Границе су ионако вештачке. Државе не постоје. Један је свет. Код куће си био и остао, ако мене питаш.

Cestitke, svaka cast!

-

Pocelo turisticki, i još traje - po starinski?!
------------------------------------------------
planirano begstvo proglasis turistickim putovanjem - clever

„I meni jubilarna 11 augsta punih 30.
Samo ja nisam krenuo u turizam već spakovao 6 kufera po 32 kg plus
umetnicka platna i knjige kao cargo. Uredne papire u Yu pasosu pa autobusom u Budapest pa u Rim, u Rimu prespavali pa drugi dan pravac Toronto.”

Svaka cas` sogore, drugim rečima planski i 'zadnjim vlakom' u obecanu
zemlju. Nasuprot tome Santa, moja malenkost i mnogi (vecina) stigli kao
poletarci-proleteri, koji su pocinjali zivot iznova i od ciste nule.

p.s. tj. - 'pala ti sekira u med' - kužiš?
;-)

Santa svi se mi ovde znamo već duže vreme i na neke nacine objasnili da nismo rođeni amerikanci ni indijanci već svako sa svojim razlogom pretvori sebe u imigranta.
1001 aprila meseca bio sam dobre dve nedelje u nezaboravnoj poseti San Francisku reklo bi se turistickog tipa. To je bila moja inače prva poseta USA prepuna impresija i tada mog još nepoljuljanog stava o svoj velicini te zemlje. U leto iste godine sam se naso na prvim ratnim sukobima koje smo svi u zemlji i ocekivali.
U ono predratno stanje česte teme u mom drustvu su bile, ljudi mi ćemo zaratiti treba begati iz ove zemlje. Najzbunjeniji je bio onaj obrazovaniji deo mojih kolega koji su studirali, Politicke nauke, Filozofoju i neku drugu suhoparnost uzz komentar, lako je vama sto ste ucili da znate nešto i da radate a ne samo i da pricate.
Oktobra 1991 pravo sa ratista bio sam poslan u Cikago i New York na kongres srpskog Kokusa i upoznao Helen Delic Bently kao i veoma mocne srpske diasporce ali ni tog trenutka nisam bio zainteresovan da im se pridružim. Vratio sam se nazad i opet pravo na front. Nrsto se ipak slomilo u meni nakon obilaska ratista u poznu jesen poceo sam shvatati da rat nećemo dobiti i valjalo je misliti kuda. U novembru iste 1991 u vreme pada Vukovora bio sam na raskrsnici, idemo ili ne, ni na istok ni na zapad
1992 bas u vreme kada je Arkan haro po Bijeljini slučaj je hteo da sam ponovo na sluzbenom putu ovaj put ne samo Chicago nego i Canada. Brza desavanja u BiH su u dobroj meri obesmislila nas sluzben zadatak i bilo nam je jasno da se vracamo u vece blato nego sto smo ostavili.
Jedan od mojih kolega inače banatski Rumun je rekao da će on ostati još dve nedelje ima nešto godisnjeg, naravno nikad se nije vratio a danas se nalazimo prilično blizu.
Kada sam se pojavio dve godine kasnije bio je prilixno deprimiran, jer na polju profesije nije uradio ništa, radio je sasvim bezvezne poslove skroz do penzije.
Santa već si nam i ranije misticno rekao da si eto davno to bese krenuo u turizam koji još traje. Pošto si ti prilično pismen bilo bi interesantno cuti šta je to jednog mladog Lalu odvelo na „turisticki put” bez povratka kuci.
Mislim da si sada slobodan i da ti UDBA vise ne moze bas ništa.

Simo, da najzbunjeniji su bili marksisti, profesori marksizma. A tvrdili su nam da komunizam samo što nije stigao. Ja sam se kriomice smijao, jer sam poznavao nekolicinu komunista koji su bili barabe. Takvi da nas vode u svetlu budućnost?!?!?

