Дискусије : Бања Лука

 Коментар
Blajburg
anonima
(Stranac)
10. март 2019. у 10.03
Zabranise fasisticke proslave u Blajburgu ... eh kad bi se moglo zabraniti i fašističko divljanje u Višegradu pa da bude mirna Austrougarska.

@nonima
CPHA
(Чувари ћирилице)
11. март 2019. у 11.39
Свако ће осудити фашизам, а какав фашизам је испољен у Вишеграду? Нисам у току???
anonima
(Stranac)
11. март 2019. у 15.17
Ma ništa vrijedno spomena Srnice. Malo „ljudi” popili da iskoriste priliku prije nego sto pocne post pa zapjevali k'o 43-e i 92-e najavljujuci, ko će ga znati kome, pakao i krvavu Drinu. Pa se onda Bosnje prisjetile da su ih pripadnici, nasljednici i postovaoci (ne)djela doticne kulturnoumjetnicke udruge sto klali na mostu iznad krvave Drine, sto palili žive po paklu Visegrada kako 43-e tako i 92-e ... pa udarile Bosnje u dreku umjesto mirno stekaju naoruzanje i cekaju „treće” poluvrijeme ... il' će biti ko u kosarci treca četvrtina jer malo je nama samo dva poluvremena i produzeci.

@nonima
anonima
(Stranac)
11. март 2019. у 15.24
Usput, ne možeš ni znati jer novine i TV u RS-u, sa casnim izuzetkom „izdajnicke sorosevske” Buke, o tome ama bas ništa ne pišu. Maltene da možeš vise saznati o dogadjaju u nekom Kenijskom glasilu nego na RTRS-a, ATV-u, BNTV-u i Glasu zajedno. U stvari, vidio sam čini mi se u Nezavisnim nekakav clanak koji govori o dogadjaju tako da se iz njega ništa ne može saznati. I naravno, objavili su i osudu predsjednika SNSD-a iz Visegrada koja sadrzi obavezno relativizovanje, zamotavanje u celofan itd. da ne bi ko pomislio da se radi o ozbiljnoj osudi.

@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
11. март 2019. у 16.11
Saopštenje

Pripadnici buntovnika DRAŽE MIHAJLOVIĆA ubili su u Josanici, srez Zagubica, 14-XII-1942, 4 nemačka pripadnika Organizacije TOT, a dvojicu ranili.

Shodno objavi Komandujućeg generala i Zapovednika u Srbiji, streljano je za odmazdu, 26-XII-1942,

250 pristalica DRAŽE MIHAJLOVIĆA

Među njima se nalaze sledeći vođi:

Branković Gradimir, kap. I kl, rođ. 14-X-1903 u Beogradu, sa stanom u Kladovu,
Jančić Ćirilo, kap. I kl, rođ. 22-III-1909 u Đevđeliji, sa stanom u Salašu,
Josić Uroš, kap. I kl, rođ. 16-X-1903 u Kodraci, sa stanom u Brzoj Palanci,
Jovanović Borivoj, kap. rođ. 13-VII-1901 u Krnjevu, sa stanom u Krnjevu,
Lalović Branislav, kap. rođ. 18-X-1906 u Prijevoru, sa stanom u Mladenovcu,
Rajić Milenko kap. II kl, rođ. 21-IX-1910 u Petrovcu, sa stanom u Mladenovcu,
Rogić Milija porucnik, rođ. 20-X-1915 u Kosjeriću, sa stanom u Užicu,
Stojanović Aleksandar kap. rođ. 30-VIII-1906 u Kragujevcu, sa stanom u Andrejevcu,
Stefanović Dragoljub, kap. rođ. 14-VIII-1905 u Zabojnici, sa stanom u Zabojnici,
Spasić Dragoljub maj. rođ. 10-VI-1903 u Milanovcu sa stanom u Kragujevcu

I ovo je plod buntovničkog rada DRAŽE MIHAJLOVIĆA.

Beograd 26-XII-1942 Komnadujući general i Zapovednik u Srbiji

Но цомент

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
11. март 2019. у 16.16
Saopštenje

10 decembra 1942, ubijen je, u vršenju svoje službe, jedan narednik Nemačke oružane sile od strane pripadnika bande Draže Mihajlovića kod Zlatova, srez Petrovac.

13 decembra 1942, bačen je u vazduh jedan most na železnickoj pruzi Požarevac – Petrovac od strane Mihajlovićevih bandita, i oboreni su telefonski stubovi.

Shodno merama odmazde streljano je 15 decembra 1942 godine

50 pristalica Draže Mihajovića

Među ovima nalaze se

kapetan prve klase Radovan Stojanović, rođ. 19 VIII 1907 na Cetinju;

sreski načelnik iz Zagubice Dejan Ljučić, rođ. 25 IX 1896 u Zlucu;

kapetan Lazar Mihajlović, rođ, 13 II 1895 u Gradacu;

kapetan II kl. Dimitrije Marić rođ. 20 X 1910.

Beograd 17 decembra 1942 god.

BADER s. r. Artilerski general Komandant general i zapovednik u Srbiji

Но цомент

Радојица ;-)
anonima
(Stranac)
11. март 2019. у 17.48
Evo fasho istoricara, bolesnika sa dvije objave koje trebaju izbrisati sve znano o saradnji četnika sa Nijemcima, Italijanima, ustašama ... o 30 hiljada Bosnjaka i odprilike toliko civila Hrvata koje su ubili. Da ne pričamo o Srbima partizanima koje su ubili četnici. Te dvije obavijesti trebaju izbrisati oko 10 hiljada ubijenih Bosnjaka od kojih vise od osam hiljada žena, djece i straca. O tome doduše piše u četnickim izvještajima a ne u njemačkim. A o zadnjem ratu suvišno je i govoriti, jer dok je možda 41-45 možda moglo biti i neke sumnje u fasisticki karakter cjelokupnog pokreta ...

Pitaj onda opet koji je problem sa tvojim odgojem i karakterom.

@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
11. март 2019. у 18.46
Хвала анонима на комплиментима а ако будеш читао (са разумјевањем) моје постове можда нешто и научиш. Ова два која сам раније постирао налазе се у књизи „Немачки ратни плакат у Србији 1941-44”.

Ово што слиједи налази се у књизи Срби у „ратном дневнику” вермахта.
---------------------
Dva uzaludna pokreta otpora
Četnička i partizanska borba ubrzo se, međutim, pretvorila u krvavi srpski građanski rat Po prvi put našim čitaocima postaće dostupan ovaj prvorazredni istorijski dokumenat. Na srpski su prevedene mnoge zanimljive knjige koje se bave problematikom Drugog svetskog rata. To se, pre svega, odnosi na američke i britanske autore. Te knjige su doprinele da stvorimo objektivniju sliku o nedavnoj prošlosti. Ono što, međutim, upada u oči, jeste nedostatak nemačke izvorne istorijske građe, a ona je - veoma važna. Ovu činjenicu prvi je primetio Ivan Avakumović. U predgovoru svoje knjige „Mihailović prema nemačkim dokumentima (London, 1969), kaže: ”Nemački dokumenti su važni i zbog toga, što današnji režim u Jugoslaviji već četvrt veka pokušava, da svede Mihailovića i njegove ljude na nemačke koloboratere„. (Predlažem da se knjiga Avakumovića što pre objavi u Srbiji). Sada je godina 2003.

Радојица ;-)”
RadojicaB
(Bosanac)
11. март 2019. у 18.47
Ko su izdajnici
Pa ipak, Avakumovićeva tvrdnja iz davne 1969. godine i danas ima svoju težinu. Tito i njegov režim pokušali su da izjednače fašistički, zločinački režim Ante Pavelića u NDH - sa oslobodilačkim pokretom Draže Mihailovića u srpskim zemljama, koji je do godine bio službeno priznat od strane Saveznika i koji su u njegovom štabu (Amerikanci čak do godine 1944) imali svoje vojne misije.
Najzanimljivije pitanje ovde glasi: Šta, stvarno, o tome kažu nemački dokumenti? Odgovor, razume se, nalazimo u najvažnijem nemačkom istorijskom dokumentu, u „Ratnom dnevniku Vrhovne komande nemačke armije” („Krigstagebuch des oberkommandos der Wehmacht”). Od 1945. pa do nedavno, dakle, skoro pola veka, učili smo u Titovim školskim udžbenicima, da su ustaše i četnici „narodni neprijatelji” i „izdajnici”. Nemački izvori, međutim govore sasvim nešto drugo, da su se, naime, ustaše i Nemci borili protiv četnika, da su četnici bili priznati od Saveznika kao antifašistički pokret otpora, da su četnici prvi započeli borbu protiv okupatora i to već početkom maja 1941, dok su partizani započeli svoje aktivnosti tek u septembru, dakle, četiri meseca kasnije nego Draža Mihailović, da su glavni pokret otpora na prostoru Jugoslavije činili četnici i partizani, i tako redom.
U četničkom pokretu otpora učestvovali su gotovo isključivo Srbi, a u partizanskom ogromnu većinu boraca do 1943 činili su takođe Srbi. Dakle, vreme je da, na osnovu nemačkih izvora, dođemo do jedino pravog zaključka: sa ponosom, pred svetom, možemo da kažemo, da su Srbi u porobljenoj Evropi vodili jednu od najzapaženijih uloga u antifašističkom otporu.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
11. март 2019. у 18.50
Strašne odmazde
Na našu nesreću dva srpska pokreta otpora, četnički i partizanski, pretvorili su se veoma brzo u srpski građanski rat, koji je odneo stotine hiljada srpskih života. Jednim slovom, danas, sa ove istorijske udaljenosti, možemo prilično jasno da sagledamo, koliko su apsurdne bile naše podele na četnike i partizane, kada je, evo, odgovor pružen jasno od samog neprijatelja, gde na više mesta, na primer, stoji. „danas smo streljali” toliko i toliko „četnika i partizana”, dakle, Srba. Tu stoji i to, da je sam Hitler izjavio da se četnici moraju „bez milosti uništavati”.
Ovde ima dosta reči o „pregovorima” četnika i Italijana, ali i Nemaca. Ali, iz toga se nikako ne može da izvuče zaključak da je to bila „kolaboracija”, jer to i sami nemački izvori negiraju. Četnici su razgovarali sa okupacionim snagama, pre svega, da spašavaju srpske živote, civile, taoce, ili su molili italijanske i nemačke vojne vlasti da intervenišu kod Pavelića, da se prestane sa masovnim ubijanjem srpskog stanovništva u NDH.
Titovi partizani takođe su vodili pregovore sa Nemcima, a po sadržaju oni bi se pre mogli da okvalifikuju kao „kolaboracija”, nego što su to ikada uradili četnici Draže Mihailovića. Na kraju, videli smo da su i „neutralni” Švajcarci i Šveđani „pregovarali” sa Nemcima i, recimo, dozvolili im, da preko njihovog teritorija, prevoze vojni materijal i nemačke vojne snage, pa ipak, posle 1945, nikome nije palo na pamet da ih proglasi za „kolaboratere”.

