Mi kako mijenjamo države tako sticemo I nova „poznanstva”. Daleko se to može nazvati prijateljem. To ti je ono „suboto moja s kim ću da te zacinim”. Onda se tako nađemos nekim od naših, zaboli nas glava I tako...

Uglavnom to su rođendani 4-5 puta godisnje. A ja imam jednu nasu sad smo se skoro pocele gledati, bile smo na kafi 3 puta.
Ne znam šta drugo da ti kažem...ovde smo tek 16 mjeseci, kratak je to period da bih se mogla s nekim zbliziti.

Potpisala bih ovdje Skoljku u potpunosti.
Ne stignem bas svaki vikend ali ako ništa vidim se na kafi na pauzi za rucak sa moje dvije najbolje prijateljice.

Bas ovo sto kažeš, pregurali smo svega preko glave zajedno i jako su mi bitni u zivotu. Ovi sto zaviruju u novcanik i stvari sto ih se ne ticu, vremenom otpadnu, čim pokazu svoje pravo lice ali onih 5-6 iskrenih su uvijek tu.

Ne družimo se iskljucivo sa našim ljudima ali najblizi prijatelji su nam iz naših krajeva. Jednostavno to su većinom ljudi koje sam upoznala po dolasku ovdje kad ni jezik nisam posteno pricala i sa kojim sam prelazila te neke barijere doseljavanja u inostranstvo.

E da Teo, i ja u shopping idem sama:)
Tu me drustvo totalno smara i usporava

I ja isto shoppingujem sama jedine osobe koje mogu da me prate su moja sestra i moja kuma ali nazalost ne živimo u istoj zemlji. Ako se sa osobom ne nadjes može da bude bas bas naporno kupovati a vi dva sveta.
Inače ovde nemam ni jednu nasu drugaricu :(

Ja isto, ni sa sestrom u shopping :)

Ja inače ne uzivam nešto u sopingu tako da to gledam da obavim sto brze, ali kad idem volim da idem sama. Zbrzim i svoje, a kamoli još i tudje da gledam, hvalim i dangubim.

Što se druzenja tiče i mi smo ovde već dobrih 17 godina i steklo se prijateljstava, neka su se i ugasila, rodila se nova, pogotovo sad preko djece. Kao neko ko je u jednom momentu izgubio sve, SVE prijatelje i morao sve ispočetka, prijateljstva sam dozivljavala kao svetinju i jako teško mi je bilo da shvatim da mogu imati i „onako prijatelje” i usputne i samo za kaficu i samo na poslu i prijatelje sa kojima se nađemou razlicitim fazama zivota i onda opet razidjemo.

Sada ih ima svakakvih i od svuda. Družimo se i porodicno i individualno, preko djece ili preko posla. Ima i par koje se provlace kroz sve te miljee. Opet, čini mi se da se ne družimo ni blizu kao ljudi tamo „u kraju”, tamo je to sve nekako spontano i puno ucestalije. Ovde od pon - pet obaveze, vikendom nešto porodicno, a između treba milion stvari da se poklopi pa da se svi nađemo Znate ono, I'll have my people call your people.

hahahahah Joanna, kao da si jednu moju komsinicu opisala. Ta te od parkinga do tvog sprata izreseta sa toliko pitanja da ja dodjem kuci smorena, kao da sam kopala. Muž čim me vidi zna šta je „... te opet uhvatila u masinu!'
To je bilo tako dok ja nisam skontala da je to u stvari odbrambeni mehanizam, ona pita da ne bi ljudi nju pitali. Ja sam operisana od toga šta ko gdje kada, ljudima se predstavljam po 3 puta, bas me ne interesuje okolina, ali nju sam namjerno uhvatila u masinu par puta i od tada smo na pristojnoj distanci, hahahaha... Znaš kako je fina, pozdravimo se, malo pomazi djecicu i svako svojim putem :).

