Bičevanje
„Bičuj me, Jovane, bičuj me Jovane”, orila se soba. Lana je otvarala usta, gledala pravo u kameru, krivila glavom i zabacivala kosu. Mladić iza nje, u ritmu je zamahivao, velikim, crnim bičem po Laninim butinama i skoro potpuno goloj zadnjici koju je pomerala u ritmu, željna novih udaraca. Zvuk je bio jak, pojačavao se, treštao, udarao. „Bičuj me!”, Lana je naređivala, molila, šaptala, pevušila, kao pesmicu koju pevaju deca oslobodjena svih značenja. Ritam se nije prekidao, neprekidan, postojan jak. Jovan je radio predano i neumorno, kao da želi da udarcima usliši svaku Laninu želju. Ona se opte uvijala u slatko muci, bolu, iščekivanju, ljubomori, oslobodjena stida, uslišena u svojoj ogromnoj i gorućoj ljubavi.
„Bičuj me Jovane, bičuj me Jovane, bičuj me Jovane”, samo se to čulo, ponovljeno u beskraj, do iznemoglosti.
Devojćice okupljene oko telefona netremice su gledale scenu, gledale kako je Lana srećna. Nekima od njih je bilo malo muka, a neke su osećale neobičnu vrelinu u stomaku. To... to je bilo ono, sada su znale kako izgleda istinska, prava i strasna ljubav između odraslih. Iako su osećale određeni strah od nepoznatog sve su htele da budu kao Lana, ne sve su htele da budu Lana, poznata i željena lepotica, starleta i zvezda rijlitija. Lana koja je zvezda tabloida, koja je snimila tri kućna porno filma i koju pozivaju u sve emisije. Lena koja je imala ljubav svih muškaraca...
A ljubav, to je ovaj ritam, ova balkanska mešavina turbo folka i dalmatinskih zavijanja, to je bio ritam njihovog života, snaga. Pažljivo su motrile kako bič, crn i debeo, izuvijan kao zmija dodiruje i udara u Laninu, plastičnim operacijama dobro utegnutu kožu.
Na kraju, čarolija ipak prestade, iako su devojčice želele da večno traje, mnogo duže od glupog školskog odmora u sedmom razredu. Nina ugasi telefon, ne dozvoljavajuči da na kanalu započne neki drugi, manje bitan video. Sva znojava od uzbudjenja ona reče:
„Kad porastem, biću starleta, to je najbolji posao”
„Šta treba da radiš kao starleta”, pitala je Mara, brišući znoj sa čela.
Nina je volela da objašnjava, tad je bila glavna i osećala se kao „alpha girl” iz američkih high school serija.
„Ništa ne treba da radiš, samo se šminkaš i sredjuješ, ideš kod pedikira, na masažu i u spa centar, ideš na plastične operacije, putuješ i glavno je da ideš u šoping”
„A pare?”
„Pa, nadješ jednog ili više bogatih matoraca, oni ti sve plaćaju”
„Moraš li sa njima ono...?”
„Pa da, ali retko, oni su svi oženjeni, oni ti kupe stan i jednom mesečno budeš sa njima, oni su dobri, kao da su ti tata, sve ti kupe...”
Devojčice su sa divljenjem i zavišću slušale. Svi su znali da je kupovina oblik ljubavi, da je davanje novca i poklanjanje stvari u stvari njen najviši oblik.
„A, ako se zaljubiš u drugog?”, opet je pitala Mara.
„To isto može, ako je dobar prema tebi, ako ti kupuje stvari, možeš i sa njim da budeš, da napustiš starog i nadješ novog momka ili sa obojicom, samo da imaš razdvojene termine.”
Devojčice su slušale zadovoljno. Život je imao smisao i perspektivu. Uzimale su stvari i napuštale svlačionicu poletno i veselo. Svaka od njih je žarko želela da jednoga dana postane prava starleta. Trčale su uz stepenice pevušeći pesmu koju su tako temeljno naučile. Ili moža više ništa nisu ni mislile, puštajući da ih ritam i melodija nose.
„Bičuj me Jovane, bičuj me Jovane, bičuj me Jovane”, orilo se iz mnogih grla i školski hodnik je odzvanjao od radosnog dečijeg poja.
MC
prica je ispirisana diskusijom u jednoj osnovnoj skoli i
sledećim hitom koji vole danasnji osnovci
https://www.google.com/search?q=bicuj+me+stojane&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b&safe=active