Forums : Religija

 Comment
Верници и неверници
Jocko4
(observer)
2016-05-10 11:34 PM
Историјска је чињеница да су Хришћанство и Ислам показали нетрпељивост према следбеницима других веровања. Док се у хришћанским земљама такав однос према тзв. неверницима делимично кориговао, или на известан начин камуфлирао, мећу исламским верницима јачају ретроградне струје и показује се све већа нетрпељивост и непријатељство према свима који нису муслимани. Та верска острашћеност је хиперстазирала до те мере да се насиље испољава и према оним муслиманима који нису из исте групе, конкретно однос сунија према шија муслиманима и према ахмадија муслиманима.
Неверницима се негира право и на живот, што најзад доводи у сумњу исправност целокупног верског учења и нужно намеће потребу за преиспитовањем корена веровања.
Веровање је право и избор сваког појединца и не може се никаквим верским учењем оправдавати верска принуда, као што се веровање не може законски забранити.


cartensius
(pisac)
2016-05-12 10:07 PM
Na mnoga pitanja obično odgovaramo takođe pitanjima. Kako su mogli
do juče da zajedno žive dve frakcije, dve denominacije, u slozi i
miru? Dobar primer bi mogli da nam posluže narodi Jugoslavije. Iz
jedne cigarete puši ceo vod. Dok sam služio vojni rok, u Kranju i
Ljubljani, doživeo sam druženje sa drugovima različitih religija i
opredeljenja. Da ne dužim, jedan od odgovora, bi mogao da bude:
politika i nasilje su sve iskvarili i pokvarili.
Gde god je politika umešala svoje prste, oduzela je nevinost:
u ekonomiji, u upravljanju, u religiji, u ideologiji(npr. marksizmu),
u sportu..., pa i u eurosongu i svugde.
Hrišćani bi mogli da se pozovu na Hristove proročke reči, kao na
znakove posletka. Zlo i nasilje je sve češće i sve veće. Netrpeljivost
na svakom koraku i u svakoj pori društvenog života. Može li se tome
stati na put i ko bi to mogao da učini? Nedavno pokorene i razrušene
države, zar nisu dobar primer onoga o čemu ovde pišemo-razgovaramo.
Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2016-05-12 10:16 PM
Još nešto: mi se odlično razumemo, ali, mogli bismo izraz ili reč
„nevernici”, da zamenimo nekom drugom, jer, po mišljenju jednog
filozofa, koji je delovao u osamnaestom veku, nema, ne postoje
nevernici, čak i onaj koji tvrdi da ne veruje, ipak u nešto veruje.
Cartensius.
Jocko4
(observer)
2016-05-13 08:05 AM
cartensius,

У оквиру ове теме има разлога да се користи назив 'неверници', а да се не залази у тумачења о не/могућности, или аспектима неверовања.

Разлог: Сви исламски фундаменталисти уобичајено користе назив 'неверници' за све оне који не верују у Бога, или верују, али не на њихов начин, или верују у неко друго божанство, или су многобошци (политеисти). Ту, наравно, трпају и 'крсташе'.
Bazorilo
2016-05-14 07:05 PM
Svako preuzimanje Bozanskih iridencija od strane bilo koje organizacije
na zemlji,neminovno dovodi do uspostave zakona pakla u njoj.
Istorija svedoci o čitavim poplavama zla,koja su snalaazila nasu planetu,
upravo iz tog razloga.Kad pojedini vladari država ili vodje raznih verskih
ustanova,usled bolesnih ambicija i hedonisticko-sizofrenih napada,pripisu
sebi bozanske atribute,nastaju crni dani za covecanstvo.
Kada bi se postovalo sasvim jednostavno pravilo koje je Isus kazao:Šta
god želite da ljudi vama cine,to cinite i vi njima-,ovakve katasrofe na zmlji
bi bile nepoznate.
luxati
(klavir stimer)
2016-05-15 03:48 AM
zlatno pravilo srećemo u mnogim kulturama i religijama pre pojave hišćanstva..

bazorilo šta si hteo da kažeš u vezi organizovanja ustanova?
Kako znamo šta valja a šta ne?

