Ne organizujem ih bilo sa kim i bilo kad. To su daca sa kojima se on najviše igra u vrticu. Ili ih pokupimo mi iz vrtica i budu kod nas par sati ili oni pa budu kod njih. Mnogo to deci znaci i neverovatno je koliko im je to bitno da idu jedni drugima kuci. Nije često on je možda 2 puta mesecno kod nekog i dva puta mesecno neko kod nas.

To su deca od 4-6 godina. Tako nekako sa 4 je to pocelo. Deca su kod nas bez roditelja i tako i nas sin kod njih.

Ja, kao Snezana, pokupim njih nekoliko iz vrtica, odvedem kod mene da budu po nekoliko sati bez roditelja.To rade i drugi roditelji, tako da i ona odlazi kod drugih da se igra, bez mene.

To praktikujemo obično kad je loše vreme i deca ne mogu napolje.

Nemam problema da je posaljem jer moja obozava te play dates i decija okupljanja uopste, a i poznajem roditelje te dece i lepo se družimo na vrtickim okupljanjima, rođendanima, itd...

Ovde to pocinje da se praktikuje kada deca krenu u skolu, tj kada napune 4 godine. Mislim da je to prilično rano i za skolu i za te dogovore, jer naravno najviše volim kada mi je cerkica tu pored mene. Dete saljem samo kod ljudi koji stanuju blizu i koje poznajem i mislim da su ok. A i to vrlo teško i retko. I ja sam isla kod drugarica da se igram kada sam imala 4 godine, ali eto svoje dete se plasim da pustim. Možda zašto sto su se nasi roditelji dobro znali i druzili, pa nije bilo straha. Ovde u dvoristu mi prilaze roditelji sa kojima nisam progovorila dve reci i pitaju da li mogu da vode moje dete posle skole kod njih na igranje. To za mene ne dolazi u obzir. Ja sam njima verovatno cudna zbog toga, jer drugi to rade olako, ali bas me briga.

Da, moja devojcica 5.5 ide na druzenje kod drugara, i oni dolaze kod nas. Koliko često zavisi od vremena, obaveza. Recimo jednom nedeljno, nekad cesce nekad redje, radni dan popodne. Nekad pokupe nju kolima posle skole, nekad ja. Recimo slika uprte booster i pravo ka kolima.
Moje dete obozava igru sa decom, I pored dana u skoli, možda zato što je jedinica. Inače ovo je kod nas nešto najuobicajnije. Bez iole paranoje. Čak I kad me pozovu nepoznati roditelji telefonom. Nije nepoznat, time sto nam deca idu zajedno u razred, sto uciteljice znaju sve roditelje, imaju profile porodica. Važno je i da moje dete želi da se igra bas sa tom drugaricom, da je to njen izbor takođe.

I ja sam tokom odrastanja u Bg isla na 30 rođendana drugara iz razreda. Moji roditelji nisu znali ponaosob svakog roditelja, ili uopste, možda usput sa roditeljskog.

Vikendom smo zajedno sa porodicnim prijateljima sa decom.

Skoljka-nemoj biti cudak:-) ništa ti neće biti da pokupis još jedno dete kad dodjes på svoje, sigurno nećeš sesti i crtati sa decom kad dodjes kuci.dok rucate prođe sat još malo se decaigraju i dodje neko på njih.
I ti roditelji daju tebi sansu i poverenje.
Ja se secam kad sam ja isla u skolu pa smo se tako druzili, moja drugarica koja je iz pakistana nikad nije dobila dozvolu zbog njihove kulture i ona i dan danas spomene.tek posle tri god moj cale otisao kod njenog i tad je dolazila kod mene i ja kod nje i pocela ići na rođendane.nemoj da bude kuku lele posle kad nebude imala BFF a sve devojcice imaju i drže se zajedno.

E stvarno si cudak:-)šta mislis u vrticu ih setaju za ruku?samostalni su oni, nisu smotani kao mi kad smo mali bili pa uvek neko disao iza vrata da se ne udarimo a kad padnemo polomimo ruku.moj malisa stalno dolazi kuci modar on voli eksperimentisati,sa 5 skija, klize, pliva, roni, bicikla a ovi stariji do 10te sve to ucili jer smo se uvek nešto bojali.samo deci medvedje usluge cinili.opusti se.

Po tom pitanju se skroz slazem sa Tamarom.Kad je moj mladji isao u vrtic jedna mama je stalno htela da uzima mog sina ,a sto sam ja bila alergicna na nju ne umem da vam opisem. Sad joj kažem hvala, minimum dva puta nedeljno:))Deca su nam postatala mnogo dobri drugari. Desavalo se da su neke godine u istom odeljenju a neke ne, ali to druzenje se nikad nije prekinulo.Ona je stalo zvala i insistirala, a ja sam bila u fazonu sve mi jedno...Sad posle 7 godina uvidela sam da sam gresila. Žena je izuzetno, izuzetno dobra ,sin takođe a najlepse u svemu tome je što se njih dojica mnogo lepo druže, pravi drugari.