Радојица ;-)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. март 2019. у 20.12
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. март 2019. у 20.38
Dokumentarac o Koci Popovicu.

https://youtu.be/NaJfDmeP-5E

Izvlaceci iz konteksta samo pojedine dogadjaje, recimo cinjenicu da je i Koco pregovarao sa Nijemcima (24:40 u linku) može se dokazati bilo šta.

Cinjenica je da su se četnici borili za kralja, a protiv partizana.

Cetvrta ofanziva:
https://en.wikipedia.org/wiki/Case_White
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. март 2019. у 21.54
Kolinda Grabar-Kitarović rekla da se ne može miješati u odnose između crkvenih vlasti, ali da kao Hrvatica i katolička vjernica duboko žali zbog takve odluke mjesnog dijecezanskog upravitelja.

Nije ništa rekla za Visegrad.
anonima
(Stranac)
12. март 2019. у 01.36
Pjer, rekoh da ili nisu pisali ili su dobro sakrili napisano. Ni jedan članak koji si okačio nije bio na naslovnici Nezavisnih ni BNTV. Stoga ih nisam vidio kao ni ogromna većina posjetilaca tih portala.
Kolinda je manje vise isto govno ko i te bradonje.
Konačno, nemoj se osjećati obavezan da kontriraš bas na svaku jer po pitanju fašizma ili si fasho ili si antifa. Tu nema nijansi, trećeg puta, nema ali, nema poredjenja. Jal jesi jal nisi. Pjer, brat je brata radi toga ubijao a ti bi da relativiziraš. Neće moći drugar!

@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
12. март 2019. у 12.42
anonima
(Stranac)

Te dvije obavijesti trebaju izbrisati oko 10 hiljada ubijenih Bosnjaka od kojih vise od osam hiljada žena, djece i straca.
------------------------
Ова књига из које сам преписао саопштење њемачке команде је пуна оваквих примјера одмазде према српским симпатизерима четника и партизана као и према обичним цивилима.

Ево једног саопштења због дјеловања комуниста и њихових симпатизера.

Saopštenje

Vojni zapovednik u Srbiji saopštava:

U selu Skeli jedna komunisticka banda pucala je na nemacki vojni automobil.

Utvrdjeno je da su neki stanovnici sela bili zapazili pripreme za ovaj prepad.

Utvrdjeno je da su ovi stanovnici sela bili u mogućnosti da neopazeno uzbune obliznju srpsku zandarmeriijsku stanicu.

Utvrdjeno je da su ovi stanovnici sela mogli sasvim neopazeno da obaveste nemacka vojna vozila o pripremanom atentatu. Oni tu mogućnost nisu koristili i time su stali na stranu razbojnika.

SELO SKELA JE SPALJIVANJEM SRAVLJENO SA ZEMLJOM.

Pri tome u pojedinim kucama je eksplodirala municija. I time je dokazano saucesnistvo stanovnika sela.

Oni muski stanovnici sela, čije je saucesnistvo dokazano, streljani su.

Pedeset komunista objeseno je na licu mjesta.

Моја поента је, што ти не желиш да запазиш, да су Нијемци сматрали Србе непријатељима неовисно о томе да ли се радило о партизанима или четницима. Не постоје примјери њемсчке одмазде према муслиманима. Са овим фактима не желим да умањим четничке злочина према несрбима (или Србима) него да покажем карактер четничке борбе као српских националиста. Како су Нијемци третирали четнике најбоље се види из вермахтовог ратног дневника који ћу да цитирам у наредним постовима.

Радојица ;-)
POLARIS
(доктор)
12. март 2019. у 13.44
Забранише фашистичке прославе у Блајбургу,ех, кад би се могли забранити муџахедини из стотињак села по Босни, кољачи повратницима са Блиског Истока и арапима са Илиџе. Па да буде мирна Босна.

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
13. март 2019. у 06.29
„Pjer, rekoh da ili nisu pisali ili su dobro sakrili napisano. Ni jedan članak koji si okačio nije bio na naslovnici Nezavisnih ni BNTV. Stoga ih nisam vidio kao ni ogromna većina posjetilaca tih portala. ”

Nisam linkove postirao da pobijem ono sto si rekao, nego zato što me interesovalo o cemu si pricao, nasao sam i stavio linkove jer vidim da ni drugi nisu znali. Dobro je sto nije bilo na naslovnoj. Dobro je sto nije ignorisano. Mada su u BN TV nasminkali dogadjaj. Ali i to kaže da se ne slazu sa „krvavom Drinom”.

Ili si fasista ili antifasista. U gradjanskom ratu nema crno-bijeloga. Ko je bio u pravu? Ti koji si u početku podržavao JNA ili ti koji ih danas osuđuješ? Tako je i sa pokretom Draže. Situacija se mijenjala sa vremenom. Radojici koji to ilustruje cinjenicama lijepiti „fasho” svodi diskusiju na etiketiranje.
anonima
(Stranac)
13. март 2019. у 15.48
Hajde Pero, svega ti najmilijeg na ovom svijetu, objasni mi zašto je dobro da takva vijest nije na naslovnici portala. Hajde mi objasni zašto je dobro skrivati vijesti o skrnavljenju džamija, maltretiranju povratnika, prijetnjama silovanjem muftijine žene i kćerke posjed džamije ...