Jocko4
(observer)
2016-05-15 12:32 PM
Базорило,

>' Bozanskih iridencija ...'
- - -

Претпостављам да си хтео да кажеш Bozanskih ingerencija.
kojekud
(citam sa usana)
2016-05-15 03:35 PM
Ako smem da primetim jednu grupu ste prevideli, a to je izrod, otpad /jednih i drugih/.
Oni prave najveci problem i pometnju normalnim običnim ljudima bez obzira kojih su uverenja.
Bazorilo
2016-05-15 05:02 PM
luxati,mislim na ustanove bilo verske ili svetovne,koje sebi pripisuju pravo
da sude ljudskim pobudama.Na primer,kad se covek stavi na stub srama
zato što ne misli isto kao tradicinalno uvrezeno shvatanje koje je vecina
prihvatila kao svoj religiozni pravac.
Jocko,hvala na korekciji,bilo je u dubokoj noćipa se omaklo.
Jocko4
(observer)
2016-05-15 11:01 PM
Bazorilo,

Питање установа (институција) је врло компликовано и тражи дубљу и ширу анализу.

Зато бих се само укратко осврнуо на постављање човека на стуб срама ...
То је најбеднији облик односа друштва према појединцу који има мишљење другачије од опште-распрострањеног, а заснива се на примитивним нагонима, пресликаним у сферу наше, људске друштвене свести.
Тиме се крши основно правило културе, да треба поштовати личност, осим ако та личност мишљењем и деловањем не угрожава безбедност и нормалан живот осталих људи.
Bazorilo
2016-05-16 03:51 PM
Upravo tako.Zbog tih i takvih pojava,Nemacko drustvo se u 17 veku
duboko podelilo na dve sfere,sto je rezultiralo tridesetogodisnjim ratom
koji je odneo ogromne žrtve i stradanja čitavog naroda.
Ali borba se srećom zavrsila pobedom pravde i prava.Strana koja je
zelela i pretila da čitavu naciju zavije u veo straha i beznadja,
morala je na kraju da shvati da i neistomišljenici imaju Bogom dano
pravo na svoje versko opredeljenje.Ustvari,nisu oni to shvatili,već su
morali hteli ili ne da pristanu,jer je bilo ocito da pobednika na bojnom
polju neće biti.Tako je Vestfalski mir,doneo ne samo nemcima,već i
čitavoj Evropi pa i svetu,princip postovanja tudje savesti.A na državnom
nivou jednu novu bazu međunarodnog ustava savremenih država,pravo
naroda na samoopredeljenje.
Jocko4
(observer)
2016-05-17 12:10 PM
Не бих да у овој дискусији скренемо на друштвено-политичка збивања у историји, већ да се држимо теме што је више могуће.

Интересује ме како би остали муслимани реаговали ако би сви остали, не-муслимани прогласили радикализоване муслимане неверницима и поставили таквима сталну и трајну претњу: „Или се поклоните, или ћете бити ликвидирани !”

Bazorilo
2016-05-17 04:07 PM
Prava slika čitave stvari najbolje se može sagledati iz perspektive
i makro i mikro plana zbivanja na istorjskoj sceni sveta.

Što se tiče ne fundamentalnih muslimana,među njima ima mnogo pojedinaca,
grupacija pa i nacija koje uveliko trpe teror od extremnih muslimana.
Zato smatram da takvi nebi imali protiv,da se tim siledzijama malo
zavrne ruka sa ultimativnim zahtevom,da prestanu sa ucenama
neistomišljenika,ili svrstavanjem protivnika u tabor robova.
Efemeris
2016-05-18 09:22 AM
Ma ne. Ovo je često argumenat nevernika u njihovoj borbi protiv vernika. Ljudi se dele i bez religije, evo vam bivše Jugoslavije. Religija je često koriscena u svrhu podele, ali i sve ostalo, boja koze, akcenat, poreklo, politicka opredeljenost, itd. Vernici su uravnotezeniji ljudi od nevernika. Nevernici nisu losi samo zbog toga što ne veruju. Ovaj pokusaj da se okrive Muslimani za teroristicke napade svojih otpadnika nije ništa drugo nego okriviti Srbe ili Hrvate zbog zla njihovih otpadnika.
Jocko4
(observer)
2016-05-18 12:00 PM
Efemeris,

> 'Nevernici nisu losi samo zbog toga što ne veruju.'
- - -

Упао си у исту клопку, коју си наменио другима: прибегао си генерализацији неверника.

