Дискусије : Емиграција

 Коментар
Beograd od pre jednog veka
baresh
(zanatlija)
19. септембар 2019. у 21.02
Beograd kojeg poodavno nema;

Predratni Beograd imao je spolja organski izraz svojih unutrasnjih
stremlenja. Pod svojom narodnom i revolucionarnom mišlju on je bio zbijen i zguren,stegnut sav u sebe, bez razmetljive snage.
Kuca uz kucu,malogradjanska,finija ili običnija,basta uz bastu;
gazdinski domovi i cinovnicki u izvesnoj srazmeri,bez besa i prkosenja jedan drugom. Komsija ministar i komsija bakalin razgovaraju i preko niskog plota; mnogo visokih ograda i razlika nije bilo ni u kom pogledu. Idu ljudi lepo do coska zajedno,pred kucom stanu i razgovaraju,secaju se uvek svojih starih,a posle jedan u svoj ministarski kabinet, a drugi u svoj ducan. Prave komsije.
Kuca ministrova i posle ministrovanja ostaje skromna,nikakava se nova zemljista ne kupuju niti podizu palate za rentu. Pa i onaj ko se vrati iz Evrope kao snob,mora da svodi svoj prezir i svoju uobrazenost na meru; ne ,može da opstane inače ni u kuci, ni u kafani ni u zvanju,zbog one izjednacujuce opste misli beogradske koja je svodila sebičnost pojedinca na dopustenu meru. Nešto se stalno u tim kucama znalo, i kad nije govoreno o tome; ako propadne veliki pothvat koji se sprema,podjednako će se rdjavo provesti i ministi i bakali.

p.s. citat; 'Pogled s` Kalemegdana - ogled o beogradskom coveku'
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
20. септембар 2019. у 07.35
sto bi dalmosi rekli - usridu. (tu i tamo).

*pita moj drugar babu, zemunku, ima tome već godina, gospodja se već upokojila uveliko - baba, kad se najbolje živelo ovde?
- kaže baba - pa tamo negde 42-3... -kako bre tad, pa bio rat, nemci, okupacija? - kaže baba - da da, rat, okupacija, nemci... -pa šta/kako - pa kaže, citiram gospodju babu: „znalo se reda”.
i onda baba navede par nekih zgodnih detalja. recimo da je bila vrlo jaka zima, sa podosta snega. -i onda je okupator, prakticno naredio stanovnistvu - da svako ima da ocisti sneg ispred svoje kuce, i da one cigle/trotoar/kaldrmu ispred kuce pospe pepelom - da se narod ne klize i ne lomi. naravno uz neku vrlo ozbiljnu priprecenu sankciju. -i, kaže baba, tih godina je bilo jedino, koliko se ona seca (a recimo da je bila neko 1915-20 godiste), da su ama bas svi, ali bas svi, u svim ulicama u zemunu pocistili sneg ispred svojih kuca/radnji, a kada zapada.
e sad - zapita se covek (barem ja) - pa kakva je to onda sloboda koja se ima, ako stanovnik te, kao slobodne zemlje, kaže da je najbolje bilo kada je i javno receno - niste slobodni - sada ste protektorat, okupirani ste... -doduse, ovi moji zemunci i dan danas, kada idu preko save kažu „idem u beograd” - i tvrde da oni nisu iz beograda - nego iz zemuna. sto je doduse i tačno - prosecni stanovnik recimo podavalskih sela - dokle se grad definitivno raširio, i prosecni stanovnik zemuna - prilično su razliciti, iako su udaljeni vazdusnom linijom dvadesetak kilometara.
baresh
(zanatlija)
20. септембар 2019. у 09.51
„i onda je okupator, prakticno naredio stanovnistvu - da svako ima da ocisti sneg ispred svoje kuce,”...

Priblizno tako u vreme okupacije u Grckoj - po kazivanju jednog Grka
sa kojim sam radio.
Bilo je to u jednoj palanackoj varosici, tj. sredistu na trgu gde je
manje-vise sve bilo na dohvatu i pokretu. I kao sto biva svapski stab
bio smesten u strogom centru na spratu odakle pogledom može da se
posmatra sve 'ko na dlanu'. Tu je osim državnih i cinocnickih ureda
bila velika pijaca i mnostvo malih kafana koje su od ranog jutra do
u kasne sate bile pune dokonih badavadzija. Jedino ih njie bilo u
vreme rucka kada je omorina. Povremeni povetarac je raznosio prasinu
sa suvim liscem i drugim otpatcima - svuda naokolo.
I jednog jutra kada je trg oziveo, pojavi se svapski komandir sa
nekoliko soldata koji pokrenuse sve one sto su kafenisali da ciste
trg. Za tu priliku doneli su metle,lopate, kolica i ostale rekvizite
za održavanje čistoće. Sutradan kafane skoro prazne.Tu i tamo svrati
po neki cinovnik na kafu,ouzo, metaxa i tako to...
CTEBA
(penzioner)
20. септембар 2019. у 12.20
Као и свугде и у старом Београду је било свега и свачега.
Некако сви ми се сећамо лепог а заборављамо оно што није ваљало.Било је и комшија који су се судили за све и свашта, нису говорили или било шта.
Углавном тако је у свим градовима широм света.
Овде има мало о старом Београду:

http://www.staribeograd.com
CTEBA
(penzioner)
20. септембар 2019. у 13.20
Ево мало слика старог Београда:

https://tinyurl.com/y22t26p3
baresh
(zanatlija)
21. септембар 2019. у 09.43
„Некако сви ми се сећамо лепог а заборављамо оно што није ваљало.Било је и комшија који су се судили за све и свашта, нису говорили или било шта”.

Opstepoznato u sto sam se uverio na licu mesta. U tom Beogradu kjoeg pamtim,po zavrsetku zanata živeo sam kao samac-podstanar. Uglavnom kod 'starinaca' od koji su mnogi za puko prezivljavanje izdavali sobice u kojima je spavalo cetvoro - dva i dva u dva kreveta.
U toku četiri godine promenio sam sedam adresa. U strogom centru;
Nusiceva,M.Tita, Karadjordjeva,Strahinica Bana,dva na Zvezdari
i jedan na Marinkovoj Bari.
Mnoge kuce ili stanovi za rentu 'kofinskovani', a vlasnici nosili
zig bogatasa ili pak saradnika okupatora. Mojoj tetki na Vozdovcu
oduzeli kucu dvospratnicu u kojoj je živela kao podstanarka.
Kada sam kod nje isao u posetu, na ulaznim vratima (drugi sprat)
bila su imena tri stanara i jedno zvonce gde je pisalo za n.n. tj.
tetku zvoni tri puta. Nešto kao lozinka dase zna kome gosti dolaze.
Tada se govorilo da Beograd cine 10% starinci a ostatak dosljaci
od kojih najmanje iz Srbije. U to sam se uverio kad sam bio na zanatu & internatu, a potom kad se zaposlio. Za četiri godine
u istoj firmi, četiri direktora promenila. Dva iz C. Gore i dva
sa leve obale krive Drine.

p.s. na pitanje iz geografije; koji je najveci Crnogorski grad?
sledio je odgovor: Studentski.

p.s.s. hvala na fotografijama od kojih mnoge posedujem u vecem
formatu. Neke uramio i 'okacio' na zidove za trajnu uspomenu.
Profesor-Kanada
(Profesor)
21. септембар 2019. у 10.33

Baresh i Stevo, velika zahvalnost Vama za izvanrednu temu i divne
fotografije Beograda.
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 11.07
Сећам се тих времена и подстанара, на сву срећу нисам морао да живим као подстанар, родио сам се на Вождовцу, Краља Владимира, одмах поред оне ливнице, а кад сам имао 6 година преселили смо се на Сава Малу где сам живео све док нисам изашао напоље.
Угао Гаврила Принципа и Краљевића Марка.
Сећам се као клинац, ћале реши да купи кућу, нађе једну на Звездари, ништа нарочито, али кућа са доста земље и лепим воћњаком иза.
Била је изнајмљена, и станар се сложи да кад је купимо, изађе и да се пресели у стан који смо имали.
Купи кућу, а станар каже е сад нећу да се иселим.
Сваки час нас тужи, те ово треба да се оправи те оно, и на крају каже продајте мени за цену коју ја хоћу и готов посао.
И оде кућа.
То је био исто један од проблема, купиш кућу, имаш договор а станар каже ко те шиша.

Хвала професоре, лепо је видети те старе слике, има их још, а свиђа ми се да је и ова тема отворена.
baresh
(zanatlija)
21. септембар 2019. у 13.17
„Угао Гаврила Принципа и Краљевића Марка.”

Opa bato - 'komsija preko puta'. A zanatlija bio 'na cose kod Tose', tj. ugao Jug Bogdana i Pop Lukine. U ulici M.K. nize G.P prema Karadjorddjevoj (s` leve strane) najjeftiniji brica u gradu.
Taman isto ko i bioskopska karta u ladji J.R.B.-a - okruglo 40 dinara.
Što se stanara-podstanara tiče - posebno porodicnih,toga ima samo
u bezakonju. Mogao si i Bogu da se molis, badava je to kod bezboznika - gde se svaka susa i salterusa ponasale po uzoru na dusebriznike. Bez odgovornosti i zazora za posledice.
Kad smo već kod stanova, nas kum ('po zenine linije';-) )vodio spor punih 17 leta da dokaze nasledstvo. Inače živi u Nemackoj pa su ga 'muzli' advokati sa vecitim otkazivanjem termina,a sve u saradnji sa opstinarima. I to u ovom sadasnjem veku koji se znatno ne razlikuje od prethodnog. Toliko ovim povodom...

A sad da se zahvalim i obratim profi; što ne uzima bar malo ucesca u temi i po temi? Nije uslovno da je iz Beograda, kao niti sto je
zanatlija - uostalom.

p.s. e sad ako je vreme u pitanju - onda druga stvar...
;-)
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 13.33
Краљевића Марка, са леве стране.
Да није у оној згради где је била душекара на задњем спрату, па су душеке бацали кроз прозор да их ставе у камион и одвезу.
А то о станарима је било жалосно.
Купиш кућу а већ је све договорено, па те он онда зеза.
Подупре кров са гредом и зове град да кућа хоће да падне, они се сложе и кажу ти оправљај, кажеш па нек се прво исели, он неће, град каже ил оправљај ил ћемо ми а теби долази рачун.
Роди воће, ми деца би да мало наберемо, ок каже не може, не дам да уђете, кажемо па то је наше, он баш ме брига, ја овде живим.
То је био и један од разлога да сам са 18 година збрисао напоље, нисам видео будућност за мене.
baresh
(zanatlija)
21. септембар 2019. у 14.13
E to za duseke se ne secam, mada je tu i tamo bilo još zanata, a na zanatlije motrilo ko na 'bele vrane' da se neobogate na racun tudjih
ledja.
Bila su to 'zlatna vremena' sto rekli nostalgicari i potomci 'janjecih brigada'...kad se moglo spavati u parku na klupi čak
u po noći Naročito onaj kod ekonomskog poznatiji kao pi*in;-).

Obzirom da si otis`o u 18-oj, nije ti 'pala sekira u med' ko meni
da se odužiš Domovini (Otadzbini) kao u mojem slučaju desetak leta
kasnije. Al dobro de šta je tu je,bar imamo neke zajednicke uspomene
na vreme koje se neće ponoviti - nadam se.
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 14.45
То је тачно, прогласише ме издајником и дезертером, па нисам ни смео да се враћам и да сам хтео.
Иначе добро се сећам тих „златних” дана.
Упишем се у школу на Вождовцу, па се преселимо и кренем у Змај Јова Јовановић у Народног Фронта, а одмах за месец два забрше школу Борис Кидрич, код Зеленог Венца и пребаце нас све из тог дела тамо.
Школа је била уреду, нова, лепа а и доста клинац.
Е тада су слали пакете из Америке као поклон, конзерву топљеног сира, конзерву маргарина, алка салцер, ала оранжада :-), па нас клинце све построје и прозивају једног по једног и дају следовање.
На крају остаде нас десетак, и директор каже, готово, ви што сте остали сте деца приватника и за вас нема следовање.
таман лепо да пропаднеш у земљу, одеш кући и плачеш од муке.
Е сад што се тиче одласка то је мало срећа а мало памет.
Елем нисам служио војску па нису хтели да ми дају пасош.
Друштво би да бегамо преко границе, али некако их измолим да ми дају пасош, дадоше га али само за Источно Европске земље, ко је луд да шездесетих бега у СССР?
Од пријатеља отац радио у Немачкој па нам швабе дадоше визу за 3 месеца.
Сад како изаћи, ови кажу овако, они онако, препливај, претрчи и шта још не.
Ми решисмо да идемо ко господа, узесмо карте из Београда до Франквурта у спаваћим колима.
Е сад мало среће, ишла је и нека висока делегација Југославије у Немачку и у наш купе убаце бабу која је била неки буџа и водила делегацију.
Узме нам кондуктер пасоше, ми на спавање и пробудимо се негде код Беча, кондуктер нам врати пасоше и каже баш сте сретни, на граници су хтели да вас скину, али су се уплашили да ће пробудити бабу па ће их она ипрашити, и решише, кога брига за два клинца.
baresh
(zanatlija)
21. септембар 2019. у 16.47
Pih Stevo generacijo naših 'zlatnih' vremena, ta postapalica izdajnik
nekima je donela slavu neslucenih razmera - dok vecini utisnula zig
izdajstva do treceg-četvrtog kolena.
I sad kad dodje ovde-ka neki prosecni skorojevc koji je odrastao
na doznakama sindikalne podruznice,pa zapeni kako se onda bRezrizno živelo setim se one; 'mili Boze cuda velikoga kad potera corav sakatoga - corav gleda koliko je sati, sakat bezi da ga ne uhvati'.

Istini na volju, zanatlija je dosao 'legalnim' nacinom i putem u
vreme kad je bratska zajednica boljirala uz priličan broj deviznih
doznaka. Privatne kafane - pecenjare nicale preko noćiko pecurke
i tako nasta ona cuvena pesma; 'moj brate u tudjini', a cigansko
cemane cici ko u 'Kostani'. Lumperaj do u zoru bok te mazo, a raja
domaća zinula od cuda i sapuce,'narode ovo ne sluti na dobro'.
I tako pocnem da razmišljam i premišljam; deset godina radnog staza,taman zasnovah porodicu, prvenac u kolevci se pracaka, a u podstanarskoj sobi,pa dokle bre? A vidim (nisam slep)mnogi ulaze u stanove na razne nacine,a mene nigde u toj kombinaciji. Mezimce onih nedodirljivih cekaju radna mesta - uglavnom rukovodeca čim steknu zvanja. I to sa stambenim rešenjem u paketu.
I tako resim dok nije kasno,a bolja polovina;'pa nismo jedini,kako ćemo tamo u nekoj nedodjiji bez znanja njihovog jezika' i tako to.
Kažem; dobro ne znamo jezik,ali imamo oci i 'zlatne' ruke' pa ćemo
imati s` cime početi.A ovde? Tapkamo u mestu ko mecka Bozana na
Sabackom vasaru,a posle vasara ni leba ni s` lebom.

