ne pravim ali znam kako da napravim. Nismo neki ljubitelji zimnice i ne konzumiramo je puno tako da kupim onoliko koliko ćemo da pojedemo kad se uželimo

Ne pravim i kad odem u rodni kraj i neko mi na silu utrpa koju teglu, ja je uglavnom držim neko vrijeme otvorenu i kako je niko ne pojede, bacim je. Ne podnosim konservanse niti bilo koje sredstvo koje održava duže trajenje hrane, niti gotove zacine: gotove supe iz kesice, kocke za supu, vegetu i njoj slične zacine... i da ne nabrajam. Od gotovih zacina koristim samo so i nju samo koliko da ne bude bljutavo, ostalo sve zacinjavam svjezim ili suhim povrcem, ponesto i sama susim i to su moje male zalihe.
Pravila sam samo u manjoj kolicini, bez secera i bez bilo kakvih dodataka, dzem od dunja i pekmez od sljiva.
Inače kad mi bas nešto od toga padne na pamet (mada se rijetko desava), odem i kupim: ili u bio-prodavnicama (a i tu sam veliki izbirac: imam „svoju” paletu proizvoda i „svoje” bio-proizvodjaca) ili kod Arapa, Turaka, Grka, pa i u „našim prodavnicama”, mada su ove zadnje bas što se tiče gore navedenih dodatak najcesce bas bez mjere. Ne moram citati etiketu koja i tako ne odgovara istini, moj zeludac reaguje odmeh na hemiju.
Za mene je svaka sezonska salat zakon, a zimi je kiseli kupus (i to onaj u glavicama) najbolja slata. I njega kupujem gotovog ukiseljenog, koliko nam treba za par obroka. Ako nemam kiseli kupus, onda ima salata od mrkve, krompira, graha... zavisi od jela.

Ranije sam kupovala, a onda sam pocela i sama da to radim, nije komplikovano.Ja se otprilike jednom mjesecno posvetim tom poslu i sama priprema ne traje dugo, susenje traje duže. Ali onda svoje pridodne zacine za sva jela, mogu se mljeti a i ne moraju. Pogotovo od kada nam je jedna soba ostala prazna 8sin se odselio), dobro nam dodje za neke naše eksperimente.
Bitno je da je povrce dobro ocisceno, raspoređeno, da se ne dodiruje prilikom susenja, idealna temperatura 30-40 stepeni i pustiti prirodno na (toplom) luftu da se susi.
Mahune, mrkvu, seler, (crvenu) rotkvu oko 3 minute u potopim u kuhanu vodu, u cjediljku da se ocijedi pa ih onda tople rasporedim na veću povrsinu da se suse. Paradajz, keleraba, paprika, feferoni, trave … samo ocistim isitnim i rasporedim. Ljeti na toplom mjestu zimi blize radijatora ili nekog izvora toplote, za nuzdu može i u (otvorenoj) rerni. Gljive na sobnoj temperaturi, traje malo duže.

Правим доста тога.
Има посла око свега али волим.
Правим углавном оно шта воле укућани, увијек и подијелим.
Ове године сам правила:
Џем од кајсија
Џем од шљива
Ајвар македонски од гуљених печених паприка са патлиџаном
Паприке пуњене фета сиром
Паприке сјецкане тробојне у сенфу
Краставац кисели
Паприке жуте бабуре
Црвене роге испекла и ставила у замрзивач, од њих правим салату по потреби насјецкам мало бијелог лука, маслиново, сирће и буде фина салата
Те паприке из замрзивача такође похујем, па направим мусаку
Покиселила сам тих црвених паприка
И да...недавно сам покиселила купус...сарма посна/мрсна, салата, подварак, кад се пости упржим нарибани кисели купус на уљу.
Док могу правићу.
Не стављам никакве винобране, конзервансе...све пастеризујем.
Тражим домаће, па и нађем.
Неке рецепте сам преузела са Кувара Сербиан Кафеа, неке мало модификовала по свом укусу.

Не пада ми на памет
😂

I 2015 sam čitao na diskusiji SC o tvom pisanju i zimnici...
Lijepo od tebe...za primjer i pohvalu.

Veliki pozdrav

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/111/17017115/za-zensku-populaciju-zimnica.html?24

Da..Kao da je juče bilo..pozdrav JV

Šta znači ..zabagovao?

Radujem se penziji da konačno i ja jednom u životu spremim zimnicu.

Meni ne smetaju ni oni koji spremaju zimnicu i oni koji ne spremaju zimnicu, ljudi rade to iz ranih poriva: stvarne potrebe za zimnicom, rado eksperimentisu, rado spremaju za svoje najblize ono sto oni vole... ili jednostavno da bi drugima pokazali kako su oni tome vicni ili tako nešto.
Smetaju mi ovi zadnji kad pocnu od tako nečega trivijalnog prave nauku i postavljaju to kao vrhunsko pravilo dokazivanja dobre domaćice, dobre žene ili šta li već. Imam uvijek osjecaj da imaju nedostatak nečega drugoga pa tako obične stvari dizu na podesto kao naki extra uspjeh koji su oni postigli.

Na starnu to što ta spremana zimnica je uglavnom od spricanog voce i povrca, rijetki su oni koji sami proizvode svoje zdravo voce i povrce a još rjedji oni koji će dobro odrijesiti kesu i kupiti nespricano (jar to je, mislim u svakoj zemlji) ipak mnogo, mnogo skuplje. I na stranu to što se još na sva ta sredstva (protiv korova, inskata, za održavanje u hldnjacama...) dodaju i druge hemije kao sto su konservansi. Pa opet, pitam se ko kupuje onu silnu konzarviranu hranu, posebno tipicnu „zimnicu”. Izgleda da ipak imamo isuvise onih kojima ja spremanje zimnice zadnja briga.