Ovaj tekst sam vise puta postirao ovde i onima, koji su ga već citali biće, svakako, dosadan. Nadam se da će nekome, od novih clanova, bar malo vise razjasniti neke dileme o ishrani!
!
Šta sve treba znati o hrani

Da bi telo pravilno funkcionisalo moramo ga snabdevati adekvatnom hranom. Postoje 7 osnovnih sastojaka i to: carbohidrati, masti, proteini, vlakna, vitamini, minerali i voda. Nedostatak bilo kojeg sastojka povlaci manje ili vece posledice po organizam.

O Carbohidratima
Osnovna funkcija carboh. je da snabdeju telo energijom. i to u vidu glucose. Carbohidrati se po sastavu dele na proste i slozene.

PROSTI CARBOHIDRATI su sastavljeni od molekula secera i u vecini slučaja imaju sladak ukus. Prosti carboh. snabdevaju telo brzosagorevajucom energijom sto znači da ih telo po unosenju vrlo brzo iskoristava. Hrana bogata prostim carbohydratima ima visok glycemic index ili skraceno GI Index. (glycemic index je broj između 1 i 100 kojim se svaka namirnica karakterise kojom brzinom sagoreva u nasem telu. Veci broj znaci brze sagorevanje i obrnuto). Prosti carbohidrati nisi dobri za nas i treba ih izbegavati (osim u odredjenim situacijama kada su pozeljni i, moglo bi se reci, obavezni).

Po unosenju u organizam prosti carbohidrati izazivaju veliki porast secera u krvi sto ima za posledicu povecanu proizvodnju insulina da bi se neutralisao secer. Povecana kolicina insulina, u daljem procesu, sprečava telo da efikasnije sagoreva mast a istovremeno visak energije pothranjuje u masti sto opet dovodi do povecane tezine. Zakljucak - izbegavati ih po svaku cenu.

Neke od namirnica koje spadaju u proste carbohidrate: svi seceri, svi kolaci, torte, sladoled, cokolade, sva bezalkoholna pica (coca cola, 7-up itd)

SLOZENI CARBOHIDRATI kao sto i sama reč kaže imaju slozeniju strukturu i telo ih sporije sagoreva. Enrgija dobijena iz slozenih carbohidrata traje znatno duže i sto je najvaznije nivo secera u krvi je veoma stabilan sto opet ima za posledicu da ne osecamo glad i ne unosimo dodatnu hranu i time posredno sprečavamo gojenje. Slozeni carbohidrati su veoma pozeljni u ishrani sportista i svih drugih koji imaju povecanu potrosnju energije
Namirnice koje spadaju u slozene carbohidrate i koje imaju mali GI I ndex: svi proizvodi od crnog hleba, braon pirinac, povrce, pasulj itd.

O Mastima
Delimo ih na dobre i loše masti.

DOBRE MASTI su nezasicene masti. Obično se nalaze u tecnom stanju na sobnoj temperaturi. Telo treba ove masti kao sekundarni izvor energije. Takođe, ove dobre masti, pomazu telu da oslobodi energiju iz drugih izvora hrane.

Namirnice bogate ovim mastima su: maslinovo ulje, jaja, orasi, semenke suncokreta, riblje ulje, sardine, tunjevina, losos itd.

Ove masti ubrzavaju metabolizam tako da su veoma važne u procesu gubljenja tezine (zvuci cudno masti i gubljenje tezine ali je tako). Takođe dobre masti pomazu u transportu vitamina, preciscavaju krv i pomazu u borbi protiv bolesti kao sto je rak, arthritis, svi problemi sa zglobovima, poboljsavaju imuno sistem, kozu i kosu itd.

LOšE MASTI su zasicene masti skoro i da nemaju nikakvu pozitivnu ulogu u telu. U vecini slučajeva treba ih izbegavati. Uzrocnici su mnogih negativnih stanja u telu kao sto je visoki holesterol, zgrusavaju krv, podizu krvni pritisak, doprinose srcanim oboljenjima ukljucujuci srcani udar. Loše masti se mogu naći u sledećim namirnicama: mesu, buteru, tvrdom margarinu, svim tvrdim sirevima, slatkom pecivu, slanini itd

PROTEINI

Protein je pre svega materija koja sluzi za izgradnju našeg tela. Ulaze u sastav svih misica, kostiju, koze, unutrasnjih organa i svega ostalog.

Proteini takođe mogu biti izvor energije ali ta funkcija dolazi tek do izrazaja kada su svi drugi izvori energije (ugljeni hidrati i masti) iscrpljeni.

Proteini su napravljeni od amino kiselina. Za naše telo su od značaja 23 amino kiselina. Od ovih 23 telo može proizvesti 15 a preostalih 8 koje nazivamo esencijalnim telo mora dobiti putem hrane.

Proteine koje unosimo hranom delimo na dve grupe i to: kompletni proteini i nekompletni proteini.

