ssime morao bi da znaš da sale nije majstor, on je velemajstor.

lično mislim da je to izuzetno važno.
i ubeđen sam da svako ima predispozicije za nešto. i to ne mora nužno da bude ništa „veliko”.
posto kada se covek bavi bilo čim kreativnim, nebitno, bilo to pravljenje sourdough testa za 'lebac, a potom i tog samog 'leba, ili snimanje rezirane fotografije, ili neke life fotografije koja ima neku dobru poruku, komponovanja muzike, dizajniranja nečega, totalno nebitno - covek tu može da se posavetuje, da se obrazuje, i tako dalje - ali realizaciju na kraju radi sam manje vise.
a dubokog sam ubeđenja da nas je bog, ili već ko nas je stvorio -ili ako smo sami nastali ni iz čega, eto „tek onako” - da smo dakle na zemlji stvoreni savrseno pripremljeni za zivot, sto dalje implicira, da su odgovori na bilo koje pitanje koje coveku padne na pamet - u nama.
a kreativni rad je dobra prilika da covek malo dublje i sire zaviri u sebe, posto tu moras da budes sam. -a kad si sam, moras da iskljucis drustvo, sa njegovim/njihovim normama.
posto je drustvo s druge strane tako vrhunski organizovano u svojim pravilima, zakonima i moralnim vrednostima - da su kreativni ljudi izuzetno nepozeljni.
jer kreativni ljudi, npr umetnici (ili filozofi, a i ostali naucnici), ali umetnici naročito - jer oni imaju taj luksuz da udju u ezoteriju, koji zapadna nauka nema, su po meni duzni da preispituju sve te drustvene norme. -a kada se covek zapita za masu nekih uzuzetno ogranicavajucih moralnih ili zakonskih normi - i kada ih preispita, onako u njihovoj sustini, u fundamentu - dodje se do zakljucka da je ljudsko drustvo, u principu utemeljeno na bulsitu samo takvom.
a da su norme postavljene, inače vrlo vesto - da bi neko parazitirao na nekome. i to je piramidalno uspostavljeno - znaci dno piramide rmba za sebe, i još i svaki sprat iznad sebe pride. prvi sprat radi za sebe i za drugi sprat, itd. dakle već od prvog sprata - a tu je još uvek uveliko puk/raja koja citluci i kuluci - takodjer i kradu malo sunca ovima sa prizemlja, kao sto njima malo krade drugi sprat, i tako dalje...
i u tom smislu, kada bi se svi ljudi posvetili kreativnom radu - umesto pasivnom ponavljanju nametnutih obrazaca ponasanja (npr reproduktivnom nametnutom od strane porodica tu i tamo, i od drustva), onda bi se doslo do nekih drugih zakljucaka, a time i do modaliteta ponasanja, i eventualno do sustinskih promena u organizaciji ljudskog drustva -dakle drustvo organizovano po svesnosti, po prirodnim zakonima i u skladu sa prirodom, i po pravdi, a ne zakonima koje propisuje grupica ljudi - koje niko nikada ni ne sretne za svoga zivota, i moralnim normama koje opet propisuje druga grupica (najcesce religije/ideologije), i koje opet niko ne sretne nikada za svog zivota, a taj sistem prakticno cuvaju puske u rukama murije - koja je opet iz redova -ovih donjih spratova piramide, i nikada, ali bas nikada sa vrha. -znaci neko sedi na vrhu, i gleda ove dole kmetove kako jedni druge ubijaju, za porciju pasulja, a u ime ovoga koji gore na terasi na vr' piramide smrce koks, delje prostitutke, i pijucka ladne koktelcice dok posmatra sirotinju raju kako se glozi - da mu to omogući.

dakle, ako imate klince i oni pokazu interesovanje za bilo kakav kreativni rad (zapravo i za bilo koje interesovanje), - podržite ih u tome. najverovatnije ćete i njima, a i sebi napraviti veliku uslugu.

