Данас овдје нека киша, а и иначе сам планирао да одгледам пар студентских кошаркашких утакмица, завршница је, тзв. Мартовско Лудило. И као сви у зрелијим годинама, гледајући Канзас и Гонзагу, заспем.
А и шта ће ми у сан доћи, дискутанти са Сербианкафеа!
Мени као дошло да објавим да нећу више долазити у кафану, али није да не желим долазити, него би да сви скоче да ми недају и да се ја предомислим и останем.
И сад ја накитио писмо, сам сам се расплакао док сам га куцао, и објавим то на дискусији...мислим баш да је била „Политика”.
И сљедеће што видим, офарбани камионом извлачи трупце негдје у Канади, у Британској Колумбији. Каже нема посла у Аустрији, иначе је шофер, а Канада добро плаћа шофере и тако...каже таман је завршио за данас и иде да изненади пријатеља Стевиног и да га ненајављен посјети. Стевин не зна ни да је овај у Канади, канли да ће налетит.
Звони он на вратима код Стевиног, нико не отвара. За кваку, откључано. Уђе унутра, види велики екран компјутера, на њему она моја објава о одласку, али нигдје никога около. Чује да вода тече у купатилу, њему у главу дође да није недо Бог срце, нешто...кад тамо Стевин напунио каду водом, сјео, одврнуо туш до краја и таман узео жилет у руку.
Ту ти офарбани скочи на њега, оте му жилет, извуче га из каде и продера се: „Шта радиш, будало!”
-Ја не могу више, ја ово не могу издржати, Гери напушта СЦ... -вапи Стевин, а офарбани ће:„Ситуација јесте деликатна, али није дотле дошло, не кенчијај, шта ти је”.
Некако се смире, сједну, баш у том моменту неке вијести на телевизији и извјештај из Торонта.
Кажу неког остарјелог имигранта, српскојапанског поријекла баба свукла са тавана куда је пошао да се вјеша. Кажу да га нека обавијест са Интернета узбудила и покажу ону моју објаву, а баба објашњава како је било. У позадини препознају Јоцка.
У том ће и вијести из свијета и каже како Копенхаген Цајтунг објављује да се грађанин затворио у собу, одбија да једе, да пије, привио лаптап на груди и само цвили...опет разлог она објава. На слици бездомни, а на вратима собе ручно урађен плакат са натписом ГЕРИ ВРАТИ СЕ...
У том часу мене нешто спуца по глави, зачух: „а тако ти гледаш кошарку, па не можеш да ме возиш у куповину”, пробудим се и сад појма немам да ли сам напустио дискусију, или сам још ту?!