Imamo ovakav slučaj u porodici:

Ja imam bolesnu cerkicu, bila je kao mala dosta bolesna (sada joj je bolje hvala Bogu) ali u jednoj tako teskoj situaciji za nasu celu porodicu nasa rodjaka je rekla mojoj mami da joj unuka nikada, nikada neće ozdraviti. To je bilo bukvalno ovako: Neki su rodjaci tu tesili moju mamu kako će sve to proćia ta ludaca je onako pobedonosno ponavljala vise puta pred svima:„Nemojte da lupate,njoj to nikada neće proći nikada”. Sreća da je i moj otac čuo tu ludacu kako to kaže inače su rodjaci pokusali kod njega da optuze moju majku kako je ona sve to izmislila. Moja majka je to tada jako teško podnela, jer ipak nije lako uzivo cuti te monstruozne reci, nije noćimaspavala, lupalo joj je srce, dok meni to nije izgledalo toliko strasno jer prvo nisam to uzivo čula te grozne reci, taj zluradi glas, pa ipak kada covek to ne cuje uzivo lakse mu je. A i bila sam tada okupirana oko cerkice po ceo dan i nisam ni imala vremena da o tome mislim.

E sada ta osoba je u nasoj porodici, ona je cerka od rođene sestre moga oca. Iako je otac uzivo čuo šta je ona sve rekla ipak je zbog sestre to prevazisao i tu je čak i ljubazan sa tom monstruoznom sestricinom. Moja majka jednostavno nikakav odnos sa njom nema i kada su slučajno zajedno na nekoj porodicnoj svadbi ili parastosu uopste je ne primecuje. Totalno je ignorise ali u pravom smislu reci jer mama kaže da ona je sada za nju kao prazan prostor. Ja nisam imala priliku da se posle toga sretnem sa njom jer ne živim u Srbiji ali posto ću sada početi da dolazim cesce jer je cerkica dosta bolje ne znam kako da se ponasam u drustvu te zle osobe.

Ja bih molila ljude naročito psihologe i psihijatre a i one koji to nisu da mi kažu šta misle o svemu ovome, i da mi daju savet kako da se ponasam ako sretnem na nekim porodicnim skupovima tu osobu koja je tako surova bila prema mojim roditeljima kao babi i dedi moje bolesne cerkice a i prema mojoj bolesnoj cerkici.