Duže vereme hoću da napisem kako deca osim sto mogu da budu surava u zadirkivanju druge dece, tako mogu da bidu i jako brizna.
Moj sin je oformio drustvo od nekih 5-6 decaka,a među njima je i jedan mali koji ima problema sa koncentracijom...i ne znam tacnu dijagnozu samo jednom mi se uciteljica bogzna kako zahvaljivalaa ja u cudu ...
Taj mali je između ostalog spor, jedan mu pomogne da izvadi knjige i ostali pribor za cas, drugi ga mazi ili ceska po ledja kad ga uhvati nervoza ili neznm šta već ga tera da ustaje ,treci ne znam šta...Oni su se tako lepo organizovali da vode brigu o njemu i to rade godinama.I sto je najlepse u celoj prici oni ja sam to saznala od uciteljice ne od sina i druge dece.Malo mi je bilo cudno sto sam primecivala neku posebnu ljubaznost od roditelja tog decaka,a ja nisam imala pojma o ničemu.

kod nas se ne zna ko je dosao a ko posao:-)), puna kuca:-), ja volim sa se družim pa tako i moje dijete sada:-). Dodju nam i sa i bez roditelja, za prespavati još neće kaže sama za sebe da je mala:-), pa za sada ne brinem oko toga.

Ja volim da nam drugi klinci dodju, i malo-malo pa puna kuca, pogotovo sad od kad je drugi pa i treci krug beba skoro zavrsen:-) pozoves jednog, dodju troje:-) decu gledam da saljem samo u proverene kuce, tj. kod ljudi koje poznajem. Ti prvi susreti su uvek u mom prisustvu, dal kod nas il kod njih. mada npr. kad je rođendanska zurka, desi se da ne znam ljude, ali cerku ipak odvedem, ipak ih je mali milon tamo. mislim da mi ne bi oprostila da je ne pustim!

Deca treba da imaju svoje prijatelje ko njima odgovara ne porodicne samo koji im se namecu i stim se dovode pred svrsen cin.to nije njihovo druzenje nego vas izbor.tosu njihovi poznanici a ne prijatelji.

par puta sam organizovali sleepover kod nas, bilo je o.k, pravila sam klopu koju vole, tu i tamo uskocila da se igram sa njima da ih preusmjerim i sve je prošlo lijepo.

uglavnom praktikujemo play dates koji prodju dobro fino se izigraju a ja mogu da pozvrsavam masu stvari ili recimo da odmaram ili čitam nešto,jer se obično radi od po vise od 2 sata.

radi se o djecici sa kojima je buklvalno odrastao ili sa kim ide u skolu, uglavnom su to djecaci koji mu odgovaraju i koje je on izabrao.

posto je on jedinac ja nastojim da mi dodju djeca u kucu, da on navikne da dijeli igracke, da nauci da se igra i sa drugom djecom u svom okruzenju da nauci fleksibilnost i kompromis-drugo je igrati se van kuce gdje postoje pravila od strane odraslih.

ima jeda seka sa kojom se super igra i čak joj je pokonio sve njegove igrackice- mede, mace sa ogromnim ocima.

mene je to odusevilo, kamione neda nikome doduse

Jao sharlota, bas tako i moj Vasilje. Ne bi nikome ništa dao, bas ume da bude namcor, al Megan je njegova princeza. Ma sve joj da. Inače je grub i nepazljiv, ali oko nje skakuce, bas sve nezno i polako da je ne povredi slučajno. Kaže devojcice su princeze i treba da ih tretiras lepo.
Kad se desi da ruca kod nas, uvek vodi racuna da ima sve. Neverovatno koliko je nezan prema njoj.
Što se ovih ruckova tiče, moji sinovi jedu odmah posle skole. Kad je lepo vreme, uvek ih je teško naterati da sednu. Onda im ja postavim na terasi, dodju im drugari da se igraju, pa ne mogu ja sad pustiti decu da ih gledaju kako jedu, već ponudim i njima. Posaljem ih prvo kuci, da pitaju mamu mogu li jesti krompir corbu (LOL), i onda naspem svima. Ponekad je tako i za veceru. Jednom sam pravila ustipke, pola komsiluka je stajalo u redu na terasi, cekajuci ustipke :)

Ја немогу постић сва та дружења... Ни често ни рјетко ал дружимо се сви ту и тамо :)

Manje tracaj i ne bavi se tudjim zivotima pa ćeš imativremena Majo.ne radi, jedno malo dete i nema vremena.