KOMPLETNI PROTEINI sadrže svih 8 esencijalnih amino kiselina koje su nam potrebne i mogu se naći u sledećim namirnicama: mesu, ribi, sirevima, jajima i mleku.

NEKOMPLETNI PROTEINI su oni koji nemaju svih 8 esencijalnih amino kiselina i izvor ovih proteina je uglavnom povrce.

Na nasu sreću kombinacijom raznog povrca možemo uneti svih 8 amino kiselina u organizam. Ovo nas spasava od jedenja vece kolicine mesa, jaja, sireva itd. namirnice koje su izuzetno bogate zasicenim mastima (satureted fat) i koje imaju vrlo negativan uticaj na telo.

Šta se, dakle, dogadja sa hranom, nakon što smo je pojeli ?

Ona se vari, i tu pocinju potencijalni problemi. Stomak ima 80% kolicine nerava koliko mozak. Stomak je na neki način drugi centar inteligencije organizma. On mora da bude u stanju da brzo odreaguje na otrove, da odbaci bakterije i viruse, da preradi hranu, da iskoristi ono što se može iskoristiti i odbaci ono što ne može... Zato je proces varenja izuzetno važan i zato za vreme varenja sva krv ode u stomak, bas kao sto za vreme razmišljanja sva krv i energija ode u mozak.

Najlakse se vare one hrane koje same u sebi sadrže enzime za varenje, jer se sa njima organizam najmanje muci a to je zeleno, listasto povrce (salate, spanac, i td), zatim ostalo povrce (paprika, paradajz, i td) kao i skoro svo voce. Riba se, takođe, prilično lako vari i neophodna je za dobro zdravlje, samo treba pazljivo birati koju jedemo (pastrmka, losos i sardine su najbolje). Uz sve ovo, bez dovoljne kolicine vode u organizmu nema dobrog varenja. Zato je dobro neko vreme pred obrok popiti jednu-dve case ciste (negazirane) vode sa malo limuna. I zato je loše jesti meso, naročito masno.

Zašto treba puno piti vode?

Iz istog razloga iz kog je potrebna voda da bi se covek okupao - da bi organizam izbacio sve sto mu ne treba. Bez vode to je nemoguće. Voda utice na stvaranje sokova za varenje, na ispiranje tela od produkata sagorevanja (sve u nasem organizmu radi na principu sagorevanja i bas kao i pec, nas organizam zato ima mnogo „pepela” sto je otrov). Između ostalog voda je važna za mnoge druge hemijske procese u organizmu i odličan je izvor kalcijuma i ostalih minerala a i u nekoj kolicini potpomaze pH balans u organizmu - verovatno najvazniju stvar vezanu za zdravlje. Dok dobra voda povisi pH (sto je zdravo), slatka pica, gazirana pica, sokovi, kafa, itd. smanjuju pH. Zato se voda ne može zameniti nicim!

- Dijetom ne može da se smrsa za stalno. Može samo privremeno - koliko traje dijeta.

Zdravo je biti mrsav samo ako je to posledica zdrave ishrane i unosenja hrane u normalnim kolicinama.

- Najosnovnija stvar za dijetu NIJE ishrana! Najosnovnija stvar je naše emotivno stanje. Probajte da nekome ko je nesrecan, tuzan, depresivan, napusten, nervozan i td. objasnite da nije dobro jesti cokolade, pusiti, jesti slatkise, piti koka-kolu, itd... Nema te snage volje koja je jača od naših emocija.

-Dobra ishrana ne mora da bude komplikovana. Jedite voce i povrce (salate zacinjene maslinovim uljem i limunom), i ribu (pastrmku najviše), i minimalno hleba i pijte dva litra vode dnevno i sve ste probleme resili! (možda ne bi bilo loše da uzmete malo ekstra vitamina ako hocete). Primetite da ovakva ishrana nema u sebi ništa sa one liste hrane koja izaziva kiselost.

Dalje kompoti, voce, vocne salate, salate (grcka, srpska, sopska, nicoise, italijanska, mesana, vitaminska, prolecna, eksperimentalna, zelena, sarena, bilo kakva...), riba, integralni pirinac ponekad, retko jagnjetina (sem za krvnu grupu 0 - za njih cesce), puno vode sa limunom, supice i corbice od povrca ili ribe ili pilece supe sa dosta povrca i to je to!

Šta izbegavati

Kajmak, puter, zejtine (sem maslinovog ulja), mleko (sem kozijeg), masne sireve, hleb, testenine, kolace, keks, torte, cokolade, kakao, kafu, pica, gazirana pica, alkohol, meso (sem ribe i jagnjetine i piletine/curetine), mesne preradjevine, margarin, bilo šta iz pekare pravljeno na bazi belog brasna, bilo šta sto ima secer u sebi, bilo šta sto je pohovano ili przeno...