Razmišljanje jedne maramice

Mislim na nas higijenske papirnate, bele džepne, mekane što ušuškane stojimo u redu sa svojim drugaricama da budemo izvučene i upotrebljene za šta služimo. Ima nas mirišljivih i malo smo skuplje ali u principu smo neophodne i dostupne potrošačima a nalazimo se u skoro svim džepovima ljudi, tašnicama žena, ponekad u fijokama radnih stolova i često u automobilskim pregradama za sitnice. Prisutne smo i na selu ali nam je interesantnije i sigurnije u urbanim sredinama jer već upotrebljene tamo u 'divljini' možemo biti pojedene, iskljucanje ili nedaj Bože pregažene traktorom. Užas. Ugodno i toplo nam je u društvu ušuškanim dok nas ne izvuku i tad se priupitamo da li je to došao dostojanstven kraj ili je tek početak agonije gde će mo biti iznova na silu presavijene i zloupotrebljene još koji put? Važno pitanje, ko ih je izvukao? Najviše volimo da brišemo deci ustašca od kaše i da smo na ispomoći kijavičarima. Lep je osećaj biti koristan i u prijatnom društvu. Nije nam svejedno ako neka dama popravi, šminku na očima, ruž na usnama i tako prosto nežno ljubeći složi i pažljivo spusti u korpu ili ako te neki prostak takoreći šalabajzer procepa duvajući kroz nosurdaču blokiranu nataloženim otpadom iz sinusa kroz prepreke devijacije zgnječi u ruci pa baci na pločnik ispred sebe da bi te brutalno šutnuo ili još gore zgazio, kao da mu maločas nisi bila od koristi i omoćućila mu da prodiše 'kao čovek.' Kao zdrav čovek. A ima racionalnih pojedinaca koji ne bacaju ništa pa ni nas već upotrebljene. Padne im na pamet da malo izglancaju cipele od prašine a ako vide sumnjiv trag na kolima koji je ostavila ptica, e onda se mi obavezno prisetimo naše nesretne toalet rodbine. Kada smo kod ljudi već, primetile smo mi maramice sedeći mirne kao bubice u džepovima otmenih odela i prisluškivajući njihove mutne i prljave razgovore kako su nam mnogi od njih sudbinski slični. Njih nam je malo žao, ne tako kao naših daljnih rođaka wc papira koji jadni imaju još grđu sudbinu od većine nas ali saosećamo se sa takvim ljudima jer su i oni bedni tamponi i poltroni zašta mi često služimo a oni baš i ne bi morali. Mislim na bezkarakterne ljude sa osobinama maramica za jednokratnu upotrebu. Eh, da je jednokratna ne bi bilo toliko strašno, pregrmi se to brzo. Rekoh vam gore da tu ima više presavijanja, dovijanja, čuvanja raznog smrdljivog taloga do bukvalnog raspadanja a na kraju gužvanja i šutiranja na ulicu iskorišćene maramice i mada ponekad u najboljoj ekološkoj nameri ipak sav otpad, sve 'nepotrebne maramice' papirnate ili ljudske neumitno streme ka globalnom smetištu i rešetkama... rešetkama kanalizacije.