@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.18
Svi Srbi banditi!
A srpski narod, koji je imao čak dva pokreta otpora, sada treba da vodi jalovo raspravu oko toga, da li su ovi ili oni ipak bili „kvislinzi”. U isto vreme, na terenu, Nemci, kako vidimo iz „Dnevnika VKV”, svakodnevno ubijaju „bandite”, dakle, i četnike i komuniste, odnosno - Srbe.
U nemačkoj istoriografiji taj izvor zove se skraćeno: „Ratni dnevnik OKV”, na srpski, dakle, „Ratni dnevnik VKV”. Reč je, dakle, o strogo poverljivom dokumentu, koji je sačuvan i posle kapitulacije Nemačke godine 1945. U njemu je pohranjena precizna hronika, koja nam govori o vojnoj situaciji nemačke između 1940. i 1945. godine. Na skoro sedam hiljada strana „Dnevnik” nam, - preciznim i trezvenim jezikom, bez ideoloških primesa i ulepšavanja, iz dana u dan, daleko od svake propagande i retuširanja, - govori o tome, kako je nemački vojni vrh video Evropu u tom razdoblju.
„Dnevnik VKV” dopunjen je mnogim važnim istorijskim prilozima, kao što su Hitlerova uputstva. Izdavač je prof. dr Persi Ernst Šram, koji je bio „šef” vođenja „Dnevnika VKV” i to u vremenu od 1943. do 1945. godine. Pored Šrama, i drugi saradnici u izdavanju ovog dela bili su i sami neposrednici učesnici u Drugom svetskom ratu i zauzimali su najviša mesta u Vrhovnoj komandi Vermahta.
Sve nam to garantuje najveći mogući stepen autentičnosti, odnosno, da ovaj „Dnevnik” predstavlja „najvažniji nemački izvor u proučavanju istorije Drugog svetskog rata”, kako su jednoglasno naglasili recenzenti ovog dela. „Dnevnik VKV” objavljen je godine 1982, u Minhenu, u osam knjiga. Odgovoran za vođenje „Dnevnika” do godine 1943. bio je Helmut Grjner. On je umro 1958. Ova dvojica najviše su zaslužni, da je „Dnevnik” objavljen.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.28
Пошто је ратни дневник вермахта огромна књижетина навешћу само неке изводе који се тичу нас.
------------------------------
4. marta 1941.
Sastanak Firera sa jugoslovenskim princom-namesnikom Pavlom u Berghofu. Pri tome je izdato saopštenje, da je Jugoslavija u principu spremna da pristupi Trojnom paktu.
12. mart 1941.
U pregovorima sa Jugoslavijom postignut je dogovor, da se odustane od transporta kroz Jugoslaviju. Nemačka ima 97 miliona stanovnika.
13. mart 1941.
Ambasador Riter, iz nemačkog ministarstva spoljnih poslova, saopštava da se pregovori oko pristupanja Jugoslavije Silama osovine odvijaju povoljno. Glavnu poteškoću predstavlja još uvek pitanje vojne podrške Jugoslavije Trojnom paktu, koje se protivi jugoslovenskom narodnom mentalitetu i zato ga Jugoslavija još uvek ne prihvata. Ambasador Riter izrazio je mišljenje, da je Hitler spreman da izađe u susret Jugoslaviji i zbog velikog političkog značenja pristupa Jugoslavije Trojnom paktu. Nemačka, dakle, treba da odustane od svog zahteva da Jugoslavija dozvoli transport nemačkih trupa kroz svoju zemlju.
14. mart
Pregovori sa Jugoslavijom nikako da se privedu koncu.
24. mart 1941.
Sutra u podne, u Beču, potpisuje se pristup Jugoslavije Trojnom paktu.
27. mart 1941.
Puč u Beogradu. Jutros je jugoslovenska vlada podnela ostavku. Demonstracije pred nemačkom ambasadom. Antinemačke demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ugovor još nije ratifikovan. Novi predsednik vlade zove se Simović. Oko 13:00 javljeno, da je Firer odlučio da uništi Jugoslaviju . Vrhovni komandanti kopnene vojske i vazduhoplovstva već se nalaze kod Hitlera.
Razgovor Hitlera sa feldmaršalom fon Brauhičem, Kajtelom, Geringom, Jodlom, Ribentropom i a šefovima generalštabova vojske, vazduhoplovstva i Rajhskancelarije. Hitler im kazao za svoju odluku da „Jugoslaviju uništi i vojno i kao državu”. Zahteva se od Italije, Mađarske i Bugarske da i one učestvuju u toj akciji. Uveče, Hitler potpisao „Uputstvo broj 25”, koje predviđa „blickrig” protiv Jugoslavije i Grčke i napad je pomeren sa 1. aprila na 6. april ove godine. To znači pojam planiranog poduhvata „Barbarosa” za oko četiri nedelje. (knjiga 2., str. 981-1244).
28. mart 1941.
Vojni udar u Jugoslaviji uperen je, pre svega, protiv Nemačke. Nova vlast je neprijateljski raspoložena prema Nemačkoj. Juče sastanak ambasadora Herena sa novim jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova. Reč je o pokušaju da se nastavi sa dosadašnjom politikom prijateljstva sa Nemačkom. Ovo stoji u suprotnosti sa Pozivom armiji i stanovništvu. U Zagrebu nema demonstracija protiv Nemačke, ali zato ima u Beogradu. Čerčilov govor povodom vojnog puča u Beogradu.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.30
6. april
Početak napada na Jugoslaviju i Grčku. Ukupne snage upotrebljene u napadu protiv Jugoslavije i Grčke iznose oko 1.200 tenkova, 210 lovaca, 400 bombardera i 170 izviđačkih aviona. Protiv Jugoslavije: 7 pešadijskih divizija, 4 motorizovane divizije, 4 tenkovske divizije. Protiv Grčke: 6 pešadijskih divizija, dve tenkovske divizije.
Mađarska učestvuje sa 10 brigada, a Italija sa 28 divizija i 320 aviona. Vojne snage Jugoslavije: 17. pešadijskih divizija, 3 konjičke divizije, oko 700 aviona.
Grčka armija poseduje: 20 pešadijskih divizija, 80 aviona. U toku dana pet snažnih vazdušnih napada na Beograd sa ukupno 484 bombardera i štuka.
7. april
Naša 12. armija ušla u jugoslovenski prostor. Snažan otpor jugoslovenske armije. Mađarska učestvuje sa četiri korpusa. U Mađarskoj postoje tri struje: 1. mađarska vlada je protiv učestvovanja u napadu protiv Jugoslavije; 2. mađarska armija veruje u nemačku pobedu; 3. Mađarski krupni kapital ne želi rat, ali hoće da dobije teritorije.
Beograd napadnut tri puta tokom dana i jednom noću. Silovit otpor pružaju Grci na Rupelovom prevoju . Gubici: 98 neprijateljski, 14 sopstveni.
Poziv Pavelića hrvatskom narodu. Mačekov uticaj izgubljen.
8. april
Naša 12. armija napreduje. Zauzeto Skoplje.
10. april
Ulazak jedinica 2. nemačke armije u Zagreb. Proglašena „nezavisna država Hrvatska” od strane general-pukovnika Kvaternika.
U Makedoniji zarobljeno 100.000 jugoslovenskih vojnika . Zbog lošeg vremena juče nije bilo velikih napada nemačkog ratnog vazduhoplovstva („Luftnjaffe”) protiv Jugoslavije.
Jugoslovenska ratna mornarica nije isplovila.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.32
14. april
U Jugoslaviji otpor se pruža samo još na pojedinim mestima. Pokušava se organizovanja otpora na brdovitim terenima oko Sarajeva.
Sirovine u Jugoslaviji: najviše bakra u Evropi i to u Boru, a boksit sadrži 9 odsto svetskih rezervi.
17. april 1941.
General Kalafatović potpisao u Beogradu kapitulaciju Jugoslovenske armije. Ukupan broj jugoslovenskih ratnih zarobljenika iznosi: 344.000.
18. april
Samoubistvo grkog predsednika vlade Korizisa.
20. april
Kapitulacija grčke armije u Epirusu. Počeli pregovori između Ribentropa ú grofa Čana u Beču oko podele Jugoslavije.
27. april...
Nemačke trupe ušle u Atinu.
Pad Grčke
30. april
Nemačka osvojila Grčku, sem ostrva. Ukupan broj ratnih zarobljenika: 223.000 grčkih i 21.900 britanskih . Grčki vojnici pušteni kući. Nemački gubici u ratu protiv Jugoslavije i Grčke: 2559 mrtvih, 5820 ranjenih i 3.169 nestalih vojnika.
10. maj
Četnički vođa pukovnik Draža Mihailović, koji nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske armije, počeo sa otporom na području Ravne gore (jugozapadna Srbija) protiv nemačkih okupacionih snaga.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.35
20. maj
Nemačka počela sa invazijom grčkog ostrva Krit, koga brane jake britanske snage.
15. jun
Hrvatska pristupila Trojnom paktu..
22. jun
U 03:00 početak ofanzive protiv Rusije. Ukupne nemačke vojne snage: 118 pešadijskih divizija, 15 motorizovanih divizija, 19 tenkovskih divizija, sa oko 3.050.000 vojnika. Istovremeno na Zapadu nemačke vojne snage broje 38 divizija: 8 u Norveškoj, 7 na Balkanu, u Africi 1 i u Nemačkoj 1 divizija.
Procene ruskih snaga: 118 pešadijskih divizija, 20 konjičkih divizija, 40 motorizovanih i tenkovskih brigada, oko 6.000 aviona.
23. jun
Slovačka je za rat protiv Sovjetskog Saveza stavila Nemačkoj na raspolaganje dve divizije.
25. jun 1941.
Dozvoljen transport naše 163. divizije preko Švedske. Pregovori sa Švedskom protekli povoljno. Nemački gubici između 22. juna 1941. do 20. marta 1942: poginulo 237.807 nemačkih vojnika (od toga 9729 oficira). Od toga broja samo na ruskom frontu Nemačka imala 228.059 poginulih vojnika. Istovremeno Nemačka je zarobila 3.461.338 ruskih vojnika.
26. jun
Finska objavila rat Sovjetskom Savezu.
27. jun
Mađarska objavila rat Sovjetskom Savezu.
4. jul
Jugoslovenska komunistička partija (generalni sekretar Tito) odlučila je, da povede „oružani ustanak” protiv „fašističke okupacije” Jugoslavije.

Радојица ;-)
RadojicaB
(Bosanac)
13. март 2019. у 18.40
29. avgust
General Milan Nedić obrazovao, pod kontrolom nemačke vojne uprave, srpsku vladu .

26. oktobar
Propali višenedeljni pregovori između Mihailovića (vođa četničkog pokreta, koji su verni kralju) i Tita (vođa komunističkih partizana u Jugoslaviji) u vezi mogućnosti zajedničke borbe protiv okupatora i to zato, jer su postavljeni takvi uslovi, koje Mihailović nije mogao da prihvati.
Sukob Tita i Draže
2. novembar
Počele ogorčene borbe između Titovih partizana i četnika (Mihailović). Nemačke trupe zaužele su Užice, koje je Tito proglasio za „narodnu republiku”. Ostatak partizana povukao se u Crnu Goru, na Durmitor.

