Ja u USA sama odgajam svog sina koji sada ima 5 godina i od početka sam sa njim pricala samo srpski. Do 3-će godine je pricao srpski tako tecno kao da je tamo rođen. Sa bakom i dedom prica preko telefona i tu i tamo sa nekim od mojih prijatelja, ali sve ostalo je engleski.

Kad je poceo ići u vrtic sa 3 godine (9-5) poceo je i da prica engleski sve vise i da pocinje i meni da se obraca na engleskom. Ja bih ga svaki put slusala ali bi odgovarala na nasem i bez previse navaljivanja upucivala ga da mi odgovara na srpskom. Oko 4.5 godine je poceo da prica samo na engleskom i mislila sam da je to to jer mu je bilo teško sklapati recenice na srpskom.

Sada sa 5 godina bez problema prica na srpskom sa mnom, okrene se drugoj osobi i nastavi na engleskom. Sa bakom i dedom i dalje na srpskom - mene pita kako se šta kaže ako ne može da se sjeti rijeci, ali skroz je shvatio koncept - sa kim se na kom jeziku prica.

Najbolji primjer mi je kad je negdje u prodavnici i neko mu nešto da i ja ga pitam da li je rekao hvala (cisto da ga podsjetim) a on se okrene i kaže 'thank you' i onda nastavi na sa mnom pricu kao da se i nije obratio osobi koja prica drugi jezik.

Ukratko... samo morate biti uporni, ne odustajati - ne forsirati previse - ako u nekom trenutku neće da prica ništa osim engleskog (ako je engleski u pitanju) pustite ga da prica, a odgovorite mu na srpskom i vremenom će se pokazati rezultati. Roditelji bi trebali da pricaju na srpskom u kuci stalno, bez mjesanja.

Mnogi mi kažu a i sama vidim da je temelj najvazniji. Ma nema mi ništa sladje nego kad mi kaže 'mama volim te najviše na svijetu' na mom maternjem jeziku :))

Živim u Austriji već 22 godine deca su mi rođena i odrasla ovde.Sa njima sam samo iskljucivo pricala sprskim jezikom,a po polasku u vrtic ucili su nemacki.Znali su kada dodju iz vrtica sa mnom da nastave konverzaciju na nemackom,a ja sam im odgovarala na srpskom dok nisu skapirali da ja želim sa njima da pricam mojim maternjim jezikom.Nemacki i sada pricam samo kada im drustvo dodje cisto da pitam da li im treba nešto i povucem se.Imala sam razna iskustva i bilo mi je tuzno videti nasu decu koja dodju na odmor u Srbiju,a ni reč da progovore sa familijom...tuga...al za to krivim roditelje.Moja deca se ne stide da kažu odakle su,a to je kod vecina naših ljudi u dijaspori osnovni vid zašto ne uce decu svom maternjem jeziku.Postuju sve njihove verske obicaje čestitaju drugarima svaki praznik,a svoj cene i vole.Znala sam dok su bili manji da im kupujem poklon za katolicki i pravoslavni,da se ne bi odvajali od ostale dece kada pricaju šta su dobili za Bozic ili Uskrs kako su rasli tako su sami rekli da prestanem sa tim jer oni znaju kada je njihov Bozic,Slava ili Uskrs...A da još nešto bilo gde da su ako ih pozovem telefon sa mnom pricaju na srpskom ma gde bili i sa kim bili,a to nikada ne traje duže od par minuta i to njihovi prijatelji postuju.

Živimo u Kanadi.
Imamo sina od 2.5 godine koji prica i razumije samo Srpski. Od Engleskih rijeci razumije samo 'no' jer dok je bio manji pa otimao igracke drugoj dijeci to su mu ta dijeca govorila.
Mi u kuci pricamo Srpski i žena koja cuva našeg sina prica Srpski. Odlazak u obdaniste odlazemo još malo upravo zbog jezika jer znamo kad krene u obdaniste da će biti teško da uporedo uci/govori dva jezika.

gastarbajter je pravi patriota :)

Danas,sin mi govori 6 jezika,kao dete samo Holandski jel 2 su mu bila previse.
Za patriotu najbolji hipnotizer je ,cekic po glavi ali onaj najveci.
Šta ćeš na Serbian cafe ? Druzi se sa novim zemljacima,uzivaj..

Zovume,

Da li je majka deteta pricala srpski sa njim, ili samo ti? Mene interesuje zato što u mom braku samo ja s detetom pricam na sprsokm.

Moja/naša ćerka uskoro puni 4 god.
Do nedavno smo sa njom komunicirali samo na srpskom jeziku a sada redovno i nemački koristimo.
Smatram da za njen uzrast ima ogroman rečnik srpskih reči...i da je sasvim dobra što se jezika, pričanja, pesmica itd...tiče. Jedino slovo „R” nikako da savlada i umesto njega korist „L”.

