o duhovnim pitanjima pa reko ako ne moraš prema meni i kumašinu da budeš fin možda nije pristojno na nove diskutante da sikćeš. praviš anti-reklamu za svetosavca. a vidim da voliš kad je masa uz tebe. kao vernika ima više od ateista. uvek ima više glupana nego pametnih.

Luka, ovaj deo tvog komentara sam odvojio, posto se direktno
obracas Stevi, ali posto pripadam grupi vernika, kojih ima vise
od ateista, podelio si svima kompliment da su glupani, a vama
uz svako postovanje, „pametnih”. Samo da se zahvalim!

„vernika ima više od ateista. uvek ima više glupana nego pametnih”.

Cartensius.

Vera je pojam, ne može da misli, osoba koja veruje, misli.

Мали додатак у вези са Исламом.
Алах је само арапска реч која преведена на српски значи Бог.
Ништа друго.
Муслимани не кажу да је њихов Алах неки други Бог, већ једноставно имају другачији приступ вери.
Исус је један од профета у Исламу и у Курану је 50 места на којима се пише о њему.
Називају га Месаја, Онај ко оживљује мртве и лечи, Онај који прави храну из ничега, Он је Божија Реч, Он је Дух, Он је носилац Добрих Вести.
Једина разлика је да га ми Хришћани сматрамо Сином Божијим, једном од три у Светој Тојици, док га они сматрају само профетом.
Ово ми није јасно, на чему се темељи став Муслимана да постоји само један Бог.
На истом на чему се темељи став Хришћана, Јевреја итд, да постоји само један Бог.
Што се тиче Курана, то мораш да питаш неког ко га чита.
Не верујем, јер ако верују у једног Бога, зашто би Куран спомињао Богове?

Луко, немој да се вадиш.
Ти нам рече да увек има доста будала, или како рече више глупана него паметних.
Хајд нек буде и то држи воду, ал дал то значи да и међу атеистима има далеко више глупана него паметних?

stevo i kartensius i među ateistima i među vernicima najveći glupani od glupana dele ljude na vernike i atiste.

to je bolest od koje vas dvojica treba da se lečite!

1. Sveto pismo

Sveto pismo, Starog i Novog zaveta je pisana Božija reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božijih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božijim delima u istoriji.

(2. Petrova 1,20.21; 2. Timotiju 3,16.17; Psalam 119,105; Priče 30,5.6; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; Jevrejima 4,12)

2. Trojstvo

Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajući, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.

(5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korinćanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)

3. Otac

Bog večni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnjev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.

(1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korinćanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)

4. Sin

Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božiji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božiju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i da obnovi sve.

(Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korinćanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korinćanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)

5. Sveti Duh

Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.

(1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korinćanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)

6. Stvaranje

Bog je tvorac svega, koji je u Svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio „nebo i zemlju”, sva bića na Zemlji i odmorio sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božijem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio „veoma dobar” spreman da objavljuje Božju slavu.

(1. Mojsijeva 1,2; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 19,1-6; 33,6.9; 104; Jevrejima 11,3)

7. Čovekova priroda

Čovek i žena stvoreni su po Božijem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokog položaja. Božji lik u njima bio je narušen i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.

(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,7; Psalam 8,4-8; Dela 17,24-28; 1. Mojsijeva 3; Psalam 51,5; Rimljanima 5,12-17; 2. Korinćanima 5,19.20; Psalam 51, 10; 1. Jovanova 4,7.8.11.20; 1. Mojsijeva 2,15)

15. Večera Gospodnja

Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da se sastane sa svojim narodom i da ga jača. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jednog drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.

(1. Korinćanima 10,16.17; 11,23-30; Matej 26,17-30; Otkrivenje 3,20; Jovan 6,48-63; 13,1-17)

16. Duhovni darovi i službe

Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom verniku po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetoga pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanje Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božijih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi, dostiže rast koji je od Boga.

(Rimljanima 12,4-8; 1. Korinćanima 12,9-11.27.28; Efescima 4,8.11-16; Dela 6,1-7; 1. Timotiju 3,1-13; 1. Petrova 4,10.11)

17. Dar proroštva

Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.

(Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10)

18. Božji zakon

Uzvišena načela Božijeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božiju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božijeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božijeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.

(2. Mojsijeva 20,1-17; Psalam 40,7.8; Matej 22,36-40; 5. Mojsijeva 28,1-14; Matej 5,17-20; Jevrejima 8,8-10; Jovan 15,7-10; Efescima 2,8-10; 1. Jovanova 5,3; Rimljanima 8,3.4; Psalam 19,7-14)

19. Subota

Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božijeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božiji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božijeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.

(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

20. Pristavska služba

Mi smo Božiji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božije vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.