”

Nas je ovde zaista malo, nema bas mnogo tih tracibaba i smaraca. Cinjenica je da smo u početku bili „osuđeni” na druzenje s ljudima s kojima se recimo u domovini nikada ne bismo druzili. Sad bas i nije tako. Vecina ljudi s kojima se družimo su priblizno istih godina kao i mi, imamo ista interesovanja, i velika vecina su parovi i imaju decu.
Moja najbolja prijateljica ovde nema posao i kao sto sam rekla gore s njom se vidim često, ali sam primetila da ona ima manje vremena nego ja. Valjda zato što ne radi, nekako se slabije organizuje.
Ima tih starijih žena sto vole sve da znaju, te većinom srećem većinom u crkvi, i razgovaram samo ako moram :)

Ja se družim,sa našima i strancima.Najbolja prijateljica u Australiji mi je moja sada zaova,a družimo se 10 godina.Nasa žena,svestrana,odlično drustvo za smjeh,plakanje,shopping,uvijek tu da pomogne,djeca nam se obozavaju,sve se uklopilo.I živi blizu!Nekada je vidim par puta nedeljno nasamo,a često se družimo familijarno.Svaki petak vece vidjam jednu grkinju,takođe dugogodisnja prijateljica.Dok se djeca igraju mi se fino ispricamo,a jednom mjesecno idemo frizerki zajedno,pa na rucak,same.Svo drugo druzenje je planirano,znaci,nazovem kumu u četvrtak da se vidimo u subotu,tako isto i sa drugima.Sve u svemu nije loše,mada mi nedostaju odlasci u kafic tokom dana,onako spontano.Mi živimo daleko od grada mislim da je to problem.

Ritam zivota je postao jezivo brz i ako se vreme ne planira unapred, dogodi se kontraefekat. Ja bih veoma volela da se spontano družim, ali na zalost, to je prakticno nemoguće, pogotovo kad su u pitanju ljudi s decom. Dakle sve ide u agendu, sinhronizaciju socijalnog kalendara.Vreme u zapadnom svetu je postalo najveci luksuz danasnjice.
Što se izbora ljudi tiče, ovdasnja najbolja drugarica mi je Engleskinja.Veoma smo bliske-ja nju dozivljavam kao surogat sestru. Igrom slučaja, bebe su nam rođene u mesec dana razlike, živimo svega na dve milje udaljenosti te barem 3-4 puta nedeljno idemo u spacirung sa bebama. Jednom nedeljno, uvece,nas dve odemo na plivanje a potom na veceru.
Što se naših ljudi tiče, imam dosta poznanika ali ti odnosi su superficijalni. Ipak, isplatili su se ti kontakti-godinama se intenzivno družim sa jednom Zagrepcankom.
E da, kafu ne pijem, ali sampanjac može i za dorucak.:)

meni ponekad bude zao zbog dece jer skoro pa nemam kontakt sa našim,muž ima vise i ukljucuje decu u aktivnosti s našim,mada i on smanji listu.
ne znam,možda je do mene ali mene nervira sedenje po kucama,ispitivanje,ogovaranje.smara me to,izvuce mi energiju.sve se svodi na ko šta ima,šta je imao u srbiji ili gde već,ja to ne mogu da slusam,ne interesu je me.najgore mi je da mnogi gledaju korist u ljudima.MM kaže da je u ovu zemlju 80% olosa doslo.
imam jednu ženu iz mostara i jednu iz zemuna one su ok,spontane i često se vidjam s njima a ostali uzas.
u soping zadnijih 5,6godina sama idem,ponekad cerku povedem ona već velika devojcica pa joj to wauu.
inače mi je drustvo norvezani i imam jednu pakistanku iz skole još.meni je super s njima,sve opusteno,laganice,ne smaraju.uglavnom se družim sa onim iz skole,studia.sa ovim s posla izadjemo dva puta mesecno,nekad samo veceramo nekad i zalijemo,ok je.

Ko o cemu Afro o selendrama i seljacima.

Mogu zamisliti kako izgledas velelepnim Australijancima kad se tako pametno i sito ispricas. Pitaju se sigurno iz koje dzungle je ova dosla.