Balkan
Srbija: Pripreme za napad protiv četnika Draže Mihailovića na planinskom području 25 km jugoistočno od Valjeva. Nastavak akcije čišćenja terena: ubijeno 47 ustanika. Čišćenje terena severoistočno od Loznice. Akcija čišćenja srpske policije oko Gornjeg Milanovca: 28 komunista, 2 oficira i 40 članova Mihailovićeve grupe uhašeno.
8. decembar
Srbija: Na jugozapadu moravske doline i u planinama južno od nje nastavlja se akcija čišćenja. Neprijateljski gubici: 73 mrtva, uhvaćen 91 pripadnik Mihailovićevih četnika. Ubijeno 80 komunista. Živa aktivnost bandi oko Niša.
Hrvatska: I dalje jaka aktivnost bandi na prostoru Tuzla - Banja Luka - Sarajevo. Pri tome je pruga Doboj - Tuzla minirana.
9. decembar
Srbija: Na području južno od Užica nastavlja se akcija čišćenja terena koja je uperena protiv Mihailovićevih pristalica. U Beogradu uhapšeno 80 komunista i sumnjivih lica.
10. decembar
Srbija: Akcija čišćenja i osiguranja saobraćajnice uz dolinu Zapadne Morave protiv pristalica Mihailovića je okončana. Mihailoviću je pošlo za rukom da sa malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaćen vođa štaba Mišić sa svojim ljudima. Time je razbijena najveća grupa nacionalnih ustanika na srpskom prostoru. Upućen proglas Srbima da je Mihailovićeva glava ucenjena na 200 000 dinara.
11. decembar
Srbija: U operaciji protiv Mihailovićevih pristalica gubici neprijatelja iznose 10 mrtvih, a dva nemačka zarobljenika su oslobođena. Bande na području jugozapadno od Čačka delimično uništene. Gubici neprijatelja: 18 mrtvih. Sopstveni gubici: jedan ranjen. Jaki prepadi na 8 mesta u okolini Niša. Jake banditske snage u okolini Leskovca.

Радојица ;-)
anonima
(Stranac)
14. март 2019. у 02.04
Eto Pero, ova zadnja Rasina javljanja idu tebi na dušu jer si ga pohvalio. Ja po običaju smatram diskusiju završenom kad Resavac krene spamovanje.

@nonima
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
14. март 2019. у 06.36
I zbog toga je Radojica 'fasho„?

Ajde ti svega ti najmilijega objasni zašto ovo TREBA da bude na naslovnoj strani bilo čega?
https://www.youtube.com/watch?v=j2pmP_F8pf4

A ne da se prica jednostavno zavrsi kod lokalnog sudije za prekrsaje. prvi prekrsaj simboličnih 50KM.

Ili ovo
https://tinyurl.com/y2mcnxrr
RadojicaB
(Bosanac)
14. март 2019. у 14.02
10. maj 1941
Četnički vođa pukovnik Draža Mihailović, koji nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske armije, počeo sa otporom na području Ravne gore (jugozapadna Srbija) protiv nemačkih okupacionih snaga.
---------------------------------
Због овога сам ја фашо тј због тога што управо тако стоји у ратном дневнику вермахта а ја сам се дрзнуо да то цитирам. А мало сам фашо што анонима не зна своје босанске етничке особине а ја му то набијам на нос почесто.

Наставићемо са цитирањем ратног дневника вермахта.

Радојица ;-)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
15. март 2019. у 03.03
Radojice,
Možda ne bi bila losa ideja da postavis link. Da prostudiramo operaciju Weiss. ;)
anonima
(Stranac)
15. март 2019. у 13.16
Nemoj Pero odmah tako žestoko sa 50 kemova za najobičnije širenje mržnje na nacionalnoj osnovi. Pogotovo sto imaš u tim strojevima tovar antifašista sto su devedeset druge krv prolijevali u u Višegradu ... doduše tudju krv su prolijevali al hebiga. Zato danas u eresu vlada sloboda i demokratija gdje svaki fasistiski supak i paravojnik može da se izrazi kako hoće, sa guslama ili bez njih.
Nego, nisu ta četnicka divljanja vaša krivica nego naša. Krivi smo sto gledamo bez ikakve reakcije ta sranja već dvije i po decenije i sto čekamo da po treći put idemo kao ovce pod nož tih bradatih smrdljivih spodoba.
@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
15. март 2019. у 13.39
20. decembar
Srbija: jake bande jugozapadno od Valjeva. Bande su se pojavile i na zapadnom Kosjeriću. Uhvaćeni major Mišić, kao pripadnik Mihailovićevog pokreta, streljan.

25. decembar
Srbija: U Beogradu 22 i 23. decembra napadnuti nemački i hrvatski vojnici od strane stanovništva i pri tome je ubijen jedan hrvatski vojnik, a dva ranjena. Pokrenut postupak, da se uzmu Srbi kao taoci i da se streljaju.
Hrvatska: Prema hrvatskim izveštajima, pukovnik Mihajlović, koji je pobegao iz Srbije, preuzeo je komandu nad ustanicima na Romaniji (28 km od Sarajeva).
26. decembar
Srbija: Na prostoru jugozapadno od Šapca ponovo su se pojavile veće partizanske grupe. Oko 2300 srpskih izbeglica sa hrvatskog ustaničkog područja stiglo u Kosovsku Mitrovicu.

23. septembar 1942.
Susret Hitlera, rumunskog predsednika vlade Mihail Antoneskua i hrvatskog „poglavnika” Pavelića u Hitlerovom glavnom štabu „Vervolf”. Otvoreno se govorilo o hrvatskim problemima. Hitler je izrazio zabrinutost zbog nestabilne situacije u Hrvatskoj, koja nije u stanju da osigura bezbednost glavnih saobraćajnica, a to direktno šteti nemačkim vojnim naporima. Susretu je prisustvovao i „nemački
general u Zagrebu” general Glaise von Horstenau (Glaize fon Horstenau), koji je otvoreno kritikovao hrvatsku vlast. Skrenuo je pažnju na četnike, koje su naoružali partizani, a koji bi se takođe mogli upotrebiti da na svom području postanu organi reda. Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno, da se četnicima pruži podrška .

26. novembra 1942.
Srbija: uhvaćeno 7 pristalica Draže Mihailovića. Nakon saslušanja svi su streljani. Hrvatska: zapadna Bosna: komunisti ušli u južni deo Jajca.
2. decembar
Srbija: streljano od strane Nemaca 12 pripadnika pokreta Draže Mihailovića.
4. decembra
Srbija: u Beogradu streljano 8 Mihailovićevih pristalica.
5. decembra
Srbija: Delovi jedne bande Draže Mihailovića uništeni: Ubijeno 20 ustanika. Sopstveni gubici: 6 poginulih.

7. decembar
Srbija: Uhapšeno 11 pristalica Draže Mihailovića i 9 komunista. Svi su streljani. Nemačke specijalne jedinice uhvatile poznatog vođu pripadnika pokreta Draže Mihailovića, kao i tri njegova pratioca. Nakon što su preslušani, svi su streljani.

Радојица;-)
RadojicaB
(Bosanac)
15. март 2019. у 16.56
10. decembar
Srbija: Nemci streljali 9 Mihailovićevih pristalica
Hrvatska: borbe između četnika i komunista na prostoru 25 km. jugoistočno od Tuzle. Sabotaža na glavnoj železničkoj pruzi Zagreb-Beograd, nedaleko od Siska.
11. decembar 1942.
Srbija: streljano 12 pristalica pokreta Draže Mihailovića.
Hrvatska: Zapadna Bosna. Napad jakih neprijateljskih snaga na Sanski Most.
12. decembar
Srbija: Uhapšeno 26 pripadnika obaveštajnog štaba Draže Mihailovića, koji su nakon saslušanja - streljani.
16. decembar
Srbija: streljano 60 pristalica Draže Mihailovića. Zajednička akcija čišćenje nemačkih i bugarskih vojnih jedinica 30 km. nedaleko od Kraljeva.
Hrvatska; odbijen novi napad neprijatelja kod Sanskog Mosta. Kod Bjelovara minirana pruga.
18. decembar 1942.
Hitler je italijanskom ministru spoljnih poslova izjavio da „svi četnici treba da se unište i da se protiv njih treba boriti najbrutalnijim sredstvima”.

Радојица ;-)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
15. март 2019. у 19.35
„Nego, nisu ta četnicka divljanja vaša krivica nego naša. Krivi smo sto gledamo bez ikakve reakcije ta sranja već dvije i po decenije i sto čekamo da po treći put idemo kao ovce pod nož tih bradatih smrdljivih spodoba. ”

Mi, oni, nasa, vasa, jes' to postao ambasador?
anonima
(Stranac)
17. март 2019. у 04.42
Jeste Pero, napredovao u službi. A pravo da kažem malo me i iznerviralo tvojih 50 kemova kazne. Naše, vaše ... al to tvoje je bas onako ... pa kad mi zadali rijeci onda se izražavam emocijama. Znaš ono u stilu „pobiti govna”. To funkcionira k’o vekerica, eto u Hrvatskoj primjerice dvije i po decenije nijednog četnickog skupa nije bilo.

@nonima
vacuum
17. март 2019. у 04.48
...'bez ikakve reakcije ta sranja već dvije i po decenije i sto čekamo„...

Ja bih the pitao STA CEKAS, da neko drugi pocisit/sredi za tebe?!
Isto kao sto si i '92 nagulio i ostavio drugima da ti naprave državu u koju se toliko busas.”
anonima
(Stranac)
17. март 2019. у 06.35
Evo i vakuuma u radoje stilu ... ponavljaš se dječak.

@nonima
vacuum
17. март 2019. у 06.38
I ti isto u svom ne-ogdovoru.
vacuum
17. март 2019. у 06.49
Mada razumijem te, nema se tu šta reci, ono sto je učinejno - 1992 = bijeg - ne može se vratiti.
anonima
(Stranac)
17. март 2019. у 08.47
Jeste sinko, kad pomislim da sam mogao karijeru izgraditi jal kao četnicki oficir jal kao ustaški časnik satra me žal za prohujalim danima.

@nonima
CPHA
(Чувари ћирилице)
17. март 2019. у 11.52
А да ниси имао избор, шта би био четник или усташа?
anonima
(Stranac)
17. март 2019. у 12.37
Srno, nisam imao izbora pa sam bio i četnik i ustaša.