(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,15; 1. Dnevnika 29,14; Agej 1,3-11; Malahija 3,8-12; 1. Korinćanima 9,9-14; Matej 23,23; 2. Korinćanima 8,1-15; Rimljanima 15,26.27)

21. Hrišćansko ponašanje

Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i narkotici štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.

(Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korinćanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korinćanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)

Kao hrišćanska crkva, Adventistička crkva je verska zajednica ukorenjena u verovanjima iznetim u Svetom pismu. Adventisti opisuju ova verovanja na sledeće načine:

Božja najveća želja je da ti ugledaš jasnu sliku Njegovog karaktera. Kada Ga budeš jasno video, shvatićeš da je Njegova ljubav neodoljiva.

Reči „videti Boga jasno” mnogima znače da moraju da ugledaju Božje lice. Međutim, ne govorimo ovde o tome kako On izgleda. Najvažnije je posmatrati i razumevati Njegov karakter. Što Ga jasnije budemo razumeli, potpunije ćemo uviđati koliko je neodoljiva Njegova ljubav. Dok budemo doživljavali Njegovu ljubav, naši životi će postajati osmišljeniji.

Bog najjasnije otkriva svoj karakter u tri velika događaja. Prvi je Njegovo stvaranje muškarca i žene tom prilikom On im je poklonio slobodu odlučivanja. On je stvorio ljudska bića sa sposobnošću da odluče da Ga vole ili da Ga mrze! Smrt Isusa Hrista, Božijeg jedinog Sina, na krstu kao naše zamene jeste drugi veliki događaj. Tim činom On je platio kaznu koju mi zaslužujemo za naše odluke mržnje prema Bogu i Njegovim putevima. Isusova smrt garantuje oproštenje za ove donete odluke i omogućava nam da provedemo večnost sa Njim. Treći događaj potvrđuje prva dva i ispunjava svako srce nadom: Hristova grobnica je prazna! On je živ i živi da nas ispuni svojom ljubavlju!

Jovan, Isusov učenik, napisao je da kada bi svako napisao sve priče koje zna o Isusu, ne bi mogle da stanu u celi svet. Naša spoznaja Boga pomaže nam da razumemo Njegovu ljubav, karakter i blagodat. Doživljavati tu ljubav znači otpočeti doživotnu avanturu rastenja i služenja. Ova spoznaja i iskustvo daju silu našoj misiji da govorimo svetu o Njegovoj ljubavi i Njegovoj ponudi spasenja.

Sveto pismo je putna mapa. Biblija je Božiji glas koji govori o Njegovoj ljubavi lično tebi danas.

Biblija nam prenosi uputstva koja je Stvoritelj namenio upravo nama. Ona su nalik detaljnoj mapi koja nas jasno usmerava na vrata iza kojih počinje put čiji je kraj Nebo. Ona je prilično nalik Uputstvu o tome kako živeti život na krajnjoj ivici slobode slobode od sveg što nanosi zlo!

Ponekad se Njegov glas čuje kroz priče, poput onih o Davidu i Golijatu, Ruti i Vozu, Namanovoj maloj sluškinji, Hristu na krstu i ribaru Petru koji uči kako da uzgaja ovce. Neke od ovih priča nas uče kako da se nosimo sa problemima s kojima se svakodnevno suočavamo. Druge nas ispunjavaju nadom i mirom. Svaka od njih nalik je Božijem ličnom pismu upućenom nama.

Delovi Svetog pisma jesu neposredna uputstva i zakoni od Boga poput Deset zapovesti, zapisanih u 2. Mojsijevoj 20. poglavlju. Oni nam govore nešto više o Bogu i očekivanjima koje ima kad smo mi u pitanju. Kada je narod upitao Isusa da sažme ove zapovesti, On se u odgovoru usredsredio na to kako Božija ljubav utiče na naš način života. „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem, umom i dušom,” kaže On, „i ljubi bližnjega svojega kao samog sebe.”

Na ostalim stranicama Biblija nam pruža Božije praktične savete i ohrabrenja kroz parabole, spiskove, obećanja i upozorenja. Začuđujuće je to što iako su mnogi različiti pisci kroz hiljade godina pisali Bibliju, svaka stranica opisuje istog Boga na načine koje možemo razumeti i primeniti u našim životima danas. Ova knjiga uvek predstavlja Njegov glas koji lično progovara svakom koji je voljan da pročita i čuje.

Bog nas voli čak i kad odlučimo da odbacimo Njegovu ljubav. U tim trenucima On dopušta da odemo i uronimo u život vlastitih odluka. Ipak, On je još uvek tu, uvek spreman da nas izbavi od posledica naših odluka.

Isus je Onaj koji se nikad ne menja u svemiru koji se uvek menja. Isus je Stvoritelj, Održavalac, Spasitelj, Prijatelj, Božiji Sin i sam Bog!

