Tri
damijan
(primenjeni matematicar)
11. јануар 2010. у 01.36
Nekad se dzemper iznenada raspara;
Zakace boje na ostroj ivici.
Ostanes bez kragne,bez dzepa,bez para
Ipak u klupko skupi.Cvrsto drzi konce u svojoj ruci.
*
Na ulici strmoj samo dvoje.
Za njima krisom trci,Snesko.
Dok kroz dubok sneg gaze, skupa-postoje!
Ništa im u zivotu nije teško.
*
Zar je bitno šta je bilo juče!?
Pa makar sutra bio jad.
Jedna sova u svojoj duplji,huce...
Ulovila,još toplo od krvi,SAD.
damijan
(primenjeni matematicar)
17. јануар 2010. у 08.03
Ne tražih leptiru,da napises roman
Ne bih ni molio Boga...
Dovoljna behu dva slova
-Na svakom krilu po jedno,kroz san
Kud bih ja vise od svega toga.
*
Cele noćitu kraj vedje
Bese pamuk sa maslacka
Jutro svanu.Pamet dodje...
Al’ nestade njega daška...
*
Da l’ hteo sam mnogo možda?
U sumi vetar s’ omorikom flamenko plese
Ja joj pokazem crveni krevet medveda!
Dok još kao tinejdzer bese...
A u njemu ispod baldehina
Od lisca,kupina I jesenjih trava
U snegu rasutom kao ‘aljina
Jedan golub sa svojom golubicom spava...
*
Danas nećemo imati dorucak!
-Mlekadzija stize negde u martu.
Mazicemo se u krevetu do podneva čak
A malo I pricati o Lorki I Kantu...
*
Kad bi bila bitka crnja.
Dotakla bi kao ruza...
(Sto naravno ima trnja!)
Al’ na vratic osmeh stavi...
Pa me zacas razoruza...
damijan
(primenjeni matematicar)
17. јануар 2010. у 08.28
U zacaranoj jednoj sumi
Gde su svi iz Bajki bili.
Jedna zmija,kada grli, koske lomi!
Ali grli,grli,grli...