I tako Stevo - mic po mic još malo pa pola veka u ovoj 'ledari i dascari' sto rek`o drug Stavra - aka Werba - i njegovi pajtasi...
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 19.49
Шездесетих су исто пуштали, али старије да оду да раде, нас клинце нису, па је било парола снађи се.
Иначе сећам се 66 сам завршио Теслу.
Задња година, била нека табла за огласе, ми сви сваки одмор пред њу да видимо имал неки оглас за посао.
Богами беше их али сви или у Загребу, или негде у Хрватској, питамо имал нешто у Београду, а они нам одрже лекцију, другови у име братства и јединства ...
И тако ил се пакуј па у Загреб, ил напоље.
Ово напољу ми се више свидело.
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 20.17
Ево мало интересантног.
Од оснивања до данас Београд је променуо 15 имена.
Прво име за које постоје податци је било Сингидум, назвали су га Келти а на Келтском синги значи круг, а дун насеље. Значи Округли Град, Округло Утврђење.
Са доласком Римљана преименован је у Сингидунум
По паду Рима и под Византијом преименован је у Велиградон.
Авари заузимају град пале га и уништавају, а са доласком Словена називају га Београд због светлог камена којим је био изграђен.
Једно време је био са латинским именом Алба Граеца, а кад су га заузели Бугари назвали су га Алба Булгарицу.
После долазе Мађари и постаје Фехервар, па онда Надоралба а у 14 веку Нандорфехервар (то се односи на белу боју).
Аустријанци му мењају име по немачки и постаје Веисенбург и касније Гриечисш-Веисенбург.
Затим опет италијанско име Кастел Бианко, а кад дођоше Турци постаде Белграт и Дар Ал Џихад (Кућа Рата).
А што је мало познато са WWII нацисти су га назвали Принц Еуген Штадт.
Ос наших српских имена поред Београд, зван је и Бијоград (тако га је звао Вук Караџић у свом речнику), а и Биоград на Дунаву.
baresh
(zanatlija)
21. септембар 2019. у 20.40
Još pojedinosti u prilog temi - citat;

Beograd je bio keltski,rimski, hunski,avarski,bugarski,grcki,turski,madjarski austrijski srpski i još poneciji po nekoliko puta. Bio je nekad sa dvanaest hiljada domova i stotinu hiljada dusa,spadao na samu posadu tvrdjave,pusteo i ponovo naseljavao.
Turci su Kalemegdan nazivali Ficir-bajir,breg za razmišljanje.
Turci,naročito prave Osmanlije,bili su ozbiljni kontemplativni ljudi.
Kad se nusu borili za slavu Alahovu i za carsku cast,imali su potrebu da tiho,u miru koji je licio na polusan,roje misli o sudbini.
Nisu bili aktivni mislioci koji stvaraju sisteme,nisu imali profesionalne katedarske filozofe;sve odgovore je dao Koran.
Njihova razmišljanja bila su pobozne,smirene i pomalo tuzne,sve
tuznije glose uz Koran. Nisu ih ni za ciju slavu belezili. Živeli su u tom razmišljanju,osecali zivot kroz njega. Za to istocnjacko
zivovanje kroz nedoreceni svet unutrasnjih intuicija,za taj svet koji
se sa carstvom postepeno gasio,potrebni su bili dobri vidici,
prostrani pejsazi za odmor ociju i duse...
CTEBA
(penzioner)
21. септембар 2019. у 22.37
Ево мало и о именима крајева у Београду.
Чукарица је добила име по Чукур чесми и Чукур механи, које су се налазиле негде преко пута Аде Циганлије.
Село Чукур је било у склопу општине Жарково до 1911.
Палилула је добила име јер за време владавине турака било је забрањено пушење у оквиру градских зидина да не би дошло до пожара.
Ко је хтео да пуши морао је да изађе изван градских зидина, и тако настаде Палилула.
Раковица се први пут спомиње средином 16 века као село Влаха, где има доста ракова у потоку који је протицао кроз село.
Савски Венац, чисто по томе да се пружа као венац уз обалу Саве.
Стари Град носи име по оригиналном место из кога се касније развио Београд. Прво насеље.
Вождовац добија име по томе јер је 1806 са подручја данашњег Вождовца Каражорђе повео устанике и ослободио Београд.
Део Вождовца је и Лекино Брдо које се раније звало Пашино Брдо, јер су устаници 1807 године на тм мест (Шарени извор) стигли београдског Сулејман-Пашу.
После WWII име је промењено у Лекино Брдо, по Александру Леки Ранковић.
Медаковић добија име по Милораду Медаковићу.
Душановац по Душану Спасић који је био власник имања после WWI.
Браћа Јерковић по Душану и Небојши јерковић партизанима.
Жарково, постоје два извора имена први по змају који је ту живео и чинио зло по селу. Његова власница је била баба Јула (по њој је Јулино Брдо добило име) а витез Жарко се супротставио змају одрубио му главу и тај део постаде Змајевац, а где паде реп Репиште, где је отекла крв постаде Беле Воде.
Друга верзијаје да је у 16 веку ту живео Помићур Жарко, а турци нису знали име села па су га назвали Жарково Село.
Церак део Жаркова, добија име по церовој шуми која је ту била пре изградње насеља.
Бањица добија име по великом броју извора и подземних термо-минералних вода.
За Врачар постоје три приче.
Прва ту је у 16 веку био јунак неверник који се звао Врачар и ту му је била колиба.
По другој име потиче од врапчијих поља јер је ту било много птица.
Трећа каже да су Турци веровали да на том месу Срби врачају.
Карабурма то турском Кајабурун (стеновит рт)
Сењак због тога што су сељаци по Београду и околини држали сено по целом месту и долазило је до честих пожара, наређено је да се сено држи на једномместу.
Шумице, по шумици која се ту налази.
Видиковац место између Лабудовог Брда и Церака је прозвано Видиковац јер се одатле види велики део Београда.
Коњарник после WWI овај крај су населили Калмици, избеглице из Русије и на том делу су напасали своје коње.
Мирјево се појављује у турским записима становника у 15 веку, и пише Мирија (на турском дажбина).
По другој верзији ту су се населили дошљаци из села Мирово у Македонији, који су побегли од Турака.
Поред Мирјево звано је и мирине а и Мирановац.

Ето мало о старом Београду.
Хајд још неко да чијемо нешто, може и о другим местима, биће интересантније.
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
22. септембар 2019. у 04.10
eee gos'in baresh...

-kada bi se prikupile sve suze ljudi kojima je nepravda pricinjena od strane crvene bagre a u ovom nasem malom gradu - u savsko korito stale ne bi - moralo bi u dunavsko.
i sto je najbolje - i dan-danas, ima gomila ljudi koji se pale na druga tiiitu i njegove razbojnike.
*bas relativno nedavno prolazim kroz jednu od duzih i starijih ulica - sve zgrade su u principu starije od 1945. -i bas rekoh tom nekom ko je bio sa mnom - „kad bi propricali ovi zidovi, a?...”
**ovi danasnji unuci tih razbojnika, moram priznati, mudrije rade. - stvore pakao od zivota, bez da direktno nešto mlate, kokaju i bas onako dziberski pljackaju ljude. -sad je sve po zakonu, nema odvodjenja ljudi u po' noćii tako dalje - ljudi sami odlaze. oko 50 000 nas, svake godine ode, velika vecina bez namere da se ikada vrati.

evo, lep jesenji dan je svanuo u beogradu. (jel' pocela jesen, il' je sutra?)(a, sutra je...).

...kapiram da kad bi nam preci od pre sto godina znali na šta ćemo da ispadnemo - da bi onda kad su dosli austrijanci rekli - e' austrijanac, paj' sad - i lepo se samoubili. - nešto kao ona budala pre par dana sto napisah post ispod.
baresh
(zanatlija)
22. септембар 2019. у 09.38
idemo dalje...

Naselje danasnjeg Beograda stvorio je covek u borbi.
Naselio ga je zilav seljacki narod u borbi koja je često licila na
agoniju. I ostao je dalje u borbi.
I danas je on popriste borbe i zato je taka kakav je.Otima se oko njega nekoliko njegovih proslosti i ne daju mu da bude preko noćisvoj,svoj ustaljen,određen. Otima se oko njega nekoliko srpskih proslosti i ne daju mu da bude ni srbijanski ni precanski. Otima se
oko njega nekoliko jugoslovenskih sebičnosti i ne daju mu da se
razmahne kako bi mogao. Otimaju se oko njega bolji 9i gori beogradski ljudi i ne daju mu da bude ravan samom sebi. Ima ih mnogo koji bi hteli da blista drugim sjajem, carigradskim ili pariskim,i pozajmljuju mu ruho u kome se ne snalazi. Ima ih mnogih koji bi hteli da ga nema,kojima je kriv što se nije dao ni Turcima ni Austriji,
pa bi sada hteli da u laznom miru izgubi ono sto je u krvavom ratu dobio. Mnogima je kriv sto je ziv.

Ima tu naravno i gotovih pravih izvrsnih malih gradjana. Vile da imaju male avlijice,da posede pod nekim orahom,u bastici maloj ali svojoj.Dobro im je tu u njihovoj mahali,živi se mirnije, komsijski.Nezavisnosti ima na tom malom zemljistvu. Nema raskosi,
ni mnogo cistog vazduha nisu higijenski uslovi bas sasvim kako treba,potseca sve na unutrasnjost,ali ima se bar veza i sa ranijim zivotom palancice,ne pada se odmah u novi svet. Ne ponese se tako covek ,ne odmetne se ni u spekulante ni u lovce jeftine sreće.
Tako se skromno za zivota stari,a sinovi i zetovi će opet po svojski.Neka se hvataju ukostac sa tim velikim zivotom u centru.
Ako ne uspeju, imaju i ovde uzglavlje pa neka se vrate. Ako se tamo mnogo pogospode,da im mi stari ne smetamo,a da imamo i mi gde
da se sklonimo ispred njihove nezahvalnosti. Mnogo se racuna na
decu i o decijoj buducnosti sanja u tim malim kucicama. San cica i baba na klupicama pred kucama i u bastama stize do krsta Svetog Marka,i do kupole parlamenta i do kasarni na Dedinju. Sve tu eto
na dohvat, a blizu opet nije...
baresh
(zanatlija)
22. септембар 2019. у 10.07
„kada bi se prikupile sve suze ljudi kojima je nepravda pricinjena od strane...”

Eh Sasko, Sasko,

To je posebno poglavlje istorije koje nas je vratilo unazad jedan vek
pa se opet mora ispočetka. Ko to nije osetio na svojoj kozi,daje sebi
za pravo da masta i nagadja do iznemoglosti. Imao sam 'cast' da se u
to uverim na licu mesta, tj. od prve - početne faze kada se u korenu
ponistavale vekovne vrednosti jednog naroda...

idemo dalje...
sirchulle
(CAD Designer)
22. септембар 2019. у 13.00
Nemoj Sale da si tako kontradiktoran. I danas se zna reda kao i onda kada su sa SS isli po Beogradu. I danas a i onda oni odlucuju. Vidim da preferirate okupatore u svojim stojickim razmišljanjima pa me zanima šta mislite o Americi (USA) ali pod uslovom da ne pripisujete jedan od drugog a ni od brate cirilicara Steve kada ste svi postali vaskoliko vaspostavljeni odjednom. Nemojte da se stidite da izrazite svoje stavove. Kladim se da ste i imali neke titule u CK KPJ ili SKOJ-u nekada jer znate šta je gore od komunista? Antikomunisti...
baresh
(zanatlija)
22. септембар 2019. у 13.48
[email protected]

Ako može nešto po naslovljenoj temi? Ako ne, da otvorim-o novu
za nadmudrivanje-prepucavanje pa 'kom obojci kom opanci'. Vazi?
CTEBA
(penzioner)
22. септембар 2019. у 14.30
Не знам шта имаш против ћирилице, твоја ствар, ето ја сам отишао још 1967, овде у Канади сигурно нисам учио или употребљавао ћирилицу, као ни српски, али опет некако иде.
Сад о тој КПЈ или шта већ не знам на кога мислиш.
Као клинац у основној, први разред, построје нас, закаче нем оне месингане значке, вежу црвене мараме, и неки првоборац нам одржи говор како смо сад пионири.
Тамо негде у петом нас опет построје, дође неки набуџен и поздрави нас као другове омладинце, и дадоше нам неке картице.
На електротехничком, скупљало се друштво тамо на левом ходнику где је био киск за кафу.
Долазе другови да нас врбују за партију али ми кажемо е не може, дал дајете за џабе кафу.
Иначе друштво (углавном из Београда) се скупљало на калишу код оних споменика, ту је 67 све почело.
Били смо против свега, али касније долазе са правног и филозоофског, и преузимају све.
Пар од тих који са којима сам био су нестали после оног на Бранковом мосту.
CTEBA
(penzioner)
22. септембар 2019. у 20.46
Ајд још мало, ако вас интересује, видим нико не поставља ништа..
Земун, оригинално име Таурунум (келтско име), име Земун се појављује у 12 веку, кад су се населили Словени и миси се да је име дошло од земуница у којима су живели.
Доласком Словена, са обзиром да је већина кућа била земунице, место је прозвано Земун.
По другој верзији становници су се населили у Земун још у периоду од 4500 до 3000 године пре нове ере и живели су у јамама и земуницама.
Имао је и друга имена, Маллевилла (Зли Град), Аустијанци су га звали Селмин, а Мађари Зимони.
Горња Варош је некад имала име Јосефстадт а и Франзтап и Франзенстан.
Ћуковац је назван по птици Ћук, јер се та птица гнездила у брду у глини и тако је брдо добило име а касније и насеље.
Мухар је назван по Ивану Мухару, трговцу пре WWII, данас преименовано у Бранко Радичевић.
Калварија је добила име по католичком кружном путу који је постојао до после WWII.
Бежанија, име је дошло јњр су се српске породице населиле у 16 веку преласком преко Саве у Срем, после пада српске државе.
Вишњица, постоје три верзије, по једној Вишњица је била турска база и девојка Вишња се убила јер јој турци нису дозволили да се уда за мушкарца кога је волела.
По другој име долази због великог броја вишања које добро успевају у том крају.
По трећој име потиче од имена Вишње Обреновиђ мајке Милоша Обреновића.
Вишњицу исто називају и ЦхерруЛанд.
Звездара позната и као Велики Врачар, по астрономској обсерваторији сазиданој 1932.
Карабурма, турска реч Црни Прстен, име дато рту који се спушта у Дунав.
Ресник по биљци ресник (конопљуша, конопљика, расходник)
Ташмајдан на турском Таш – камен, Мајдан – место где се вади камен.
Топчидер, турсака реч персиског порекла значи Тобџиска Долина.
Лазаревац, назван по кнезу Лазару на 500 година после Косовске битке.
Младеновац по Младену који се први ту населио.
Сопот по старој словенској речи Сопот која означава извор, или воду која пада.
Барајево, по предању било је пуно бара и говорило се бара је ово, па је тако настало име Барајево.
Баново Брду по Матији Бану.
Хисарлик, претпоставља се од турског хисар – тврђава, али неки кажу да је порекло од речи хазирлик која значи спремност.
Мељак, по воденицама које су ту биле. По другима од словенске речи Мел – лесно тло.
Вилине воде, по бројним изворима топле воде. По легенди на обали Дунава у подземљу живе виле које кажњавају оне који их узнемиравају.
Булбулдер (Булбудер), од турске речи булбул – славуј. Насеље је познато и као Славујев Венац, и Славујев Поток (некад јре текао поток који је повезан за подземну канализацију).
baresh
(zanatlija)
22. септембар 2019. у 22.18
Ајд још мало, ако вас интересује, видим нико не поставља ништа..
---------------------------------------------------------------

Hajd` Stevane Sindjelicu da nastavimo - od Kulina Bana da danasnjih dana...:-)