@nonima
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
17. март 2019. у 14.36
E moj @. Nanerviralo te 50 KM?

Suma je, naročito za prvo djelo govora mrznje, nebitna. Bitan je odnos drustva prema „upozorenju” da će Drina biti krvava. Ili djelu isticanja zastave organizacije koja u programu i djelovanju ima šta već ima. Meni je primjerno za oba slučaja.

„No, čitava javnost nedavno se digla na noge zbog zastava tzv. Islamske države u Gornjoj Maoči. Poslana je čak i specijalna policija da istraži taj ”slučaj„, no zastave to jutro nisu našli. Iz Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužiteljstva BiH naveli su kako ”utvrđuju sve bitne činjenice„, iz Ministarstva sigurnosti kako ”podržavaju akciju„, a iz MUP-a RS-a da ”će učiniti sve kako bi se spriječilo djelovanje takvih pojedinaca i takvih skupina na području RS-a„. Kaznenim zakonom BiH regulirane su kazne za regrutiranje, slanje, financiranje naših državljana koji odlaze na strana ratišta, kao i sudjelovanje u tuđim ratovima i sukobima.
No, ostaje činjenica kako samo vješanje zastava bilo koje druge države, ali i terorističke skupine, nije samo po sebi kažnjivo. Hrvatska, koja je članica EU-a, ima takav zakon već dulje od deset godina. U hrvatskom Zakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira navodi se da ”tko istakne zastave strane države bez općeg poziva društveno-političke organizacije ili bez odobrenja tijela uprave nadležnog za unutarnje poslove, kaznit će se za prekršaj novčanom kaznom od 50 do 200 maraka„ (u protuvrijednosti domaće valute).”
anonima
(Stranac)
17. март 2019. у 15.21
Nije upozorenje nego je prijetnja koju oni kojima je upućena očigledno ne smatraju vrijednom njihove reakcije.

@nonima

vacuum
17. март 2019. у 18.31
Uh uh uh, četnik ili ustaša, mogao si biti i jednostavno „vojnik Armije BiH” i braniti svoju zemlju.

Nisi htio i to je ok, ali otkud sad taj toliki patritizam i ovi pozivi „šta cekamo”?!

Volio bi gledati iz Pariza kako njegovi tjeraju „četnike” preko Drine. Volio bi da mu je zemlja slobodna, da on može doći novim Renoom u slobodnu Bosnu i Hercegovinu i sjediti na kafi kraj vrbasa u „slobodnoj” Banjaluci ali, ALI da drugi odrade posao, i daju sinove.

To se kod nas kaže „HINJSKI”!!!
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 02.23
E moj Vakume, da sam bogdo imao internet devedeset prve pa da me ti nasavjetujes tako pametan šta da činim i na koju stranu da krenem.

@nonima
vacuum
18. март 2019. у 05.08
Otkud sad taj toliki patritizam i ovi pozivi „šta cekamo”?!
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 08.07
Kupio na internetu dres BIH sa Dzekinim imenom i duks BHF pa me malo ponijelo.

@nonima
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 08.10
Nego, već drugi ili treći put mi kalemis to „šta čekamo” a u mome tekstu nije pitanje nego tvrdnja da čekamo da nas bradate spodobe kolju po treći put u Podrinju za manje od sto godina.

@nonima
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 14.03
E moj Pjer. Nanerviralo Me 50 KM!
Ako od osobe kakva si ti dodje takvo „rjesenje” za sistematsko ugrozavanje bosnjackih povratnika ciju eskalaciju možemo konstatovati u zadnjih nekoliko nedelja, šta onda ocekivati od ovih chobana. Još samo da mi odgovoris kao sto je Dodik odgovorio Kavazovicu kako u RS-s nema paravojnih formacija i da su stotine četnika u uniformama samo clanovi kulturno-umjetnickog drustva. A pri tome samo u zadnjih desetak dana imaš nekaznjeno četnicko „pjevanje” koje poziva na klanja u Visegradu, maltretiranje i ponizavanje Bosnjaka u Prijedoru te objavljivanje snimka tog maltretiranja na internetu, prijetnje preko drustvenih mreza silovanjem žene i kcerke, klanjem i spaljivanjem u dzamiji imamu iz Blagaja, postavljene bombe i granate na imanju povratnika u Vlasenicu. I to će moj Pero sve sa pedeset kemova srediti. Moj jado!

@nonima
Pentium4
(master)
18. март 2019. у 14.23
anonima
(Stranac)
17. mart 2019. u 04.42

//// Znaš ono u stilu „pobiti govna”. To funkcionira k’o vekerica, eto u Hrvatskoj primjerice dvije i po decenije nijednog četnickog skupa nije bilo. ////

ovaj fasistoidni anonima ovdje otvoreno poziva na genocid i etnicko ciscenje, moderatori bi trebali nešto poduzeti u vezi toga.

ovakav govor mrznje je u normalnim zemljama kaznjivo djelo.
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 14.49
Pentium 4, je te vise vidim kao P54CS ... model koji je izasao u vrijeme genocida u Srebrenici.

@nonima
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 14.54
PS: Davne 1945-te, pobiti četnike & ustaše je bio slobodarski, patriotski cin antifasista. Steta, pa deratizacija nije temeljno izvrsena.

@nonima
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 16.17
Кажу да дијете може да се 'баци' више н дајџу, нег' на амиџу.То му је остало од рахметли дајџе. Гарант.
Лијепо га читати, човјек пун љубави.
У животу, уопште. Мис'м.
Просто зрачи.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 16.17
А има мало и до Радој'це.
Изазива. И ето белаја.
:-)))
anonima
(Stranac)
18. март 2019. у 16.31
Imaš pravo Srno, to mi je na daidje ... oni su naslagali tog ustaškočetnickog smeća onako momački.

@nonima
RadojicaB
(Bosanac)
18. март 2019. у 17.44
25. decembar
Srbija: U Mladenovcu na ulici teško ranjena dva nemačka oficira od strane jedne pripadnice komunističke partije, koja je u begu izvršila samoubistvo. Kao taoci streljano je 50 osumnjičenih komunista. Pruga Beograd - Solun, kod Mladenovca oštećena i zatvorena za saobraćaj verovatno 24 časa.
29. decembar 1942.
Srbija: Šef obaveštajne službe Draže Mihailovića sa četiri ustanika uhvaćen i nakon saslušanja - svi su streljani.
1943.
„Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta”, knjiga 5. i 6., od januara 1943. do 31. decembra 1943; sastavio i objasnio: Valter Hubač, str. 1661.
27. januar
Nemački poslanik u Zagrebu, Kasche (Kaše) izrazio je svoju zabrinutost zbog stanja na području rudnika boksita, kod Mostara i upozorio je na četničku opasnost. Naš oficir za vezu, međutim, tvrdi da je stanje kod Mostara sasvim mirno i da tamo ne preti opasnost od komunista, pošto to područje pripada interesnoj sferi četnika. Naša komanda za Jugoistok predlaže, da se u pogledu četnika, malo sačeka, jer je general Roata emocionalno jako vezan za četnike i tek kada dođe na njegovo mesto neki drugi general, može da se očekuje odlučnija akcija Italijana protiv četnika.
28. januar
Vrhovni komandant Jugoistok („OB Sudost”) javlja, da će operacija „Vajs 1”, što se nemačke strane tiče, biti okončana između 10. i 15. februara 1943. S obzirom na snagu neprijateljskih napada biće potrebno odmah, bez dugog predaha, započeti sa operacijom „Vajs 2” i „Vajs 3”, tako da i one budu završene krajem marta. Operaciju
„Vajs 2” vodiće Nemci, a operacijom „Vajs 3” komandovaće Italijani, koji istovremeno nameravaju da sprovedu akciju razoružavanja četnika, na čemu je posebna insistirala nemačka strana.

Радојица ;-)

ПС Не знам да ли анонима не схвата поенту ратног дневника вермахта или не жели да је схвати. Ја ћу бити тако љубазан да ако није схватио да му разложим на просте чиниоце како сам му уосталом разложио и босанску етничку аутохтоност код Бошњака.
Pentium4
(master)
18. март 2019. у 21.09
sve je anonima dobro shvatio:

četnici su fasisti jer su ih Nijemci proganjali i streljali, a ustaše i handzar divizija su antifasisti jer su bili njemacke sluge, i zdusno ubijali Srbe i jevreje.

I zbog toga svi Srbi zapadno od Drine trebaju biti pobijeni i protjerani (deratizacija !!!), jer su se odupirali originalnom demokratsko planu (trećinu Srba pobiti, trećinu protjerati, trećinu asimilirati).

A anonima bi zdusno prionuo ostvarenju toga plana, samo ako bi mu se ukazala prilika. A vjerovatno bi i na kolac nabijao, samo da može. Jer on je poznati demokrata i antifasista.
Pentium4
(master)
18. март 2019. у 21.22
a nabijanje na kolac i odsjecanje glava je vjekovno visoko demokratsko i kulturno dostignuce otomanskih oslobodioca i njihovih vjernih slugu...
ih, kako je to samo heroj Naser Oric dobro provodio, a nekulturne chetnicke bradate spodobe to nisu znale cijeniti...
Pentium4
(master)
18. март 2019. у 21.28
inače Naser je tipicno iskonsko bosansko ime, na svim steccima i srednjevjekovnim dokumentima se pominju Naseri i slični junaci...

a ne tamo neki Radovani i slične velikosrpsko-četnicke zločinacke okupatorske spodobe...

jel tako anonima, patrioto i antifasisto?
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.40
Мало о дивљању по Вишеграду

Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995), muslimanski ekstremisti su počinili stravične zločine nad srpskim stanovništvom u Podrinju. Jedno od najvećih stratišta svakako je Višegrad. U periodu od aprila 1992. pa sve do kraja rata, masovno su ubijane žene, devojke, nemoćni starci a nisu bila pošteđena čak ni deca.

