Не видим предности одвајања државе од цркве?

У средњовековној Србији имали смо јединство државе, властеле, цркве и народа,

Државе су конц-логори њихових грађана. И религије и државе су робијашнице људске свести (то се посебно односи на ислам и западно хришћанство, али и на све друге религије, укључујући и нашу, православну).
Реалност је једино народ (култура) и то је категорија која би у будућности требала да буде једини конституент нове цивилизације - света без конц-логора и граница.

Одвајање религије од државе био је чин освајања апсолутне власти и владавине над свим припадницима 'конц-логора' званог држава. Владари су то урадили због себе, да им нико не би стајао на путу њихове апсолутистичке владавине и експлоатације народа. Наравно, да би се што дуже обезбедио социјални мир, то одвајање је имало и други разлог: да се оствари успешна владавина над другим верским и националним припадностима.

Највеће лицемерје у том погледу влада код католика и протестаната. Код њих је секуларизам само маска, а истински протежирају католичке кадрове и у структурама државе, док у структурама становништва увек теже прозелитизму. Нема већег доказа од Деда Мраза и католичко-протестантског Божића као државног празника. Етничко чишћење, унијаћење и геноцид над Србима у Хрватској је још већи доказ који је подржан директно од Ватикана.

Човек ће истински бити слободан кад одумру државе и конфесије-религије, јер они су главни генератори ратова у свету. Али то не може да буде свет којем данас теже глобалисти: наметањем западне цивилизације целом човечанству.
Тај нови свет мора да буде заједница слободних људи и равноправних народа.
Наравно, далеко је до тога, све док је главни носилац 'глобалног уједињења' - католичка црква и НАТО пакт.

Зато, кад се размишља о одвајању религије од државе, али и о укидању држава, то се не може радити без истовременог и добро контролисаног процеса на светском нивоу. У противном 'већа риба' ће и даље да гута 'мању рибу'. Најјача држава и најјача религија ће увек да буду механизми за покоравање грађана унутар себе, али и уништавање држава око себе. Тако је било откад је света и века.

Crkva i država su partneri bez obzira na sekularnost
Nema države koja će unistiti crkvu niti crkve da se neće pokoriti državi.
Autokefalnost pravoslavnih je najgora stvar za koju su se izborili, a to mogu posvedociti i svi oni koji su se kasnije odvojili od Rima. Da su Jeljcin i Milosevic imali zajednickog patrijarha sa sedistem u napr. Moskvi nebi sigurno bilo kao sto je bilo.
Lorka zaboravljas da su nam u zadnjiem ratu najveci neprijatelji bili Luterani tj veliki rimokatolicki neprijatelji. Nasa autokefalnost pod okriljem svetosavlja nas nije odvela nikud nego nas je ostavila tu gde smo.

Autokefalnost pravoslavnih je najgora stvar za koju su se izborili, a to mogu posvedociti i svi oni koji su se kasnije odvojili od Rima.
**************************************************************
Новак, не знам шта си мислио с овом реченицом, али на шта год да си мислио - не бих се сложио. Најтрагичнији догађај у историји Срба је подела хришћанства 1054. године, јер се та подела десила баш по кичми србског народа, али и по кичми словенског света у целини. Од тада стално ратују Срби против Срба (и Словени против Словена). Да се хришћанство није поделило, Сви Срби би били хришћани па се тежња католика за истребљењем православаца не би догађала. Склон сам веровати да непослушност римског кардинала према Цариграду није била једини разлог цепања хришћанства, него је то био страх од велике србске државе на Балкану, а такође и од велике словенске државе од Јадрана до Владивостока.
Други трагичан догађај за Србе јесте ропство под Отоманским Царством, што је дефинитивно резултирало новим цепањем Срба на православце и муслимане, а данас довело и до политичког стварања новог народа (бошњачког). Аутокефалност православних цркава можда јесте тренд који данас даје негативне резултате, али у време Светог Саве то је био неопходан корак ка очувању србског народа који је био у опасности да сасвим изгуби свој идентитет (као што га је изгубио на територијама под католичком управом).
Касније одвајање протестаната од католика није вредно коментара, али је досадашња историја показала да су протестанти након тога успели да буду напреднији у односу на католике. Наравно, њихове елите успешно сарађују, а у борби против православља имају веома чврст савез. Све су то, заправо, само различите методе борбе за покоравање света у три фокуса: власт, моћ и новац.

