Протести су показали да је већина народа против Вучићевог режима. Та већина није сва на улицама из ових разлога: народ је још увек анемичан због преваре 5.октобра, проблеми с короном, полицијска и партијско-параполицијска репресија режима и, најзад, неповерење у политичаре било на режимској или на опозиционој страни, што резултира чињеницом да протести немају вођство.

У слободној земљи, сав народ би изашао на улице (осим чланова удбашко-сорошевског клана чија је Вучић истурена рука, заједно са Брнабићком).

Евидентно је да се одређене службе убацују међу протестанте с различитим циљевима: да их разводне, обесмисле и евентуално угуше, или да их преузму и ставе се на њихово чело.

Вучићева партијска параполиција, користећи подршку регуларне полиције, примењује тактику киднаповања усамљених протестаната или пак случајних пролазника, па пребијајући их покушава да застраши народ.

Режим се евидентно боји окупљања веће масе, јер би то својом очигледношћу делегитимизовало Вучићеве лажне изборе. Због тога се на бруталан начин ангажује жандармерија и горепоменуте снаге онда кад дође до масовнијих окупљања, те се смишљеним режимским провокацијама изазива интервенција полиције како би се маса разбила и спречила већа масовност (кад протестаната нема више од 5000, онда нема ни полиције, што очигледно доказује ову тврдњу).

Што се тиче протестаната, очигледно је да се окупљају спонтано, без организованог руководства, и да немају никакву тактику. Опозиција очигледно не постоји да се стави на чело протеста нити да изврши организовање и тактичку припрему протеста. Опозициони политичари калкулишу, јер им није циљ поштен изборни систем (част изузецима), него да задрже систем који ће их довести на власт и тамо учврстити као што је учврстио Вучића. Не постоји обезбеђење које би идентификовало провокаторе и било спремно да се бори против убачених параполицијских група које раде на разбијању протеста изнутра.

Погрешна тактика је и стационарност протеста испред Скупштине. Тиме се не постиже много. Протест треба да буде покретан у поворкама, а иницијално окупљање треба вршити на различитим деловима града из више разлога: прво, тако се полиција теже мобилише и прелоцира, друго, шетњом кроз различите делове града ће се придруживати и они људи који за протесте евентуално нису знали или нису баш мобилни, треће, кад протести прођу кроз сваку градску четврт и пренесу своје поруке становништву, постићи ће се боља информисаност оних који се информишу само преко РТС и Пинка.

Оно што не разумем, шта им значи борба да се уђе у скупштинску зграду? Скупштина народа може да се легитимно одржи и на било којој већој пољани. Суштина није да се симболично нападају режимске зграде, него да се окупи што већа маса народа и са тог митинга пренесу поруке и режиму и свету. Пожељно би било да се антирежимски митинзи понекад истовремено одрже и у свим градовима Србије, са истим циљем и истом поруком. Режим тако неће имати снаге да се обрачунава с народом по свим градовима, а медијску блокаду извештавања о протестима треба да разбијају локални јутјуб активисти.

На крају, чини ми се да се Вучић неће одржати до јесени.