Овог лета могли су се у Београду видети озбиљни људи, у фенси кошуљи и панталонама, са торбицом официрушом преко леђа, како пиче аутобуском траком на електричном тротинету. Не мање од њих - за београђане је изненађење и сваки бицикл који се појави у ширем центру, поготово кад је електрични, склопиви, и на њему опет неки банкарски службеник.

На страну колико је ова вожња опасна по живот, јер те свако мало претичу претоварени зглобни аутобуси, јер су њихове траке валовите и можеш очас посла да се проспеш по асфалту. Али је брате мили НЕДОСТОЈНО! Кад би сад дошла мода читања руских класика и одласка у позориште - неки би људи и то урадили; срећом таква мода никада неће доћи, тако да речени неће морати да читају ништа јаче од „Игре престола”.

Али они ће увек прихватити сваку лудост која им се са Запада сервира. Рецимо тетоваже - то је полинежански обичај; практикују га наши фенсери да би показали колико су независног духа - да, толико независног да ћеш урадити управо оно на шта те друштвене мреже наводе??