Међутим, основно питање јесте шта од свега тога има обичан човек (католик, протестант, православац, муслиман...)? Какву корист? Никакву! Социјална раслојавања су све већа у сваком од наведених система. Сиротиње је све више. Све већа количина богатства се сконцентрисала код све мањег броја супербогатих. Сиромашни слојеви постају све бројнији и сиромашнији. То значи да су сви наведени системи постали превазиђени и не могу издржати испит историје. Врло брзо ће се јавити потреба за новим системом, оним који ће се окренути правима малог човека у маси обесправљених.

Новак, имам осећај да фаворизујеш Ватикан. Али, истински Бог (ако га има, а верујем да га има) - изнад је сваке религије. Ја верујем да ће се то једном и показати. Али ако и постоји религија кроз коју говори Он, верујем да је то она која ће се ставити у заштиту људских права масе сиромашних. Ја не верујем да су ова велика социјална раслојавања Божије дело. Зна се чије је то дело - оног који се налази супротно од Бога.

Lorka ako neku religiju ne varim to su onda Islam i Rim, a njihovu snagu ni malo ne potcenjujem.
Autokefalnost nam je donela toliko dobra koliko i samoupraljanje.
Ko i zašto je podelio hrišćanstvo ja nikad neću znati istinu jer popovi za istinu mare mnogo manje od politicara. Dali su se Srbi onda dobro opredelili to je sada srpska stvar. Autokefalnost je unutrasnje
razaranje pravoslavlja koje je jako podcenilo centrifugalnost Rima i
to niko nesme javno da kaže, na šta bi to licilo da neki zvnicnik uzme pod kritiku, dok ja smem. Kažu da smo nebeski narod ispravno smo izabrali pravi Hristov put, nebesko carstvo i naše svetosavlje pa nas Bog pogleda i posalje 700K u Jasenovac, pa Avijano po Luteranovoj komandi, uz zabrinutost ruskog patrijarha i 200K krajsnika kako Dule kaže za spas Moskovske patrijarsije.
Danas se sme slobodno preletati iz partije u partiju, ali u crkvu nediraj tu preletanja nema kao ni povratka u predhodnu visebozacku.
Pravoslavlje je toliko dobro uznapredovalo u svom jedinstvu vere za ovo par hiljada godina da smo dogurali do dva Bozica u godini sa bacanjem kletve jedni na druge.
Živela pravoslavna demokratija, a Stepinac će biti svetac ako i kad gazda kaže a ne Kaptol.

Jel pod svaki narod podrazumevas i svetosavski narod Prilepa i Cetinja ili autokefalne Ukrajine.

nevezano za temu. Cestitam svim diskutantima na nivou diskusije.

Pier, Makedonci su se davno opredelil, i nikog za to nije briga, Crnogorci se upravo uzgoropadili, jedino se Beograd cese iza usiju kao i Moskva zbog Ukrajine,
U Americi se i dalje zna ko u koju pravoslavnu crkvu ide, a Torontu, ima srpska crkva koja nije pod Beogradom već se sorta ila sa grckim starokalendarcima.
Popaj , oko opijuma nema diskusije, svaki diler će ti objasniti da je njegov opijum najcistiji treba samo da probaš i otkrijes velicinu bespuca.

Pa to je upravo prisutno kod rimokatolika i ostalih protestanata, dobrodosao si ako već znaš jezik, kod mnogih si dobrodosao ako i neznas, oni imaju kurseve za takve.
Hrvatska katolicka crkva je kao retko ko drugi bez ucesca Vatikana formirala svoje crkve u dijaspori sa cistim politickim zadatkom koji izlazi iz domena religije.
Kada crkva nebi bila zloupotrebljena u politicke isvrhe sve razlike u pogledima na religiju nebi razjedinjavale već potpuno zblizavale sve ljude sveta.

Новаче, ко је могао да се одвоји од Рима? „Католичке” су цркве које су признавале Папу за тело Христово на земљи, а остале су признавале цара Византијског. Није ваљда да толико не знаш? Да би се одвојиле од Рима требало је прво да му припадају, нађи податак да су признавале Папу или на било који начин првенство Ватикана?

До 10.века Хрватска је била под византијском црквом.

„Mislim da su nezavisne crkve dobre, ali sam protiv podjela.
Gdje je granica u podjeli koja korist od nezavisnosti pretvara u stetu od dijeljenja?
Mislim da jezik to određuje. Oni koji govore jednim jezikom ne treba da se dalje dijele.”