E, na nemačkom, iako skoro godinu dana posećuje zabavište 4h dnevno, situacija ne izgleda tako sjajno. Ne mogu da izbrojim reči koje su joj poznate i koje pravilno izgovara ali vidim da je taj rečnik skromniji...mnogo skromniji od srpskog! Iako se igra sa decom koja odlično vladaju nemačkim i iako i ja perfektno komuniciram na nemačkom sa njom, ona NEĆE! Dešava se da izusti reč ili dve na nemačkom ali tu je kraj priče. Kod kuće, kada misli da je niko ne posmatra, izgovara reči na nemačkom...ume na nemačkom recimo do 10 da broji, zna skoro sve boje itd...dok se igra, ona na nemačkom ponekad priča itd...

Dečiji lekar mi je objasnio da je to sasvim u redu i da joj jednostavno treba vreme. Deca uče prvo pasivno i često osećaju potrebu da budu sigurna dok ne progovore stranim jezikom. „I Vi bi u Kini komunicirali na srpskom ili nemačkom ako ne znate mandarin, dakle jezicima koje razumete”---to je bio njegov primer.
Navodno je važno da deca nauče što više reči na stranom jeziku, koje će kasnije, kada se opuste i osećaju sigurnim, da povežu i gramatički ispravno da izgovaraju...

Mi je ne mrcvarimo. Sve joj kroz igru objašnjavamo...trenutno učimo tako da ona i ne primeti...kupujem nalepnice (ima ih u raznim časopisima) sa životinjama, stvarima itd...pa onda ja njoj dajem nalepnicu, izgovaram na nemačkom (opisujem ono što je na nalepnici nacrtano), dajem njoj, ona ponavlja i na kraju lepi na list papira...uživa u tome...i vidim da smo tako par reči naučili...

Praktikujemo isto da joj pustimo cd sa dečijim pesmicama na nemačkom...ali to se do sada nije pokazalo uspešnim, kao ni crtani filmovi. Brzo odustaje od toga...ona igra sa nalepnicama je definitivno najbolja do sada..

U zabavištu neki klinci već počinju da uče srpski od nje! Razumeju je kada im se obraća jer se rado i često igraju sa njom. To zvuči zabavno ali meni bi bilo draže da je obratno, da ona od njih uči nemački.:)

Sreća naša je što ona i pored jezičkih izazova ima puno dečice koja žele sa njom da se igraju. Uspeva nekako da sklapa nova poznanstva i mala prijateljstva iako ih često ne razume. Vaspitačice su zadovoljne a i mi vidimo kako privatno uspeva da se uklopi u recimo nove i nepoznate krugove kada je negde odvedemo...

Što se srpskog jezika tiče mi smo prezadovoljni. Brzo uči i shvata...ponekad se čudim odakle je pokupila neke reči..:)

Ja ne brinem. Ima još 3 godine dok ne krene u školu...do tada će joj srpski biti još bolji a ako ovako nastavi umeće da piše itd. pre škole...ako do tada ne uspe da savlada nemački jezik kako je potrebno da bi krenula u prvi razred, idemo za Srbiju...mi i sada živimo na relaciji Srbija-Nemačka...pa i ta selidba ne bi bila teška. Ne verujem da ćemo zbog toga morati da idemo iz Nemačke ali bude li tako -idemo.

Uskoro ćemo je slati u sportski klub, da isproba nekoliko sportova...da vidi da li joj neki od njih odgovara...ko zna, možda i tamo uspe da nauči malo više što se nemačkog jezika tiče...a ako sport ne bude želela, videćemo da li joj leži neki instrument, muzika itd...ili slikanje/crtanje itd. Svuda nude „Schnuppertag/e”, dakle dan ili nekoliko dana gde dete prvo može videti da li mu se dopada tamo...i da eventualno pronađe hobi. Što se nje tiče, njoj se skoro SVE dopada...a to je prosto nemoguće..:) jednom hoće baseball da igra, drugi put košarku a kasnije tenis...valjda joj se sviđa kod drugih pa počne da mašta...a mi do sada ništa nismo uočili gde bi mogli 100% reći da je to baš za nju...sve njene želje nekako deluju nestvarno tj. vidi se da nisu trajne...sa sportom smo čekali dok skinemo pelene i danju i noću...jer oni decu vode i na turnire, izlete itd...(idu i mame i tate sa decom, naravno)...

p.s. najsmešnije mi je bilo kada sam joj morala objasniti zašto se mnoga ženska imena kod Nemaca ne završavaju sa A. Objašnjavala sam i na kraju me je pitala zašto jedna „Kathrin” nije mogla lepo da dobije „pametno ime” i da se zove „Katrina” kao sve ostale pametne devojke i žene...:) „tako bi bilo mnogo lepše”...to je bio njen komentar..:)
Njoj je neshvatljivo da neka žena/devojka može da ima ime koje se ne završava poput srpskih imena..:)