Ja imam jednu moju Hercegovku i bas nam je super. Raspalimo po sistemu, po procedurama, po lopovima koji samo salju racune, po raznim 'ljudima' koji setaju okolo nas. Mogu i da ih otjeram u PM ko covjek, pred njom me nije stid. Razumjece me vise nego bilo ko odavde.

Meni je najblizi onaj iz mog 'sela' a s ovim drugima se vidim za 'promjenu' . Nikad mi neće biti bliski.

Alsf, to je tako u imigraciji, ne znam zašto.

Mi smo se prije radovali kad čujemo nas jezik, sad maltene prelazis na drugu stranu ulice. Nismo sad mi nešto uobrazeni, vidim to i sa drugima, naše face, glave, oblacenje i kad cuju srpski samo zalede ocima, prave se da te ne cuju. A i dugo smo već ovde, zasitio se narod, već su se ushemili sa prijateljima i poznanicima i to vise nije cudo.

Ima finih ljudi i sa njima se i družimo i pomazemo biznise jedni drugima, ali ima i fukare.
Mi smo jednom upoznali neke naše na ljetovanju, dodjemo kuci kad mojima se pokvarila pec u kuci. Taj tip bas to radio i mi da njemu nabacimo posao zovnemo ga, on je takvu frku napravio da su ga moji maltene izbacili iz kuce. Slagao im da se pec ne može popraviti nego mora mijenjati i još poceo prijetiti da će zvati policiju, da je nešto mimo pravila. Kuca prošla inspekciju prije nego sto je kupljena, prica nema veze s mozgom ali eto ti primjer šta se desava.
Mm je privatnik i nasi su najgori za posao, ti im das cijenu oni kažu :„ijao, pa kolika je to tebi onda satnica, evo ti pola!”. I kanadjani se cjenkaju, ali nasi su pijacari pravi. Neki privatnici imaju i pravilo - ne rade našima i sa našima, tacka.

Ja ne pricam srpski napolju, i rešen problem:)
Na kraju nikad ne znaš da li je srpski u pitanju, pa bolje da cutis.
Ne bezim na drugu stranu, ali ni ne jurim da se javim i predstavim.
Sto kaže Joanna, sto sam starija sve me vise ljudi nerviraju, ne treba mi nova poznanstva uopste.
Čak i kad upoznam neke kul ljude, mrzi me da se organizujem i napravim neku kombinaciju. Krug mi je mali ali isti godinama,no one in and no one out:))

ja imam jednu nasu zensku sa kojom sam prilično bliska čujemo se intezivno a vidjamo povremeno posto smo obadvije onako zauzete. sa drugom zenom se vidjam intenzivnije i postajemo onako bliske,ona meni dodje ko malo vise starija sestra.

ja sam prije i mastala da imam neku nasu zensku sa kojom ću ići na kafice i u shopping,ali nedadese da se sa nekim tako zblizim,ali posto imam sestre nedostatak te neke zenske figure mi nikada nije toliko smetao.

imam par bliskih osoba koje su kanadjanke i dvije kolegice sa posla sa kojima sam jako bliska,a obje su iranke,divne žene.

moj muž ima rodbinu koja spada u tu staru emigraciju, sa njima se vidjamo povremeno,sa njihovom djecom možda jednom do dva puta godisnje- njihova djeca su odrasla i skolovala se ovdje znaju odakle su i sl ali su to ljudi kanadjani.

ljeti se družimo intezivnije sa famlijom u toku rostilj sezone, to je miks onih koji su dosli davno,onih koji su rođeni ovdje,kanadjana, i nas koji smo dosli u posljednjjih 20 god,
mene ti skupovi neodoljivo potsjecaju na sekvence filma lovac na jelene,skup nekoliko generacijaa, sa borken engl, i engl u prvom planu, i srpsikim jezikom u pozadini prosto ti se stegne oko srca, ali sada su mi ti skupovi simpa i radujem im se, jer se radi o ljudima bogatog zivotnog iskustva i pricama nikad kraja.
mi živimo u kraju gdje nema puno naših ljudi, dosta ih dodje ljeti u setnje, ja ne okrecem glavu ako neko nešto dobaci sinicicu nasmjesim se i to je to- u principu mi i nismo neki drustven narod,mnogo su pristupacniji oni kojisu dosli davno a njihova djeca su miks našeg i kanadskog spremna na saradnju i druzenja čak i pomoć- to je moje iskustvo. priroda posla mi je takva da srećem bas puno novih ljudi tako da sam svakakve ljude sretala.