Sve u ovom svetu neprestano se menja, čak i naše želje, interesovanja, sposobnosti i oblik našeg tela. A Isus? On je dosledan. On je uvek isti. Svakako, On uvek iznenađuje i dodiruje naše živote na hiljade novih i različitih načina, ali Njegov karakter ostaje nepromenjen. On je Božiji Sin, Tvorac, naš Spasitelj i Prijatelj.

Isus je obećao da će biti sve to i još više za svakog od nas. Možemo da verujemo Njegovim obećanjima zato što je On Bog. Kada se u Bibliji kaže da „sve u Njemu ima svoje postojanje” (Poslanica Kološanima 1,17; prevod E. Čarnića), to uključuje doslovno sve u našim životima. On uspeva da nas sačuva cele onda kada neprijatelj nastoji da nas uništi.

Postoji još jedna velika istina vezana za prijateljstvo sa Bogom. Ono ne završava na groblju, zato što Bog planira povratak kući bolji od svega što možemo i da sanjamo. Povratak kući ispunjen anđelima, muzikom, Isusom i vaskrsenjima! On je obećao onima koji su Njegovi sledbenici, onima koji su prihvatili ponudu Njegove ljubavi koja preokreće život, mesto doma koje on naziva Nebom. To je mesto gde će naše prijateljstvo moći da nastavi da raste zauvek, beksrajno, u oduševljenju!

Bog poseduje porodični album i tvoja je fotografija u njemu. Bog te voli i ima plan za tvoj život.

Božja ljubav tiče se tebe. Lično.

Bog te je načinio i ima veoma poseban plan za tvoj život. To je plan koji će te ispuniti nadom, ljubavlju, mirom i aktivnošću. Ustvari, kada je Hristos na krstu platio kaznu za naš grijeh, to Mu je dalo pravo da polaže pravo na nas kao na svoje. Poslijedica je što možeš da doživiš Njegovu ljubav i neprocenjivo spasenje besplatno i potpuno bez ikakvih ograničenja.

Usput budi rečeno, fotografije svih ljudskih bića ispunjavaju taj album: Nepalaca, Brazilaca, Nigerijaca, Jupika, Njemaca, ljudi iz svake nacije, kulture, različitog životnog iskustva, žena i muškaraca, svih boja kose i veličina stopala. U Božijim očima svi su podjednako „deca Cara”!

Spasenje? Bog čisti sve naše grehe i zamenjuje ih svojom dobrotom. Mi ne moramo da budemo „dobri” za Njega da bi nas On prihvatio. Ipak, mi moramo da prihvatimo Njegovo obećanje i dopustimo Mu da očisti sve što je neprijatelj ostavio u nama. Tada počinjemo da doživljavamo preobražavajuću moć Njegove ljubavi. To je nalik gigantskom ratu: jedna strana koja nas vuče prema ispraznom zadovoljstvu i uništenju, i Bog koji nas nagoni da prihvatimo Njegovu ponudu mira i svrhe.

Ne zaboravi, Isus je već dobio rat. On je pobjednik! Mi proslavljamo Njegovu pobedu u svojim životima učestvovanjem u Gospodnjoj Večeri. Ovaj duhovni obrok uključuje tri simbola:

Pranje nogu (što simboliše našu odlučnost da volimo druge onako kao što Isus voli nas),
Hleb („Hleb koji ću ja dati telo je moje”, Isus je rekao, „koje ću dati za život sveta”, Jovan 6,51), i
Vino tj. grožđani sok („Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni.” Jovan 6,54).
Da bi nam pomogao da razumemo kako Bog može da nas preobrazi u svoju decu, Isus je za nas osmislio obred krštenja. Krštenje simboliše umiranje sebi i oživljavanje u Isusu. Adventisti sedmog dana praktikuju krštenje potpunog uranjanja u vodu (nasuprot škropljenjem) zato što potpunim zagnjurivanjem u vodu simbolički objavljujemo da nas je Božija blagodat u celosti ispunila Njegovim novim životom za budućnost. Kroz krštenje mi smo istinski nanovo rođeni u Isusu.

Večni život, mir, svrha, oproštenje, preobražavajuća blagodat, nada: Sve što On obećava jeste naše, zato što On to nudi i što je pokazao da Mu možemo verovati da će učiniti upravo ono što obećava. Prihvati Njegove darove, i istog trenutka postaješ aktivni deo Njegove porodice, i On, oduševljen, postaje deo tvoje.

Adventisti prihvataju Bibliju (Sveto Pismo) kao svoje jedino Veruju i smatraju iznesena temeljna verovanja izrazom učenja Svetog pisma. Ova verovanja, ovde izložena, sačinjavaju crkveno shvatanje i izražavanje učenja Pisma. Revizija ovako izraženih verovanja moguća je na nekom zasedanju Generalne konferencije kada Sveti Duh povede Crkvu do potpunijeg razumevanja biblijske istine ili pronađe bolji jezik da izrazi učenje svete Božje riječi.

