Kad padne dan
damijan
(primenjeni matematicar)
06. фебруар 2014. у 18.28
Put
Sudbina beduina:
Nekad more,sada pesak vreo;
Pustinja;Dina,dina
Oko lica,crni veo.
Karavani...
Natovareni preko mere;
Od zedji beli,-konji vrani
I himere;E,himere...
Kroz pustinju ,nema staza.
Vetar stope zacas topi;
Iz jamice belih obraza
Poslednju bi kap da popi.
Pustinja...Gde kraj je njen?
Plavi potok sred oaze?
Ipak gazi tren po tren
-Dok supovi pomno paze!-
...Nacickala brada sedi'
Sablja sunca reze bore.
Nocu zvezde vedje lede;
Al još cesce,ognjem gore...
damijan
(primenjeni matematicar)
06. фебруар 2014. у 19.51
Proleće
Dzabe,
Procvetale visibabe.
'Nema ko da nas krade!'
-Vicu,vicu bele rade.
Pogled je meden skrila;
Ljubicica jedna lila.
