Kakva je to Nova Godina bez masne, slasne sarme (ni slučajno one od neuprzenog mesa!) i ruske salate :)
Pa to je osnova DNK nas koji smo bili deca pioniri! :)

Mi kupus kiselimo sami u podrumu i, posto je ovde hladno, kupus nam se ukiseli tačno negde do Nove, čak i tada je nekada „push” da ga vadimo za sarme. Ali zato, nema ničeg lepseg nego kada su napolju velike pashulje i sve prekriveno snegom a kuca je topla i okicena sarenim svetlima. Onda se otvori bure i iz njega se, kao duh, promoli onaj miiris SFRJ haustora oko Nove Godine, koji nam je svima dobro poznat, dok smo trcali kuci da ne propustimo „zimski bioskop”. :)

Drugi deo mene, koji je izdajnicki i „prljavo burozoaski” voli i austrougarske torte, tako da je i neka od tak'ih uvek na meniju :)

Гдје ме нађе!
За славу св. Николу спремам посну сарму, папулу (то је пире од пасуља са доста црног лука запечено на уљу и алева слаткој паприци ко жели прелив од маслиновог, бијелог лука и ситно сјецканог першуна), пите (купушњача, кромпируша), посни ролати од ајвара и шпината, димљени шаран благо запечен у рерни, пастрмка, посна чорба од поврћа. Посна руска салата. Кромпир салата, салата од свјежег купуса.
Количине за 50-так гостију.
Од колача 2-3 торте и пар кг ситних колача. Мама направи баклаву.
И наравно, жито и крсни колач.
Жито углавном мељем и додам цимет, мушкат орашчић, орахе и малоо шећера.

Jao jeste, rešila sam da prvaim rusku, samo što u mojoj ima šargarepe, kiselih krastavčića, eggs, ham, vrlo malo krompira tek da ne bude 'mokra' i majoneza iz tube...:)

Kod moje mame je pravljenje ruske bio mukotrpan posao seckanja ali ja tu nisam baš strpljiva pa recimo jaje stavim u slicer, okrenem ga tri puta i izdrobim u salatu. Šunka koju koristim je wafer thin i ja je samo dodatno iseckam u svim pravcima. Šargarepa koju koristim je iz pileće supe tako da ima malo šmeka!

Ne znam šta ću još, ali znam da čemo NG čekati negde na nekom detoxu tako da će oni odlučivati šta i kako. I am not particularly keen, ali pošto znam da moj dragi voli da upražnjava te detoxe nekad čovek mora da se žrtvuje...;)

Motaš li ih u vinov list?

Jesi li ikada stavljala sušenu ljutu papriku, onako celu.

Moj se muž zaljubio u sarmu.
Ja je ne jedem jer mleveno meso jedem samo ako je na žaru, u tartaru ili mamie ćufte zato što je biftek a njega uvek jedem medium to rare ili mamine ćufte.

U Engleskoj se za xmas praznike obično sprema ćurka koja je jedna suva pričurina i ja je jedem samo ako je spremi neki jagodinac...;)

Nešto mi pare na pamet kako se kod nas žene sređuju za Novu Godinu i daju sve od sebe. To im je prilika za frizera, pedikira, manikira isprobavanje razne šminke koju inače ne bi, i sve to povrh ogromnog spremanja trpeze i nabavke koja uglavnom pada na njihova ledja.

Kako li sve postižu.

Obično,hvala na ovom receptu za posne sarme.
Ja uglavnom pravim posne punjene paprike a sarme nisam nikad posne.Probacu jednom po ovom tvom receptu.
I dobro je sto seckas povrce ja uvek rendan pa priprema bude bas duga.

Kako pravis posnu rusku salatu?

E baš ti hvala obično!..:)

Što se postizanja tiče, žene na zapadu obično imaju neku vrstu pomoći u kući, najčešće cleaning lady a i hrana koja se kupuje je vrlo često polugotova (bez ljuske, izeckana, oprana, meso često već začinjeno i spremno da se ubaci u rernu ili baci na tiganj i sl.)

