Дискусије : Књижевност

 Коментар
ПИНАТ ( КИКИРИКИ )
Tanjuska-c
(na)
27. новембар 2018. у 20.15
ПИНАТ ( КИКИРИКИ )

Пинат је велики црни пас. Он и Тоби се не воле.
Пинатову газдарицу пас шета. Као и мене мој.
Када се пси сретну пропну се као расни коњи. Шта ће бити једнога дана када се отму са повоца?
Пинат живи са братом боксером. Чини ми се да није стално у кући. Ретко их видим заједно.
Пинат живи у огромној кући дијагонално од наше ваздушном линијом.. Када се намести под одређним углом у дворишту Тоби може да види Пината. У соби на спрату лаје на све псе који пролазе а највише на Тобија.
Пинатов газда се мање боји сусрета са нама. Једном је прешао цесту да би се упознали.
Није успео да их помири.
Једном је на баш ту на тој цести лежала згажена веврица. Тоби је био штене . Истрчао је на улицу и право на лешину. Лизао је и мирисао. Црни мерцедес га је приметио на време. Тоби ни данас не зна да аутомобиле мора пропустити да би прешао цесту. Не зна ни да стане на црвено светло. У нашем крају често разне животиње заврше као несретна веверица.
Пинатова кућа у задњем делу посматра поток и шумицу. Вода је углавном лети плитка али чим падну кише набуја. У шумици живи пуно животиња. Дивљих.
Неке чак и не препознајем. Поточић је смрдљив али Тобију то не смета. Кад га пустим са повоца залети се у воду на дивље патке. Бацим му камен и он зарони целу главу. Извади га држећи га у зубима.
Тоби воли шумицу. Волим је и ја али се плашим да ћемо налетети на друге псе. Стазица којом шетамо поред потока је уска. У шумици људи пуштају псе да трче слободно. Са наше стране стаза је недирнута. Дивље малине, чичкови и коров ми заклањају другу обалу на појединим деловима.
Понекада пси са друге стране где је уређено шеталиште пређу на ову нашу дивљу страну.
Једном се залетео велики вучјак. Дигла сам руке и викала му Го, Го. Отишао је.
Једном смо испод моста налетели на бабу са хаскијем. Баба се уплашила а ја сам се оклизнула и пала на дупе. Срећом није се разбио мобилни телефон. Изнад себе а испод моста видела сам пуно графита. Ту се деца крију од одраслих.
Не размем којим језиком пишу.
Не знам да ли Пинат шета поред потока. Знам да се често свађа са Тобијем из свог дворишта. Можда причају. Мало гласније.
Пинатова газдарица се увек насмеши када се сретнемо. Не стигнемо да се испричамо јер нас вуку пси.
Једном су заједно посматрали ћуролике супове како развлаче црева згажене веверице. Распон крила је им је био скоро метар и по. Велике птице су терале црног гаврана даље од свог плена. Када би наишао ауто неколико великих супова би одлетело на кров Пинатове куће. Чим би ауто прошао гавран би малим кљуном кренуо да развлачио црева. Супови би слетели са крова као авиони. Отерали би опет црну птичурину и наставили да чупају и кидају месо мртве веверице.
Пинат и Тоби су лајали на супове..
На ракуне.
Творове. Опосуме. Мачке. Срне. Којоте. Лисице
На друге псе.
Ако је мрак онда изађем у дворишете и вичем
Не лај комшије ће звати полицију. П О Л И Ц И Ј У !!!!
Тоби престане да лаје . Понекад
Ако ни та магична реч не успе да зачепи Тобијеву њушку ова друга ради без грешке
Дентал стик.
Д Е Н Т А Л С Т И К !!!!!!
Rex1
28. новембар 2018. у 14.45
Zanimljivo je ovo sa mobilnim. Znaš kad je Piroćanac stavio svoj mobilni u zadnji džep pa zaboravio i seo na stolicu. Kad je nešto kvrcnulo, Piroćanac je samo uplašeno rekao: „Daj Bože da je kičma”.

Primetio sam da mnogo voliš Tobija, i da je Tobi poprimio balkanski mentalitet. 😊
Lepa priča.
American_Psycho
(Ako vam je stalo do istine, sl)
28. новембар 2018. у 18.14
U sumici ima govance...
Tanjuska-c
(na)
28. новембар 2018. у 18.14
Рекс хвала на читању. Моја најбоља пријатељица је Пироћанка и послаћу јој овај виц још вечерас. Па знаш како лети понесем телефон а немам где да га ставим него у задњи џеп панталоница. А носим га за не дај Боже да се нешто деси мени или псу. То је једини разлог.

Тоби је битанга. шта да радим. Пишем ја и о другим псима.

Хтела сам написати коментар о твом првом дану смрти шпа ево да знаш дао си ми идеју после оних мојих 25 дана живота да напишем и 25 дана смрти али немам ни разлога за то а ни снаге. Идеја ми је да пишем о особи која сазнаје да има рак нешто је о томе писао Солжењицин , нисам ту књигу прочитала до краја, било ми је мука . Сада не могу да дожђем до ње.

Ипак лепше је писати о псима. они су дивни.
Tanjuska-c
(na)
28. новембар 2018. у 18.20
Психо морам те разочарати, чак ни у шумици нема гованце , ако и има неко га остави у црној кесици па и понекад окаче о грану. Не знам у чему је фазон. А ја сам што се тога тиче врло дисциплинована и то је оно што поштујем у овој земљи.