Како ти замишљаш невернике ?
Да ли су они за тебе нормална људска бића, или су нормални само верници ?
Какав је твој однос према неверницима и верницима других вероисповести ?

Кад већ говоримо о уопштавању, да ли си приметио да мањи проценат Хрвата не подржава усташку политику, а да је већи проценат подржава у овој, или оној мери ?
Наравно да се не може уопштавати, али може да се говори о забрињавајућој већини, која кроји политику државе у своје име и у име оних који су у мањини.

Е, видиш, слично је и међу муслиманима; постоји одређен број њих који прихватају толеранцију међу верницима разних вероисповести и међу 'неверницима', али се њихов глас слабо чује.
Борба против острашћених и сулудих исламских екстремиста не може да буде успешна, све док се у ту борбу не укључе и разумни муслимани, који ће једном морати да се суоче са злом које разраста у њиховој башти.
Efemeris
2016-05-18 01:16 PM
Ono kako ja vidim nevernike je faza u kome se ti ljudi nalaze. Ja sam nekada bio u toj fazi, sada nisam. Prema tome, normalna su ljudska bica kao I vernici. Moj odnos prema nevernicima I vernicima drugih veroispovesti je skoro potpuno isti kao I prema mojoj grupi. Prema svima se ponosam u skladu sa svojim sistemom vrednosti I ljude ne delim prema veri. Ne mogu sa svima pricati na isti način već prema svima se postavim kako mogu u odnosu na fazu u kojoj su se nasli. Da li manji procenat Hrvata podržava ustašku politiku ili ne je vrlo teško saznati. Možda procitamo nešto u novinama o tome, a to je prilično slab I los izvor informacija. Srpski novinari su nazalost uglavnom neozbiljni I neodgovorni. Nemam bas previse postovanja ni prema hrvatskim. Hrvati koje sam ja sreo, poznavao I poznajem I sa kojima pricam mi ne ostavljaju takav utisak da podržavaju ustašku politiku. Naprotiv, druže se sa nama, itd. Moji prijatelji Muslimani se u ovom smislu ništa ne razlikuju od Hrvata. Ta prica o suludim islamskim ekstremistima je podjednako neuverljiva kao I o mentalno bolesnim pociniocima masakra po sklolama. Kada nešto tako desi, ovi na vlasti moraju da daju brze odgovore da bi umirili narod. Muslimanski teroristi I mentalno oboleli ljudi dobro prolaze kao brzo objašnjenje, bez ikakve ozbiljne istrage. Teroristi su posebna kategorija, I ne vidim zašto bi se Muslimanski terroristi odvajali od ostalih. Oni žrtvuju često I sopstveni narod za sopstvene politicke ciljeve. Evo ti primera NATO bombardovanja RTS, gde su izginuli tehnicari RTS-a. Direktor je 10min pre bombardovanja dosao po svoju cerku koja je tu takođe tada radila, a ostali su žrtvovani, za medijski rat sa NATO. To je teroristicki akt od legitimno izabrane vlasti Slobodana Milosevica. Zar su ti teroristi ista bolji od Muslimanskih? Trebaju Muslimani da se pozabave svojim otpadnicima, isto kao I sve ostale grupe ljudi.
Jocko4
(observer)
2016-05-18 02:11 PM
Слажем се да су терористи то што јесу, без обзира из којих побуда и из којих групација долазе.

Међутим, не можемо да заташкавамо чињеницу да се у редовима радикализованих муслимана, тј. оних који су екстремисти, регрутује највећи број терориста.
На исти начин можемо да приметимо да је у веку мрачњаштва, у Западној Европи Инквизиција терорисала вернике и починила масовне злочине.

Не можемо ни да све што се догађа на тој сцени приписујемо деловању америчке ЦИА-а, премда постоје везе те организације и исламских екстремиста, јер тиме несвесно прикривамо апетите исламског фундаментализма.
luxati
(klavir stimer)
2016-05-18 04:45 PM
jes vala, kad čitam da se neko razneo u gomili nevinih ljudi nikad mi na pamet ne padne humanista..
Jocko4
(observer)
2016-05-26 11:48 PM
Да би се боље сагледао однос вернима према 'неверницима', било би добро да се објасни ко су верници.