da. stvarno sam ubeđen da bukvalno niko na svetu nije bas onako... „prazan dzak”.

mislim, na klincima, bas malim se najbolje vidi koliko drustvo unistava kreativnost.
-posto kad pitate klince od recimo 4-5 godina kako bi resili neki problem, dobicete priličnu kolicinu bukvalno genijalnih odgovora. - jer dete je još malo, mozak radi tako kako radi, ali ga drustvene norme još nisu ubedile da je „sve već izmišljeno”, ili „to da valja, već bi bilo izmišljeno” - sto su najcesci odgovori starijih na ta, genijalna rešenja.
e, kad pitate recimo 9godisnjaka - znaci dete koje je već sistem uzeo pod svoje u svom podsistemu zvanom obrazovanje/skola - tu već, na isto pitanje, nećemo dobiti genijalne odgovore. eventualno razrade već postojecih rešenja, ali neki skroz nov koncept, to će da ide malo teze.
tesla je recimo kao jako mlad zapravo izmislio polifazni motor i ac generator. -njegovi drugari u skoli i posle na faksu, i profe uopste nisu mogli da razumeju koncept, jer naprosto nisu bili sposobni da thinking out from/off box. -i patentirao je i realizovao tek kada je otisao u tada veoma progresivnu zemlju, posto tad još nije sva bila privatno vlasnistvo grupice kriminalaca.

mislim da sam se već puvenjao ovde, zaboravih precizno, ali oko 11 godina sam imao - kad sam izmislio asimetricni (elipsasti) pogon za bajs. -i to se secam da sam rekao mojima, sedeli su na terasi i pili kafu na suncu, i kao, okej sine, bas lepo sto si smislio...
trideset i nešto godina kasnije, kris frum je recimo pobedio nekoliko tour de france vozeci taj pogon, a patent na njega ima firma pinarello - znaci neko ga je smislio - ali posle mene. mislim, verovatno ga je neko smislio i pre mene - al' je imao iste mamu i tatu kao sto sam imao i ja, je l' :) (a to je 80, ako ne i vise posto mama i tata sa ovih prostora - budale koje su naucene od strane drugih budala da nikad i ništa ne slusaju klince, jer zaboga - „šta zna dete?”)
i tako to..

mudrijas
Tesla „.. i patentirao je i realizovao tek kada je otisao u tada veoma progresivnu zemlju, posto tad još nije sva bila privatno vlasnistvo grupice kriminalaca”
-

Pa Tesla je otisao upravo kad je Amerika postala vlasnistvo tri covjeka, Rokfelera (nafta, rafinerije), drugi neki vlasnik čelicana, i treci poceo kao brodski oficir i postao bankar J.P.Morgan.

Mudrijasa ne smatram uopce krativcem jer nešto kreativno nisam vidio.
Možda se može nazvat prije „politicki analiticar”, jer ovo šta ovdje piše su samo neka vrsta logickih zakljucaka na osnovu informacija kojima raspolaze.
Mislim da Balkanci nisu neki kreatvni stvaraoci. Skoro sve šta ima da se pokaze od umjetnosti do arhitekture je nasledjeno ili oteto od predhodnih kultura, ostavili Austrjanci, Madjari, Turci, Italijani..

U likovnoj umjetnosti van granica poznati smo samo po naivnom slikarstvu. Velika je steta što se muzike tiče da od tolikog broja kultura na malom prostoru nije nastalo nešto posebno. Nazalost nastala je turbo-folk muzika, fenomen lošeg ukusa koji svijet nije vidio.