Пре неколико година отишли код мужевљеве сестре у БГ, тачније Нови БГ. она је велики љубитељ паса од малих ногу. Кренусмо ми у љетњу, стварно зна све о псима, изгрдила ме како не васпитавам свог пса и бла бла. А њена женка ротвајлера стаде, истовари се подоста. И ништа . Пошто све зна о псима не води је ни на повоцу. Али није покупила оно што основно правило налаже. Ја не верујем.
Питам је ја како то да она све зна о псима а незна да треба покупити гованце.

Она мртва ладна каже, што ја да купим нико и не купи. А деца се играју на травњаку а гована псећих више од корова.
American_Psycho
(Ako vam je stalo do istine, sl)
28. новембар 2018. у 19.27
Suma je opasna, jer govanca cekaju u zasedi.
American_Psycho
(Ako vam je stalo do istine, sl)
28. новембар 2018. у 19.51
Njihov poglavica, Smrznuto Govance je odlucio da podigne svoj narod u pobunu.
Dosta je bilo, kaže on, da nas drugi nipodastavaju i gaze...
A narod vice takoo je !!!
Mi smo posten narod, odbacen od svih, i nismo zasluzili da nas tako tretiraju. Kod nas nema diskriminacije, neko je nekad bio jabuka, neko kifla, neko krompir ili meso, a danas smo svi govance.
Slozni i jedinstveni, jednaki pred Bogom...a on sve vidi i zna.
I voli nas...
American_Psycho
(Ako vam je stalo do istine, sl)
29. новембар 2018. у 08.49
Narode moj, draga deco...
Onaj koji istraje na ovom teskom putu, i ko ostane govance do kraja, može ocekivati zivot u raju, i da vecno živi kao govance u bozijem nosu.
Tanjuska-c
(na)
29. новембар 2018. у 09.34
ЏЕКИ

У граду где сам рођена скоро свака кућа је имала пса. Скоро сваки се звао Џеки или Леси. Керуше Лајка. Ниједан није живео у кући са газдама. Живели су у дрвеним кућицама у дворишту, чували су куће и то им је био главни посао.
Ретко су пуштани ван ограђеног дворишта.
Мој брат је имао белог пса, звао се Меда и вукао га је зими на саоницама. Бели Медо и бели снег. Не знам како је угинуо, тај део приче су родитељи и брат увек избегавали. Ионако се ја и сестра тада нисмо ни родиле.
Хтели смо и ми да имамо нашег Меду а добили смо Џекија.
Џеки је требао да буде са друге стране ограђеног дворишта и да се игра са нама. Да и нас зими вуче на санкама.
Али Џеки је био незгодан џукац па је ујео мене за бутину.
Тата је рекао да га је нервирала моја жута мајица.
Од тада више није излазио ван ограђеног дворишта.
Друштво су му правиле кокошке. Понекад би заскакао оне најупорније које су му улазиле у кућицу. Снеле би пар јаја а Џеки би их слатко појео. Мама је када би Џеки лајао знала рећи
Није ни чудо што лаје тако гласно , јаја су добра и за оперске певаче!!!
Џеки је био добар чувар.
Није био бео већ браон као и кокошке. Средње величине и кратке длаке.
И зими и лети куњао је у кућици. Зими би га тата ушушкавао старом одећом.
Џеки никада није био болестан, никада није примио ни једну вакцину, ни једном није био код ветеринара, није био уштројен и није умро од рака простате.
Угинуо је од старости, имао је 15 људских година или 105 псећих.
Када залаје један комшијски Џеки залају и сви остали.
Код нас пси нису завијали или су то радили веома ретко. Тада су говорили да ће неко умрети
Код на су пси лајали слободно кад год су хтели.
Нико није слао полицију због тога.
Наш Џеки је волео све мачке које су ушетале у живот моје породице.
Често бих га гледала кроз жичану ограду. Причала бих са њим а он би ме гледа незаинтересовано.
Не знам да ли је био љут на мене. Можда је био љут на моју жуту блузу.
Између њега и мене није била жичана ограда. Између нас стајао је страх.
Учење по којем пас служи да чува кућу од лопова.
Не знам само шта су могли да украду. Можда мене и сестру а то је већ сасвим добар разлог.
Да је Џеки живео у нашој кући знала бих да пси сањају
Хрчу. Тугују. Да се купају. Болују. Воле. Уживају.
Да страхују од петарди.
Да дигну главу кад на небу пролети авион.
Да лају на моторе и дрндаве шклопоције од старих аутомобила.
Да се плаше пластичник кеса када их ветар носи.
Да воле да се ваљају по трави ( Боже, мој Џеки никада није ходао по њој).
Да завијају на звук ватрогасне сирене.
Да обожавају игру и лопту.
Да се не умире од длаке која може да уђе у људско тело.
И да пси иду у рај.
Џеки опрости !!!
Понекад изађем на двориште када мој Тоби завија и завијам и ја.
Дуго.
За Џекијем.
АУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ
geriatrikus
(zvakac karamela)
29. новембар 2018. у 14.55
>>Друштво су му правиле кокошке. Понекад би заскакао оне најупорније које су му улазиле у кућицу. Снеле би пар јаја ...<<
---------------------------------------------
Зар је ово могуће... Мора да је Боби био стерилан...нисмо га штроили...?
Tanjuska-c
(na)
29. новембар 2018. у 15.29
geriatrikus
(zvakac karamela)
29. новембар 2018. у 15.43
:))))))) pubertetlija:)) a rospija se femka
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.