У вернике можемо да сврстамо све људе који верују у постојање и деловање виших бића, или вишег Бића (ако се говори о монотеизму). Верници за своје веровање не траже научно проверене доказе, већ прихватају веру као такву, или се ослањају на текстове писане током историје, које прихватају као доказе конзистентности веровања.
Како у свету постоји више религија, које су организовани систем веровања, тако је и начин мишљења и однос према стварности различит међу верницима. Разлике у начину веровања и мишљења срећемо и међу верницима исте религије, разврстаних у одвојене деноминације.
Најзад, ту су и они верници, који се не уклапају потпуно у организовани систем веровања, него верују на мање-више свој начин, премда званично припадају некој религији.

Верници се сврставају у одређене религије најчешће рођењем, али известан број њих током живота мења вероисповест, или напушта веровање и престаје да се сматра верницима.

У Исламу се 'неверницима' називају сви многобошци (било политеисти, или пагани, или пантеисти).
Екстремни муслимани верују да имају обавезу и право да прогоне 'невернике', да их ликвидирају, или да их потчињавају и обесправљене израбљују.

Тако долазимо и до кључног питања односа човека према човеку, а не само до односа човека према Богу. Наиме, однос човека према Богу верник би требало да доказује не само клањањем и молитвама, него и односом према човеку, кога је, ако је по веровању, створио исти Бог.

Jocko4
(observer)
2016-05-26 11:51 PM
Корекција:

У Исламу се 'неверницима' називају сви многобошци (било политеисти, или пагани, или пантеисти), као и они који се изјашњавају као атеисти.
Efemeris
2016-05-27 11:15 PM
Верници напротив своју веру утврђују сведочењима која се преносе кроз генерације и учењима која су откривена људима кроз пророке и светитеље. По свом приступу и моделу усвајања нових закључака ослања се на рад Светог духа. Научни докази се ослањају на низ принципа и аксиома који се не доводи у питање тј прихватају се без икакве критике или преиспитивања. Дакле ово није ништа објективнији нити озбиљнији приступ изучавању света око нас од теологије, астрологије, итд. Филозофија је нешто строжија и не прихвата ништа без критике и преиспитивања али зато и не долази до некаквих стабилних и поузданих закључака.
Jocko4
(observer)
2016-05-28 12:51 PM
Efemeris,

>Научни докази се ослањају на низ принципа и аксиома који се не доводи у питање тј прихватају се без икакве критике или преиспитивања.'
- - -

Аксиом је основни став, одн. полазна чињеница (или полазни принцип), која је опште прихватљива, без потребе да се доказује.

То НЕ значи да се аксиоми прихватају веровањем, него да представљају ставове који су довољно јасни и без доказивања.
То такође НЕ значи да аксиом не може да се провери - може и за то није потребан неки посебан доказни поступак.

Аксиоми се различито третирају и дефинишу у разним наукама, а као примери се најчешће наводе аксиоми у Математици и Логици.

Напр.:
- аксиом да се кроз једну тачку може повући безброј правих (линија).
Свако може да нацрта тачку и да кроз њу повуче колико хоће правих линија.

Појам Светог Духа је, иначе, сложена апстракција, која се прихвата веровањем и не функционише као, напр., аксиом у науци.
То значи да је појам Светог Духа већ сам по себи заснован на извесним верским претпоставкама, које нису доказане, тако да се не може поредити са аксиомима у науци.

Научно дефинисање Бога (Апсолутног Бића) је изводљиво једино у области Филозофије (Онтолошко питање), а у области Математике би то морало да се ради путем тзв. моделирања и алгоритамских структура.



Jocko4
(observer)
2016-05-28 12:59 PM
Efemeris,

У науци је све, осим аксиома (који се иначе могу проверити) подложно захтеву за доказивање.
Било који закључак мора да буде доказив, иначе - пада.
Efemeris
2016-05-29 12:32 AM
Jocko4,

„Аксиом је основни став, одн. полазна чињеница (или полазни принцип), која је опште прихватљива, без потребе да се доказује. То НЕ значи да се аксиоми прихватају веровањем, него да представљају ставове који су довољно јасни и без доказивања.”

To apsolutno znači da se aksiomi prihvataju verovanjem.

„То такође НЕ значи да аксиом не може да се провери - може и за то није потребан неки посебан доказни поступак.”