„Beograd nije postao nikakvom voljom imperatora,cudljivom i nasilnickom. On se svima imperatrorima nametnuo svojom nužnoscu,svojim unutrasnjim zakonom postojanja.
Nije slučajno sto su se toliki narodi krvili zbog ovoga grada sto je
bio nazivan pragom svetih ratova,kucom ratova za veru,najkrvavijim kamenom na svekolikom ratistu Evrope,najsjajnijim listom turske istorije,bratima Istoka,kapijom Zapada. Nešto zatvara i otvara to
mesto. Resava situacije i zagonetke,opominje na borbu,rastvara nove vidike pobede,poziva na odbranu,mami na zivot. Ko ga ima ima mnogo. Ali mora da ga budno cuva.
Srpska narodna revolucija nije posledica politicko-socijalnog
prevrata koji je u idejnoj strukturi Evrope izazvala francuska
revolucija.Srpska revolucija je osobena i organska u svom toku i nema s` francuskom nikakve veze. Srpska revolucija je nikla iz
srpske muke i iz srpskog pojma o pravima gradjanina i coveka. Ona nije nikakava postignuta ravnopravnost redova i staleza,uzdizanje nekog četvrtog ili petog staleza među ostale. Ona je seljacka i u ime naroda,a ne samo u ime sela. Svoje ideje o jednakosti i pravdi nije nas seljak primio kao politicku ili socijalnu prosvecenost
spolja,kao dar tudjeg iskustva kojim se i on koristi,ne kao saznanje primljeno spolja nego kao odraz i rezultat svoje sopstvene stvarnosti. U Srbiji demokraticnost sela prozima i cinovnika i trgovca i politicara i advokata a isto i kneza.
Iz sela je nikao i vojnik oslobodilacke Srbije,i prosvetni radnik,i državnik i dinast. Pred izbijanje narodne revolucije srpski seljak bio je sav natopljen i prozet tim predanjem koje ga je u najdubljim registrima njegove dusevnosti aktiviziralo.
Od rajetina,podanika, od drugorazrednog gradjanina imperijalnog,
od kolonijalca,postao svoj covek,samostalan,slobodan covek.
I uzeo sudbinu svoju u svoje ruke. Nije lako biti slobodan ni kad si veliki,a kamoli kad si mali dojucerasnji rob. Sve sto smo u istoriji veliko postigli,na snagu smo izveli. Na snagu i trpljenje. No ovde u drustvu sa tim iskusnim velikima,mora se raditi finijim instrumentima. Trazi se vestina,prisebnost,
mudrijastvo vece od mudrosti. I nema vise iz dana u dan otaljavanja,nego plan protivu plana,i to ne samo na vojnicki,nego i sav ostali.Rat pod mirom,rat privrede,rat kulture i tehnike u duha.
Srpsku narodnu revoluciju poceo je i produzio seljak rob,stocar najpre pa zemljoradnik.Rajetin i hajduk,trpljivi rob i nepomirljivi odmetnik,ratnik u gunju i u uniformi. Srpsak narodna revolucija je samonikla pobuna robova moralno potistenih i ekonomski podvalascenih, koji su sacuvali svoje osnove covestva iz davnine i kroz njih se ponova rodili. Ranke je izrekao najdublju svoju misao kad je lakonski,kao da srpskom narodnom poslovicom govori, rekao da su se Srbi u sustini 'razvili sami iz sebe'.”

Poslanice - izreke znamenitih licnosti gorepomenute epohe;

„mi ništa tudje nećemo ticati,no sopstveno naše od starinah,koje je svemu svijetu poznato da je rođeno naše”- KARADJORDJE.

„Da znam da ceme ovaj korak otecestva,dostoianstva,pa i samog zivota stati,neću od njega odustati” - MILOS

Proklet svaki koji svoju vise nezeli obstu korist ljubi.Sad vi radite za potomstvo,a ne za vas.- STEFAN STRATIMIROVIC.

„...poznao se s` jednim narodom koji je u ropstvu živeo patrijahalnim uredbama i pesnickim mislima,da to oboje pretvori
u sustu zbilju i u rat”- RANKE.

CTEBA
(penzioner)
23. септембар 2019. у 08.33
Ах ти ратови.
Ево мало и о томе, Турци су заузели Београд 28 Августа 1521, иако тада Београд није био српски у њему су живели углавном Срби и они су га бранили.
Тадашњи султан Сулејман II, је наредио са се Срби иселе из Београда и преселе у Истанбу.
Исељавање је почело 10 Септембра и практично сво становништво Београда је пресељено и насељено у Београдској Шуми, у Истанбулу, која се дан данас тако зове.
Претпоставља се да само у Истанбулу данас живи око 3 милиона Срба, од којих многи још увек говоре Српски, памте стара презимена својих предака и знају која им је крсна слава.
По истим податцима у целој Турској је око 9 милиона Срба.
Интересантно је да по ДНА (чини ми се ДНК на српском) податцима велики проценат Турака има гене идентичне са старо српским, и то не јер су Турци били у Србији, већ обрнуто.
У суштини по тим податцима данашње становништво Београда има мање гена истим са тим старим становницима Београда него становници Истанбула.
baresh
(zanatlija)
23. септембар 2019. у 10.36
„Тадашњи султан Сулејман II, је наредио са се Срби иселе из Београда и преселе у Истанбу.'

Istorijski izvori toga vremena potvrdjuju da su u vreme pomenutog
sultana u gradu na Bosforu bila četiri zvanicna jezika među kojima i srpski. Pre dve decenije imao sam prilike sresti naše 'zemljake' iz
Turske.

Bratstvo i nebratstvo;

Ceznja za ranijom srpskom homogenoscu,za ujednacenoscu osnova i ciljeva, za jedinstvom po duhu i po žrtvenosti,po jednakom osecanju neprijatelja, za zajednicom nemehanickom,duhovnom,oseca se u coveku beogradskog zivotnog snalazenja još vise pod bratstvom.

Pojam i osecanje bratstva posle 1918-e osporeni su razlikama u mentalitetu između raznih delova,raznih krajeva naših. Na delu,
zajednickoj saradnji, osetile su se razlike između onih naših ljudi koji su dosli ispod Vizantije i Turaka i iz sopstvenih napora revolucionarnih i izmadju onih koji su dosli ispod uticaja Rima,Evrope,Austrije i prikljucili rezultatima revolucije.Vuku se svuda tudji uticaji i razjedinjuju. Ujedinjuju na parce,
razjedinjuju u celini. Doziveli su tako svoje mentalno ujedinjenje u izvesnom pravcu Srbi pravoslavni iz Srbije,Crne Gore,Bosne i Hercegovine Vojvodine, Makedonije već po svom jedinstvu odnosa prema turskom zavojevacu. Ili nasli su svoje izvesno jedinstvo po izdrzanom uticaju austrijskog perioda Srbi precani,Hrvati i Slovenci.
Mnogi su se precanski Srbi (intelegencija dabome)vracali iz Srbije i za vreme Milosa i kasnije zato što su već bili usisali i gradjansku urednost (skoro bi covek rekao uljudjenost,sto nije bilo po sredi),prošli kroz jozefinisticki uticaj prosvecenosti i racionalizma, a sem toga nosili u sebi pomalo i reakciju na policijsku državu i na tiraniju samodržavnu posle francuske revolucije i Napoleona,imali sasvim druge pojmove i o državnom pravu. Pravno osecanje,prosvecenost i racionalizam nosili su, makar iz treće ruke vise no Srbi iz Srbije, nosili uz to u jednom kalupu primljenom sa strane i zato su se teze rastajali od njega jer im je bio ne organski deo razvitka,nego model u koji su se vestacki kalupili.. Teze su zato podnosili samovolju i despotizam Milosev ( i docnijih Milosa) nego sto su to podnosili Srbi iz Srbije,navikli na još tezu samovolju tursku; teze podnosili i neprosvecenost prilika jer su živeli u poredjenju sa Austrijom, a Srbijanci u poredjenju sa Turskom.
U novoj zajednickoj državi (SHS) slobodu su imali svi gresi iz davnina,sve sile negativne proslosti;i turske i austromadjarske,i plemenske sitne,i pokrajinske-tarabaske. A najveca sloboda je svakako bila u tom sto je zbog strasne prevlasti politike nad svim ostalim izrazima javnosti i opstosti,svako tražio krivca van sebe. Hrvatima su krivi Srbi i obratno,poljoprivrednicima industrijalci,zadrugarima trgovci,separatistima centristi,
unutaristima federalci,poslodavcima radnici itd.
Ili ako se htelo na najpovrsniji način zbaciti sa sebe odgovornost,onda je prosto bio kriv Beograd: hegemonista,reakcionar, Prus,nasilan,nesposoban,sebican,ruzan.
Kriv za sve; za sirotinju,agrarnu reformu,tehnicku nedoraslost,
seljacke dugove,korupciju,poresku nejednakost,hrvatsko pitanje -
za sva pitanja uopste...

p.s. Stevo, jel` da nastavimo - ili?
;-)
CTEBA
(penzioner)
23. септембар 2019. у 14.28
Мисим да је ово до сада једна од најинтересантнијих тема, и треба наставити.
Зашто се други не укључују не знам, али претпостављам да многи читају.
Понекад кад видим неку тему да ми се свиђа, читам је ал не коментаришем ако немам шта да додам.
baresh
(zanatlija)
23. септембар 2019. у 14.56
Понекад кад видим неку тему да ми се свиђа, читам је ал не коментаришем ако немам шта да додам.

Nešto u smislu;'spala knjiga na dva slova'.

Pretpostavljam iz razloga što se vise nema vrememna niti volje
preturati po proslosti koja je za novije narastaje postala
čak šta vise zamorna. Daleko se brze živi,pa je shodno tome nikla
nova industrija brze hrane. Onako s` nogu, u autu pa čak i radnom mestu. Jednom prilikom primetih jednog lekara kako pri pregledu pacijenta (hitne pomoći) istovremeno pregleda i gricka sendvic
iz dzepa. Juče bio na rođendanu unuke - svi pilje u telefone,tako u autima i javnom prevozu. Postali smo suvisni jedni drugima...
CTEBA
(penzioner)
23. септембар 2019. у 15.37
Тако некако, два слова, ал вредна.
Ево још мало интересантног:

Авала, павалит је добио име јер је први пут пронађен на Авалиланина поред Београда врх је Жрнов. По Авали минерал авалит је добио име је га је још 1884 по први пут у свету пронашао Сима Лазанић баш на авали. Минерал је хромска врста илита. Интересантно је да и све земље учеснице WWI, имају споменике Незнаном Војнику, а Србија на Абали Незнаном Јунаку, Прјект је израдио Иван Мештровић, као и онај на Калемегдану. Да се споменик подигне динамитом су уништени сви остатци средњовековног града Жрнова који је био на том месту. Грађани Београда су масивно били против рушења али Краљ их је игнорисао и наредио рушење.
Архитекта Ђурђе Бошковић који је био задужен за рушење је тајно скицирао све детаље тврђаве и само захваљујући њему и тим скицама знамо како је тврђава изгледала.
Разлог за дизање споменика је јер је на том мест 1915 погинуо један петнајстогодишњи дечак, а сахранили су га Немци и на крсту написали „овде почива непознати српски војник”.
Жрнов или Жрновица, је средњовековни град-тврђава на врху Авале, зван је и Жрнован, а Турци су га назвали Авала (арапски преграда, препрека). Други кажу да је Авала од турске речи Хавала (видиковац).
Не зна се тачно када је прво насеље подигнуто, али се претпоставља да је то било још у предисториско доба и да је штитио руднике живе, олова, (рудник Шупља Стена), и цинабарита , као и рудник сребра.
Средњевековно Жрново:

http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2017_10/zidine-zrnova-vikipedija.jpg
Као и обични за име има више извора.
По једној име потиче јер је ту био жрвањ за млевење руде.
Само питање имена је спорно, јер су први становници били Келти, и по некима они су Авали дали келтско име Авалон, као што су дали и имена рекама Дунав, Сава, Тара, Дрина, све имена келтског порекла а и дан данассе у Ирској, Шкотској и на северу Енглеске могу наћи слична имена.
По неким податцима Турци су град именовали Гјузелђе и Гјузелђенхисар, а тек касније Хавала.

Теразије: име је дошло кад су Турци уводили водовод у Београд.
Вода је долазила из Малог Мокрог Луга, а правио се зидами водовод (ђезир) а на извесним раздаљинама су прављене куле у које су водоводне цеви уливале воду да ни се добило на висини и већи притисак за даљи ток.
Турци су те куле звали теразије за воду, и тако натаде назив Теразије.
Дорћол. Ајд Дорћолци да вас чујем.
Име дорћол је Турског порекла и значи на турском раскрсница четири улице.
Дор - четири, јол – пут.

Ада Циганлија, по обичају опет разне верзије.
По некима ту су живели цигани па је по њима име потекло.
По другој верзији, ту су живели још Келти у предисториско време, и име потиче од келтских речи Синга (острво) и Луа (подводно земљиште), они су је назвали Сингалија а касније је реч прешла у Циганлија.
Италијани су је звали Исола делги Зингари, Немци Зигенунер-Инсел.
За времe WWII, име је било Српска Ада.
CTEBA
(penzioner)
23. септембар 2019. у 18.20
Ево мало нешто друго, јел знате ово:

Римски Бунар, сви знамоза Римски Бунар на Калемегдну, е сад дал је Римски?
По историским податцима изграђен је у 18 веку и направили су га Аустријанци да би у тврђави имали воду у случају опсаде и звао се Велики Бунар.
Тек у 19 веку се назива Римски Бунар.
Бунар је дубок 51 метар, али није бунар јер нема извор, већ цистерна која је пуњен површинском водом из Горњег Града. Вода је кроз тземљу ишла у бунар и пунила га.
Е сад по легендама, а фала Богу имамо их колко хођеш, по једном то је место одакле је Орфеј силазио у подземни свет, Хад, па је једно време био назван и „пупак света”.
Друга легенда каже да су га у ствари направили војници Флавијеве римске легије, а зна се сигурно да су они градили аквадукте и купатила по Београду.
У прилог овом иде животопис деспота Стефана Лазаревића, у коме постоји опис Београдске тврђаве а у њему се спомиње и један велики бунар.
По овоме многи мисле да је у ствари бунар направљен од римљана, а да су га Аустријанци само модернизовали у 18 веку.
Многи тврде да на дну бунара постоји тунел који води на другу обалу Саве, и спаја Калемегдан са Земуном. Ово подржава проналазак почетка тунела којииде неколико метара према Сави али до сада није пронађено да ли иде и даље, као ни дали постоји отвор на земунској страни.
Него Бареш, споменух кафану Промаја на Сави, налетех на слику исто:
http://www.novosti.rs/upload/images/2019a//09/18n/0-bg-promaja-blokira.jpg
Нисам сигуран дал још увек постоји, бар овакав, јер су 2016 издали наредбу да се сруши због преуређивања кеја а кафана је била на сред пута.

Пеливан, ко је год живео у Београду кад тад је налетео на посластичарницу Пеливан.
Она је најстарија посластичарница у Србији и постоји од 1851. Оворио ју је Мустафа Пелиновић, и по њему се зове Пеливан. Мустафа је победио у рвачком мечу и као награду добио локал код Стамбол Капије, почео је са баклавом, алвом и суџуком, звали су „шећерна оаза”.
За време бомбардовања 1941 зград аје потпуно уништена и Пеливан се преселио на ново место, где је и данас.