Pripadnici zločinačke muslimanske tzv. „Armije BiH” zavili su te 1992. Višegrad u crno! Veliki broj srpskih sela i zaseoka spaljen je do temelja a devastirana su i pravoslavna groblja, kulturni spomenici i pravoslavne crkve. Jedini cilj džihadista bilo je stvaranje etnički čiste muslimanske države i potpuno istrebljenje srpskog naroda. Valja napomenuti da su muslimani aktivno učastvovali i u stravičnim zločinima i genocidu NDH tokom Drugog svetskog rata kada je na području višegradske regije pobijeno nešto više od 6000 Srba. Iako smo mislili da je vreme fašizma daleko iza nas, komšije Bošnjaci su nas te nesrećne 1992. godine uverili u suprotno.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.42
Tužno je i poražavajuće što za više stotina mučki ubijenih Višegrađana do danas niko nije procesuiran niti osuđen. Uprkos brojnim dokazima i izjavama preživelih svedoka, Tužilaštvo i Sud BiH ostali su potpuno nemi na zverska ubistva dece, žena i nemoćnih civila čija je jedina krivica bila njihova srpska nacionalnost.

Prva žrtva muslimanskog terora bio je Srbin Ranko Baranac (62) kojeg je na svirep i okrutan način ubio Hasan Šabanija u selu Crnčići, nedaleko od Višegrada. Ranko je ubijen u svojoj kući dok je proslavljao krsnu slavu. Ovaj zločin je počinjen 12. januara 1992. kada rat još zvanično nije ni počeo što nam jasno govori da su muslimani već i ranije imali dobro oformljen plan o etničkom čišćenju Srba sa njihovog vekovnog ognjišta. Nakon ovog svirepog ubistva zločini nad Srbima dobijaju masovni karakter i postaju sve učestalija. Proleće i leto 1992. bivaju obeleženi sahranama i parastosima. Leleci i jauci srpskih majki postaju svakodnevica.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.44
Sredinom aprila 1992. u selu Glavica mučki je ubijen civil Mićo Inđić i to u dvorištu svoga zeta Gojka Đurića. Za njegovo ubistvo sumnjiči se Huso Huspahić, predratni milicioner koji je sa nekolicinom muslimanskih ekstremista upao u ovo malo selo i počinio krvavi pir.

Jedan od najpoznatijih višegradskih zločinaca svakako je bio Murat Šabanović, poznat po zločinima, pljačkama, ucenama i ubistvima Srba. Ostaće upamćen u istoriji kao razbojnik koji je srušio spomenik nobelovcu Ivi Andriću u Višegradu 1. jula 1991. godine. Pored toga, bio je glavni akter drame u Višegradu, kada je hteo da digne u vazduh hidroelektranu i tako napravi katastrofu velikih razmera. Upravo njegova nedela su najavila stravična stradanja i početak genocida nad srpskim stanovništvom u Višegradu.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.45
U Višegradu tada započinje masovna panika i na hiljade građana odlučuje da napusti rodni grad. U strahu za sopstvenu bezbednost, Višegrađani bivaju proterani sa svojih vekovnih ognjišta ostavljajući svoje domove i celokupnu imovinu na milost i nemilost svojim dojučerašnjim komšijama. Retki ipak odlučuju da ostanu u svojim domovima, verujući na reč svojim komšijama. Nažalost, takva misao je većinu koštala života. Popaljeno je više desetina sela i zaselaka gde su živeli Srbi a preostalo stanovništvo je pobijeno. Jedan od najvećih zločina je počinjen u malom selu Jelašci. U zoru 1. avgusta 1992. naoružani muslimanski ekstremisti pod komandom Ahmeta Sejdića upadaju u ovo malo nebranjeno mesto i ubijaju više od trećine sela. Jelašci su do temelja spaljeni i danas bukvalno ne postoje. Svi pobijeni meštani su bili civili koji su obavljali svakodnevne poslove. U napadu na Jelašce ubijeno je i pet članova porodice Jeličić. Petronije Jeličić toga dana je ostao bez roditelja, supruge i dvoje maloletne dece. Svi su ubijeni i streljani na kućnom pragu. Vidoje je imao 10 a njegova sestra Dragana samo 8 godina kada su mučeni pa streljani u dvorištu svoje kuće. Njihovu bezbrižnu igru prekinuli su muslimanski zlikovci. Zverima u ljudskom obliku ruka nije zadrhtala dok su gasili živote ove nedužne decu. Toga dana masakrirana je i njihova majka Mirjana (32) dok su u kuhinji svirepo ubijeni njen svekar Trivun (69) i svekrva Sava (70). Na svom kućnom pragu likvidirani su Milan Šušnjar (42) i Slavka Šušnjar (62). U kući, dok su pripremali kafu, ubijeni su Mile Savić, njegova supruga Petka i brat Radomir, koji je tada došao iz Obrenovca da pomogne bratu u kupljenju sena. Petka je pronađena mrtva sa mlinom za kafu u rukama.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.46
U napadu na Vlahoviće, masakriran je veći broj srpskih civila. Dragomir Šimšić i njegova supruga Perka izrešetani su na kućnom pragu a njihov rođak Božo Šimšić (62) mučen je pa masakriran hladnim oružjem. Muslimanski vojnici su nesrećnom čoveku prerezali grkljan, odsekli desnu šaku a potom ga noževima i sekirama ubadali više puta po grudima i stomaku. U leto 1992. do temelja je spaljeno i srpsko selo Zemljice a 14 civila je brutalno pobijeno. Naročito je teška i potresna priča o smrti Srpkinje Stoje Tomić iz sela Kozar koju su muslimanski zločinci najpre ranili pa zarobili. Gotovo mesec dana Stoja je maltretirana i mučena, a zlikovci su je naterali da ode do svoje vikendice u selu Petruša gde im je dala sav svoj nakit i ušteđevinu. Nakon toga su je poput svojih dedova i predaka iz Drugog svetskog rata, ritualno mučili pa masakrirali. Njeno beživotno telo ubrzo su pronašli meštani Srbi. Od zadobijenih rana i povreda, Stojino lice je bilo potpuno neprepoznatljivo tako da je i sam proces identifikacije prilično dugo trajao.

Na području Višegrada je postojalo i desetak logora i privatnih zatvora gde su početkom rata držani srpski civili i zarobljenici, od koji su mnogi mučeni i ubijeni. Među zatočenicima je bio i veliki broj žena koje su zlostavljane i maltretirane.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.47
21. juna 1992. u mestu Kustur Polje, muslimanski zlikovci su ubili civile Željka Tasića i Ivicu Marinkovića dok je tri dana kasnije u u Ulici Krajiških brigada, grupa muslimanskih vojnika je iz vatrenog oružja ubila Srbina - civila Ranka Samardžića. Ranko je pogođen u potiljak iz neposredne blizine i preminuo je na licu mesta.

29. juna 1992. muslimanski zločinci su iz snajpera ubili Violetu Jovanović (36) dok je prostirala veš na terasi svoje porodične kuće u Višegradu.

Nezapamćen masakr nad srpskim stanovništvom dogodio se i 8. avgusta 1992. Tog vrelog dana, uz povike „Alahu ekber” i „Koljite žene i decu”, muslimanske horde, predvođene višegradskim kasapinom Ahmetom Sejdićem, izvršile su napad na nebranjena srpska sela Klisuru i Bursiće. Ubijeno je 16 civila, među kojima 9 žena. Na kućnom pragu su preklani civili - braća Milorad (31) i Miloš Kusmuk (27) kao i njihova rođaka Danica Kusmuk (62). Žrtve su pre smrti bile podvrgnute nezamislivim torturama. Lomljeni su im prsti, vađeni zubi a nakon tortura likvidirani su vatrenim oružjem. Muslimanski zlikovci su Danicu Kusmuk tukli i maltretirali a potom je vezali pored šporeta i živu je zapalili. Urlici i jauci nesrećne žene odzvanjali su Višegradom. Na kućnom pragu masakrirana je teško pokretna starica Joka Vukašinović (rođ. 1914). Zlikovci su nesrećnu staricu psihički i fizički zlostavljali a potom u nju sasuli nekoliko rafala. Civil Zoran Kojić (27) ubijen je u bombaškom napadu a slepa starica Mileva Ikić (77) zaklana je sekirom. U ovom krvavom napadu džihadista ubijene su i Milka Krsmanović (65) i Borka Andrić (69), dalja rođaka našeg nobelovca Ive Andrića. U zaseoku Bursići ubijene su Stanojka Ičagić (57) i njena nepokretna majka Božana Ičagić (83). Nakon tortura, muslimanski zločinci su ih zatvorili u kuću a potom ih žive zapalili sa sve kućom.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.48
Civila Milana Kneževića (52), grupa muslimanskih vojnika je zarobila pa unakazila. Zlikovci su nesrećnom čoveku odsekli ruke do lakata a noge do kolena, a potom ga zapalili u porodičnoj kući.