Naravno da se aksiom ne može dokazati, zato što nema na osnovu čega. Zato se i prihvataju bez ikakve kritike. Provera? Kakva provera? Da, zaista svako može da nacrta tacku i da kroz nju povuce koliko hoće pravih linija. Jedni će međutim reći da je to jedna te ista linija. Drugi će reći da je to neograniceni broj pravih linija.

Lobocevski je svojevremeno ponudio alternativu Euklidovskoj geometriji sa promenom aksioma da se kroz proizvoljnu tacku i proizvoljnu pravu koja ne prolazi kroz ovu tacku, može provuci samo jedna prava koja je paralelna sa njom. Lobocevski je prosto rekao da se kroz ovu tacku može povuci beskonacan broj pravih koje su paralelne sa njom. I tako su nastale ne-Euklidovske geometrije. Naravno da nije bilo nacina da se proveri niti dokaze bilo koja od ovih tvrdnji.

Sve u nauci se svodi na niz ovakvih polaznih pretpostavki koje se ne dovode u pitanje i onda se na osnovu njih pravi teorija/model za opisivanje raznih prirodnih pojava. Iz ovoga se vidi koliko je nauka ogranicena u objašnjavanju bilo čega a pogotovu sustinskih pitanja smisla i svrhe zivota.

„Појам Светог Духа је, иначе, сложена апстракција, која се прихвата веровањем и не функционише као, напр., аксиом у науци.
То значи да је појам Светог Духа већ сам по себи заснован на извесним верским претпоставкама, које нису доказане, тако да се не може поредити са аксиомима у науци.”

Pojam Svetog Duha se sasvim lepo može u uporediti sa pravilima logicnog zakljucivanja. Oba pojma se koriste da izvodjenje zakljucaka na osnovu polaznih postavki. Podjednako su apstraktni i podjednako se prihvataju bez provere ili dokaza. Prihvataju se verovanjem.

„ Научно дефинисање Бога (Апсолутног Бића) је изводљиво једино у области Филозофије (Онтолошко питање), а у области Математике би то морало да се ради путем тзв. моделирања и алгоритамских структура. ”

Filozofija nije nauka tako da se ne mogu njene definicije nazvati naučnim. Matematicki model sveta je i uradjen u teoriji objektnog programiranja. Tu su pozajmili taj model iz filozofije, izbacivsi Boga, da bi definisali objekte u smislu klasa i njihovih instanci. Opet, ovo je tek aparat koji formalno opisuje ono sto već znamo i može se još koristiti za interpolaciju onoga što ne znamo. To je opet proizvodjenje pretpostavki na osnovu onih polaznih pretpostavki, i ništa vise.

„У науци је све, осим аксиома (који се иначе могу проверити) подложно захтеву за доказивање.
Било који закључак мора да буде доказив, иначе - пада. ”

Pa nekad je tako, a nekad i nije. Euklidovska geometrija nije pala sa pojavom ne-Euklidovskih geometrija. Kada je klasicna fizika zakazala u objašnjavanju mikro-sveta, nije odbacena već je zadrzana za one oblasti gde je primenljiva. Nema zaista nikakvog razloga da se neki model odbaci sa saznanjem o njegovoj limitiranosti. Model i nije nikakvo objašnjenje već samo formalni opis koji je zgodan za objedinjavanje onoga što se zapazilo pri posmatranju grupe ili klase prirodnih pojava.

DarkBlue
(istrazivac)
2016-05-29 02:27 PM
Da se vera ili teologija bilo kako oslanja Na logiku na
svetu bi postojala samo jedna religija jer bi i kinezi i
arapi i indijanci dosli do istovetnog sistema verovanja
sto ocigledno nije slučaj.

Za razliku od toga, 2+2=4 i u kini i u pakistanu a bogami
i vatikanu.
Efemeris
2016-05-29 08:41 PM
Pa ekvivalent 2+2=4 u teologiji je recimo da ovaj svet sto vidimo nije sve sto postoji. Oko toga se slazu i u kini i u pakistanu a i u vatikanu.

