Демонстрације су изгубиле легитимитет. Данас за свако гомно Сорош може да наручи де4монстрације: јадне, самохране, нејевене активисткиње можеш чак да убедиш да „демонстрирају” за правду и истину, а ако баш и не - оно свакако за сендвич и дневницу.

Једно време наручене демонстрације могао си д апрепознаш по латиници на транспарентима (сиротиња је протестовала на ћирилици). Сад су се невладискиње досетиле злу, па и оне ту и тамо испишу нешто ћирилицом. Препознају се по професионално одштампаним паролама (мада нејасне поруке), скупим моткама и артији на којој су исписане. Препознају се и по томе што су непрепознатљиве - то су особе поред којих можеш да прођеш милион пута, а да се не окренеш.

Сиротиња се препознаје по сиротињи, лошим патикама, зубима, слабо исписаним паролама. Обично ни не стижу до најстрожег центра: Кнез-Михајлова и Трг резервисани су за сендвичарке. Сиротиња се препознаје по паролама „дајте нам леба!” и варијацијама. На њиховим демонстрацијама нема телевизија, нема репортера, само полиција.