Вучићев пут без повратка
Милан Вујић 12:12 13.07.2020. 12
Већ четири године мирним демонстрацијама супротстављамо се интересној групи са основаном сумњом да је криминална организација. Заговорници политике „крви и тла” предходних година понашали су се прагматично, прилагођавали су реторику политичким околности и избегавали инциденте на улицама Србије. Глуматање мирољубља престало је предходних ноћи. Сви који смо учествовали у досадашњим протестима били смо свесни да се боримо против аутократског режима, а сада нам је дато до знања да је у питању брутална диктатура.
Аутор: Милан Вујић, студент Правног факултета Универзитета у Новом Саду
Фото: Printscreen
У демонстрацијама учествује велики број младих са најразличитијим уверењима и ставовима. Имамо заједничког „непријатеља” и све нас фрустрира његово иживљвање. Најава полицијског часа била је само кап која је прелила чашу за спонтано окупљање шареноликог друштва. Нисам сигуран да је ико могао да претпостави какву ће силу отмичари државе употребити против нас. Сада нам је свима јасно зашто се граде станови за полицајце, а не за здравствене и просветне раднике. Не тиче га се наша будућност, већ улаже у своју, односно у униформисане силеџије.
Да ствар буде још гора, нису само полицајци они који на јуре по улицама. Са нама шетају и режимски криминалци, насилници који у моменту избијања сукоба стављају гас маске и почињу да делују по наређенима. Чак и најмлађи учесници протеста успевају да препознају слуге власти и да направе разлику између оних који свој гнев исказују на насилан начин и оних који су послати да гнев глуме како би изазвали нехуману репресију режимских полтрона. Става сам да је тај насилан бунт последица тешких животних околности у којима је велики број моји вршњака одрастао. Ипак, када настане хаос, без обзира на све разлике, показујемо солидарност и боримо се да те битанге никога не шчепају.
Међу младима влада јединство и одлучност да стану на црту бруталном диктатору по сваку цену, али опозицију не препознају као савезнике у тој борби. Њих препознају као алтернативу власти, али не и систему. Тако су поред парола против Александра Вучића узвикиване и пароле попут „Вучићу Ђиласе”, а видели смо да су и други опозициони лидери били изложени вербалним и физичким нападима. Све то је резултат дугогодишње поларизације друштва, загађивања политике и компромитовања свих који мисле другачије од интересне групе са елеметнима фашизма. Млади једноставно нису у позицији да препознају све манипулације које им вешто сервирају „окупатор” и његови сарадници.
https://t.co/cHFBn5VPjU
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2020
Они су се тим вештинама користили и предходних дана. У интересу им је било да мирне протесте претворе у насилне, нарочито због група којима је разлог протеста био решавање питања Косова. На тај начин Александар Вучић себи је олакшао преговарачку позицију пред западним модераторима преговора. Слични, али још деструктивнији протести одржали су се и 2008. због питања Косова и хапшења осумњичених за ратне злочине. Вучић као један од организатора тих протеста има искуство са организовањем хулигана и екстремних група, те не треба да нас чуди присуство амнестираних криминалаца и на овим протестима.
За кратко време, власт је успела да сав гнев и немоћ моје генерације генерише у насиље и немиле сцене на улицама Београда и Новог Сада. Поражавајућа је чињеница да има много повређених грађана и полицајаца, али ово морамо схватити као једну фазу у демократизацији овог друштва и слања једног од последњих диктаторских режима у Европи на сметлиште историје. Проливеном крвљу и сузама демонстраната Александар Вучић кренуо је на пут за који не знамо колико ће трајати, али сигурно је да му повратка нема.
https://srbin.info/početna/aktuelno/vucicev-put-bez-povratka/