U medicini recimo, u Americi se ne priznaju diplome iz Srbije zato što je medicina u Srbiji postavljena na pogresnim osnovama. Srpski doktori takođe pljuju po Americkim. U biologiji recimo, Sovjeti su verovali da su naucena znanja prenose na sledeću generaciju jedinki. U biologiji na zapadu ovo nikad nije prihvaceno. Bez obzira na to o kojoj je naucnoj disciplini reč, uvek ima puno razlika među grupama sirom sveta. Ovo nije ništa drugacije nego neslaganja u teologiji, filozofiji ili bilo kojoj drugoj oblasti kojom se ljudi bave.
Jocko4
(observer)
2016-05-29 09:29 PM
Efemeris,

>'To apsolutno znači da se aksiomi prihvataju verovanjem.'
- - -

Не значи.
Аксиоме НИЈЕ ПОТРЕБНО доказивати, и могу да се провере.
То не значи да их није могуће доказати и да се прихватају некритички, веровањем.

Лобачевски није оповргао Еуклидовску Геометрију, која је и даље важећа у ортогоналном простору и равни.
Геометрија Лобачевског налази примену у закривљеним просторима, има своје постулате који се у случају тзв. дегенерације закривљеног простора и припадајуће равни своде на постулате Еуклидовске Геометрије.

У Еуклидовској Геометрији (било у равни, или у простору) пресек две праве је у једној тачки. У једној тачки може да се сече и више правих. Такође, више правих не морају да се секу увек у једној тачки.
Да ли је ово потребно да се доказује, или је довољно да се каже и покаже ?

Доказни поступци се, више-мање, логички своде на оно што је очигледно, а могућа је и практична провера закључака.

Слично је и у судским споровима, у којима све стране, учеснице спора, прихватају без доказивања одређене чињенице. Чињенице се не подвргавају доказном поступку, не зато што их је немогуће доказати, већ зато што доказивање није потребно.
Уколико нека од страна у спору сматра да нешто није чињеница, већ нешто што тек треба да се докаже, онда то нешто и није чињеница.

Нисам рекао да је Филозофија наука, премда постоји модерна Филозофија Наука.

Најзад, објасни мало детаљније како се може доказати постојање Светог Духа, а да не буде засновано на веровању ?

Efemeris
2016-05-30 12:08 AM
Jocko4,

„Аксиоме НИЈЕ ПОТРЕБНО доказивати, и могу да се провере.
То не значи да их није могуће доказати и да се прихватају некритички, веровањем. ”

Naprotiv, aksiome nije moguće dokazati jer su za dokaz potrebne polazne pretpostavke (aksiomi, principi) koji su prihvaceni i dedukcija koriscenjem logickih pravila koja su takođe prihvacena. To sto ti nazivas proverom je prosto osmatranje i opisivanje sa ocekivanjem da se niko tome neće usprotiviti jer je „ocigledno”, te to „nije potrebno dokazivati”.

„У Еуклидовској Геометрији (било у равни, или у простору) пресек две праве је у једној тачки. У једној тачки може да се сече и више правих. Такође, више правих не морају да се секу увек у једној тачки.
Да ли је ово потребно да се доказује, или је довољно да се каже и покаже ? ”

Ovde koristis pojmove ravni, prostora, preseka, prave, tacke. Ovi pojmovi su definisani na takav način da se takođe prihvataju bez dokaza kao i aksiomi. Naravno da nema nacina da se bilo šta od ovoga dokaze pa se onda mora zodovoljiti sa pokazivanjem i verbalnim opisivanjem.

„Слично је и у судским споровима, у којима све стране, учеснице спора, прихватају без доказивања одређене чињенице. Чињенице се не подвргавају доказном поступку, не зато што их је немогуће доказати, већ зато што доказивање није потребно.
Уколико нека од страна у спору сматра да нешто није чињеница, већ нешто што тек треба да се докаже, онда то нешто и није чињеница. ”

U sudskim sporovima je cilj da se dodje do nekakvih odluka u duhu zakona koji se sprovode. Ovo zaista nema nikakve veze sa naukom ali ima veze sa nacinom izvodjenja zakljucaka dedukcijom na osnovu polaznih pretpostavki koriscenjem nekakve logike. Cinjenice se ne podvrgavaju dokaznom postupku jer su to polazne pretpostavke koje prihvataju nekriticki, verovanjem. Verovatno ti je poznato koliko prostora za grešku ima u sudskim sporovima i koliko je moguće doći do pogresnih zakljucaka. I opet se na kraju sve svodi na to u šta će sudija i porota poverovati, u pricu optuzujucih ili u pricu odbrane.

„Најзад, објасни мало детаљније како се може доказати постојање Светог Духа, а да не буде засновано на веровању ?”