Кафана ?, налазисе у једној од најстаријих кућа у Београду и ? је најстарија сачувана кафана у Београду, стара је ту негде скоро 200 година.
Зграда је направљена 1823, и власник је био Наум Ичко „безрђанбаша”, трговац цинцарског порекла. После његове смрти испоставили се да ипак власник није био он већ Кнез Милош обреновић, а он је касније зграду поклонио свом лекару, Ећим -Томи Костићу зету Наума Ичка.
Реч Ећим (Хећим - значи лекар турцизам), прво је била позната као Српска Кафана, једна од најлепших у свом времену. Интресантно је да је прва партија билијара одиграна у њој. Као знак исказивање поштовања СПЦ пушење у кафани је било забрањено. 1824 кнез милош је лично забранио и пушење испред кафане јер је била близу Цркве.
У почетки је била позната као Ећим-Томина кафана, касније кад су његови наследници продали локал имала је више оимена, Код Пастира, а 1882 названа је Код Саборне Цркве, ипак ово име није било по уредбама о механама, као ни по мишљењу црквених власти које су ово схватили као увереду за СПЦ. Власник је подигао спор са властима поводом имена, и у знак протеста до одлуке суда пред кафану је обесио знак питања.
Ово је брзо постало популарно и ? као име је остало до данас.
baresh
(zanatlija)
23. септембар 2019. у 19.19
Da nastavim-o - još jedan detalj u prilog 100-godisnjice minulog veka.

Velika raskrsnica

Dve velike autonomne sinteticke duhovne snage deluju od 1918 u
Jugoslaviji; dve snage izrasle u organskom procesu iz samih sebe,
već formirane u svojim stremljenjima,raznorodne i po ciljevima i po starosti i po moći. Od njihovog sporazuma ili nesporazuma mnogo zavisi sudbina zemlje. Obe imaju svoj autodinamizam,iako je duboko
revolucionarna, a druga duboko konzervativna. To su srpska narodna
revolucija u svome nastavljanju i posledicama, a druga je katolicka crkva kao svetska duhovna vlast. Jedna je izraz zivotne otpornosti srpskog naroda i vaskrsnula je u novu jugoslovensku državu,tako reci ni iz čega,samo sopstvenom snagom; druga je stara svetska sila koja kroz vekove ide svojim ustaljivanjem i proširenjem. Dva pohoda koja mogu da idu i u zajednici i oprecnosti jedan s` drugim.

Srpska pravoslavna svetosavska crkva bila je uvek samo oblik srpskog narodnog zivota. Ona se potpuno podredila duhovnoj sluzbi srpskog naroda; ona je kroz svoje hrišćanstvo izraz srpskog narodnog duha,ona je s` tim narodom srasla i van njega i njegovih ciljeva ona tako reci i ne postoji. Ona je kroz pravoslavlje sastavni deo njegove dusevnosti,baza njegove demokraticnosti,
pogleda na svet,zivotnog shvatanja. Pravoslavna crkva nasla je pun razlog postojanja u takvoj svojoj narodnoj funkciji; ona je u casovima kad narod nije imao ni državnostini ni ikakvih drugih atribbuta slobode, bila zamena ,nosilac i sadrzina te državnosti i slobode.Pravoslavna svetosavska crkva nikad nije stajala nad narodom,pored njega,protivu njega; a isto se tako nikome nije naturala,ni kao crkva ni kao vera. Nikad nije bila ni aktivno a
kamoli agresivno misionarska; nikad nije bila fanaticna,niti je u ime Hrista ikoga spaljivala ili kao takva ratovala. Ekumenski karakter,imperijalni karakter pravoslavlja,koji su Vizantija i Grcka u svojim carstvovanjima imale, Sveti Sava je sveo
na odrzanje duha pravoslavlja kroz srpski narod i vezao autokefalnu sudbinu crkve za sudbinu svoga naroda. Taj značaj narodni ostao joj je. I u novoj srpskoj državi(1804) ona je vise ostala s narodom no sto je pokusala da sprovede svoj uticaj kroz
državu.
Tome nasuprot,po svome unutrasnjem biću,katolicka crkva nije samo ekumenska kao duhovna vlast, nego i internacionalna kao svetska sila. Sem toga je svuda,opet po biću svome,misionarna,aktivna i borbena bila i ostala. Njoj je oduvek bilo potrebno, u izvrsenju papinske zavetne misli, da za spas duse koi pripoveda, dobije sto vise terena, materijalne moći i politickog uticaja. Ona je svetska sila i ima kao takva svoje osobene ciljeve duhovno-svetske nadmoci
; njen politicki odnos prema državama i nacijama je drukciji no ma koje druge crkve. Ona je po svome biću imperijalna,iznad-narodna, uz-ili protiv-narodna,po potrebi osobene politike koja ima samostalne ciljeve. Po samoj osnovi ona barode,kapital,oruzanu snagu,politicke i drustvene ustanove smatra kao sredstvo za izvrsenje svojih ciljeva koji mogu svakako da budu;'in ultima linea - ad majorem Dei gloriam.

kraj citata - nastavak sledi...
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 00.18
Ево још мало нечег интересантног:

Први аутомобил је дошао у Београд 1903, била је сензација да је возом стгла кочија која је моглада иде без коњске вуче. Кад је кренуо Немањином улицом народ се разбежао . Страх је настао кад је ауто кренуо узбрдо Немањином, и велика бука мотора као и дим и пламен из ауспуха су изазвали панику. Кроз град се брзо пронела вест да је у Београд стигла аждаја која бљује ватру.
Аутомобил је купио трговац Божа Радуловић, и платио га је 17,000 аустроугарских круна.
За те паре могла је да се купи кућа на спрат у бољем делу Београда.
У складу са стандардима времена, власник није вози аутомобил, већ је имао шофера. Први шофер у Београду је био Сретен Костић, у ствари први српски шофер било где.
Постојао је један велики проблем, где наћи бензин?
У Србији се тада бензин продавао једино у апотекама у малим флашицама за дезинфекцију.
Аутомобил је био марке „ниселдорф” а производила га је Татра. Ауто је имао ознаку „тип Б”.

Први трамвај је пуштен у саобраћај 14 Октобра 1892, линија је ишла од Калемегдана до Славије. Као погон су се користили коњи који су га вукли. Трамвајска линија је била линија 1.

www.rasen.rs/wp-content/uploads/2017/03/24148-prvi-tramvaj-580x0.jpg?w=580" >https://i0.wp.com/www.rasen.rs/wp-content/uploads/2017/03/24148-prvi-tramvaj-580x0.jpg?w=580

Први електрични трамвај је уведен 1894, а до краја 1905 све трамвајске линије су били под струјом.
Већ 1912 било је осам трамвајских линија које су превозиле око 7,500,000 путника.
Интересантно је да је Београд био један од првих градова у свету који је имао трамвајски саобраћај.
Пре Београда „коњски трамвај” су имали само Њујорк, Париз, Лондон, и Берлин.
Прва електрична линија је ишла за Топчидер, а Београд је био трећи град у Европи са електричним трамвајем.
Једини са електричним трамвајем пре Београда су били Франкфурт и Цирих.

www.rasen.rs/wp-content/uploads/2017/03/tramvaj3.jpg" >https://i1.wp.com/www.rasen.rs/wp-content/uploads/2017/03/tramvaj3.jpg

Електрични трамваји су углавном у почетку били Сименс и АЕГ, касније су прављени и у Смедеревској Паланци а касније у Славонском Броду.

Први тролејбус је дошао у Београд 1947 и ишао је од Калемегдана до Славије.,
Први пут се појавио на првомајској паради. Први покушај увођења тролејбуса био је 1938, али због недостатка средстава и касније избијања рате није реализован.
Први тролејбуси су били ФИЈАТ 668.

Прва аутобуска линија је отворена у Београду 1928 године. У ствари почело је још 1925, линија Славија – Авала, саобраћао је један аутобус а недељом и празницима 2. Аутобуси су били марке НАГ, добијених као ратна одштета 1923 и 1924 године. 1936 купљени су нови аутобуси на дизел погон.

http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/236655/i/1/gsp.jpg
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 00.26
Не знам шта се деси са сликама.
Коњски трамвај:

https://tinyurl.com/yythnry3

Електрични:

http://www.rasen.rs/wp-content/uploads/2017/ 03/tramvaj3.jpg
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 00.28
Заборавих линк, време за спавање.

https://tinyurl.com/y4evblz2
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 09.04
И још мало кога интересује.

Кула Небојша, или Небојшина Кула. Свако ко је био на Калишу зна за Небојшину Кулу, налази се испод Клемегдана, на обали дунава. Сазидана је половином 15 Века, од Мађара и служила је да заштити Дунавско Пристаниште.
О имену постоји више верзија, сматра се да је име дошло од небојати се, а то име се среће код доста словенских кула, и значи да се не боји ни једног непријатеља.
По другој верзији, када је кула изгубила значај као заштитник Дунавског пристаништа, које је затрпано, Турци су кулу претворили у тамницу и када су доводили затворенике говорили су им „не бој се”.
Према легенди Кула Небојша је била Донжон кула Београдске Тврђава у доба Деспота Стефана. Када су Турци после велике борбе заузели скоро целу Београдску тврђаву, кула се винула у ваздух и одлетела у Диоњи Град, где се и данас налази.
У ствари Турци нису никада борбом заузели Кулу Небојшу.
Кула се прво звала Бела, и Темишварскакула, а назив Кула Небојша се појављује у 17 веку.

Топчидер, име потиче од турске речи из персијског, и значи тобџијска долина.
У 15 веку ту је био турски артиљериски логор и ту су се изливали топови.

Кошутњак, претпоставља се да је име настало због великог броја кошута које су живеле у шуми.
Иначе Коштњак је познат као место где је 1868 убијен кнез Михајло Обреновић.

За љубитеље слика:
Видео кафана Рудничанин нна Славији – 1932
https://www.facebook.com/KizzoniBg/videos/10220169998019010/?t=29

Београдски хиподром 1914:
https://tinyurl.com/y6nhj75o

Улица Кнеза Милоша 1913:
https://tinyurl.com/y33svmdy

Дом Југославије 1933:

https://tinyurl.com/y4j48uco

Хотел Париз:
Направљен је 1868 а срушен 1948, налазио се на месту где је данас теразиски пролаз ка Безистану.
https://tinyurl.com/yyjccfgq

Француска улица 1927:
https://tinyurl.com/y3svrzn3

Кнез Михајлова 1928:
https://tinyurl.com/y6g5nb53

Видео Хотел Балкан 1932:

https://www.facebook.com/nassbeograd/videos/2446251028823379/?t=11

Банкет Адмиралу Гепрату (Српска Мајка) Хотел Империјал 1931:

https://tinyurl.com/y3fmytla

Позоришни трг 1933:
https://tinyurl.com/yxmqgt7y

Немањина улица ка железничкој станици 1908:
https://tinyurl.com/yxt857pr
baresh
(zanatlija)
24. септембар 2019. у 09.58
Stevo, blagodarim na doprinosu o pojedinostima koja su sticajem
datih okolnosti otisla u zaborav ili u ad akta.
A sad da dopunim prethodno (započeto) poglavlje stogodisnjice,pa da se vratim-o u drugu polovinu minulog veka ciji smo savremenici...

Nastavak prethodnog iznad o; ulozi katolicke crkve u novoj zajednici;

Uz ciljeve hrvatskog nacionalizma ona je tek u poslednje vreme, posle pada Austrije.S naprednom predratnom omladinom nije bila,sa pravastvom samo donekle. Tek kad je, posle sloma jedne velike
pro-katolicke sile,kakava je bila Austrija,uvidela da Hrvati mogu da postanu nosioci katolicke borbe,ma i samo posredno,pocela je da pomaze,izvanredno istancanim metodama svoga starog vekovnog iskustva hrvatski separatizam. Talijanski kardinali Vatikana isli su uvek nad dnevnom politikom, pro-burbonskim ojacanjima. Na toj liniji smatraju za potrebno da podgrevaju na svoj način hrvatski separatizam,naročito u onim delovima njegovim koji se psiholoski oslanjaju na stare veze sa Becom,katolickom Srednjom Evropom,
i njenim katolickim antibalkanstvom. Pri tom je nacionalno hrvatstvo i svesno i nesvesno internacionalno sredstvo katolicke
crkveno-politicke afirmacije u Srednoj Evropi.
Hrvatski narod ima nekoliko sekundanata koji ga u tom duelu
(sa istocim tipom)pomazu,svakako partneri jači od njega samog.
Vatikanski sekundant uplice se u borbu koliko on hoće,merom koja
njemu prolici,često snaznije no sto bi i sam hrvatski duelant hteo...
Coveku istocnog beogradskog tipa dobro je poznata teska i neravna
borba sa Turcinom i Austrijom. On je pronasao dobra orudja za tu borbu. Borba sa politicko-klerikalnim Rimom za njega je nezeljena i nametnuta,nova i nepoznata,naročito u unutrasnjem obliku.
Oseca da tu ni tolerancija, ni liberalizam, ni sila nisu podesni ni dovoljni. Oseca da Hrvati(zapadni covek) ako do svoje moderne
autoafirmacije hoće da dodju kroz Jugoslaviju u zajednici sa Srbima, moraju pre svega sopstvenom snagom i za svoj racun neutralisu uticaj Vatikana,tj. negovih supernacionalnih osobenih ciljeva, a da krscanstvo i hrišćanstvo pri tom ostanu netaknuti.
Od strane Hrvata da svoju borbu vode sopstvenim sredstvima i da neutralisu strani uticaj iz te borbe, zavisi mnogo sudbina
Jugoslavije. Beogradski (istocni) covek oseca da radi sopstvenim snagama i onda kad možda rdjavo radi. To trazi on, u svojoj ugrozenosti, i od hrvatske politike. To je najveca teskoca Hrvata za Hrvate, ali to im niko ne može svrsiti,sem njih samih.

Toliko o proslosti koja se pripoveda, a sad nešto kako smo
dozivljavali nastavak iste ciji smo savremenici, a pod drugim kalupom...

CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 11.26
Интересантно је проналазити те старе податке.
Ето сви увек говоре како смо били заостала Турска колонија, која је заостајала за остатком Европе а и света.
Сад како смо ми Срби били заостали ако је Београд четврти град на свету који је увео трамвај са коњском вучом, а трећи у Европи који је увео електричан трамвај.
Некако добијам утисак да је стари Београд био далеко модернији и развијенији, него што се говори.
baresh
(zanatlija)
24. септембар 2019. у 12.24
„Некако добијам утисак да је стари Београд био далеко модернији и развијенији, него што се говори.”

