Uloga mu je da bude koristan drugim ljudima.
Ko to nije shvatio, loše mu se piše.

Kako radis-tako ti se vraca,to kaže narod.Ko čini dobro drugima,čini i sebi jer svi smo mi jedno,jedan ceo celoga.Otuda je tako loše i prosao
onaj koji je druge zloupotrebljavao.
Da smo svi jedno,da smo povezani jer smo deo iste celine,to sam pokazao da primeru kada se vecina vas ovde smejala na to.A u vezi toga kako je molitvom na daljinu zalecena ruka mog prijatelja.

Svi imamo ulogu,nema šta da je trazimo.Svestan ne trazi nikakvu nagradu ni platu,one postoje za sve nas.I trag ostavljamo,svi.
Svi imamo talenat,samo treba da ga otkrijemo,kao one egipatske piramide sto su bile zatrpane peskom pa se video samo vrh.

U nedostatku ideja (prva je sama tema) a na odgovore, nastavljaš dalje:
„Koju ili kakvu ulogu bi vi odigrali (eto onako blatalno)?”

Imam utisak da ćeš proći kao i do sada, na svim temama. Filosofija ti nije bliska.
Sc ima mnogo diskusija, probaj da nadješ neku gde ćeš moći da nadješ sebe.
prijateljski savet.

„ I dalje verujes u manuscript”
verujem da ti uopste nemas predstavu u šta ja verujem (niti da si da dobrom putu da saznaš) sem sto sebi dajes za pravo da mi u obracanju koristis reci „i dalje verujes”, dodatno potvrdjujuci da se odavno znamo...

https://translate.google.com/#la/sr/Acta%20est%20fabula
https://translate.google.com/#la/sr/Diem%20perdidi
: )

Pošto vidim da je Dovlaa raspoložen kao i ostal, molim vas pogledajte ovaj uvodnik:

„Pesak…
Oko mene sitan pesak zute boje a da pritom nisam znao gde se nalazim. Tacnije u kom sam se delicu pustinji tako iznenada obreo. Iznad mene jara dok mi je znoj sa temena polako klizao po rbetu. Glad i zedj su mi privukli paznju ka staklenoj zdeli puna neobične tecnosti. Nisam znao da li je to nekakva hladna supa ili mesavina nečega sto nikada nisam ukusio. Ne verujuci u cuda, prisao sam i nagnuo se. Po prvi put sam bio zatecen i sagnut iznad takve sadrzine tecnosti.
Pre nego sto sam podigao stakleni poklopac, kroz glavu mi je protutnjalo pitanje:
- Ko je i gde je bez traga iscezao tako dobar domaćin?
Znao sam da neću vecno stajati zacudjen ispred takvog poklona. Seo sam na uzareni pesak, podigao poklopac i polako ispruzio desni kaziprst kako bih probao njen tajanstveni sadrzaj.
Delic pre toga sam primetio da je na obzorju mladi Mesec. Nisam bio siguran da li se tamo nalazi pre izlaska ili zalaska Sunca ili u samo podne.
Kad sam se sagnuo ocekivao sam da vidim odraz lica preko povrsine supe. Mnogo nisam razmišljao zbog takve anomalije. Pošto sam bio gladan i zedan, oprezno sam utopio kaziprst u nesvakidasnju tecnost.
Povrsina supe se zatalasala i u istom trenutka u glavi mi protutnja pitanje:
- Da li sam u njoj propao i iz nje sam postao svedok dogadjaja ili zaista sanjam ovaj nesvakidasnji slučaj?
Ponekad je preporucljivo neke istine da zauvek ostanu tajna dok se ukrstajavaju u mislima…
”