http://www.politika.rs/scc/clanak/443282/Hrvatski-spijuni-vrbuju-novcem-ili-ucenama

ривична пријава коју је Безбедносно-информативна агенција (БИА) протекле недеље поднела против бившег припадника МУП-а Србије Дражена Летића и хрватског држављанина Николе Кајкића, председника Националног синдиката полиције те земље и бившег шефа хрватског Истражног тима за ратне злочине због шпијунаже, иницирала је нови сукоб између тајних служби две земље. Након што је БИА издала саопштење о подношењу пријаве и детаљима њеног садржаја, које су пренели сви медији у Србији, реаговала је тајна служба суседне земље и то не баш у пријатељском тону.
У одговору Сигурносно-обавештајне агенција (СОА) Хрватске наводи се да је реч о конструисаној кривичној пријави којом се жели скренути пажња домаће и међународне јавности са озбиљних афера у Србији.
Готово истовремено са оваквим саопштењем, медији у Србији објавили су информацију да је Дражен Летић, својој вези у Хрватској Николи Кајкићу дао фалсификована документа која су коришћена за дискредитацију тужиоца како би он био смењен и онемогућен да настави истраге против познатог хрватског фудбалера Луке Модрића и тамошњег политичара Бранимира Главаша. Модрић је то, наводно, урадио како би дискредитовао тужиоца који је против њега водио поступак због давања лажног исказа у поступку против браће Мамић, фудбалских менаџера који су учествовали у његовом трансферу.
Сукоб српских и хрватских обавештајаца, како наводе „Политикини” саговорници, није ништа ново, али сматрају да је јавно објављивање информације о откривању обавештајног рада на територији наше земље и њеног санкционисања, неуобичајено.
Момир Стојановић, бивши директор ВБА, тврди да је рат српских и хрватских обавештајних агенција непрестан. Али не само између њих.
– Различите обавештајне службе се сукобљавају због различитих интереса које заступају. Обавештајци заступају интересе земаља из којих долазе. У време док сам ја радио, када год смо били у контактима са хрватским агентима, када смо их откривали, долазили смо до податка да координацију усмеравања рада хрватске обавештајне службе обавља немачка БНД за простор западног Балкана – каже Стојановић.
Он сматра и да је пласирање информације о подношењу кривичне пријаве против Летића и Кајкића послужило у политичке сврхе. Наводи да није пракса да се информације о активностима људи који се баве контрашпијунажом или раде у контраобавештајној служби, пласирају у јавност. Овакве информације су вероватно порука неким центрима на западу да у Србији неће вршљати руске службе и да је Србија суверена држава која не дозвољава да било ко утиче на њену спољну политику.
– Кривично дело шпијунаже за шта се сумњиче Летић и Кајкић је једно од најтеже доказивих. Када се и открије шпијунажа, најчешће се прибегава да се билатералним и дипломатским преговорима између двеју земаља тај спор реши или се те особе протерају из земље и прогласе персонама нон грата. Чак и да то изостане, онда се мудро процесуира. Јавно изношење информација штети интересима земље. И Америка и Русија дневно хапсе људе који се баве шпијунском делатношћу на својој територији, али никада то не пласирају у јавност – објашњава Стојановић.
Божо Прелевић, адвокат и бивши коминистар полиције, сматра да је подношење пријаве против Летића и Кајкића легитимно, али каже да не зна колико је она документована. Оно што га чуди јесте што се са подношењем чекало годинама.
– Не знам како је некоме дозвољено да врбује, потплаћује, убеђује сведоке годинама – пита Прелевић.
Божо Спасић, дугогодишњи оперативац Службе државне безбедности СФРЈ тврди да је сукоб припадника две обавештајне службе интензивиран 2000. године.
– Када то кажем, пре свега мислим на БИА и војно контраобавештајне службе. Тај рат, да га тако назовем, водио се, а тако је и данас, по рубним, граничним деловима Србије и Хрватске. Хрватске обавештајне агенције на волшебан начин, уценама, понекад и новцем покушавају да притисну чланове породица оних за које желе да им достављају потребне информације. Некада, уколико је реч о људима који су током ратних дејстава пребегли у Србију, обећавају да ће им бити враћена имовина у Хрватској. Хрватски обавештајци су врло насртљиви. У последње време, интересују их информације о српском војном наоружању, политичком миљеу у којем покушавају да нађу везу да ту поставе своју агентуру. Подручја која их занимају су Суботица, Нови Сад и Београд – наводи Спасић.
Коментаришући информацију да је у случај двојице агената уплетен и познати хрватски фудбалер Лука Модрић, наш саговорник каже:
– Можда је он од свог новца платио, како се тврди, фалсификована документа и да се спречи истрага која је покренута против њега. А можда је то преко њега урадила хрватска обавештајна служба и тако маскирала фондове из којих се финансирају агенти који вршљају по Србији.
Тужилаштво не одговара
У Вишем јавном тужилаштву у Сремској Митровици јуче није било могуће добити информације о поступку против Дражена Летића и Николе Кајкића. На питања, да ли су осумњичени саслушани, да ли ће против Кајкића бити расписана потерница, као и друга, које је „Политика” поставила тужилаштву писаним путем – није било одговора.