nasa ljudi se defintivno poznaju iz aviona oni koji izgledaju ko da su juče sletili preplasenih faca,pogubljeni i onako raspar obuceni,i oni koji su pod punom ratnom opremom ko da su iksocili iz modnog kataloga, još kada zagrebu na engl između sebe, vjerovatno im jeto odbranbeni mehanizam kada cuju nas jezik, t je da se upiskis,naravno naleti se i na nas normalan i kulturan svijet, imalasam našeg doktora dok nije otisao u pneziju,zubara, nas FA je nasa žena itd.

slazem se sa našima je teško ostvariti poslovni dogovor,sa našim ljudima ne treba raditi i za naše ljude ne treba raditi.

kada sam tek dosla radila sam kod naše žene,kakva je to kucka bila uzas.

mene najviše nervira kad upoznamo nekog i pozovemo ih na kafu dodju oni ali,ako je npr.subota dodju oko 3,4 i ok je da se i deca mogu igrati i sede sede,napravim i veceru ok je i to i opet sede sede do 12,1.moja deca zaspu,njihova se valjaju ili zaspu.mene to jako nervira,ok nekad neplanski spontano zasednes ali nekad dan prođe a sat nikako i odmah bude ajde sutra kod nas.ja ne razumem to.odmah neko vezivanje,smaranje,uzas.sad dobro razmislim pre nego sto nekog pozovem,zalosno ali istina.

Ja volim sa svima da se družim, ali blizi prijatlji su pretezno nasi. Kad sam dosla ovde 99te živeli smo u predelu gde su skoro svi nasi živeli. Dvije zgrade su bile pune naših koji su tad dosli ili par godina pre. Tako sam se i pocela druziti sa našima. Imam naj bolju drugaricu sa kojom se družim od kad sam dosla ovde. Ona mi je i kuma i sa njom sam naj bliza. U tom krugu imam još dve drugarice sa kojima sam takođe jako bliska. Nas 4 pretezno izlazimo skupa, bilo da je kafa, rucak, vecera, pice...Može se reći da se često vidjamo. Tri su udate, i imaju djecu, kuma se udaje na ljeto. Tako da nam je bas super. Onda imam posebno drustvo sa kojima idem na razne aktivnosti, trcanje, vjezbanje,plivanje, takmicenje...Imamo i prijatelje sa kojima se vidjamo na rođendanima, i posjecujemo se kuci da se djeca druže. Onda ima i onih sa kojima se družimo ali je vise ono kad se vidimo, vidimo se. Sa kolegama na poslu odem na rucak, i družimo se tako, ali ništa van posla. Sa jednom sam se druzila i van posla samo sto sad više ne radi u mojoj firmi al smo još uvjek u kontaktu.

U kupovinu i ja volim najviše sama da idem.

Eto afro da si blize mogle bi zajedno na tenis :P

S ja ne igram tenis, samo gledam:)

Out moja sestra od strica živi u Liverpool-u :)

Ne stidimo se, samo realno pricamo, takvi smo i to je to.
Grci Italijani, indijci i ostali isto imaju svoje mane, i opste su poznate,ne znam o cemu pricas.
Out, bolje da spavas nego da pricas, jednom sam platila lepe pare da gledam Noleta, i povela drugaricu, žena nije zaklopila, doslo mi je da je prebijem, bukvalno:))
Od tad idem sama.

