Дуле, ја бих пошао од три чињенице:
1. Хашки суд се у многим случајевима показао некредибилним и пристрасним судом.
2. Ово пишу медији непријатељске стране.
3. Против Срба се и даље води интензиван специјални пропагандни рат.

Након ове три чињенице, све наведено нам оставља право на сумњу.
Погледајте само шта имплицира овај чланак - Србија подржава злочин и злочинца, а у томе се истичу Србска православна црква и Србска радикална странка. Дакле, циљ је пре свега да се настави бацање блата на Србију и СПЦ.

Пошто знамо да Србија, а посебно Србска православна црква, не подржава такву врсту злочина, онда ја изводим недвосмислен закључак да је реч о пропаганди.

Такође, пошто знамо да је Хашки суд осудио многе невине Србе на многогодишња робијања (Павковића нпр.) а многе кривце са друге стране ослободио (Орића, Готовину итд.), онда извлачим и други закључак - и та пресуда (ако постоји) заправо је наставак антисрбске кампање.

Ако СПЦ врши промоцију наведене књиге, у којој оптужени настоји да обавести јавност о својој невиности, онда ја верујем да му је кривица напакована. СПЦ је озбиљна институција и сигуран сам да би се оградила од бескрупулозног злочина какав би био овај наводни који је описан у бошњачком медију. Цркви није потрабно да се игра са својим угледом, осим ако је сигурна да је реч о праведнику, оптуженом на правди бога, коме је потребно пружити божију утеху и шансу да бар пред светом божијом црквом каже да је невин, јер пред Хашким судом таква шанса не постоји.

На крају, као и у случајевима сваке пропаганде, непријатељ ће и у овом случају постићи свој циљ - ширење мржње. То се види по коментарима испод тог текста. Циљ тог чланка и није да убеди Србе у властиту кривицу (напротив, постићи ће обрнуто), али је циљ да код муслимана одржи интензитет мржње стално их бомбардујући вестима о србској злочиначкој монструозности.

Да, и они су чинили злочине, али о томе нити пишу нити пресуђују.

Наслов и садржај ове теме, признајем, делује монструозно и захтева по мени прави одговор. Ипак, и само помињање Суда у ден Хагу је за мене црвена марама пред очима јер ужасно озбиљно ставља србску страну на положај кривца.
Истину знају само они људи, који су својим очима и присуством, могли пренети данас истину. Нажалост, све досадашље особе које су преузеле на себу ту слободу да причају о таквим стварима, нека „ ноћна путовања ” су однела изван вида јавности.
Рат је грозна ствар и тешко је разумети све а на другој страни, пропаганда је увек средство чиме се може бацити кост у лице читавом народу.
Злодело се не може сакрити као ни покушај Бакирове веома утицајне личности која се са сигурношћу, на овакве вести смешка!
Коментар од цењеног Пјера ме такође упозорава да је на свим странама било много ружних ствари. Ако је тако дело учињено, онда треба имати муда и осудити га. Наслов теме где се помиње ЧАСТ, ОБРАЗ, и слично, оправдава сваки корак који ће србском народу одати поштовање за честитост.