Mesto desavanja Nemacka. Dolazi mali Hrvat Stipe kuci i kaže ocu:„Tata ja sam se zaljubija”. „Blago tati a u koga?”. „Pa u Milosa”- rece sin.„Ajme, meni, pa gde nadje bas u Srbina?”...

Vozi covek Ferari kroz Vojvodinu i tako prolazi pored njiva kad primeti jednog belog konja sa crnom grivom kako kaska sa strane. Da on gas a ono ga konj prati. Prebaci on u treću kao opet ga konj prati. Cetvrta, peta, sesta ali ništa, konj ga i dalje prati. Ovaj ne može da veruje i kako je prolazio pored jedne seoske prodavnice zakoci i ode da se osvezi od soka. Sedi on tako ispred prodavnice sa seljacima i prica im šta je bilo. Na kraju ih upita da li znaju o kojem konju se radi? Na to će seljaci:„Je li beli konj?”, „Da”, rece ovaj. „Jel'ima crnu grivu?”. „Da, da, bas taj...”. „Ma pusti ga na miru, taj konj je lud”, rekose seljaci...

Iza sedam gora i sedam mora živela azdaja i jednoga dana ustane i kaže sama sebi:„Au, sunce ti zarko u kojoj ja to vuko*ebini živim”...

Rat u Bosni i oruzja na sve strane. Naidje zec tako na pusku punu i krene kroz sumu. Naidje na liju i kaže još:„Lijo *eri!!!”. „Daj nemoj zece” - rece lija. Na to ti zec opali rafal u vazduh. Lija se lepo po*ere. „Sad jedi lijo!!!”. „Daj nemoj zece”, kad zec opet rafal u vazduh. Šta će lija, sagne se i pojede.
Krene zec dalje i naidje na vuka. isto se desi i sa njime.
Nakon neko vremena naleti na medu. „*eri medo”. „Daj, nemoj zeko”, kad zec rafal u vazduh. Šta će meda po*ere se. „E, sad da to pojedes medo”. „Daj nemoj zeko”, kad zec opet dohvati pusku i opali rafal kad ono dva metka i klik, ništa. Na to će zeka:„Neka medo, ja ću”..

Jedan iz hladnog rata. Bude americkog predsednika i onako bunovnog ga obavestavaju da su Sovjeti lansirali satelit u svemir a na to će on:„Pa, kako to? Zar su njihovi Nemci bolji od naših Nemaca?”.

E, sad jedan o našim tamnoputim sugradjanima koji se po novom zovu Romi (da me ne banuju). Elem, otvori se trziste rada u Srbiji i da bi sve bilo posteno angazuju oni vestacku inteligenciju (robota) da bira kadrove. Da ne bude korupcije i slično. Dakle, iskljucen ljudski faktor.
Dolazi prvi kandidat. „Dobar dan”-kaže kandidat. „Dobar dan”-kaže robot. Pita ga robot:„Jeste li kvalifikovani za ovaj posao?”. „Da”, odgovara kandidat. „Da li pijete?” - pita robot. „Pa, ponekad” - odgovara kandidat. „Dovidjenja” - odgovori robot. „Ali...samo malo i to ponekad” - rece kandidat. „Dovidjenja”, rece robot. I šta će covek ode.
Dolazi drugi kandidat. „Dobar dan”-kaže kandidat. „Dobar dan”-kaže robot. Pita ga robot:„Jeste li kvalifikovani za ovaj posao?”. „Da”, odgovara kandidat. „Da li pijete?” - pita robot. „Ne” - odgovara kandidat. „Da li pusite” - pita robot. „Pa, ponekad”- odgovori kandidat. „Dovidjenja” - odgovori robot. „Ali...samo malo i to ponekad” - rece kandidat. „Dovidjenja”, rece robot. I šta će i ovaj covek ode.
Dolazi nas pomenuti tamnoputi kandidat koga sada zovu Rom i sa vrata:„Dobar dan, kume”.
„Dovidjenja” - rece robot...

Otvoreno more i plovi engleski kraljevski brod sa zacinima, zlatom i pun žena. U neko vreme na njih nalete francuski gusari i zauzmu brod posle krace borbe. Ulete oni i ništa ne diraju samo uzmu sef i zlatnike i podju sa broda. Na to ti se engleski kapetan obrati francuskom:„Pih, kakvi ste vi to ljudi? Samo vas pare interesuju i samo se za njih borite.”. Okrene se ka njemu francuski kapetan (gusar) i upita ga:„A, za šta se vi borite?”. Na to će engleski kapetan:„Mi se borimo za cast, Kraljevinu, otadzbinu i slobodu. A vi? Niste čak ni žene silovali.”. Na to će francuski kapetan:„Znate, mi to već sve imamo, samo nam fale pare”...

Sisao Isus na zemlju da vidi kako se ljudi provode i kako žive i da li slusaju njegova upustva. Ide on tako, prerusen u prosjaka i gde god bi na vrata zakucao bio bi odbijen. Niko da ga primi, ni crkva, ni država, ni obični ljudi, niko živi. Ide ti on tako razocaran preko neke livade i naleti na hipija (hipika). Sedi hipik pored vatre, przi neki narezak i pije neko pivo a zamotao i dzoint. „Dobar dan, dobri covece”- rece mu Isus. „Dobar dan, strance”-rece mu hipik. „Je li ima ovde da se nešto pojede i da se okrepi?”- upita Isus. „Naravno, sedi brate, sto ja imam imaš i ti.”. Podele oni to što imaju i Isusu bese milo sto ima neko sto deli sa ljudima. U jednom momentu kad su se najeli i napili hipik pruzi dzoint Isusu i kaže:„Daj, probaj ovo, nije loše samo pazi, nemoj mnogo, mnogo je jako”. Uzme Isus i pocne da purnja onaj dzoint ali naravno posto je sin Boziji njega ništa ne može da omami. Odusevi se Isus još vise ljudskom dobrotom koja nije iscezla i okrene se prema hipiku:„Moram nešto da ti priznam, ja sam Isus, sin Boziji”. Na to će hipik njemu:„Au, pa jesam li ti rekao da pazis, mnogo je jaka”.

Ne znam odavno sam ga čuo...

Zapali ti se nas jedan Srbijanac iz Gornjeg Milanovca za borilacke vestine, stigne on do nekog pojasa ali slabo. Isprasi ti on domaće borce ali ništa vise od toga. Nema konkurenciju. Šta će gde će pomisli on, vreme je da se ide u Japan. Dodje on u Milanovac i trazi kartu za Osaku u Japanu. Ovaj ga na stanici pogleda i kaže:„Evo ti karta do Beograda a za dalje vidi sam”. Dodje on u Beograd i trazi kartu za Osaku ali ništa. Moras kažu prvo u Moskvu pa odatle vidi gde ćeš i šta ćeš. Krene on tamo i kad je dosao trazi kartu do Osake. Nemaju ti oni pojma o tome ali mu daju kartu do Pekinga. Uzme on kartu i krene. Kad je dosao do Pekinga isto. Trazi on kartu ali avaj može samo do Tokija a dalje vidi sam. Ode ovaj do Tokija i nekako dodje do jednog sela u okolini Osake. Vezbao ti on borilacke vestine neko vreme i sad je vreme da se vrati kuci. Dodje ti na autobusku stanicu i pita onog iza saltera da mu da kartu do Milanovca a ovaj iza saltera:„Jel'Gornji ili Donji Milnovac?”...

Šta ti je Japan...