Mene uglavnom niko ništa ne sme da pita:)
Ako se i nađemna takvim skupovima uglavnom me zaobilaze

Ah ništa onda od tebe, moracu naći nekog ko igra :) Dobro ti se da ići sama da gledaš.

Ja mislim da sve zavisi od osobe do osobe. Ima dosta našeg naroda koji drugima zaviruje u serpe. Poznajem jednu takvu i sa njom je vidjanje samo od rođendana do rođendana. Ostale koje poznajem su ok. Možda sve zavisi i od generacije.

E tweety isti je slučaj kad idemo na djeciji rođendan kod ovih jednih prijatelja. Oni su super i sa njima se često družimo al gosti su im sou. Muskarci aj i nekako, al žene dodju kao da su u disko krenule. Izbacen dekolte, gola ledja, utegnute, sminka kao za halloween...ja se svaki put strecnem kad ih vidim. Nije mi nikalo jasno kako na djecije rođendane (a same imaju djecu) mogu dolaziti tako obucene. A tek sto su im price smor...ja odem izigram se sa djecom, malo pricam sa tom prijateljicom i sto brze kuci.

Ja ne idem i sobu s decom, uzmem pivce, stanem pored mm i prikacim se muskarcima:)

Ili pivce ili da se vratim cigarama. Obično je u kuci bolja klima a napolju bolja ekipa.

Ja jedino Noleta mogu gledati inače me tenis totalno uspava. :)
Ali zato AFL mogu uvijek gledati. ;) Mrzila sam ga u početku, ali sad ga bas volim gledati, nekako svi oni misici I raw testosterone pasu ocima hehe.
Ja rođendane I slave obozavam, toliko se „elite” skupi da ne znam kog bi prije „slusala”. Nedavno smo bili na nekoj slavi I morala sam pobjeci kod djece jer su me sjeli pored nekog sto nije 2h prestao da prica. Ali još nekako da je to pricanje nego je to galama, da bude sto glasnijih od drugih. Pricalo se o ratu I politici, uvijek iste price, na kraju me od svega zdrmala migrena.

gdje vi nailazite na te ljude o kojma pricate?

mene nikad niko ništa ne pita,a vidjam i ja naše doamcinske zenice na obaveznim skupovima dva do tri puta godiesnje,koje ne mogu izbjeci.

u odnosu na ove zencie koje su prilično konzervaivnog izgleda ja sam ultra moderna i po razmišljanju i po imidzu,a prilično sam suszrzana,tim vjerovatno budim znatizelju pa niko za mene ne zapinje
na takav način.

svjesna sam da smo dva svijeta razlicita,da kod nas ne bi isli istom stranom ulice već nas je eto emigracija sastavila, ali opet iskuliram ta dva tri sata i pokusam da nađemtemu o kojoj ćemo supljirati cisto da ispostujem domaćine i njihove goste.

jeste da nas je skupilo sa koca i konpca,kako rece rambo, na svom gostovanju u torontu,ali opet ne vjerujem da je nas narod bas toliko zloban,zaostao i primitivan.

AFL, kriket i ragbi godinama uspesno ignorisem, to se u mojoj kuci ne gleda, i deca to ne treniraju. Dosta mi je raw testosterona u kuci, mm 3 decaka, macor, pas.. Verovatno su i ribice u akvarijumu sve muskarci:)

ih afro a jesi li vidjela koreogrfa?

not to shaby...

:)

Common Afro, get with the program.;)
„Ja volim sve sto nije naše” a nisi prihvatila footy. :P
Pusti djecu makar nek uzivaju, mene su moji I navukli. Ne gledate valjda soccer, meni je soccer isto kao ballet s loptom.
Mene su moji luzeri iz AFL rasplakali kad nisu uzeli premiership hehe.
Za kriket ti nije zamjeriti. ;) Radije gledam travu kako raste.

Sorry, paradaJz :P

Sad si me provalio, jedan dan kopam,drugi dan riljam a treci se utegnem pa pravac crkva:P

Ma nema pauze, pojedes nešto s nogu i to je to.
Vidis da me zverka provaliJo

Dobar jutar, kuva li neko kaficu ovde?