Pa realno, za matorca tog uzrasta, pri tom emigrant, 6 decades daleko od motherthongue, prilično je pismen santos, sto jes' jes.
Mislim, panjina je kao sva ta generacija, plus minus (a šta - moja je kao bolja? -pa i nije, realno, ne može od panjeva ispasti obradjena daska, je l')...
Simo taj rumun verovatno nije nagazio jezik, a ni generalno nije prodoran tip. Verovatno je socijalsticki-yu mentality - dakle, ceka da padne sa neba, da mu neko drugi sve organizuje, itd.
Bareshe, skontao sam da je santos otisao sa još manje para u dzepu nego ti? (-mislim, ti si bio proleter, dakle kakav-takav svoj dinar u dzepu, a santos ako sam dobro skontao je iz zemljoradnickog kraja - a zemljoradnici su tada, kao i sada, bili skrajnuti iz drustva, jer su bili jedini u poziciji da budu nezavisni od diktatorskog brozovog rezima, tako da su ih ovi ekspresno pretvarali u proletere, i nije bilo dozvoljeno da imaju vise zemlje od 10ha, i niko od seljaka nije imao nešto sad bas keshovine u kuci. Samo sto nisu bili gladni (kao sto nikad i nisu bili), to jest da je i on covek prakticno „pao padobranom”, i da je izgradio zivot od/iz nule (sto doduse u tadasnjoj juesofa koja je bila u ozbiljnom uzletu, i mnogo ozbiljniji globalni igrac nego sto je sad, otvorena i liberalna (u smislu pocinjanja zivota odraslog) u poredjenju sa jugom nije bilo teško je l' - samo malo truda).
Mada, da se razumemo - svaka cast, trebalo je muda stisnuti tada i zbritviti iz ovog ludila, pri tom drug tiiita je svoje kerbere-udbase već razaslao na sve strane gde su nasi/yu ljudi već bezali i pobegli od tog yu-raja (za simu je recimo bio raj :) - sve onako kako je juga i tvrdila da jeste (a nije, za većinu)).
I još onda od verovatno kv-radnika se paralelno obrazovati, i doći do phD, iz bilo koje oblasti - što se mene tiče santose - svaka cast, sesir dole i duboki naklon od mene. Može da prica ko šta hoće, ali to zaista nije mali achievement. (kao ni nas drug schlosser seeb - od sljakera do male/srednje firme u emigraciji - od mene isto - samo duboki naklon do zemlje).
*santose, kako ti ide knjiga, da li si zaradio neku lovicu (mislim u odnosu na zarade tu, pretpostavljam da se i nisi nešto opario)?
Ja sam za one dve moje čak i zaradio neku crkavicu, tipa dve plate ovdasnje :) (sto nije sporno, posto sam jednu napisao za dva radna dana - ali sam ih zato poslao za dzabe silnoj raji - doduse, moje su knjige prakticne - nauce ljude nečemu - pa sam tu happy -jer sam ponmogao mnogim ljudima da skrate put do cilja/ciljeva. Bas preksinoć poslah tu jednom klincu sto 'oce da nauci da svira...
**zanimljivo da mi je momentalno bilo jasno šta je abvg mislio pod onim „pa nisi nigde otisao - tu si sve vreme”, dok sada već ozbiljno amerikanski santosov mozak nije to skontao.

u svakom slučaju santose, želim ti naravno da zaokguzis i 7th decade u emigraciji, onako „bez koske”, lagano (sto svima želim, da se razumemo), u miru, sreći, i dobrom zdravlju.

Santa tek sam stigao do Nemacke komentar sledi kasnije.
Za početak si me provodao istim stazama Italije i Francuske samo ja nisam proso jednom.
Sale potpuno si u pravu što se tiče mog kolege.
A kako nam je bilo u YU a kao je danas mislim da nema velike razlike osim sto je cvrsca ruka UDBE drzala malo jače zategnute uzde.
Dobro se secam dok sam godinama cekao u prepunoj cekaonici da registrujem auto ( nezna se ko je bio veca stoka klienti ili osoblje)
pa sam morao u formularu osim podataka za vozilo staviti šta sam po zanimanju i gde radam. To nikad nisam razumeo ali sam razumeo da ovde gde sada živim to ne pita niko pa čak ni komsija ili poznanik recimo prijatelj, moras sam da kažeš i opet nije važno cesce je pitanje kad već neko ima razloga za to pitanje da te pita šta si radio u zivotu nego šta radis trenutno.
Zašto ovo spominjem, u kakvom god sistemu i državi živis bitno je šta si po profesiji i gde i šta radis. Nema države gde je dobro coveku koji skuplja kante smeca i ubacuje u kamion ili milionima onih koji su obične masine bez obzira sa kojim novcem raspolazu. Kada znam odgovor na ovo pitanje teško ću promasiti u proceni kvaliteta tog zivljenja. Pricali smo već o kreativnosti a ja ću opet ponoviti da je najveca umetnost sam sebi darovati sreću.

„U ono predratno stanje česte teme u mom drustvu su bile, ljudi mi ćemo zaratiti treba begati iz ove zemlje.”

Ova ti je ki Njegoseva,

Dakle ovako nekako su nagovestavale generacije mojih roditelja-staratelja
otkako pamtim za sbebe i na njihovu sreću nisu to docekali već njihovi
potomci i unuci, pa da se pridružim po etapama:
'Otopljavanje' je krenulo početkom 60-ih kada se pocelo odlaziti u Trst
turisticki po najlonke-perlonke, suskavce itd. itd., ili pak grupna tur. putovanja tkzv. ekskurzije među kojima se nasao i moj. bracela Santa.
Već sredinom 60-ih krenulo se legalno tj. masovno na 'privremeni rad' u
Evropu, a nešto redje 'preko bare'. U mojem slučaju početkom 70-ih u
tkzv. 'zlatnom dobu' kada je deutsche mark-a vazila kao platezno sredstvo,
prvenstveno za gradj. materijal. Neki me odvracali 'kud ides grlom u jagode' dok oni stariji (kao moj stric Simeun-Simo) podrzao govoreci;'idi sinovce na vreme i dok je vreme, jer ovo ne sluti na dobro'. Već tada (ako ne i pre) strahovalo se ;šta će biti kad On ode'. Prilikom poseta 79,80,86,88 svuda se govorilo; 'sve smo do sada izdrzali, svakodnevne redove pred trgovinama, bankama, benz. pumpama... samo da ne bude rata'.

P.s. moj sogor je vise nego ocigledno bio u pravu, te uskocio u zadnji
vagon pre 'bjeska i oluje'.

pa na amazonu kdp. ili daj mail pa ću da ti posaljem.