Nisam to rekao već da se ni bilo koja od ovih polaznih pretpostavki - aksioma, principa, pravila logickog zakljucivanja takođe ne mogu dokazati već se moraju naprosto prihvatiti, zasnovano na verovanju da to sve tačno. I pogresne tvrdnje mogu imati smisla, i uglavnom tacne tvrdnje mogu biti pogresne, i tacne ali nepotpune tvrdnje su u krajnjoj liniji netacne, i mnogobrojni pametni ljudi koji su vekovima unazad prihvatili ovo nisu uvek u pravu samo zato što su prihvatili ove polazne pretpostavke.
Jocko4
(observer)
2016-05-30 10:27 AM
Efemeris,

Видим да смо се прилично удаљили од теме.
Зато бих да кажем само још пар речи о аксиомима и више о томе не бих даље полемисао.
Аксиом је дефинисан као сам по себи разумљив и опште прихватљив, а ако се он, као такав, треба да доказује, а не може доказати, онда он не може ни да се сматра аксиомом.
Efemeris
2016-05-30 11:54 AM
Па ето, све се своди на то шта изабереш да поверујеш. Ако си потпуно искрен према себи, преиспитиваћеш све ово до момента када ти постане потпуно јасно да је одлука само твоја о томе шта ћеш прихватити. Све је ово поприлично шупље јер смо интелектуално а и на сваки други начин ограничени. Интелигентни и свесни ипак имамо начина да оценимо шта има више смисла од понуђених одговора. Тај начин се код верника зове Свети Дух а код неверника Савест.
Persival
(Ma, nista...)
2016-06-12 01:21 AM
Cartensius
„Još nešto: mi se odlično razumemo, ali, mogli bismo izraz ili reč
”nevernici„, da zamenimo nekom drugom, jer, po mišljenju jednog
filozofa, koji je delovao u osamnaestom veku, nema, ne postoje
nevernici, čak i onaj koji tvrdi da ne veruje, ipak u nešto veruje.
”._______________________________________________
Ваша примедба је на месту, јер израз „неверници” - односно „атеисти”, има помало увредљив карактер. Стога би се требао употребљавати израз „хуманисти”, с обзиром да он одговара уверењима и стремљењима „неверника”.

Дефиниција хуманизма може се у извесној мери разликовати од особе до особе, а на следећем линку можете се упознати са научном дефиницијом хуманизма>>> https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC
Jocko4
(observer)
2016-06-12 10:53 AM
Persival,

У овој дискусији није тежиште на објективној класификацији, него на оној коју натурају исламисти, па чак и многи муслимани које не сматрамо екстремним.

У Исламу се 'неверницима' називају сви многобошци (било политеисти, или пагани, или пантеисти), као и они који се изјашњавају као атеисти. Наравно, ту сврставају и хуманисте, а сличан однос према њима среће се и код извесних хришћанских верника.

'Неверници' и 'пагани' су погрдни називи, које исламисти користе да би омаловажили и дисквалификовали све оне који не верују у Бога, или не верују онако како то исламисти сматрају да треба.

Управо због тога сам покренуо ову дискусију, да бисмо се суочили са цивилизацијском претњом коју представљају такви верници, чије је уверење категорично, нетолерантно и утемељено на изразито заосталом начину мишљења и схватања људског друштва.

Persival
(Ma, nista...)
2016-06-12 04:24 PM
Јасно је, разумемо се, а што се нас тиче немамо потребе ићи код муслимана-Арапа, јер смо таквим квалификацијама изложени у Београду, од стране Србијанске Православне Цркве.

Елем, свест верника укорењена је на физичко-емоционалном нивоу, што води ка томе да на све са чиме ступају у додир реагују на физичко (борба-бег) - емоционални (волим-мрзим) начин. У пракси ово значи да су већина емоција које испољавају по својој природи негативне и агресивне, те су им такви и поступци које те емоције покрећу.