„Revizija ovako izraženih verovanja moguća je na nekom zasedanju Generalne konferencije kada Sveti Duh povede Crkvu do potpunijeg razumevanja biblijske istine ili pronađe bolji jezik da izrazi učenje svete Božje riječi.”

Pilot, ti stvarno verujes u ovo sto si prekopirao? 'Generalna
konferencija' pod vodstvom 'Svetog Duha' znaci može da odredi
pravilno tumacenje Biblije...

Neverovatno u šta sve ljudi veruju, a ovi sektasi su izgleda
najgori.

Liza,da bi se ovo pitanje priblizilo neverujucima(onima koji ne veruju u Boga)mora se poći od poznatih stvari.Evo jedan primer.Za holokaust zvani,Golim otok čuli smo mahom svi.E sad,vidi,egzekutori stravicnih dela na tom stratisu tvrde da tamo nije Niko ubijen,čak ni nešto posebno mucen,već je to bilo nekakvo politicko „prevaspitavanje i usavrsavanje nepokornih drugova i drugarica”.A robijasi(čitaj robovi monstruoznih dzelata)kažu da je tamo ubijeno na hiljade ljudi
i to ne streljanjem,već na način svojstven spanskoj inkviziciji ili francuskoj Vartolomeji.E sad,kad bi neko tom coveku koji je to sve posmatrao svojim ocima,poceo da objašnjava,kako to ipak nije bilo,nego mu se samo pricinjavalo.Naveo sam ovaj rugoban i nada sve okrutan primer,da bi ti objasnio,kako covekl koji je svojim ocima Video Bozje izbavljenje u kriznim situacijama pa čak i video Bozju pojavu,ne može a da ne kaže istinu.Svi nevernici ovoga sveta ne mogu takvoga poljuljati ni milimetar sa pozicija vere,jer je to za njega istiniti dogadjaj.

Logican je tvoj komentar,ali je logicno i tvrdjenje da postoje i Dobre
i zle duhovne sile.E sada zavisi ko sa kojom stranom ima veze i savez.

Ako ne postoji dobro i zlo,onda nije važno ko šta govori i radi.

Zivot proizlazi iz Zivota,samo Onaj koji ima Zivot može i da da Zivot.
Kako znati da li Bog zasigurno postoji? Može li se postojanje Boga složiti sa naučnim činjenicama i prirodnim zakonima? Kakav je On? Gdje su sigurni podaci i izvori o Njemu? Kakve su posledice vjerovanja ili nevjerovanja u Njega? Šta znači postojanje Boga za naš lični život?
Temeljni autoritet po ovom pitanju: Sveto Pismo. Činjenice prisutne u ljudskom ponašanju. Naučno dokazane zakonitosti. Logičke i matematičke postavke. Istorijski dokazane pojave. Opšte iskustvo čovječanstva. Empirijski dokazi.
Ako Boga ima, ima konačnog autoriteta – postoji zakon ljudskog ponašanja. Ako ima Stvoritelja, sve je djelo plana i ima smisla. Ako ima Onoga koji je vječan, onda ima i vječnosti – sve je prolazno.

Šta Biblija kaže o Božjem postojanju?

Ona jednostavno polazi od činjenice da Bog postoji, da je On realnost.

Između ostalog, Biblija govori o grupi ljudi zvanoj „bezbožnici” ili „bezumnici.” Međutim, ovo nijesu oni koji nijesu svjesni činjenice da Bog postoji nego je riječ o ljudima koji to znaju ali svjesno odbijaju da vjeruju u Njega. Oni žele da žive kao da Boga nema. Zato u Psalmu 14:1 stoji: „Reče bezumnik u srcu svojemu: nema Boga.”

Biblija ruši zidove neznanja ili pogrešnog znanja o Bogu.
Neko inteligentan je morao da stvori tako inteligentno oragnizovan svijet i kosmos. Samo Onaj koji posjeduje životodavnu silu mogao je da podari život svemu živom. Šta ovo znači za nas? Mi smo rezultat i dio velikog plana. Život smo dobili od Boga – mi živimo Njegovim životom. Mi smo organski i duhovno dio Njega. Bog je izvor našeg postojanja i odvajanje od Njega znači odvajanje od samog života.

Bog je stvarnost koju treba prihvatiti. Sumnja je neopravdana. Grijeh i njegov uzročnik su naši neprijatelji. Bog želi da nas oslobodi od svega što će nas sigumo uništiti. Život u Bogu donosi istinsku slobodu od svega zla.