U sustini jeste tako što proizilazi iz sledećeg:

„Kolektivna dusa srpskog naroda nastala je kroz pravoslavlje,verno
coveku a ne dogmi,verno duhu nauke Hristove,a ne podvrgnuto zapovesti ucenja, sazdala naročitu pravoslavnu crkvu. Sasvim drukciju od katolicke,u mnogome različnu i od ostalih pravoclavnih crkvava,crkvu Svetog Save,srpsku crkvu,crkvu narodne duse,svoj veliki organ isvoju mocnu zastitu u svim carstvima i pod svim prilikama.
Pravoslavna svetosavska crkva nikad nije stajala nad narodom,pored njega,protivu njega; a isto se tako nikom naturala ni kao crkva ni kao vera.Nikada nije aktivno a kamo li agresivno misionarska,nikad
bila fanaticna, niti je u ime Hrista ikoga spaljivala i ratovala.
Ekumenski karakter,imperijalni karakter pravoslavlja koji su
Vizantija i Grcka u svojim carstvovanjima imale,,Sveti Sava je sveo na odrzanje duha pravoslavlja kroz srpski narod i vezao
autokefalnu sudbinu crkve za sudbinu svoga naroda.

Tome nasuprot,po svome unutrasnjem biću,katolicka crkva nije samo ekumenska kao duhovna vlast,nego i internacionalna sila. Sem toga
je svuda,opet po biću svome,misionarna,aktivna i borbena,bila i ostala. Njoj je oduvek bilo potrebno,u izvrsenju papinske zavetne misli da za spas duse koji pripoveda,dobije sto vise terena,
materijalne moći i politickog uticaja. Ona je svetska sila i ima kao takva svoje osobene ciljeve duhovno-svetske nadmoci; njen
politicki odnos prema državama i nacijama je no ma koje druge crkve. Ona je po svome biću imperijalna,iznad narodna,uz- ili
protiv-narodna,po potrebi svoje osobene politike koja ima samostalne ciljeve. Po samoj svojoj osnovi ona narode,kapital,
oruzanu snagu,politicke i drustvene ustanove smatra kao sredstvo za izvrsenje svojih ciljeva.

U nasem slučaju posle pada Habzsburske monarhije, najjaceg uporista katolicanstva u Evropi, i stvaranjem zajednice
juznoslovenskih naroda,uvidela je da Hrvati mogu da postanu
nosioci katolicke borbe. Tako je sto posredno sto neposredno
pocela sa izvanredno istancanim metodama svoga starog vekovnog iskustva da podstice i podgreva hrvatski separatizam. Pri tome su
Hrvati sto svesno sto nesvesno postali žrtve i internacionalno
sredstvo katolicke afirmacije u novo-stvorenoj zajednici istog
jezika.

Uostalom po logici stvari,katolicizam kao takav i u svojoj osnovi,oduvek trazi nacina i prostora za svojim proširenjem
koje je posle pada otomanskog carstva upereno prema istoku.
Padom ruskog carstva, a potom SSSR nastala je nova država
Ukrajina - nekada kolevka pravoslavne Rusije u Kijevu,a koja
sa teskom mukom i neizvesnoscu odoleva nasrtajima
'progresivnog' - agresivnog Zapada.

”

Istorijski gledano crkva je stvorila pojam države...
Možda treba odvojiti državu od crkve...
Ko je izabrao i postavio prvog Izrailjskog kralja uprkos
Bozjem savetu izrailjskom narodu da ne postavljaju kralja?

Odgovor na ovo samo Bazorilo zna napamet, ostali ako vas
zanima guglajte...:)

Werba, шта ћемо са твојим хоџама? Од њих, уз католичке мантије, нема већих злочинаца на овоме свету. Среброљубље им је у венама, а џамије су легло тероризма. Видим да ти само сметају православни свештеници.

Не знам да ли се ово занимање данас помиње, мени је било ново и прилично смијешно још прије неколико десетина година када сам га први пут чуо. Ради се о Шкопигуди, а то је била самоука особа која је по селима Херцеговине кастрирала свиње. Неки су, више шаљиво тако називали и ветеринаре, па сам тако и чуо за тај израз.
Читајући коментаре изнад дође ми мисао како би то било да се на неком
семинару неуро хирурга наш врли Шкопигуда изађе на позорницу, па крене:„Па драге колеге, позивајући се на сопствену експертизу, не бих се могао сложити...”