Naravno i nesumnjivo,

U prilog recenog imao sam prilike upoznati neke od starijih zitelja
pomenutog vremena koji su još uvek bili aktivni ucesnici mnogih
aktivnih sluzbi u gradjanstvu. Naročito onih u saobracaju,održavanja
gradske čistoće uzeg centra, a u privredi,skolstvu i zravstvu nezamenljivi po strucnosti i etici a la 'stara skola', ali ne bas i na kljucnim mestima (polozajima) kada se donosile važne odluke kud
i kako dalje. Te generacije su već polovinom 60-ih bioloski prestale biti aktivne,a na njihova mesta stupale nove tj. naprednije u skladu
sa datim okolnostima. Nije prošlo mnogo vremena sve je nekako krenulo drugacije i neizvesnije. Tih godina se lagano oskrinule kapije pa su mnogi krenuli 'grlom u jagode' da okusaju sreću negde
drugde...
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 14.03
рекао бих да је то резултат планиране политике да се умањи важност свега и уздигне комунизам или шта је већ било.
Сећам се као клинац педесетих и шездесетих, како су нам стално пунили главу како пре доласка комуниста ништа није ваљало, сви су крали, варали, исцрпљивали народ.
Неко је то прихватио а неко не.
Е сад као клинци сви смо мрзели Турке јер су поробили Србе и држали нас у ропству 500 година.
У суштини ово је потпуно нетачно јер је Београд пао тек середином 16 века, а само три стотине година касније Срби су отерали Турке.
Чак и пре него што смо их отерали, Турци ни приближно нису имали ту владавину која им се приписује.
У то доба друштвено економски услови живота у феудалном систему у Европи су били далеко гори него под Турцима.
Ето кад погледам, говорили су нам како су нас пљачкали јер су захтевали 10% од свега.
10%, ех кад би ме наградили данас овде у Канади да плаћам порез 10%, опале ме са 40%, па види.
baresh
(zanatlija)
24. септембар 2019. у 15.01
„Видео Хотел Балкан 1932:” osim ostalih sadrzaja,privukao je posebnu paznju. Razlog? U istom sam zapoceo prvi radni odnos 62-e po zavrsetku skole. Ustvari nije to vise ista zgrada, već nova koja je na istom mestu podignuta 1936-e naspram hotela 'Moskva koja je 30
godina starija. Ovaj hotel (zaduzbinu) podigla su braca Simo i Golub
Janjic poreklom iz Mavrova - nekada Juzna Srbija,danas Severna Makedonija. Njihove biste sa imenima su još na istom mestu naspram
hotela 'Moskva'. Poslednju put sam se u to uverio pre dve godine
prilikom posete. Inače taj hotel (kao i svi ostali - uostalom) je
oduzet-otet, tj. 'konfiskovan u ime pravde i jednakosti za bolje
sutra'. Posle raspada 'bratske zajednice' presao u privatne ruke
nekolicine ortaka i renoviran, i ne zadugo posle bankrotir`o.
Još uvek (vise od dve godine)ne posluje,već ceka na nekog kupca
tj. žrtvu, jer kako stvari stoje; sad je sve na prodaju.
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 15.24
Нажалост то је исто са још доста хотела.
Видим да је и хотел Бристол, у Карађорђевој завршио.
Шта можеш, продавани су ни за шта, а купили су их они који нису ни знали како да их воде, већ као и фабрике, купљени су за ништа са идејом да се препродају за доста.
baresh
(zanatlija)
24. септембар 2019. у 17.05
U hotelu Bristol je boravio 2x bivši predsednik svetske banke Robert Maknamara. Kada je krajem 70-ih u Beogeadu zasedala sv.banka,
ocekivalo se da će boraviti u najmodernijem Interkontinental-u.
No on je nekoliko dana pred dolazak napomenuo tj. zahtevao u Bristol,
u kojem je boravio turisticki u vreme Kraljevine Yu. Pošto je isti
bio donekle zapusten, onda ga 'na vrat na nos' donekle renoviraju,
tj. nasminkaju...
Sad kad je otis`o na dobos, iz njega se iseljava i nekoliko desetina oficirskih porodica u kojeg se uselili po raspadu države. Ko je novi
vlasnik?vise nije bitno... ' nema veze- naselicemo Kineze'.

p.s. izreka nastala - kad su (programski) opustela sela.
CTEBA
(penzioner)
24. септембар 2019. у 17.49
Да читао сам о томе.
Штета, сећам се тог хотела добро, као клинац увек сам се играо у оном паркићу преко пута. Сећам се да су нас пандури увек јурили јер смо играли лопте на трави, а на траву није смело да се згази.
Чудна нека логика.
Некад смо ишли на ону пољану, ливаду или шта већ између парка и старог моста, ту смо играли лопте, нико нам није бранио али је било до зла Бога џомбаво.
Сећам се да је био и бетонски бункер поред моста, отворен, па смо могли и у њему да се играмо.
baresh
(zanatlija)
24. септембар 2019. у 21.24
Kad smo već kod hotela,setih nekadasnjeg upravnika hotela Balkan
kada sam zapoc`o radnu karijeru. Naime doticni je uvek bio u pokretu tamo-amo i delovao na momente odsuatan i zamišljen. Na momente ko da razgovara sam sa sobom,sto je bilo upadljivo.I tako posle sedicu dve saznam od zaposlenih da je bio bivši vlasnik hotela Beograd.
Inače Balkan i Moskva bili su neka vrsta neizbeznih i cudnih svakodnevnih dogajanja i iznenadjenja. Tu je bilo osim sarolike tkzv.elite,steciste prostitucije i kriminala na kvadrat. Ne samo onih običnih dzeparosa,secikesa,sibicara i tapkarosa,već i krupnih a kaumfliranih i nedodirljivih zverki. Na to sam bio upozoren od prvog dana. One nizeg profila i ranga (zavisno od učinka ili pak raspoloženja cajkana) preslsaju kad kad na licu mesta ili lokalnoj stanici - pa čak u onoj nadasve cuvenoj u 29-og novembra.
I tako sam na početku karijere poceo da sazrevam nešto brze i avanturisticki od ostalih u okruzenju. Posle nepune cet`ri godine napustim preduzece pa kod privatnika tri u okolini BG-a, i na kraju okoncam pustolovinu na plavom Jadranu. U Kanadu stizem-o prvog okt. 1972, i od tada postajem punopravni clan Emigracije...

p.s. hajd` da te ne zamaram - još malo pa u 'krpe'...
laku noć
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 10.43
Јел ово опет не ради, ил само ја не могу да поставим?
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 10.50
Опа, прорадило.
Погледах мало мапу те маше околине из старих дана.
Видим да Основна Школа Борис Кидрич више не постоји, одмах испод пијаце Зелени Венац на углу Каменичке, сад је Прва Филолошка Гимназија.
Колико сам разумео ти си ишао у угоститељску Школу у Југ Богдана, видим да је тамо још увек.
Ако је то та колико ме служи сеђање, тамо је био и дом где су ученици становали.
Е сад ми клинци би лети, увече, пред спавање, отишли у Бранкову са оним степеницама, па у кућу поред моста и попели се на кров.
Имала је раван кров, ту би пузили до ивице и уживали у погледу на собе у којима су се девојке спремале за спавање.
Лето, топло, прозори отворени а публика навија.
Кад нас примете, бежанија, али док су момци стигли из Југ Богданове, нас више није ни било.
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 12.09
Сад се сетих, као клинац ишао сам у парк испод хотела Москва, мислим да се зове Теразиска Тераса, тамо су имали оне електричне аутомобилчиће, оне са тролом назад која је дотицала метални плафон, и контакт испод са металним подом.
Било је доста клинаца да се воза, ишло је по цео дан, једино кад почне киша, било је бегај, јер је и струја мало лупала.
Колико видим тог више нема.
Исто тако преко пута Зеленог Венца тамо негде где почиње Југ Богданова била је бурекџиница, чекало се у ред за бурек, био је добар а шофери ГСП су пунили радњу.
Одмах мало ниже био је и подрум, донесеш балон, купиш 20 литара ружице и уживањција.
baresh
(zanatlija)
25. септембар 2019. у 12.11
„Колико сам разумео ти си ишао у угоститељску Школу у Југ Богдана”

Upravo tako, na uglu raskrsnice pet ulica; G. Pricipa, J. Bogdana,
Pop Lukina,Crnogorska i Radiceva.
Bila je to skola-internat ugostitelsko-turistickog smera,dok se na
praksu odlazilo u hotel Palas na Toplicinom Vencu. Sedam dana skola,sedam praksa. U internatu smo osim nastavnika imali vaspitace za održavanje reda-discipline i higijene. Na praksi sedokosi strucni nastavnici 'stara skola' koji su govorili bar dva-tri strana jezika.
Bili smo podeljeni u dve grupe; nemacko i francusko odelenje i tako smenjivali sedmicno; nemacko u skolu - francusko na praksu i obratno.
U Palasu pod obavezno odsedale strani fudb.klubovi reprezentacije,
u Balkanu poslovna i politicka elita,tako da sam na licu mesta bio
istovremeno deo i ucesnik na 'javnoj sceni'. Video-čuo svega i
svačega i tako nešto brze sazrevao od svojih vrsnjaka u drugim
delatnostima za opstanak.

P.s. što se tiče onih avantura za 'posmatranje' u poznim satima,to nije moglo da se 'uziva' iz Brankove. Utoliko sto su sve spavace sobe bile okrenute na jugoistok,tj. u pravcu Karadjordjeve.

p.s.s. no to sad nije toliko bitno,važno je da se uzivalo i pamti ;-)
baresh
(zanatlija)
25. септембар 2019. у 12.42
Taj park nize h. Moskva se protezao do ul. Narodnog Fronta, tj.
nekadasnje i sadasnje Kraljica Natalija. Iz te ulice je bio pristup
za u elektr. aute. Vinski podrum „Prokupac” - na početku Prizrenske naspram h. Balkana. Na Z. Vencu pekaru-burekdzinicu posecivao uglavnom povremeno kad se dodje do neke crkavice. Z. Venac posebno
pamtim tokom letnjih i jesenjih dana, uglavnom po kvalitetnom vocu
iz Grocke i Smedereva.Posebno krupne i socne breskve velicine krupnih
jabuka i belo grozdje 'smederevka'. Izgradnjom smed. Zeljezare cela
okolina je postala zagadjena, a mestani umesto na polja u fabriku.

p.s. ima se utisak da: čim se tema izdvoji - kao da iscezne.

p.s.s.idemo dalje...
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 13.06
Уф сећам се тих брескви, лепе велике а укусне.
Овде сам видео неке сличне, ал у средини све труло, ни налик онима из Гроцке.
Него видим да су и кафане отишле, преко пута Зеленог Венца био је ресторан Крагујевац, сећам се као клинац да ме је ћале одвео и рекао ајд да видим колко ћевапа можеш да поједеш.
Успео сам да догурам до 100, и то са криглом пива, иако сам тек био ту негде 12 година.
Исто тако, бар на мапи не видим Златно Буренце, нити Ливно.
Били су познати по шкембићима и цревцима.
poet
25. септембар 2019. у 14.08
...maske i peraje
Šminkeri se izdvajaju od ostale raje..
..a mi ovdje ne volimo šminkere :)))
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 16.16
Ех поет, зар и овде?
Ја мислио то иде само на филозофији.

Него нађох ову слику, кажу ти са калиша не са теразиске терасе, ал изгледа исто

https://tinyurl.com/y2soaoyc

baresh
(zanatlija)
25. септембар 2019. у 18.59
Zlatno Burence i nadalje okaceno iznad ulaznih vrata, al` ne primetih
da unutrasnje prostorije služe svrsi.Ugao Prizrenske i Sremske.
Livno u Pop Lukonoj? Zgrada još nije porusena,mnogo čega nestalo
sa vihorom. Od „Kragujevca” ni slova. Sve to otislo na dobos po
onoj;'kako doslo - tako otislo'. Mnogi stanovi stambenih zgrada ostaju pusti i prelaze u vlasnistvo agencija za rentu. Neki od
potomaka bivših vlasnika poodavno u dijaspori i ostareli.
Opstinari vode revnosnu 'brigu' oko budzeta opstinskog, a u sperzi
sa advokatima i pravnom sluzbom uopste. Nas kum (naslednik stana)
koji 40 god. živi u Nemackoj, vodio parnicu (spor)sa opstinarima
17 godina,iako je rođen na toj adresi. A kostalo ga? - ne pitaj.
Taj stan zvrji prazan (namesten) desetak godina, jer ako ga iznajmi
pisi propalo. Reklo bi se da se kaje sto ga nije poklonio nekom od
rodbine. Sad da to učini opet nekakve dazbine oko papiroligije za
prenos-prepis vlasnistva.

CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 19.20
То ми је познато, наследио сам тај стан у Гаврила Принцип.
Да га пребацим на мене, петљанција, те шаљи неке фрмуларе да сам ја ја, у конзулату рекоше, може али само код тог адвоката, друге не признајемо, онда пуномоћје оним ко ће га продати, али мора оригинал, ПДФ копија не важи.
Пошаљем препоручено, оно не стигн.
Одем овде на пошту, дају ми податке да је у Београд стигло тог и тог дана у толико сати.
Они у Београду кажу е није.
Шаљи поново, ал одакле ми оригинал?
Кажу твој проблем.
Коначно се неком прода, добијем писмо овај даје толико и толико, оћеш ил нећеш.
Ајд продај, кад кажу комшије, ма јок продат је за више, тако каже онај ко је купио.
Где су паре ко зна, појела маца.

Још увек имам куђу у Јаску у Срему, стално ме зврцкају хоће да је купе, ал кад прорачунам, док свршим све ово што траже добићу мање него што ће ме коштати.
Зато нек стоји.
Мени не треба а да потрошим паре на другог нећу.
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 20.03
Није ли на самом углу код Зеленог Венца био и Призренац, а преко пута онај јавни клозет?
Вероватно нема више ни једног ни другог.
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 20.24
Е шта све не може да се нађе.
Мало превртах по старим сликама Београда и налетих на слику новинског листа где обавештавају да су се у Београду сударила обадва аутомобила 1903.

https://i.pinimg.com/originals/d4/b5/8f/d4b58f0ec7bfda3bcfdadae3edb57c07.jpg

У извештају стоји да је узрок превелика брзина једног од аутомобила, који се кретао чак 20 километара на сат, и улетео у раскрсницу а други возач га због тако велике брзине није видео.

Ајд шофери шта кажете?
baresh
(zanatlija)
25. септембар 2019. у 21.33
Javnog klozeta poodavno nema. Bio je na uglu Pizrenske i Sremske.
Na tom prostoru je iskopan tunel koji povezuje Brankovu i Decansku
kod Nusiceve.

Kad smo kod nasledja; pre dve godine bio u poseti zavicaju - uzicka 'republika'. I resim da deo nasledstva poklonim porodici pocivseg brata.
Odem u opstinu tj. katastar da dam izjavu u vezi odricanja
nasledstva - odnosno poklanjanja. Dobijem obrazac u vezi s tim da u banci treba uplatiti admin. taksu od. 1.500 din. a potom sa potvrdom o uplati doći opet na salter. Potom mi uruce neko rešenje koje trebam odneti kod advokata (preko puta) da se overi - popecati. Advokat-ica za uslugu naplati 7.000 din. i posalje kod glavnog notara (public notary) koji otkuca nekoliko primeraka kojeg istovremeno potpisuju darodavac i daroprimalac. To zadovoljsto mi naplate 13.500 din.
To su bili troskovi darodavca, tj. mene. Potom je receno daroprimaocu da treba sa svoje strane uplatiti nekakvu taksu u iznosu od 5.000.
Da sam znao za ovu bespotrebnu globu, nebi zapocinjao proces
već isti novac poklonio doticnom primaocu - utoliko sto nikad nebi
potrazivao svoj deo.

p.s. uostalom posed zasluzuje onaj koji ga održava i kome vredi.

baresh
(zanatlija)
25. септембар 2019. у 21.48
„Ајд шофери шта кажете?”

Obzirom da je bilo prilično snega na putu,a uz to izmaglica koja
utice na vidljivost, i 20 km može biti brzo. Uostalom; tamo se ne primecuju znaci za ogranicenje brzine.