С обзиром да спектар физичко-емоционалних енергија није превише развијен, као природна последица тога јавља се нетолеранција, јер (у овом случају) верници буквално не могу да „схвате”, односно „препознају” енергије људи који се разликују од њих. Како их све што је непознато плаши, једини начин да поврате своју безбедносну хомеостазу, јесте протеривање или „уклањање” свега/свих који се разликују од њих.
Efemeris
2016-06-12 10:25 PM
Православни Срби су крили Јевреје и Цигане од фашиста у II светском рату. Да ли су то радили припадници било ког другог народа на Балкану? Када би сте бар мало разумели учења и веровања Српске Православне Цркве у Београду, тек би сте онда разумели зашто Срби уместо да оштећују возила из Хрватске остављају поруке попут „Спавај мирно док те Србин чува”.
Jocko4
(observer)
2016-06-12 11:12 PM
Persival,

Хвала за квалитетан коментар.

Efemeris,

Слажем се са твојим освртом, а поменуо сам „извесне хришћане” мислећи на оне групе код којих се током историје развијала нетрпељивост према свему што није идентично њиховом начину веровања, а чега има и данас у малим пропорцијама. Нисам мислио конкретно на СПЦ, јер понашање и изјаве појединих православаца не репрезентује опште понашање православних верника.
Bazorilo
2016-07-14 03:20 PM
Onaj ko ne postuje tudje mišljenje,nema ništa u sebi Osim extremizma.
JV
(☆)
2016-09-11 05:34 AM
Tog antagonizma nikada neće nestati.
Viko
(Diplsp)
2016-09-12 04:59 PM
Razloge za „netrpeljivost”treba traziti u samom kuranu. Naime, tamo se govori često o nevjermicima da ih treba progoniti. A za islam, nevjernici su hrišćani i zidovi. Parafraziram recenicu iz kurana. „Progonite ih i bortte se protiv njih gdje god ih sretnete, ali ne u blizini dzamija”.
boaz
(neradnik)
2016-09-19 12:36 PM
Jocko, jel si ikad putovao na Istok il' si to sve znanje pokupio iz knjiga/
Pozdrav.
Jocko4
(observer)
2016-09-28 11:57 PM
boaz.

Нисам имао прилике да путујем на Исток, а у смислу ове дискусије, не мислим да би то нешто утицало на моје мишљење о нетолерантности Исламиста.
Viko
(Diplsp)
2016-11-12 07:22 PM
Evo šta kaže kuran u suri 5:17, ko su nevjernici: „nevjernici su oni koji govore Bog je Mesiha (Mesijas, Isus), sin Marijin”.
Napomenimo samo da je po hrišćanskom ucenju Isus Hrist Bog (Bogocovjek), odnosno dio Svetog trojstva (oca, sina i svetoga duha). Neću ništa dalje komenterisati jer će se odmah neko javiti i kazati „ti nisi razumio ovo sa surom 5:17, ”to znaci nešto drugo, to ne znači da kuran smatra hrišćane nevjernicima„, ”jesi li ti bio u arapskom svijetu?, itd.„

https://www.youtube.com/watch?v=I_e6ZllTTwo
Freelance
(Mislilac)
2017-01-26 01:58 PM
Ja sam proveo u Turskoj punih četiri godina. Za sve vreme mog boravka među Turcima nisam osetio ni u jednom momentu da saam kao ateista nepozeljan, odnosno omalovazavan bilo kakvim negativnim atributima. U vreme mog boravka Turska je bila sekularna država sa modernim zakoninima baziranim na svajcarskom pravnom sistemu. Međutim, u nas je netrpeljovost prema ostalim hrišćanskim denominacijama i religijama (i ateistima) na značajnom visokom nivou. Ako neko na ovim forumima želi nekoga da uvredi, omalovazi ili unizi on će ga nazvati Hrvatom, ili Siptarom, ili muslimanom, katolikom, itd., uglavnom na verskoj i nacionalnoj osnovi. Ono sto želim da ukazem da nivo tolerancije zavisi od stavova svestenstva odnosne hrišćanske denominacije ili religije. Nijedna relgijska skupina ne želi priznati valjanost ucenja one druge i na toj osnovi, negativnoj emociji, se zasniva verska i nacionalna netrpeljivost, mrznja, progoni, itd. Toliko.

Jocko, svaka cast na postavljenoj temi i doprinosu u raspravi.
Samudaj
2017-03-05 07:23 AM
Svi ste nevernici!
Bazorilo
2017-03-10 05:07 PM
U cemu?Znaš li ti na kojoj osnovi sam stojis?Jesi li vernik ili kaur?
 Comment Remember this topic!

Looking for Mantra Bracelets?
.