-

Simo
„malih sitnih carolija individualca”
-

Ma u redu je to. Meni su mali obični ljudi nekako blizi..
Nekad davno u Jugi pogledao bih neku fudbal utakmicu nekih jačih igrača, ali meni su uvijek bile draže i ljepse seoske utakmice tamo neke seoske lige.
Ja iako projektujem neke objekte od celičnih konstrukcija gdje se ugradi i po 20 tona celika, iako sam po narudzbi projektovao i izradio stvarne umjetnicke skulpture.. ali ne smatram sebe nimalo kretivnim.
To mi je posao, moje je da ta stvar sto projektujem i sto izradim da u prvom redu bude funkcionlno, da bude po utvrdjenim normama, da bude optimalno odnosi se na cijenu kostanja, i opticki kompaktno i skladno.
Ali ja samo primjenjujem ono šta sam naucio u skoli i iskustvom, nema govora o nekoj kreativnosti. Mojih projekata nema u Beogradu, ali ima po čitavoj Njemckoj, nešto u Baku u Azerbedzanu i Holandiji.

Što se tiče fotografije i te grane umjetnosti ja priznajem samo analognu fotografiju. Primjer recimo nekad u doba filma neki vlasnik firme ili hotela.. ako je htio fotografiju recimo hotela u reklamne svrhe pozvao bi nekog fotografa. Taj bi za taj posao krenuo na taj put sa pomoćnikom ili praktikantima, nekad vozom i po dvjesta kilometri. Otisao bi recimo na lokaciju i prvo sat-dva birao kadar (kompoziciju). Ako oblaci nisu bili kako treba ili ih uopce nama, fotograf bi rekao gazdi da danas nema ništa od slikanja.
Kako to danas izgleda?.. pa fotoshopom ubaci oblake.
Efekat možda isti ali je ovo drugo prevara.
Kao americki motor Harvi Davison.
Donese mi zenska neki dio od Harvija, fino izgleda krom i tako to.. ali ispod sjajnog kroma obična plastika.

Nego da se vrnemo do Mudrijasa..
Pa mogu samo da ponovim da ništa kreativno od njega vidio nisam.
Rado bih stvarno pogledao, ništa ga ne sprečeva da postavi neku fotografiju ili video sa svirke..

-

„Креативно” је „стваралачко” - ја сам најгори столар којег знам. Нагледао сам се Јутубова и нисам никад видео да је неко такав „Трапа-Ђоза” као ја. Ипак, и такав какав сам, направио сам кошницу у којој су живеле пчеле док је није оборио нечији трактор, несмотрено. Значи, каква-таква, то је кошница коју су пчеле прихватиле (саме дошле, неочекивано). То је за мене велики успех јербо сам је направио по моделу „Лазутин” али сам применио неко своје решење које није најбоље (сад бих другачије радио) али то задовољство кад нешто направиш не може се поредити ни са чиме на овом свету. Кад нешто поправиш такође.
Мудријаш је овде доста писао о томе како он поправља ствари уместо да плаћа „мајсторе”, објашњавао како се све може учити на ЈуТубу. Ја сам недоречени музикант тако да сам преко његових мудровања о музици лепо схватио да је у питању баш прави зналац музике.
Може се говорити о „креативности” као о категорији врхунске уметности или о неким научним, оригиналним достигнућима. Али се може говорити о „креативности”, „стваралаштву”, кад неко све код куће сам прави и поправља. Или кад је неки занатлија у питању. Или је неко баш мајстор електричар.
Иво Андрић је рекао за Бранка Ћопића да му „речи тако лако излазе из пера, као деца из школе”. То је креативац.
Нисам слушао како Мудријаш свира али пре(т)дпостављам да је баш добар музичар, искуство ми то говори. Можда није у истој класи кад поправља свој бојлер али и једно и друго је карактеристика „креативаца”.

Него, Симо и остали, да не хвалимо превише Мудријаша иначе ће сад да нам пошаље линк за „Патреон”...хехе

Искрено, мени се свиђа када људи пишу о животу у Сербији, о својим личним размишљањима, активностима итд. Нарочито ако неко одмерен, уз то интелигентан, пише. „Блогери” који почну да наплаћују своју „уметност” су много мање занимљиви. Непроцењива је вредност чути мисли човека који пише чисто својом добром вољом.

braca - dzonijev bubnjarev chale. odlično svira :) (i dzoni odlično lupa bubanj, sa njim retko zasviram, ali mi je uvek bio bas merak, posto bas fino delje onaj bubanj).
pa vidi, ima masa ljudi -bas ovako kao braca, ili ja, tezgarosa, koje vecina stanovnistva nije nikad ni videla ni čula, niti će - koji kidaju kako sviraju.
bodan arsoski (leb i sol) - njegove bas linije su ono... visa dimenzija. pogotovo kad se uzme u obzir da je neke stvari odsvirao/osmislio dok su još bukvalni bili klinci.

