Smežurani ustipak, ma hajde, ja recimo za sebe mislim da graciozno starim:) istina, ja sam u srednjim 40-tim, vidjecemo šta i kako dalje:)

Mislim da pored pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti, ključ leži u intelektualnom stimulansu. Oni koji ih imaju stariće mnogo lepše od onih koji ga nemaju i koji samim tim neće biti mentalno pripremljeni da se nose sa nastupajućim promenama.

To što si napisala da je citiram „mnogo je lakse stariti kad si okruzen prijateljima sa kojima si odrastao. nekako, vidis da je kod njih isto stanje I pomiris se lagano sa tim. ovako, nemas sa kim da se uporedis..” meni zvuči nekako iskrivljeno. Ako hoćeš da vidiš kako oni stare, uloguj se na facebook, ali mislim da ti to služi samo kao još jedan izgovor.

Један добар дерматолог каже да треба лице мазати јекодермом једном седмично, онако намазати обилно, пар сати и опрати млаком водом кожу лица.
Ваљда има да се купи тај стари Јекодерм.
Морам потражити!
:-)))

Нисам, остарило се изгледа.
:-)
Не могу појести количину као некада.

Храна дефинитивно убија.
Али храна и живот значи. :-)
Иде Нова православна, није још крај.

Знам, сјетила сам се зашто си ме питао.
:-)

mislim...JV, koji je tvoj izgovor za brigu za moje izgovore?
: )) ne razumem..
~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Jao bre poet em si naporna em si bezvezna, tako da, što se mene tiče daleko ti lepa kuća.

Poet,možda si u pravu.
Možda,neki nemaju realan zivot,nemaju porodicu,prijatelje...dodju ovdje da se istresu,da im bude lakse:)
Srno,želim ti u Novoj godini da nadjes taj jekordem:)

Poet, sto te ta dlačica toliko ubila u pojam?

Pokoja bora na licu mi nešto ne smeta mnogo. Koji visak kilograma tu i tamo isto tako, sva se dobrim izborom garderobe može pokriti, a sve se bas i ne mora pokriti. Manjak energije, e to je već ozbiljniji problem. Tu se mora nešto uraditi. Mene je taj udarac teško pogodio, ali ne toliko zbog starosti koliko zbog bolesti, a sigurno još gore u kombinaciji sa staroscu. Bila sam praektivna, radila istovremeno na sto projekata, imala nebrojeno tekucih planova itd. Pa kad je sve to preko noćisasijeceno, pomislila sam da sam bezvrijedna i za sebe i familiju i drustvo. Uhvatila me depresija, sva sreća samo na kratko jer sam od malena ucila da se borim za sebe i svoje mjesto, ništa nisam dobila niti ostvarila na bez borbe.
Planove sam radikalno preradila, kvalitet je postao jako bitan, kvantitet nebitan: samo ono sto stvarno trebam ima neki i smisao za mene i moje bliznje planiram i tražim najjednostavnije rjesenje. I dalje sam aktivna, još mnogo toga bih mogla odbaciti (npr. prestati raditi) ali to sam ja i ja ne mogu drugacije. Kada se bolest vratila i kada je opet sve bilo dovedeno u pitanje, ja sam već znala šta treba raditi da ne padnem ponovo u depresiju, naucila sam zivjeti sa tim. Ne volim da me neko sazalijeva, zato nikome ne govorim kad me boli, bar dok je bol još podnosljiva. I svaka moja pobjeda nad svim tim me ispunjava radoscu.
Odmjerim šta i koliko mogu i to sprovedem u djelo. Evo jednostavan primjer, od tako banalnih stvari sam ja kretala:
„ a malo mi je teze I da se isfeniram...”
Pa ja bih taj problem rijesila novom frisurom koju ne moram da feniram. Kratka kosa i podmladjuje i lako se susi posjlije (svakodnevnog) pranaja, feniranje nije potrebno, malo ucvrscivaca provucem prstima kroz kosu i tip-top.
Primjer je banalan, ali to je moj način planiranja i ostvarivanja ciljeva.
Ne koristim vise lift (stanujem na četvrtom, radim na trecem spratu), kad se budim radim par vjezbica u kravatu i onda još par kad ustanem, setnja je postala neotudjivi dio svakodnevnice (po bilo kakavom vremenu), na hranu dajem poprilično i novaca i prostora, planiranja, ideja onda mi za spremanje ne treba mnogo vremena, garderoba mora biti prakticna i prirodna, porodicni i drustveni zivot je bitan, ali ne smije da postaje stresan i opterecujuci (npr. česte posjete i sl.) itd. itd.
Svako mora naći neki svoj put, ali sam sigurna da je jednostavno rjesenje uvijek najbolje rjesenje i uvijek od (ne)vaznih sitnica krenuti.

Ah te žene...kad nemaju problem izmisle ga da bi se nervirale:)

Godina svaka na licu nasem
poneku novu boru nam zapise

Sto bi rekao estradni kantautor Ljubinko Rokvic:)

Само се ви зезајте.
Набавила сам га, па кад се подмладим сви ћете ви набавити Јекодерм.
:-))

Uf vojine ovaj post iznad ti nije trebao Al stvarno (i plus da znaš nisam ti bila minusarka). Al Bas je nikakav:( Ono ne može se citati a da muka ne uhvati, izvini stvarno.

Nema veze i da si ti dala minus,ko se pronasao...pronasao se.Da sam u pravu govore cinjenice.Procitaj temu koju je napisala poet,koja je zbog minusa sakrivena.Reci mi šta je negativno napisala,da je diskutanti ocijene na ovaj način?Reci ću ti ja:
To nije zbog teme,već zbog onoga ko je pisao.Netrpeljivost i lične frustracije pojedinaca,to je razlog.Najcesce je zivot laz,a živimo ga kao beskrajnu istinu.Zivot vecine danas osmišljaju zavist,pakost i zloba.Muka me hvata kada vidim koliko pojedini razumiju i znaju.Malo su za dobro i sreću,pakost je najcesce njihova draž.Na kraju...ljudi su stoka u koju redovno treba pustati vuka:)

Ja sve mladji i mladji. Obilazim svet, sada Ameriku, kucke agresorske.