Inače ja ne mogu da živim bez supe. Evo i sad pravim od pileta i mladog petla, a od povrća sam stavila šargarepu, paštranak, celerov koren i lišće, peršun, praziluk i biber u zrnu.
Uključim je na tihu vatru da mi se ne bi zamutila, i pustim je tako da se kuva dok ne požuti, povremeno joj skidajući onu penu koja se pravi na vrhu, ali pazeći da joj ne skinem i masnoću.
Na kraju joj dodam morske soli i Knorr kocku da je pojačam.

...a i ovaj kolač o kome ne prestajem da mislim od kad sam se vratila iz Tokija, gde sam ga i probala prvi put u životu i ako je francuski i zove se Mille crepe...;)

https://sometimesicrave.files.wordpress.com/2011/07/l1030231.jpg

Ja u poslednjih 4 ili 5 godina ponekad uzmem cleaning lady na od dva do četiri sata at the time, naročito posle gostiju. Moram da kažem da prođe čitava večnost dok naidjem na onu pravu tj onu koja ne čisti kao mačka repom, ali uporno tražim dok ne nađemneku kojoj mogu da potpuno da verujem.

Može savet hvala na pitanju...;)

Kako da napravim taj beli krem koji je kao onaj naš nekadašnji šlag iz kesice

200-250 ml, ne 2500:)

To je onda to, samo kada ti se ohladi ganache muti ga mikserom malo duže dok ne dobijes cvrstinu krema koji želiš.

Ili, ako nećeš recimo da stavljas belu cokoladu a volis da ti je krem malo kiselkast, uzmi whipping cream, umuti ga sa npr. 2 kasike prah secera I pola iscedjenog limuna, pa ga dodaj prethodno malo varjacom umucenoj kiseloj pavlaci (sa većim % masti da ti se ne bi razvodnilo). Dobices lep i jednostavan krem, bez cokolade, ciju kiselkastost možeš kontrolisati dodavanjem još malo limuna (koji ujedno pomaze da slag duže ostane cvrst).

Ili...ako hoćeš nešto jednostavno za pripremu a da bude bogatije, 800ml mleka skuvaj sa 9 kašika šećera. U posebnoj činiji pomešaj 200ml mleka sa 3 kesice puding od vanile. Kada mleko prokuva dodaj mu tu smesu od praha I 200 ml mleka i zakuvaj da se zgusne kao za gust pudding (videces da je omer mleka malo manji nego da pravis klasicni puding..to je namerno).Skuvani puding prekrij folijom da se ne stvori ona kora i ostavi da se ohladi.

Posebno umuti oko 150 gr putera sa npr. 2-3 kasike secera u prahu , a zatim TOJ SMESI dodaj polako puding koji si prethodno malo „razbila” mikserom (ne obrnuto jer ako puter dodajes u pudding možeš zeznuti fil). Posebno umuti whipping cream (nas je 35%) , oko 250 ml (možeš opet sa malo limuna i par kasika secera u prahu) i malo po malo dodaj u smesu sa puterom i vanilom dok ne dobijes tačno onaj ukus koji želiš.

Ma, ništa se ne brini, ovi kremici su lagani da se prave a i ako zeznes neki, pa šta...Ih, big deal :)

Jedino sto je *ebeno su torte, tj. filovi koji se kuvaju na pari i kore bez brasna, samo sa orasimai belancima, koje se vise suse nego peku. To su, po mom mišljenju, jedini ozbiljnio kolaci, ali, tu već treba iskustvo i to je nešto sasvim drugo. Ali, ne prave se takve torte svaki dan.

Kad se setim samo kolike sam sate ovde provela sa mamom na telefonu kada sam se osmelila da ucim da pravim torte, jer dok sam živela u Bg-u nisam kuvala skoro ništa. Pa to je bila smejurija, ne znam ni sama koliko sam filova od jaja na pari pretvorila u kajganu sa secerom ) Mama, koja stvarno ima strpljenje svetice, je morala da bude i vidovanjak jer, (ne zaboravimo da tada nije bilo pametnih telefona videa i slika), ja bih je pitala nešto tipa: ‘Šta mislis, jel mi uspeo fil, uradila sam to i to?...„, lol  A, sada...ma idi..kakvo kuvanje na par i za*ebavanje sa 2 serpe...umem ja sada na običnoj serpi na sporetu da napravim fil ”na pari„  Ali,...dosta ih je uzalud potroseno davnih godina da bi se stiglo do ovde, lol :))) Tako da...serpu u ruke i napred 
”