Napomena: jedina primedba je u tome; sto je uzrocnik nesrece
pobegao sa mesta udesa...
CTEBA
(penzioner)
25. септембар 2019. у 22.19
Јес вала побеже.
Али интересантно је да је у Београду тада било само два аутомобила и да су успели да се сударе.
Која је шанса за то?
CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 12.01
Ето налетих и на слику тог првог аутомобила у Београду.

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/sites/default/files/3086/AUTO.jpg

А и слику прве возачке дозволе издате у Србији која је у музеју аутомобила у Београду.

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/sites/default/files/3086/SRETEN.jpg

Иначе први лист Политике је штампан 25 Јануара 10904, на 4 странице.
Политика је један од најстаријих листова који су издати у Европи.
Прво ииздање је имало 2450нпримерака и коштало је 5 пара.
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/sites/default/files/3086/POLITIKA.jpg

ево и мало занимљивости.

Први стаклени прозори су уграђени у кућу Кнеза Милоша и његове браће, кад се разбију ишло се у Земун по ново стакло.
Мајстор је једном годишње долазио да прегледа и ако треба поправи прозоре.
Остале куће су уместо стакла имале папир, „пенџерлија”.

први филм приказан у Београду а и Србији је приказан 1896 у хали „Златни Крст”.

Први биоскоп је био код „Хајдук Вељка” на почетку Кнез Михајлове, отворен је 1906.

Први српски филм је снимљен 1910, звао се Карађорђе и сниматељ, редитељ и главни глумац је био Чича Илија Станојевић, а сценарио је написао Ћира Манок.
Филм је 2003 пронађен у Аустриској Кинотеци и реконструисан и приказан 2004.

Ако неког интересује може да се види овде:

https://youtu.be/SWPe1hj1akg?t=54
Него стварно видим да осим Бареша и мене нема никог, јел вас интересује да са овим насртавимо ил да баталимо?

baresh
(zanatlija)
26. септембар 2019. у 12.09
Nešto tu ne stima; zašto bi pobegulja skin`o tablice?

p.s. da su u Bg-u bila bar tri auta - onda druga stvar..
-----------------------------------------------

Da nastavimo,

Elem 60-ih i Bg-u (u poredjenjem sa danasnjim) još uvek su tu i
tamo bile tj vazile neke navike ili bon-ton-i iz ranijih vremena.
Drugimrecima nasledje - tradicija.
Recimo; dolazis nekom u posetu pod obavezno se izuvalo u predsoblju.
Ovo ne bas obavezno 'uctivosti' radi, već ustaljenog reda i higijene radi. Pozdrav pri dolasku 'dbro-dobar - zavisno od doba dana,a pri odlasku sa dovidjenja ili zbogom (s` Bogom). U javnom prevozu uobicajeno da mladji ustupe sedista starijim. U skolama jedan od obaveznih predmeta 'vladanje'. Ko tu omane - ponavlja razred. U bakalnicama - piljarnicama u okruzenju, tj. komsiluku,
obicavalo se pazariti na pocek - 'kredu'. Sve se to belezilo u 'tefter' a racuni sravnjavali kad stigne jednomesecna zarada.
Kupac - stara redovna musterija - je mogla poslati neko od dece - bar od pet godina - za neke sitnice. Prave komsije jedni drugima
pozajmljivali ;secer,kafu,ulje,pirinac brasno ...zavisno od kolicine i čega, merilo se od soljice za kafu do serpe od kilo-dva.

toliko ovim povodom - ima se posla i obaveza - jelte.

CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 17.17
Некад било сад се приповеда.
Шта можеш.
Него сад се сетих, у Карађорђевој од Бранковог Моста ка Калемегдану била је једна пекара.
Сећам се да су тамо пекли прасице, увек за Славу,Божић, Васкрес и остале празнике, тамо би однели прасе у тепсији и они су га испекли.
Вероватно ни она више не постоји.
CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 19.35
Сад се сетих у Гаврила Принципа 14 била је бонбоњерница, у приземљу у ствари ишло се доле са улице у подрум, правили су бонбоне, свих врста и чоколадице у које су стављали слике фудбалера.
Као клинци смо то куповали да нађемо слику Шекија и осталих.
Вероватно је зи отишло.
baresh
(zanatlija)
26. септембар 2019. у 19.49
Da, bila je to jedna od retkih pekara gde se osim bureka sa:sirom,mesom,jabukama,praznog bilo i sa zeljem. Ali samo
u letnjem dobu.
Najpoznatije poslasticarnice; Pelivan preko puta glavne poste,
Medzed u Kneza i Alhambra u Nusicevoj. Expres-restorani; Kasina,
Atina,Moskva - ulaz iz Balkanske. Noćnistrip-tiz barovi; Lotos,
Crystal, Cafe Bar Terazije (u Bezistanu) i hotelu Metropol.
Letnje baste-terase sa muzikom: Kalemegdanska Terasa,Skadarlija,
Cvetkova Mehana, Cicevac,Lipov Lad, Orasac,restoran kod parizanovog
stadiona, Složna Braca, Orasac i još neki...
p.s. imao prilike videti-sresti i druziti sa poznatim licnostima:
estrade,sporta,privrede i naravno elite koja je 'zarila-palila' a nikEm racune polagala.
p.s.s. Bilo - Prošlo - pa se Pripoveda.
CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 20.09
Налетех на ову слику, Монакова кућа, на углу Гаврила принципа и Краљевића Марка.

https://infobuvljak.tumblr.com/image/86120493002

Живео сам преко пута ње, на слици се види угао на углу је број 8, са терасом, а одмах поред нижа кућа, која је ишла у дужину и ту је било дестак станова, задњих два три је срушила бомба, али никад није оправљено.
Ту сам живео као клинац.
Е сад кад спомену под липом, била је у Македонској преко пута Политике и РТС, добро се сећам јер је одмах уз кафану била касапница и берберска радња, та беберска радња је била ћалетова, пртдратни занатлија, ту је био док нису направили зграду преко пута Електро техничког Факултета, за становање оних у Савезном Извршном Већу.
Ту је добио локал, не питај како и колико је коштало, али била је најлепша и нај модернија берберска радња у Београду.
Кад је умро, све оде не може кева и буразер да држе, нису високо квалификовани, узму мајстора да буде пословђа, било је четири пет бербера, а он мути да пропадне па да он то зграби.
Сећам се да сам стално слао паре из Канаде да покрију трошкове.
Коначно је птродадоше некој обућарској радњи, чини ми се да је тамо и данас, радници изгубише посао, пословожа кука јер га нико други није хтео.
Шта можеш српска посла.
CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 20.12
Прављење Бранковог Моста:

https://infobuvljak.tumblr.com/image/86492570557
baresh
(zanatlija)
26. септембар 2019. у 22.25
Е сад кад спомену под липом, била је у Македонској преко пута Политике и РТС

Tako je, Pod Lipom - docim Lipov Lad u Bulevaru nedaleko od Vukovog
Spomenika. Taj P.L je bio u suterenu 4-5 stepenika nize od nivoa
trotoara. Nešto kao bife u kojeg su obično navracali iz komsiluka,
redje putnici-namernici. Dakle i tvoj cale bio moj kolega - zanatlija
ko i ja? - bez obzira na struku -:-)
Bio jedan brica u Prizrenskoj preko puta Zl. Burenceta - Adam Zlokas.
Radnja,tj. frizerski salon je privlacio paznju prolaznika sa svetlecom reklamom u izlogu.

p.s. naspram Monakove kuce (u pravcu mosta) bakalnica u koju sam
povremeno svracao na slatkise...možda smo se sretali i mimoilazili,
ko će ga znati ;-)

laku noć..
CTEBA
(penzioner)
26. септембар 2019. у 22.41
Да знам, или боље рећи знао сам Адама, био је ћалетов пријатељ.
Њих двојица су се такмичили ко ће да има лепшу радњу.
Сећам се као клинац да смо ишли на пецање, тамо негде према Обреновцу, они су купили чамац и дозволу, а неки стари рибар је званично све водио.
Бацимо струк преко Саве па рибе колко хоћеш.
И да сећам се и те бакалнице, тамо смо пазарили.
А у број 10 је тетка Катица и њен син Стојан, продавала новине.
Тамо код Југ Богданове ја био вулканизер, и оправљао гуме.

Ништа, лаку ноћ и настављамо сутра.
baresh
(zanatlija)
27. септембар 2019. у 09.07
Adama sam upoznao na Umci umesto u Bg-u.
Tamo sam radio i boravio dve godine i sreo zivotnu saputnicu-sudjenicu posle odlaska iz Balkana. Adam je tih godina
tu gradio vikendicu. Tu je negde bio i M.P. Ckalja i još neke
znamenite licnosti. Iz Umke poticu izvesne licnosti; fudbaler
T. Kalperovic i M. Gutovic - poznatiji kao 'Srećko Sojic',
docim pola veka ranije imao vikendicu (vilu) M. Stojadinovic.

Što se tiče ribolova - pecanja, pravo mesto je bilo u Dubokom.
Sumovito brezuljasti predeo između Umke i Barica. Ko je imao
camac, veslao je na levu obalu gde su vrbaci i siblje, a ribe
ko u bazenu. Mogle se mrezom (alovom) hvatati. To bi mudri
Sale (da se pojavi) pismeno i u detalje nakitio ko 'Brankovo Kolo'...;-).

p.s. nije iskljuceno da sam tebe i tvog caleta sreo u drustvu
sa Adamom...mali je ovaj svet.
CTEBA
(penzioner)
27. септембар 2019. у 10.40
Могуће да смо налетели један на другог али раније, јер ја сам отишао 1967, не знам кад си упознао Адама на Умци, претпостављам касније.
Колико се сећам Адам није имао децу, бар се ја не сећам.
Знам да је имао кућу на спрат и горе стан, издавао је неком индусу који је радио у индиској амбасади.
Е сад што се тиче пецања, било је код неког артерског бунара на путу за Обреновац, тај чамац је био велик са кабином и тај стари рибар је у њему живео преко лета, имали су и онај мањи на веслање и са њим смо пецали.
Ћале и Адам би седели пијуцкали и уживали.
Сећам се да је био још један он је радио у енглеској амбасади, увек ми је давао кутије цигарета Кент, а ја изигравам мангупа, са друштвом одемо у Безистан, седнемо и кутију на сто да сви виде, и оне шибице, што се саме пале.
Остали около само гледају са Моравом и Дрином.
А Адам и ћале су се стално смењивали ко ће бити председник удружења приватних занатлија бербера и фризера.
Уживали су у томе.
Било је интересантно време, уживање за нас клинце.
Од фудбалера сам знао малог Трифкета, ишли смо обадвојица у Теслу, мада бар што се тиче фудбала били смо ко небо и земља.
Сећам се и да је чини ми се у Црногорској живела Оливера Вучо, сећам се да смо је виђали.
Један од пријатеља у основној школи са којим сам био често је био неки рођак Бебе Лончар, виђао сам је често пре него што је отишла у Италију и постала глумица.
baresh
(zanatlija)
27. септембар 2019. у 11.44
Adama sam upozn`o 66-e, 'ljustio' spricere - čini mi se, govorljiv
ko i sve brice uostalom, plave puti,s jednim okom koje poigrava a
drugim ko da strelja, sve u svemu; druzevan - pravi dasa.
Trifke mali-zdepast a la Maradona, zvali da topdzija. Pri izvodjenju udarca nije treb`o da se zalece, vac iz mesta 'ko kacusa.
Ko je odlazio na 'korzo' u Kneza, moga sresti neke od poznatih.
Recimo kod sata 'Insa' vecito bila grupica znanih i radoznalih,a u centru za glavu-dve visi kosarkas ridje brade R.K. zvani „Zuca”.
Jednom prilikom primetih M. Dravic pred izlogom obuce „Moda”.
Ispred robne kuce Na-Ma (narodni madazin)u svako dana jeda cicica u kacketu prodavao plasticne futrole (omote)neprestano ponavljauci;
'za lične karte, pasose, indekse',kod zel. stanice u kasnim satima
obletali izdavaci kreveta za noćnismestaj, kod bioskopa muvali
tapkarosi.

P.S. U `Tesli' stekao zvanje moj zet, negde polovinom 60-ih.
Nešto u smislu telefon-telegram veze - elektricni smer...
CTEBA
(penzioner)
27. септембар 2019. у 12.18
У Тесли средином шездесетих, тада сам и ја био тамо.
Ко зна можда се и знамо, ја сам био на електро одсеку.

Иначе сећам се да смо се обично скупљали у неком локалу, имао је башту, тамо где су се тролејбуси окретали код Калиша.
Заборавих како се звао.
После би шетали штрафтом.
Него сад се сетих био је неки ресторан, штали већ преко пута Кинотеке, чини ми се да је припадао ддруштву слепих, и био је познат по најбољим рестованим бубрезима и бечкој шницли.
Тамо сам ишао са времена на време.
И да то је био Адам, ко зна можда суи срео и мог ћалета обично су викендом заједно славили.
baresh
(zanatlija)
27. септембар 2019. у 14.20
Tu gde su se okretali trolejbusi - bio hotel Park sa velikom bastom.
Nekoliko meseci moja bolja polovina bila tu na prksi.
Inače je srusen i na tom mestu napravljena zgradurina - staklenjak.
Nesklad i ruglo prema okolini i duhu vremena iste.
Takođe mi je poznat onaj restoran sa specijalitetima. Naročito onih
sa pristojnijom cenom 'iz unutrasnjih organa' - skembici u saftu ili
pohovani. Restoranu Plavi Jadran je vraceno prvobitno-originalno ima Grcka Kralica. Takođe i expres-restoranu Zakreb Ruski Car.
Ali te promene kao uostalom i sve drugo je samo simbolika i sarena laza prema onom sto bi trebalo biti. A to je povracaj tkzv.
'konfiskovane' imovine - čitaj otete, mada su vlasnici iste odavno
u vecnim lovistima. Ako ništa drugo, ima bar po neki direktan naslednik prvog ili drugog kolena. Za to je bila vise nego prava
prilika na početku raspada svačije-nicije zajednice brat. naroda.

Ali nećemo o tome, bilo- nepovratilo se. Nego kad si bio u poseti
zadnji put? Ako ni zbog čega već da se obnove neke od uspomena.
Ako za ništa drugo, ono ugodjaj za oci i dusu. Od dolaska ovde,
bio sam 11 x i uvek prikupljao neke od znamenitosti koje se
odnose na tradiciju i korene...
CTEBA
(penzioner)
27. септембар 2019. у 15.40
Да био је тај парк, а колико се сећам био је неки кафе, посластичарница или шта већ, па смо се ту скупљали.
Што се тиче мог одласка у Србију, једини пут сам био 1971.
Задржао сам се 5 дана и збрисао док нису пронашлуи да сам дошао.
Нисам им баш био добродошао.
Кад сам дошао у Торонто, нашао сам Цркву на Делавару, расколничка, све четници, па са њима.
Сећам се први пут, покојни Лугоња зове нас „подмладак” на демонстрације, на Спадајну.
Ајд што да не.
Одем тамо Миленко (Ђуровић) ми даде неку плакату, пише Тито Магаре.
Ја је носим и смејем се.
Гледам ов стари „прекаљени”, кад год дођу близу конзулата, дигну плакате изнад главе.
Ја нећу, ма нек се лепо види.
Кад оно после сазнах, неко из конзулата се попео у таван, и кроз баџу нас слика.
Рече ми кева касније да су удбаши дошли са кофером мојих слика, како носим ту плакату.
После су је стално убеђивали да ме зове да хитно дођем, али она није хтела.
Најбоље је било кад смо обукли магарца у маршалску униформу и пустили га на Спадајни да трчи испред конзулата.
Раја се упишала од смеха, било је и на ТВ, а то нису могли да нам опросте.
Кад је тито био у посети, РЦМП, је био са сваким од нас.
Лепо ме возе на посао, чекају па онда кући, кад оћу негде да идем, они ко такси возикају ме по Торонту.