Sela Gornja i Donja Lijeska bila su mesta strahovitog stradanja Srba. Civili su zatirani sekirama, maljevima i puškama. Domaćica Radojka Rajak svirepo je ubijena u svom dvorištu. Muslimanski zločinci su je najpre teško ranili iz vatrenog oružja a potom joj je Ramiz Nuhanović uz gromoglasan smeh sasuo rafal u glavu i lišio je života.

Milja Tanasković u jednom danu je izgubila troje dece. Prilikom upada u njeno selo, muslimanski ekstremisti su streljali njena dva sina Radeta (32) i Vladu (27). Tom prilikom na svirep način je ubijena i Miljina maloletna ćerka Vladanka. Bilo joj je nepunih 17 godina. Starica Milja tom prilikom je ranjena u predelu grudnog koša ali je uspela da preživi. Napad su sasvim slučajno preživeli Miljin osmomesečni unuk i snaja Dragana koji su se tom prilikom zatekli u gradu. U napadu na Donju Lijesku stradao je i komšija Jovo Samardžić (38).
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.49
„Bila sam u kući sa djecom kada su napali iz šume, pokušali smo da bježimo...prvo su mi ranili Rada, jednog komšiju ubiše, drugog raniše. Onda od njihovog metka pade i Rade, pa mlađi sin Vlade. Osjetih da sam ranjena a onda mi raniše ćerku Vladanku...umrla je na mojim ranjenim nogama. Šta je sve ojađena majka preživjela.” - kroz plač je ispričala ova nesrećna starica pre dve godine za medije.

Jednako strašan zločin zadesio je i meštane srpskog sela Faljenovići. Muslimanski agresori su izvršili napad u ranu zoru i masakrirali veći broj staraca. Tokom trajanja rata ubijeno je sedmoro Vukovića. Na kućnom pragu mučeni su i ubijeni supružnici Vasilije (rođ. 1928) i Miljana Vuković (rođ. 1929). Slična sudbina zadesila je i Milana (1928) i Desanku Vuković (1932). Sve žrtve su mučene, a potom streljane. Svima je pucano u potiljak a Milan je pronađen sa vezanim rukama. Metodi ubijanja bili su identični onima koje su muslimanski zlikovci primenjivali tokom Drugog svetskog rata.

Vojnici Ahmeta Sejdića brutalno su lišili života i domaćice Koviljku Mirković (52) i Milku Zečević (50). Obe žene ubijene su iz vatrenog oružja ispred svojih kuća. Slična sudbina zadesila je i supružnike Milenka i Lazariju Avramović koji su likvidirani u svome stanu. Starica Mileva Krsmanović (70) brutalno je ubijena u svojoj porodičnoj kući od strane muslimanskih ekstremista.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.50
Dana 16.10.1992. godine muslimanska vojska je, prilikom napada na Meremišlje, zarobila devetoro Srba a potom ih nakon zverskog mučenja poubijala.
Tog dana ubijeni su:

1. Rosić Mirko (1967) - na lešu pronađeni krvni podlivi u predelu leđa, nastali zaživotnim zlostavljanjem

2. Tuševljak Goran (1963) - na lešu je nađena rasekotina sa leve strane lica od ivice usta prema vratu, a odsečena mu je desna šaka;

3. Tešević Milan (1958) - na lešu nađena rasekotina lica sa leve strane, od ivice usta ka vratu a odsečena je i leva ušna školjka;

4. Marković Marjan (1961) - odsečena leva ušna školjka kao i prednji zubi koji su raskidani, a sa desne strane lica od usta do Adamove jabučice nađen je rez, dok je desno koleno razmrskano i potkolenica rotirana;

5. Zarić Duško (1968) - na lešu nedostaje veliki deo kosti desne strane potiljka, a na vratu, ispod donje vilice, nađen je otvor širine 2,5 sm;

6. Šijaković Milutin (1955) - na lešu nedostaje krov lobanje, a na više mesta polomljene su i kosti lica i vilice;

7. Šijaković Mira (1949) - teške povrede i posekotine na donjem delu stomaka, nastale znatno pre smrti

8. Cvrkota Milisav - na lešu pronađeni tragovi zlostavljanja i masakriranja

9. Stanojević Milivoje (1949) - na lešu pronađeni tragovi zlostavljanja i masakriranja
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.52
Dana 21. januara 1993. godine, prilikom napada na srpska sela, muslimanski vojnici su ubili civile: Soku Tešović, staru 63 godine, u selu Stražbenice i Desanku Vidaković, staru 62 godine, u selu Ćaćice (Opština Višegrad), koje nisu uspele da pobegnu.

Soku Tešović prvo su vezali žicom i vodili je po selu Stražbenice da gleda popaljene srpske kuće i leševe ubijenih, a zatim su je vratili u njenu kuću, žicom vezali za šporet i zajedno sa kućom živu zapalili. Na jauke nesrećene žene višegradski muslimani su odgovorili pesmom, smehom i igrom.

Desanku Vidaković muslimanski vojnici zatekli su u njenoj kući u Ćaćicama i fizički je zlostavljali, a zatim ispred kuće ubili iz vatrenog oružja.

U proleće 1993. godine grupa muslimanskih vojnika je, kod mesta Štitarevo (Opština Višegrad), preklala Milivoja Ristića (70) - Srbina civila. Kasnije su pričali da je Milivoja „odvukla Sjelina i da se nikada neće vratiti”. Od muslimanskih granata ispaljenih na uže područje grada poginulo je 11 a ranjeno više od 40 građana. Na taj način je sredinom 1993. poginula i domaćica Vinka Stojanović, izbeglica iz Goražda, dok je dvoje dece zadobilo teže povrede. Snajperski metak zauvek je prekinuo i život Slavice Mešanović (35) a tokom muslimanske agresije poginuli su i Anđa Simić (37), Milivoje Ristić (1934), Milka Nikitović, Radomir Nikitović, Ljubica Obradović, Mirosanda Podgorica (36), Dragan Šušnjar (65), Ranko Samardžić (70), Milivoje Ristić (40), Milanka Raković, Nikola Lučić (62), Rudolf Horvat, Slobodan Tanasković, Rade Cvjetičanin, Rudolf Lončarević i na stotine drugih građana srpske nacionalnosti.
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.53
Na području šest opština Gornjeg Podrinja tokom rata je ubijeno 2270 građana srpske nacionalnosti, među kojima 477 žena i 82-oje dece. Za ove zločine do danas niko nije odgovarao a Tužilaštvo i Sud BiH godinama odbijaju da podignu optužnice protiv zločinaca kao da nam žele poslati poruku kako ubistva srpske dece, srpskih žena i staraca nisu kažnjiva!

Spisak nekih zločinaca u Višegradu:

1. Kuspahić Huso, predratni milicioner u Višegradu

2. Šabanija Hasan iz Višegrada

3. Vilić Mustafa,

4. Karić Ćamil

5. Cocalić Ramiz

6. Bajić Hamdo, iz Velike Gostilje, od oca Hasima i majke Mejreme,

7. Šabanović Adil, iz Male Gosilje, gde je i rođen 27.11.1972. godine, od oca Rifeta,

8. Hurem Ragib, zv. „Rapče”, iz Male Gostilje, rođen 24.09.1960. godine od oca Ragiba,

9. Ramo Pojo, od oca Omera, iz Vlahovića,

10. Bulatović Mirsad, od oca Šefika, iz Vlahovića.

11. Ešef Sibalo

12. Smajić Mustafa, iz Donjeg Dubova, gde je i rođen 01.10.1972. godine, od oca Sabrije i majke
Mirsade,

13. Isić Kemal, iz Višegrada, rođen u Dobrunu 04.10.1957. godine, od oca Šemsa,

14. Šuško Ibrahim, iz Višegrada, gde je i rođen 08.05.1959. godine od oca Smaila,

15. Veletovac Hasan, iz Višegrada, rođen 26.01.1957. u mestu Čengići, od oca Himza.

16. Nuhanović Ramiz, iz sela Tusta Međ, gde je i rođen 19.01.1964. godine, od oca Rama,

17. Mesić Nezir, iz Višegrada, rođen u selu Tusta Međ 29.05.1949. godine, od oca Halila,

18. Velić Himzo, rođ. 15.11.1958. u selu Hamzići, od oca Sarije,

19. Nuhanović Nesib, iz Gornje Crnče, rođen 12.02.1958. godine u selu Hamzići, od oca Hašima,

20. Arnautović Ramiz, iz Višegrada, naselje Okolišta,

21. Sejdić Ahmet, iz mesta Drokan (Višegrad), gde je i rođen 02.01.1960. godine, od oca Ibra i majke Zemke,
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.54
21. Sejdić Ahmet, iz mesta Drokan (Višegrad), gde je i rođen 02.01.1960. godine, od oca Ibra i majke Zemke,

22. Kabaklija Ibro, iz Višegrada, rođen 25.11.1967. godine u mestu Kosovo Polje (Višegrad), od oca Ahmeta i majke Ifete,

23. Kabaklija Bakir, iz Višegrada, gde je i rođen 02.04. 1962. od oca Salka i majke Behije,

24. Kabaklija Nermin, iz Višegrada, gde je i rođen 14.01.1966. godine, od oca Ahmeta i majke Ifete,

25. Jamak Zakir, iz Kosova Polja, gde je i rođen 04.05. 1969. godine od oca Huseina,

26. Kos Salko, iz Kosova Polja, gde je i rođen 04.02. 1951. od oca Sulejmana i majke Mule,

27. Mehanović Bajro, iz Kosova Polja, rođen u Sarajevu 01.10.1949. godine od oca Hadža.

28. Džafo Alija, iz Brštenice, rođen 26.10.1970. godine od oca Avdije i majke Fadile,

29. Čakir Sakib, iz Višegrada, gde je i rođen 17.07. 1957. od oca Abida i majke Rasime,

