Eskada, hvala na postiranom linku. Evo specijalni prilog uz tvoj link.
Nadam se da će vam se svideti, stara boemska i možda još malo vise. :)))

***

ВИОЛИНА БУДИ ПРОШЛОСТ

Zeljan proslosti, pozvah je sad,
violinu iskopah, pa joj dusu taknu,
лажног морала завесе нека се макну,
презирем их ко и онда - кад бејах млад.

Од сећања направих гудало и струне,
па с љубављу пређох преко жица,
к’о преко дојки нежно и уплаканог лица...
Зар не краљице кафане, без краља и круне?!

Прва жица кафану отвара и, ено, tamo su oni..
... препознах све нас-бисере мочвара,
видех и њу у ћошку - она курва стара,
и цику жена познадох што у души још звони.

Са другом жицом пијем, а ти си већ пијана,
код Жике ти наручујем ракију још већу,
дрско те хватам за дојку нудећи ти срећу,
а ти поносна женка, од свих си гледана!

Посвећују струне пажњу жици трећој,
почиње трбушњак даворике-дајке...
Дрот уђе и пита се, из које смо ли то бајке,
ал‘ иако дрзак, постиђен је,
јер у позицији смо већој.

А жица четврта са мном је певала,
о нитима прошлости што по сећањима газе,
оне песме из душе што никад не излазе,
„Има Дана, Ја Болујем и Отишла си без Поздрава”.
---------
Ми „гадови”, а морални уз клавир и мандолине,
aл’ код нас душа пева, код њих јадикује,
у нашу душу „gadnu” љубав завирује,
а у њихову „морал”...
немају прошлости - немају виолине.
KaJ_Kolja