Kol'ko vidim, ovaj batica će morati posle svadbe još malo fizicki da radi s' ovom zelena-haljina tetkom :) :) (ipak sam svirao dosta svadbi, pa znam ponesto čim vidim :) ).
Vidi ovi drugari imaju bas, samo ga ne svira bas/kontrabas, nego ga svira levom rukom klavirista. (čak dobro, doduse, sviranje basa na klavijaturi je tu i tamo dosta lakse, jer je klavijatura pregledna/preglednija nego vrat basa/gitare). inače da, pravi bas bi dodao u smislu dinamike, jer je klavijatura ipak digitalna sa 256nivoa dinamike, najcesce, a dinamika gitare je kontinuirana od nule do max-a koje svirac (i oprema) mogu da izbace.
Osnovni motiv ovakve rganizacije benda je - jbg - lova. Pošto ovo kad klavirista svira „bas i kontru” -prakticno ti zamenjuje bas gitaru i gitaru, pogotovo ova/ovakva muzika (dvojka/dvocetvrtinski ritam. -bas tu svira keca sa nogom bubnja/kick, a gitara kontru/dvojku -na dobos/snare). -ovde konkretno su pustili i ritam sa sinta, i tip svira dakle bas i kontru, forspile svira harmonika i violina, i violinista vidim svira psaze/licks.
Recimo ova ovako dosadna, jednolicna dvojka - ovako kako sviraju - bi bila ultra bolja, tj efektnija da imaju ziv bubanj, ili ziv bas, a bas celu ekipu da imaju - to ne može da se poredi.(u smislu momenta kada si pobedio svirku. između ostalog i zbog dinamike koju mogu da daju živi bubanj i bas, vs bubanj i bas sa sinta).
sto rece onaj batica jedan, čini mi se led cepelinov bubnjar „bend je u sustini bubanj i bas, a ovi ostali su dekoracija” :) (sto je tačno).
Mada, imaju i pigmentovanija braca bas/kontrabas. konkretno vojvodjani/tamburasi skoro uvek imaju i kontrabas, i bas prim, i ono sto oni zovu chelo (k'o gitara, 4 zice deblje/debele).
Uglavnom ovo kao ovaj link - motiv nemanja basa je dakle ekonomske prirode - lova se deli posle na manje delova, za slučaj da dele lovu na ravne casti, a i da ne, verovatno klavirista ne uzima duplu kintu od ostalih.