30. Kos Adem, iz Kosova Polja, gde je i rođen 26.11.1958. godine od oca Sulejmana i majke Mule,

31. Jamak Esad iz Kosova Polja, od oca Avda i majke Hafe,

32. Čakar Rasim, iz Zakrsnice, gde je i rođen 02.12.1967. godine od oca Asima i majke Safije,

33. Džafo Alija, iz Višegrada, rođen 04.08.1951. u Gornjoj Brštenici, od oca Ibrahima i majke Šahe.

34. Lemezan Enes, iz Međeđe, gde je i rođen 06.09.1955. godine, od oca Rasima i majke Fate,

35. Hanić Hajro, iz Višegrada, rođen u Meremišlju, 09.06.1950. godine, od oca Smaja,

36. Šišić Mehmedalija, iz Bogdašića, gde je i rođen 02.01.1975. godine, od oca Ismeta,

37. Gegić Halil, iz Međeđe, rođen u Foči 22.04.1973. godine, od oca Jusa,

38. Šišić Ismet, iz Bogdašića, gde je i rođen 08.02.1936. godine, od oca Jusa,

39. Dervišević Asim, iz Međeđe, gde je i rođen 14.03. 1963. godine, od oca Rasima,

40. Muharemović Hamdija, iz Međeđe, gde je i rođen 04.01.1953. godine, od oca Avdije,
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.55
41. Džanko Esad, iz Džankića, gde je i rođen 08.03.1967.godine, od oca Bega,

42. Dervišević Halil, iz Međeđe, od oca Rasima,

43. Hurem Nedžad, taksista iz Međeđe,

44. Sinotić Ekrem, iz Višegrada,

45. Šišić Dževad, iz Bogdašića,

46. Muharemović Dževad, iz Međeđe,

47. Kustura Zaim, iz Višegrada, rođen 25.04.1963. god., u mestu Babin Potok, od oca Islama,

48. Marić Osman, iz mesta Babin Potok, gde je i rođen 19.12.1944. godine, od oca Husa,

49. Džafić Sejad, iz mesta Holijaci, gde je i rođen 30.10. 1957. godine,

50. Ćeško Zijad, iz mesta Kabernik, gde je i rođen 16.10.1964. godine, od oca Hasiba,

51. Džafić Nurdin, iz mesta Kabernik, gde je i rođen 13.11.1969. godine od oca Nusreta,

52. Kustura Alija, iz mesta Donji Dubovik, gde je i rođen 24.10.1927. godine, od oca Hamida,

53. Čančar Senad, iz Kabernika, gde je i rođen 05.01. 1969. godine, od oca Muharema,

54. Čančar Memiš, iz Višegrada, rođen u Kaberniku, 07.12.1950. godine od oca Mustafe,

55. Čančar Almir, iz Kabernika, rođen u Višegradu, 19.09.1968. godine, od oca Ejuba i

56. Čančar Jasmin, iz Kabernika, od oca Ejuba i majke Hajrije.

57. Gušo Rašid, iz sela Drinsko, gde je i rođen 02.01. 1950. godine od oca Šerfana

58. Jelačić Fajo

59. Bilić Hamdija

60. Sobo Ragib

61. Šaićrović Muhamed

62. Tabaković Sabrija,

63. Cocalić Nezim,

64. Gaković Ramiz

65. Delibašić Ismet
CPHA
(Чувари ћирилице)
18. март 2019. у 23.57
66. Jamak Zakir, iz mesta Kosovo Polje (Višegrad) gde je i rođen 04.05.1969. godine, od oca Huseina

67. Jelačić Medo, iz sela Jelačići, gde je i rođen 07.08. 1951. godine, od oca Husa

68. Šabanović Murat, iz Višegrada,

69. Ahmetović Sead

Preuzeto sa sajtova:

http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm

Portal „Zločini nad Srbima”

ОЗНАКЕ: 1992 AHMET SEJDIĆ ARMIJA BIH BOSNA I HERCEGOVINA JELIČIĆ NESTALI PODRINJE RAT RAT U BOSNI RATNI ZLOČIN REPUBLIKA SRPSKA SRPSKE ZRTVE UBIJENA DECA VIŠEGRAD ZLOČINI NAD SRBIMA

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
19. март 2019. у 05.25
Srna,

Sto stavi Ramu medj' zločince? Zbog tovara drva?

„2.1.3. Sredinom 1992. godine, dvojica naoružanih muslimana zaustavili su L. Š. na putu u blizini sela Kuka (Opština Višegrad) i naredili mu da sa svog konja skine tovar drva. Natovarili su svoj teret i naterali Š. da konja vodi prema selu Kamenici. Usput su im se pridružila još dvojica naoružanih muslimana i svi su prenoćili u selu Garežu. Š. ih je molio da ga puste, ali su oni to odbili.Sutradan su stigli do prelaza na Drini u mestu Zlovan. Tu su kratko razgovarali o tome šta će da urade sa Š, koji ih je ponovo molio da ga puste, i jedan od njih mu je naredio da se penje na konja i da beži, što je on i učinio.

Izvršioci:
1. Poljo Ramo, od oca Omera,
2. Šeić Sead, od oca Osmana,
3. Poljo Juso i
4. Šabanović Sead, od oca Hasiba”

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
19. март 2019. у 05.40
@,

Bas me tjeras da gledam po internetu. Prijetnje imamu:
https://tinyurl.com/y6gstjgv
I ostajem pri metodi „50KM”. Nisi primjetio „prvi put”.

Nego kako bi ti to rijesio?
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
19. март 2019. у 18.19
Elem dodje i ta .. (sad ako stavim budala, reci će @ minimiziram njegov fasizam), ok manijak, u Glas:
https://tinyurl.com/y44s65r7

Zašto ovo ne treba na naslovnu? I zašto je 50 KM primjerno? Ovakvi da odrape zatvora i 1000 KM bi se hvalili do kraja zivota. Ovako po pjerovom, malo si kakio, dobio 50 km od prekrsajnog sudije i nogu u dupe. Cime da se hvali? Kako je dobio kaznu nešto veću nego neko ko ne pokupi psece govance?
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
19. март 2019. у 18.30
„Još jedan dobar potez premijerke Novog Zelanda, poučene primjerom Islamske države koja je upravo publicitetom izgradila dobar dio svoje snage – Jacinda Ardern u govoru pred novozelandskim parlamentom rekla je da nikad neće izgovoriti ime masovnog ubojice iz džamije u Christchurchu. ”On je htio mnoge stvari svojim činom terora, ali jedan je zloglasnost – zbog čega od mene nećete nikada čuti da izgovaram njegovo ime„, rekla je u parlamentu gdje je počela govor s ”Al-Salaam Alaikum„, što otprilike znači ”bog s vama„”

Možda shvatis zašto ne trebaju pjevaci, grebaci nečijih žena i djece, promoteri tudjih zastava i ini da idu na naslovnu.
vacuum
20. март 2019. у 06.01
Pjer bi sve pod tepih, „suti ne govori to, cuce onaj tamo / naljutice se onaj 'vamo”... sve za bratstvo i jedinstvo. Tako su i komunisti Pjer i jedan Jasenovac pod tepih pomeli... gdje dodjosmo.

Što se tiče premijerke Novog Zelanda, ona je rekla da „neće spominjati ime zločinca” koji je napravio masakr. Bilo bi suludo naravno da ne govori o problemu rasizma na Novom Zelandu i da se pravi da „ništa nije bilo” ili da „rasisti ne postoje”.
vacuum
20. март 2019. у 06.06
Diskutovali smo ja i ti Pjer o ovome bas skoro (*skoro - možda prošle godine)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
21. март 2019. у 18.36
Komunisti pomeli Jasenovac?
Vise je procentualno ucenika u komunisticko vrijeme vidjelo Jasenovac nego sto ih danas procentualno vidja Gradinu.
Komunisti su dohakali Pavelicu, Luburicu, Artukovicu i još nekima.
Meni se ne čini da su pomeli.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
22. март 2019. у 05.04
Pjer bi to pod tepih?

Daleko od toga. Pjer misli da kad jedan guslar prijeti krvavom Drinom to treba na petu stranu i to kad vijest bude kompletna sa „50KM”.
Prva strana za vijest da je neko istakao ISIS zastavu lozi idiote koji misle da treba da „vracaju”. I oni koji sa radikalnim islamom nemaju nikakve veze ne treba da žive u strahu ili trpe od idiota zato što su muslimani. Ili Srbin u Sarajevu koji sa strahom treba da stavi cvijece u Dobrovoljackoj. Ili sin nekoga ko je izgubio oca u Omarskoj. Reagovati treba odmah jer kad se kapije rata i haosa otvore vidjeli smo kako to izgleda.

Skupove onih koji žele da obiljeze ili dodju na mjesto gdje im je komandant Draža uhapsen, otac/djed ubijen kao u Blajburgu i slično ne treba braniti. Isticnje fasistickih simbola, prijetnje i sl. treba sankcionisati. Opet ne radikalno nego samo da bude jasno šta drustvo ne tolerise.

 Коментар Запамти ову тему!

Looking for PomPom Keychains?
.