Godina 2015-a. I sve one sto su prošle i koliko je još ostalo da prođe dok ne padne zavesa. Otadzbina nam propada, ova nova zemlja ide u nekom pravcu koji bas nema previse smisla i, coveku jedino ostaje da cuva zdravlje i da uziva bas u sitnicama. Sve je manje toga sto je važno, sve je vise toga bez čega se može. Poput slepca koji je nekim cudom vremenom progledao, ushiceno pronalazi lepotu u svakom drvetu, oblaku, nekom ordinarnom predmetu, samoci, tisini. Sebi dozvoli da tu i tamo odsanjari na neku temu a onda se vrati svojoj reali i traje dalje.

A sad dosta, na redu je nešto konkretno. Poruka mog druga iz otadzbine:

Postalo je besmisleno kriticki komentarisati sve nebuloze koje se u nasem drustvu desavaju, a koje direktno uticu na zivote svih nas. Sticem utisak da se planski i organizovano radi na masovnom zaglupljivanju jer je najlakse vladati neobrazovanim, priprostim i nepismenim ili polupismenim narodom. Do pre nekog vremena postojanje velikog dela takve populacije mogli smo da pripisemo onim posleratnim generacijama koje su živele u ruralnim sredinama i nisu ni imali priliku da skolu zavrse. No, i među takvim svetom bez formalnog obrazovanja, ja sam tokom rekognosciranja osamdesetih godina nailazio na neverovatno inteligentne ljude sa kojima je bilo zadovoljstvo da se prica. Oni skolu nisu imali ali neki od njih su bili pravi intelektualci, ono sto mnoge moje kolege sa fakulteta nisu. Onda je naisao period raspada Juge, postepeno urnisanje skolskog sistema (osnovno, srednje i visoko), teror turbo folka i svih manifestacija koji je on nosio sa sobom. Tu su prednjacile neke televizije koje su protezirale likove sa kajlama, gologuze smizle koje nisu znale da pevaju ali su znale da mrdaju dupetom. Novine su posvecivale tekstove lopinama i dripcima koji su mahali svojim patriotizmom, apod njegovim plastom su ubijali i krali (prvi među njima Arkan). Onda se srspka majka Ceca udala za Arkana pa smo dobili par koji je postao uzor svim slinavim klinkama i klincima koji su sebe videli okicene zlatom, u skupim kucama i kolima, a bez skole i bilo kakvog truda. Naznake preloma takvog opsteg stava videle su se posle promene vlasti 2000 ali nakon ubistva Djindjica sve je u neverovatno kratkom roku ponovo poprimilo obelezja devedesetih. Klinci ne nose dizelke i kajle, a ni dzemperi nisu upasani u pantalone ali zato svi i u sred leta nose dukseve sa kapuljacama na glavama. Smizle imaju usta tipa pacji kljun, sise su im nabudzene, a farmerke ili trenerke spustene na pola guzova. Svi nose po dva-tri mobilna (ako je bar jedan iPhone, utoliko bolje. Svi bi hteli sve i to odmah, bez ikakvog truda. Trecina osnovaca danas su vukovci, a nepismani do bola. Ono sto dolazi na fakultete je katastrofa. Zato malo imucniji roditelji deci salju na fantomske privatne fakultete gde nema padanja. Roditelji su clanovi vladajucih partija i takva deca sa diplomom na kojoj se nije osusila boja dobijaju posao. Predsednik države kupio diplomu mastera, ministar policije kupio doktorat, gradonacelnik kupio doktorat... I još gomila takvih bizarnih likova. Minista vojske umesto teleportovanje govori teleprontovanje, predsednik države umesto vasa preuzvisenosti kaže vasa preuzvitosti, poslanik umesto vazduhoplov kaže vazduplohov, pokrajinski poslanik umesto uniformisani bilderi kaže uniformisani bilborderi... Premijer svima u državnoj sluzbi smanji plate ali politicari u tom smanjenju dobiju povecanje. Guvernerka Narodne banke ima platu preko 5.000 evra, trudnicama ukinu decji dodatak, obecaju pojeftinjenja, a sve poskupi... Jednostavno receno - potpuni haos. Negativan prirastaj sve veci, broj zaposlenih sve manji, broj mladih koji napustaju zemlju sve veci... U svemu tome bitno je da je Kosovo srce Srbije, da su Rusi (od kojih ništa nismo dobili) najveci prijatelji, a Zapad (od koga dobismo silne milijarde bespovratne pomoći) najveci neprijatelji. Popovi hoće Teslinu urnu iako pravoslavna crkva ne priznaje kremiranje, pljuju po gej populaciji, a u svojim redovima ih imaju tusta i tma, osuđuju pedofile, a sami ne znaju koliko ih imaju, pozivaju na umerenost i odricanje, a dave se u luksuzu... Televizija Pink nastavlja svoj trovacki zadatak kao i u devedesetim, a neke nove televizije joj se u tome pridruzuju. Razne rijaliti emisije su dno dna, ispod stvarno nema kud. Jednom sam pogledao na desetak minuta Parove, isprovociran pisanjem u stampi. Nema vece bede od toga, mada sam ja prilično siguran da bi nasi bili u stanju da stvore i to. Secam se scene u kojoj neki matori bilmez iz Republike srpske, na sred sobe vadi iz gaca svoj palamar i mlati njim kao da tera komarce i nudi ga slinavim smizlama koje samo što ne puknu po savovima od silikona i kolagena. Ovo je definitivno zemlja nevidjenih apsurda. Mogao bih da pišem još satima na temu kaljuge u koju smo upali ali nema svrhe pa ću te osloboditi toga, a sledeći put samo o normalnim stvarima. Srećom, citajuci komentare na dogadjanja koja sam pomenuo, vidim da ima i normalnog sveta i to je jedina svetla tacka ove izgubljene zemlje. Nazalost, malo ih je i pitanje je koliko će se uopste cuti njihov glas iako i sada on nema snagu za bilo kakav preokret. Fukara nas jase, a narod prost, primitivan, podmitljiv, zavidan, sujetan, iskompleksiran, trpi to mamuzanje i misli da je to zivot.