Ko si ti zvjerka?

Neki muskarac na TiM?

ooooo nisam znala da imamo i pisonju :)

pozdravljam...da se predstavim ja sam effka. Moj zadatak je da pravim zurke na diskusiji, bacam sibice i iskrice i iz prikrajka pijem/jedem kola-kokice.

:)

Nema ništa od toga, Maja gore otvorila post:)

Sad će da pukne sajber sex :P

Pobeze zverka glavom bez obzira, provalio te haha:)))

effi bre sto otera coveka?

Kako je ovde lepo i mirno:) A gore na sexu pravi vulkan :)

Zuper, evo ja bih se sa Afroditom (idi begaj, lep nick, lol) vozio na bicikli/biciklom/sas biciklu (izvinite kako se to kaže kod nas) i caskao po ceo dan (možemo da slusamo Cecu ili Karleusu dok se vozimo biciklom).

Toliko mi je slatka to jest 'tipichna nasa guska' ... Bogu hvala, ne družim se uopste pa mi je malo lakse ...

Afro ljubavi, javi se na [email protected], pa da se družimo malo. Nadam se da imaš velike grudi, tanak struk i duge noge za igranje ...

Aslf, ne znam da li je iko rekao da se srami srpskog jezika, ispravi me ako grijesim.

Ja sam rekla ono sto sam primjetila, da ljudi prestaju da pricaju da ih drugi ne bi prepoznali kao naše. Ne znam zašto. Možda sto smo ovde stranci, pa se automatski podrazumijeva neka obaveza da se upozna, poprica, šta god.
Kod mene je specificna sredina, ima dosta naših. Danas smo recimo izasli u setnju i prva osoba na koju smo naisli je bila komsinica Bugarka. Moja cerka je pocela sa njom da prica na srpskom i žena je razumjela. Druga osobe je bila srpkinja - opet cerka na srpskom. Prosetali krug, otisli u nasu prodavnicu - opet srpski. Na putu do kuce sreli još par naših faca - hoćemo li se javljati jedni drugima? Ne. Niti ih znam, niti hoću da ih znam, šta sad treba da im skacem u zagrljaj samo zato što su nasi?
Mislim da sve zavisi od sredine.

vidim ova tema na naslovnoj pa da napisem kako se mi družimo :D

pored kucnih prijatelja kojima se obilazimo ...sa nekima jako dobru zezanje imamo...sa drugima onako ali dobru pricu...u svakom slučaju svi vole da nas vise obidju i provode vrjeme sa nama :)))

muž ima svoje drustvo pa s vremena na vrjeme oni se skupe...šta rade ne pitam...niti on pita šta mi radimo kad se mi zenske skupimo...
nekad se skupimo kod jedne od na na dorcku...nekad na veceri a nekad na zurki pored rođendana...tu se fino opustimo ispricamo otvoreno i sl...nekad izadjemo u grad na veceru...zensko drustvo je razlicito...neke se druže sa ovim ženama neke sa onim...tako da smo sve skupa tamo i vamo...

sve u svemu ne fali mi druzenja...ja volim često i sama da izluftiram mozak...odem do grada kupim koju stvarcicu i sjednem negdje uz kaficu onako cejfim...često naidje neko koga poznajem pa mi se pridruzi :))

kad idem sa najmanjim sinom on me vuce sim prođem pored jednog kafica...kaže mama sad ovdje ...ajde sladoled :DDD

Podpisujem Nikonitu. Nisu mi jasni ovi sto vise na Serbian Cafe diskusijama, a kao ne druže se sa našima! :) Druzenje mi je jako bitno, puno se družimo i mi i djeca, i to uglavnom sa našima!

ja ne volim previse ljude, tako da se u principu ne družim ni sa kim.

imam neke likove koji bi kao da se druže, pa me zovu povremeno i smaraju, ali ih uvek vesto izbegnem. ne znam uopste šta im to znaci i zašto to rade, ali mene lično smaraju te kombinacije.