Bejah skoro u dvoristu svoje skole
U nedelju;Nit ja niti 'žive duse'
Samo par golubove,se sokole
Upravo izasli iz olujne tmuse...

Kamo sreće da nisam.Bolje da se ostave
Detinja secanja bela i cista
Jer eto gledam u jedan kamen bez glave
Na kom nekad stajase obična,bronzana bista.

...I mi bili smo nestasni.
Još katkad zahvatim iz tog bunara nešto
Ah,za neko bezvezno,limeno vedro vezani
A,ima li danas šta,bitno i sveto?