Било је још доста тога где сам им зацрнео, не баш њихов љубимљц.
Seeb-VN1700
28. септембар 2019. у 08.42
„Што се тиче мог одласка у Србију, једини пут сам био 1971.
Задржао сам се 5 дана и збрисао док нису пронашлуи да сам дошао.
Најбоље је било кад смо обукли магарца у маршалску униформу и пустили га на Спадајни да трчи испред конзулата.”
-
Meni ovo nešto nije jasno.
Pa zar ti mislis da tadasnje sluzbe bezbednosti ili kako su se sve zvale nisu znale za tvoju posjetu? Znale su još onda kad si iz Kanade krenuo za Jugu.
Pa taj po tebi „magarac” da je sluzbi sigurnosti rekao da si pretjerao tebe covjece nema za 24 casa bilo gdje da si se sakrio. Sluzba sigurnosti je bila jedina ozbiljna firma u tadasnjoj državi.
Taj maršal je tada običnom radniku garantovao čast i poštovanje koje obični radnici ni ranije ni kasnije neće imati. Djeca nepismenih i običnih ljudi mogla su se upisat na studije i fakultete sto danas nije moguće. Obični seljaci imali su zdravstveno i penziono osiguranje bez da su ista uplacivali. Ima li to u toj Kanadi ili igdje drugdje? Sa Jugoslovenskim pasosem mogao si putovat gdje si htio sto danas nije slučaj.

Inače u novijoj istoriji Beograd izgleda odprilike ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=5ErvmX_mCM8

-
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 08.59
Е видиш та твоја тако добра служба безбедности није знала.
Дошли су ал сам већ отишао.
Даље нисам сео у Авион и одлетео за Београд, већ за Лондон, па возом у Париз, а из Париза аутом преко пола Европе до Београда.
Ето теби било добро, мени није, и шта сад?
Ја себе никада нисам сматрао југословеном нити ме је та трула квази држава интересовала.
Онај коме је било добро, добро за њега, ваљда зато што је било тако добро и што смо сви имали та права била нас је пуна и Немачка, и Аустрија, и Француска, а у Канаду, САД и Аустралију смо навалили ко гладна година.
Ипак признајем, онај магарац је лепо изгледао на Спадајни.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 10.04
„Meni ovo nešto nije jasno.”

Ni meni nije jasno zašto se tek sada ukljucujes u temu. Ne da
ucestvujes onako kako prilici;argumentovano i pristojno,već sirovo
'iz neba pa u rebra'. Ako ti je do prepucavanja i nadmudrivanja,
otvori novu temu pa raspali - gde puklo da puklo!

Stevo,iz licnog i opsteg iskustva da se zakljuciti da su;
nasa diplomatska predstavnista u najmanju ruku bila produzna
ruka udbe koja je radila za uske interese nenarodne vlasti, a ponajmanje ono cemu je svrha svake iole normalne zajednice.
A to uglavnom iz opravdanog straha pri cemu je svaki gradjanin
bio bezuslovni i potencijalni 'izdajnik države i naroda'.Sve sto
je radjeno za i u ime naroda, bile su samo gole fraze i bajke za
malu decu, sto je jednog dana isplivalo na povrsinu. Da ne idemo
u krajnost, vise je nego dovoljan postupak jugoslovenskog ambasadora Filipovica u Otavi s početka devedesetih. Po prezimenu mogao je biti pripadnik jednog od tri naroda koji govore istim jezikom.
Dakle,doticni je izjavio da daje ostavku i da neće vise zastupati
državu u kojoj je vojska agresor, i na jednoj strani. Toliko o
tamo nekom vajnom jugoslovenstvu.

Prema tome da mi predjemo na temu o dogadjaima koji se odnose na
naše ljude i tradiciju,a koja nas vezuje vekovima. Ovu temu sam
naslovio za ovaj zadnji vek ciji smo savremenici nekih 3/4-e.
Kako je bilo pre nas, ostalo je mnostvo zapisa i tragova. Sto
upisanih u tefter, sto u zidove i spomenike naših prethodnika.

p.s. juče sam bio nešto više zauzet (ko i svaki penzos), pa da
nastavimo...
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 10.25
У праву си Бареш, ово моје зезање са југо представницима и нема везе са темом.
Интересантно је, и мислим да би могло доста да се каже о дешавањим аиз тог времена и нас као и њих, али ако неког интересује, нек изволи.

Него рече да си једно време живео у Краљевића Марка, дал се сећаш неких од нај лафова у том делу.
Пре него што сам отишао, тамо су баш сазревали Мирче, живео је у Краљевића Марка, Кефоња, он је био у згради 12 у Гаврила Принципа, и још неки.
Пре њих су били Чита, Јумба, итд.
Дал си знао неког од њих?
Сад гледам предигру звезди, партизан, а за пола сата почиње главна.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 11.14
Ne, nisam stanovao u K.M.,već dve godine u skolskom internatu u Jug Bogdanovij,a kao samac nekoliko meseci u Karadjordjevoj.
Ugao Karadjordjeve i Radiceve. Trebalo je nekoliko dana da se naviknem na skripu 'dvojke' po sinama.

Ne, nisam poznavao gorepomenute. Ali jesam od nekog 'giliptera'
u G. Principa (vracajuci se od zel. stanics)dobio 'sljagu' ni
kriv ni duzan.
Idemo tako moj drugar ulicom G.P. gde klinci igraju na male golove.
Mi predjemo na drugu stranu kad jedan od 3-4 godine poce da nas
saplice.Mi njemu; 'begaj kljinjo koji ti je',al ga nismoni dotakli.
U tom prilazi jedan dasa u koznjaku sa podocnjacima; zašto diras
dete'. Nisam ga ni dotako,šta pricas? On mi zalepi jednu dve po
usima, ja zanemeo i ne uzvracam - taman posla, on to i ceka. Moj
drugar (Grocanin tj. iz Begaljice) strafta i neobazire se. Onda
polako produžim prema skoli. Eto, to je može biti neki iz tog kraja
ako si na to mislio?...
;-)
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 11.41
Да то би било то.
Они су били главни мангупи, ми клинци да нам лупају чврге кад немају шта друго да раде.
А тандркање двојке сам чуо у Гаврила Принципа.
Интересантно да нисам имао проблем да се возим са тим старим трамвајима.
Кад су набавили оне „белгијанце” нисам могао да се возим са њима, имали су амортизере па су се љуљали, а мени мука.
Могао сам да издежим пар станица и онда ил повраћај, ил напоље.
Ваљда сам зато увек ишао пешке.
Seeb-VN1700
28. септембар 2019. у 11.59
„Ni meni nije jasno zašto se tek sada ukljucujes u temu. Ne da
ucestvujes onako kako prilici;argumentovano i pristojno”
-

Ma bio sam u Norveskoj par dana.
Inače rizicno je ulazit u diskusiju sa nekim ko na neki magareći način želi naudit vladi neke države. Sa te distance to i nije bio neki problem. Da si tu magarecu predstavu tada pokusao uradit bilo gdje u Jugoslaviji nebi ti obični gradjani to dozvolili. Nisu narode Jugoslavije tada cinili samo emigranti koji su napustli tu državu i zato sam napisao par rijeci.

CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 12.12
Ма немој.
Не би нам то грађани дозволили!!!
Јесил тада живео у тој југославији, или идеш по нечијим причама?
Ко смо па ми били који смо дошли?
Јел из тунгузије?
Бар 90% свих који су тада били, су били млади, углавном ране двадесете године, многи спортисти, неки су дошли као репрезентативци и остали.
Разлика је у томе да се о томе није говорило.
Ма то су били матори мусави и брадати издајници.
Немам намеру да те нападам, или било шта, твоје право.
Али не могу да прихватим ни да на снеко омаловажава а да у ствари и не зна шта се све дешавало.
Па седео сам заједно са пола службеника конзулата, на утакмицама Орлова, зезали смо једни друге, они су били против нас али ни они нису баш радили против нас.
Било је надмудривање и ко ће кога да зезне.
Ето дал знаш да је и Аркан био у Торонту седамдесетих, по заддатку УДБА-е?
Е ја знам, и знам и шта је требало да се деси, ал му није успело, настрадао јеједан невин чистач, а онзбрисао бродом, Југо линије који је био „случајно” усидрен у Торонту.
Е мој пријатељу могао бих књигу да напишем о томе, али било прошло, и не вратило се.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 12.39
„Nisu narode Jugoslavije tada cinili samo emigranti koji su napustli tu državu i zato sam napisao par rijeci.”

E bas ti hvala na doprinosu,

Za tako nešto tada nismo onda znali - jelte - već samo naslucivali i
cekali dok svi ne postanemo emigranti u sopstvrnoj zemlji. Mi stari
emigranti 'izdajnici' tražili leba preko pogace u zemlji mira i
blagostanja, a ono sto su ostali nisu znali šta će sa blagostanjem
pa dohvatili jedni druge za guse od Triglava do Vardara, umesto da je
obratno kako se pripovedalo.

Nek` si ti nama ziv i zdrav. Pa ako imaš potomke, onda bi bio red
da njima pripovedas onu :„Uzeo je ded unuka, metn`o ga na krilo...”
Seeb-VN1700
28. септембар 2019. у 12.44
CTEBA sve ok, meni se nije svidjela ta tvoja predstava oko marsala a bio si i mlad tada. Nije možda u redu da su te tamo iskoristili za te demonstarcije pa da radi toga izbjegavas putovanja u krajeve iz kojih potices.
Inače ta tema oko starog Beograda je interesantna i pogotovo ljudima koji su nekad tu zivjeli, pa nebih dalje da ometam temu.
Mi smo ipak razlicite generacije i prirodno je da imamo drugacije stavove pa nije loše ponekad izmjeniti mišljenja, dobronamjerno naravno.

Seeb-VN1700
28. септембар 2019. у 12.58
Ljudi razumijem ja da tada kad ste vi odlazili u Jugi nije imalo šta da se jede. Radnici su odlazili u fabrike sa komadicem slanine ili sira na čitav dan.
Ali taj sepavi bravar za kratko vrijeme učinio je mnogo. Promijenio sam dosta fabrika i nije trebalo mislit šta ćeš u fabrici jesti. Imao si dva obroka i to kuhana hrana, i to ne jedno jelo, mogao si da biras.
Stanove i kuce dao je radnicima za dzaba. Zaratili su kad je svaka kuca imala TV u boji, aute, sva moguća tehnika.. e onda su zaratili ali ne od neimastine nego od demokratije.
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 13.02
Ма нема проблема, укључи се у дискусију, о Београду а и о овом.
Верујем да је и ово моје наклапање интересантно многим.
Као што рекох била су друга времена, нисмо се гледали преко нишана, напротив, као што рекох често смо седели заједно на утакмицама, у ресторану или било где.
Није то била нека мржња, али свако од нас је гледао како да зезне оне друге.
И не није ме нико искористио или било шта.
Једноставно, тако сам васпитан, старо патријархално образовање, дете приватника, а од мојих нико није био ни у партизанима нити четницима.
Отац и мајка су ми из Срема са Фрушке Горе, а тамо их није било много.
У ствари мајки су нудили споменицу 1941, али је одбила каже није била.
Није се борила али тада су ноћу ишли косили жито да оно мало партизана имала шта да једе.
Не због политике, већ јер јој је млађи брат Живота Жика Аврамовић, из села Јаска син Дамјана, једна од првих жртава Јасеновца, усташе су га тамо заклале пре него што је напунио 18 година.
Старији брат је исто отишао Богу на исповест.
Отац је био у Београду и једино ратно искуство му је била добровољна мобилизација за Сремски Фронт.
Некако је преживео.
Али о томе се не прича као ни о нама.
Ево ти неколико имена од тих који су тада били са нама:
Шеки, Вардић, Лазаравећ све репрезентативци југославије у фудблу, Тома Здравковић, јел знаш да је испевао песму Белим Орловима и стално је певао у Краљевић Марку код Туше и Воје?
Било их је још доста, јесул и они издајници, залуђени или било шта?
Е мој пријатељу, треба све гледати са отвореним очима, а не само оно што дуги кажу.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 13.41
„Ali taj sepavi bravar za kratko vrijeme učinio je mnogo.”

Ajde? a kade?? i sa cimeee i od koga???

Sve što se imalo i napredovalo nije bilo naše. Nešto kao tica
po uzoru na fazana; ukrasena i nakicena percima svih boja, pa kad
je svak doso po svoje - puce ko balon ili zmaj od papira.
Ti topli obroci u fabrici izasli ti na nos - umesto na zadnjicu,oni bRezplatni stanovi druge vlasnike dobili po onoj:'kako doslo - tako o`slo.
--------------------------------------------------------------
Nego da nastavimo o našim izvornim vrednostima cije je vreme stalo
pr tri četvrtine veka:

'Beograd neće moći shvatiti,saznati mu sustinu i znacenje,ko ga posmatra turisticki. Izgled grada je cudna,osobena prelaznost,njegova dinamika je pokret nastajanja. Njegovi ljudi su s dusama na prelomu,u njemu je stotina prekretnica,mnogo iznenadjenja. Njegove lepote ne mogu se dokuciti ako se na tim prekretnicama covek ne zaustavi, njegovi ljudi ne mogu postati razumljivi ako im se covek ne priblizi koji u njihovim srcima žive.Ko našeg coveka tu ne uhvati,dobice nekoliko slika o njemu; svaka će možda biti tacna za sebe, ali izmdju njih neće biti prave
veze. I on će izgledati naizmenicno i Evropljanin i varvarin, i zapadnjak i istocnjak,i paganin i hrišćanin; i kulturan i primitivac,i racionalista isentimentalac,i sposoban i diletant, i lojalan i seret. Danas kao vaspitan Evropljanin,sutra surovi Turcin,prekosutra slovenska naivcina,hladni Cincarin,lukavi
Levantinac.
Seeb-VN1700
28. септембар 2019. у 13.55
CTEBA ja sam rođen u Jugoslaviji i druge države nisam imao. Dok Srbi su rođeni takodjer u Jugoslaviji ali i u Srbiji. Razumijem nezadovoljstvo mnogih Srba, sto gubitkom imovine, gubitkom države i kralja.. Ja da sam rođen na teritoriji Srbije vjerovatno bih rasmišljao kao i ti. Razumijem da mnogi Srbi pogotovo stara emigracija za gubitak države krivi sepavog bravara. Ali koliko su narodi tada imali bolji izbor? Ja lično mislim da je za sve slavenske narode tada Jugoslavija bila najbolje „privremeno” rjesenje. Srbija bi vjerovatno jedina imala svoju državu ali pod ruskom cizmom a ostatak naroda pod nekom drugom cizmom.

baresh nemoj da se ljutis, sa Steva sam samo izmenio neka mišljenja bez loših namjera

CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 13.55
Рекао бих да је један од разлога, за овај циркус у Београду, да су после WWII, Београдом дрмали примитивци са разних планина Бог иза леђа, који су улетели у лакирану ципелу, а нису знали ни за опанак.
Рушило се све и свашта, правило ново у неком социјлистичком стилу, што нит је било део Београда, нит је допринело било чему.
Једноставно направиш ругло.
Позитивно је да ови нови сад то покушавају да исправе колко могу, али нажалост оно што је уништено, уништено је.
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 14.05
ОК, Сееб, разумем ја то што ти кажеш, типично за Србе „прекодринце” који су баш због таквог размишљања платили крваво за време задњих ратова.
Ето још у животу нисам срео ни једног хрвата, чак ни про југословенски настројеног, који је био за братство и јединство.
Ето и дан данас ми идемо у југу, говоримо нашки, ми смо земљаци итд, итд, али њих не чујем.
Најбољи пример је Слободан Драшковић, нема везе са Вуком, бивши министар у влади Краљевине Југославије.
Седимо у Торонту код једног заједничког пријатеља, он стар, ја млад, и он прича.
Одмах после рата скупе се краљевци у Женеви, све Срби, и одмах расправа како дасе обнови Краљевина Југославија.
Одаберу њега, он у авио па у Лондон и код Мештровића, да се договоре како да приволу запад да их подржи у прављењу владе.
Мештровић га погледа и хладно упита, колико вас Срба треба још да побијемо да схватите да нећемо са вама.
И драшковић постаде супер Србин.
Ето исто питање и за тебе.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 14.58
Seeb, zašto bi se ljutio?