Mada, meni je ovo recimo sa kulturoloskog stanovista zanimljivo, posto lično ja sam svirao svega nekoliko puta bas ovakve svadbe (ne mislim na genre, nego na sveopsti utisak, i svirke (tezgarosi u glavama, samo ih lova interesuje) - i ovih koji slusaju (pretezno smoreni, jer i ne može da ti bude do jaja, kad ovi koji sviraju se ne bave time da ti bude do jaja, nego da ti malo olaksaju novcanik :) ). Pošto meni, ako nismo napravili zurku, ali bas bas zurku - ja idem kuci nesrecan. pare mi bukvalno ne znace ništa.
lupam, ako idem kuci sa 500+ evrica, sa ovakve svirke, ja idem kuci nesrecan, realno, vs kada idem sa svoje standardne svirke, sa 200-300(dakle znam da su svi kuci otisli srećni i sa odlicnog provoda) - tad idem kuci srećan, i ono bas mi je bio merak da sviram zapravo itd. (al tu opet najcesce moras da imaš svoju ekipu koja voli muziku pre svega - a pare same dodju - a ovi momci su tip koji voli pare, a muzika je samo sredstvo dolaska do istih). Moja najdraza ekipa od mnogih sa kojima sam svirao, i u kojoj sam i najduže svirao recimo - desilo nam se vise puta da sviramo svadbu po danu, tipa od 12-8/9, i onda sviramo svoju standardnu svirku (subota vece), 22 30/23h - 2-3/3 30 - i znaci mi odemo sa svadbe, gde smo napravili krs i lom i bas do jaja zurku - i prakticno cela svadba nam posle toga predje u nasu kafanu, i posle nas još pitaju ljudi, da li ste vi normalni, i da li se drogirate, jel' ste na kokainu, u cemu je stos, odakle vam toliko energije jbt - kidate svirku ceo dan, i ono - k'o da ste sad poceli, a ne k'o da cepate 10 sati... :) (doduse, sutradan ceo dan stvarno ne budem za ništa, jako je naporno zapravo.
Evo recimo na 10 19' ja vidim svu tugu, cemer i jad ovog dogadjaja, koji doduse vidim od prvog sekunda (na nekim kasnijim kadrovima se vidi i da su preglasni - imaju jedno osam zvucnih kutija za ovoličnu salu i ovolično ljudi) - pevac kao peva ovom debelom nabildovanom alpha muzjaku :) (koji je presmesan sa tim napumpanim i nasaranim rukama :) )
riba za stolom je nazalost njenu/svoju dovukla dete - sedi tu, ovi ih ubijaju u mozak glasnocom, smorena za sve pare, al' jbg „mora se” i ne može da pobegne odatle, iako bi to najradje uradila, odnosno ne bi ni dosla na svadbu da je nju neko pitao, ova do nje bocka telefon (toliko je zanimljiva zurka i dobra, i ludo se provode :) ), onaj sto tamo iza ona riba prica tipu nešto - direkt u uvo, posto se verovatno već sa 20cm ne cuju, jer ovi, ponovimo, ubijaju preglasnocom.
pri tom ribe su sve kao smontirane, pri tom je to onako sve „jeftina” montaza (ne pricam uopste o cenovnom rangu garderobe/cipelica/frizurica itd).
-evidentno je da su to neke žene jadnice balkanske/rumunske, znaci sirotinja raja, ubijena i materijalno u pojam a i u mozak - i sto je najgore, ove sto su ustale kao da djuskaju - to im je zapravo jedna od reeeeeeetkih situacija da uopste makar na momenat ostave kucu/kuhinju/serpe/decu/bilmeza-muza/svoj sirotinjski zivot u sirotinjskoj zemlji, i da na momenat steknu iluziju da su eto malo izasle med' svet i tako to...

dakle ovaj video je, meni, -cist, nicim okaljani blues - samo na balkanski način.
stepen jada i cemera, ko ume da vidi je l' - je isti kao da je snimak sa plantaze pamuka iz neke od juznih država tamo kod santosa, iz onih baraka gde su robovi pre recimo 200 godina.
ovde ne sviraju robovi robovima, nego eto, neko nekom za neke pare, ali sire gledano, sviraju bas robovi, bas robovima. samo robuju sistemu koji vlada na balkanu - a to su eks komunjarske sekuritatee, pod apsolutnim aminom zapada, koji ih zajedno sa tim istim pandurima besomucno pljacka i organizuje cistu nicim okaljanu nesrecu od zivota za ogromnu većinu stanovnistva.

Мудријаш, опис за десетку! Него да те питам, невезано за тему - један, мислим београдски, гитарста свирао је једном са Стефаном Илићем па сам га потражио около и видео да је имао цео концерт где сасвим добро свира гитару и пева песме Балашевића. Не могу да се сетим имена, знаш ли ко је то?

овај нихе свирао са Балашевићем него је свирао Балашевићеву музику на концерту у спимен Балашевићу или тако нешто.Одличан гитариста и солидан певач.