Мислим да филмаџије греше када приказују прошлост, а можда се и намерно праве блесави. Рецимо филмови о временима пре 1970-тих:

Прво: сви глумци имају фризуре и браде које су моментално у моди, друго - сви ентеријери су већи и пространији него што су стварно били, сјајнији и чистији, осветљенико ко за снимање. Одела су од најскупљих данашњих материјала, за разлику од онога што се носило пре 50 или 100 година, а што је стајало мало ко картонски оклоп.

Најважнија разлика тиче се хигијене: тада хигијена НИЈЕ МОГЛА да се постигне као данас. Кошуље нису хтеле да избеле, ни да се испеглају, црни траг на оковратницима углавном је остајао. Фини свет се купао суботом, а остали што мање фини - то ређе, сви су се нешто ЗАПИРАЛИ хладном водом и сеоским сапуном (ко је имао за сапун). Веш се кувао у цеђи(??) и ренданом сапуну, штиркао „да стоји”.

Депилирале су се само курве, поштење се доказивало џемпером по рукама од домаће длаке.

Тако да филмови између осталог не успевају да дочарају ни мирис ондашњих вагона, железничких станица, кафана, биоскопа, учионица, болница, надлештава .. а и боље што не успевају.

ме бе ти што се стално запирају
гарант имају псијићки проблеми
да се осећају прљаво
па не могу напрати колко их сустиже
ма сигурно

Па да - и кожа има своју флору и фауну, не сме се тим играти тек тако. Срећа те ове остале расе одржавају равнотежу еко система.

ех како си неефикасна
боље ти је да то време проведеш у кревету истежући се и маштајући шта си могла данас да урадиш, а нећеш
после се окренеш да још мало доспаваш
-
а ти већ на путу, у магли
много паметно ))