Na aragumente se suprostavljam antiargumentima. Utoliko sto sam
prosao prve faze 'napretka za srećnije sutra',a Ti zatekao u izobilju nečeg sto;'nit je mirisalo nit smrdilo - već nešto između. Pa kad se desilo što se desilo - ponasas se ko deriste kad mu se oduzme igracka. p.s. ništa lično - samo zakljucujem.
---------------------------------------------------------------
Nastavak iz & od Beograda...

'Prag, Drezda,Firenca Pariz i svi njima slični sa zapadnom istorijom,pricaju na svakom kamenu svom muzejski brizljivoo sacuvanu,pobrojanu i vidljivu po epohama postepenu proslost,bivšu varvarsku, sadasnju i prošlu Evropu. Ako ko hoće da zaboravi sadasnju, može da pobegne u bivšu; ko hoće hrišćansku,ko hoće masinsku. Negde su Rim i sadasnjost organski vezani. Negde se u blagim prelazima sreta cela proslost nove Evrope,od Rima i varvara do Mihelandzela i Garibaldija. Negde je ona po ulicama,drugde po vitrinama. Negde stara i nova u otvorenom sukobu,drugde u pometnji
jedna zbog druge. Ali svuda je u spoljnjem licu,u lepim gradovima Zapada prisutna i stara i nova i bolja i gora Evropa,svuda stara nešto kazuje novoj,svuda sadasnjost vuce koristi i snage od starine njene,svuda proslost unosi daleka merila, a varljiva buducnost zavisi od bujne sadasnjosti. Vezane
sudbine je Evropa,u napretku njenom i u propadanju mrtvi gone žive
i pomazu. Stilizovan joj je zivot. Po duhu civilizovanog jedinstva,po duhu svojih religija koje su najtesnje veze...
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 15.22
Постоји то и у Београду, али треба све то средити.
Ето пример познат нама обадвојици.
Тај угао Гаврила Принципа и Краљевића Марка.
Кад смо се доселили Гаврила Принципа су биле коцке, старије куће, у стилу почетка века.
Краљевића Марка није имала коцке, већ камен, онај округласт старински.
Монакова кућа је дила напуштена, у њој није било никог, једино шиптари који су радили као носачи на Зеленом Венцу и ту су спавали за џабе.
Донето је решење да се руши и направи лепа вишеспратница.
Неко је спречио, и хвала Богу сад су је оправили и направили нмузеј, једна од најстаријих кућа у Београду.
Нажалост коцке и калдрма су отишли, асфалт, а около зграде шездесетих у стилу који се не уклапа у онај предратни.
Читам да се многу буне и због тог фамозног теразиског тунела.
Званично саобраћај бољи, практичније, али порушише доста старог, неке куће пресекоше на пола.
А могло је да се нађе ахитектонско решење, да се старо задржи.
Нажалост, ма коме то треба.
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 16.25
„Краљевића Марка није имала коцке, већ камен, онај округласт старински.” Okruglasti-zaobljeni kaldrma u Jug Bogdanovoj kocka.
Kao sto znamo, K.M. je od svog početka sa z. Venca bila 'slepa',
odnosno sa pijace dostupna stepenistem tj. nepodesna za protok
saobracaja. Po kazivanjima starih Beogradjana, na početku Brankove
i Jug Bogdana,osim starih zgrada bila jedna veca znamenita koja
je neka pripadala Matiji Banu. Zgrada lepotica sa velikom umetnicki uradjenom slikom na zidu, neprocenjive vrednosti. sve je to kao
uostalom sve drugo radjeno neodgovorno i po zadatku 'odozgo'.
Na Slaviji poruseni bioskop Slavija,apoteka D. Tucovic i još neke
zgrade, a na tom mestu napravljen parking, Nasuprot nize gde pocinje
Nemanjina, velika staklena 'moderna zgrada. Tako isto na trgu 'Kod
Konja' - početku Makedonske.
Hotel Bristol je sada ko zna cije vlasnisto. One stare zgrade između Brankovog i Starog most porusene,a na isom metu podize Grad na vodi.
Po nekim izvorima 68% finasira neki imucni Arapin a ostatak zaduzena
država. Dok 'braca Kinezi grade drumove i mostove,otvaraju radnje i
plastenike. Prica sa da je u vreme Slobe nekih 40.000 zutih automatski dobili srpsko državljanstvo,dok bi ja rođenje i poreklo moram da dokazujem na vise nacina.
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 16.42
Ех то држављанство, покушах да га узмем тамо негде кад се распаде југославија.
Одем на Спадајну у конзулат, кажу ми дај број матичне књиге рођених (или како се већ зове).
Кажем одакле ми није тада ни постојао, ево ако хоћете стара лична карта, тамо из шездесетих, крштеница и остало.
Они мени то не важи, ниси Србин, немаш исправне документе.
Покушаше неки познаници да ми то изваде на Вождовцу, тамо сам рођен.
Кажу ма какви, он је заведен само у Црквене књиге (Вождовачка Црква) а ко зна где је то.
Ако да тражимо ко ће да плати.
Пре неку годину, видех га овде у Нијагари, попе се на бину за Српски Дан па „браћо Срби и сестре Српкиње” пмагајте, дајтр+е паре за ...
Који бре Срби?
Јел то само кад треба пара или увек?
baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 20.23
Meni je po prirodi nacika dase teško oslobadjam stvari pa čak i sitnica koje nešto znace. Neko skuplja post. marke,neko novce,
neko ovo ono, a ja bogme od svega po malo. Pocev od dokumenata
na svoje ime; rodoslov o poreklu predaka, deobu prade i brace iz
1904, neka od avio-pisama dok je tel. bio preskup,novce i novcice, sve pasose (jedan jedini crveni i ostale plave) bank. knjizice i
da ne nabraja. Ah da; i mnoge isecke iz Globe & Mail iz 1999-e tokom
za vreme bombardovanja Otadzbine.
Prilikom poseta raspitiv`o za vadjenje lične karte. Ovo uglavnom
radi neprijavljivanja-odjavljivanja zbog čega su moguće nepredvidjene neprijatnosti, mada imam 'rodjacke veze' na koje iz ličnih principa i obzira ne racunam. Pošto sam rođen nekoliko meseci pred oslobodjenje kada su knjige rođenih,vencanih i upokojenih bile u hramovima, iste su spaljene 'da neprijatelj ne sazna brojno stanje zitelja'. Potom stric staresina zadruge bude pozvan u maticni ured 1947-e (uoci agrarne reforme)da daa izjavu. Tako sam tim povodom post`o mladji (tj 'ostecen') za 15 meseci, sto mi je u nekim prilikama cinilo prednost a negde i sputavanje.
Posedovanje lične karte u vreme SFRJ i SRJ je bila bi mi prednost
kod odsedanja u hotelima. Razlog: sa stranim pasosom stranac, a
stranci nemaju privilegiju kao nasi državljani pa za sobe placaju
duplo. Bez obzira sto je u CAN pasosu naznaceno;mesto rođenja i država. Kad sam bio 2002 Kragijevcu i na primedbu;'zašto da platim
dupli od domaćih',sledio je odgovor; 'zato što ste nas bombardovali'. Znaci tako? Onda moja polovina i ja odemo na konak u 'zenski' manastir „Blagovestenje”. Tu prenocimo i ujutru ostavim
prilog hramu, umesto globu u hotelu.

baresh
(zanatlija)
28. септембар 2019. у 20.34
nacika = naVika, - deobu prade = deobu praDEDE

ps. izem ti tipkalo...
;-)
CTEBA
(penzioner)
28. септембар 2019. у 22.04
То је и један од разлога да ме тамо ништа не вуче, родбина (бар коју сам познавао) помрла, старо друштво више се и не зна, тамо бих био странац.
Ето и дан данас кад овде сретнем неко старог Београђанина питамо се из ког си краја, ја са Савомале а ти?
Осетимо се по нагласку.
Кад налети на ове нове, одакле си?
Сасвим неки други нагласак, другачије понашање, све другачије.
Иначе тих 90 вртео сам се по РТС форуму, било нас је из целог света, и сви смо писали шта се овде пише, говори и остало.
Из Италије јављају узлећу Авионо, из других земаља слично.
И пошаљу ми емејл, да их обавештавам шта пишу новине, шта каже радио, шта тв.
И и сви постадосмо незванични дописници РТС.
Seeb-VN1700
29. септембар 2019. у 07.22
Vezano uz temu Beograd nekad :))

Jedan od nacina licnog bogacenja Aleksandra Karadordevica je kupovina placeva na Dedinju za podizanje sopstvenog dvora (BELI DVOR). I ta je kupovina provedena putem mahinacija koje su imale da mu obezbede jeftiniju kupovnu cenu. U tri maha beogradska opstina menjala je svoj gradevinski rejon.

Stvar je bila u tome da je Aleksandar kupovao imanja dok je zemljiste namenjeno dvoru bilo van gradevinskog rejona. Kad je zavrsio sa kupovinom smatrao je da je vreme da se ovaj rejon ukljuci u gradevinsku zonu. To je poskupilo vrednost okolnih imanja. Medutim, ostalo je još imanja za kupovinu. Arhitekti su mu savetovali da proširi svoj prvobitni plac. Sada je opstina celu tu zonu ponovo izbacila iz gradevinskog rejona i objavila da se tu neće moći graditi ni zidati. Cene imanja padaju i ona se više ne opterecuju izuzetnim prenosnim taksama. U ovoj konjunkturi Aleksandar dokupljuje imanja, pa se po zavrsenim operacijama donosi nova odluka opstinskog odbora da se naknadno kupljena imanja ukljucuju u gradevinski rejon. Prodavci su smatrali da su neposredno i na skandalozan način prevareni. Ali, stvar je bila već svrsena.

(I takova ekipa da vodi tadasnju državu Slovenaca, Hrvata i Srba?)

CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 09.53
Не разумем шта хоћеш да кажеш?
Поставио сам податке да је рецимо Милош Обреновић био власник зграде у којој је данас кафана ?.
Мање више све зграде које су грађене по Београду су биле у власништву оних који су били на власти.
Ако већ хоћеш изволи па ми постави податке ко је био власник двораца и тврђава сазиданих у доба Немањића?
Градио их је народ милом или силом, а припадале су властели.
И шта сад по теби, Немањиће треба прогласити лоповима и избацити из историје?
Карађорђевићи (узгред нисам велики присталица Карађорђевића, јер су југословенска династија), су само радили исто што и други владари тог доба.
Гледано из перспективе времена нит су радили нешто друго, нит горе нит боље од осталих.
Дал је у реду за тебе да Енглеска Краљица буде власник свега што има и што је скупљено кроз векове милом или силом, или не?
И шта су па урадили ти ослободиоци, који су дошли да спасу народ од капитализма?
Покрали су и одузели све те зграде, имања, фабрике и све остало.
И јел то за тебе у реду?
Са чим су покуповали све те палате на Дедињу, кад су дошли гологузи са разних брда и планина, питај Бога одакле.

Него не видех да си одговорио на оно питање, колико нас (или боље рећи вас, који сте са њима) Срба треба да побију хрвати, да схватимо да са њима не иде.
Или мислиш да је одговор југославија, а за српске жртве мање више, важно је да остане југославија.
Seeb-VN1700
29. септембар 2019. у 11.15
Не разумем шта хоћеш да кажеш?

Htio sam paznju usmjerit na Karadordevice, dinastiju kako ih neki nazivaju.
Steva ti si stariji i sigurno znaš više o zbivanjima koja su se desavala u direktno Beogradu. Mi mladji možemo samo iz oskudnih informacija ponesto zakljucit ali sve je to nedovoljno da bi se razumjela istorija i desavanja na našim prostorima od 1915. pa do danas. A desilo se bas mnogo i mnogo toga nejasno.

Zašto Karadordevici? Po mome mišljenju kralj Aleksandar Karadordevic je naveci krivac za nesporazume i sukobe između Srba i Hrvata.
Dosta toga napisao je Svetozar Pribicevic u knizi
„Diktatura kralja Aleksandra” (La dictature du roi Alexandre).
Tu je i odgovor na tvoje pitanje.

Da su Krajiski Srbi procitali tu knjigu ranije možda nebi imali tolika ocekivanja od Beograda.

-
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 12.32
Што се мене тиче, Карађорђевићи су били само марионете тадашње српске буржоазије и масонске ложе.
Сам Алаксандар је би масон, али је одбио да се повинује упутствима, и претпоставља се да је зато и убијен.
Друго Србији је 1915 (чини ми се) понуђена Велика Србија од стране савезника, али је то одбијено, и направљена је СХС.
По Лондонском Споразуму, Србији би припала данашња Србија, Босна, Македонија, Црна Гора и Јужна Далмација.
Зашто је Пашић био против он зна али велику улогу су одиграли и хрвати, специјално Мештровић.
Карађорђевићи су се најмање питали.
То да кривицу за мржњу Срба и хрвата сносе углавном Карађорђевићи је мало претерано.
Све до првог светског рата та мржња није постојала.
У склопу Аустроугарске војске хрвати су направили тешке злочине по Србији, и то им Срби нису могли да опросте.
Као и свугде другде, светили смо се и то је само повећало мржњу, што је ишло на руку хрватима, који су били за хрватску.
По лондонском споразуму, хрватска не би ни постојала, била би издељена између Србије, Италије, Аустрије и Мађарске.
Лукаво прилепили су се уз нас и ми смо испали будале које су то братство и јединство већ два пута крваво платили.
Саме Карађорђевиће мораш да гледаш у контексту времена у коме су дошли.
Својевремено у преписци са Јованом Бојфордом (тада професором на факултету у Енглеској), који је био одабран од владе Израела да направи студију о антисемитизму у Србији, а поводом проглашења Владике Николаја за светца, он се сложио да су оптужбе на рачун Владике да је фашиста , због беседе на Коларцу, неосноване и извађене из контекста времена.
Беседа је одржана тридесетих, када Хитлер није био ратни злочинац, и био је популаран у свету због својих економских одлука.
Исто важи иза Карађорђевиће, да би их разумели морамо да гледамо не како је данас већ како је било, и шта је било прихватљиво у том времену.
Сам долазак на власт Карађорђевића ја проблематичан, убијање Обреновића није баш било у корист српства.
Све у свему династија која ни нема неку прошлост, а рекао бих ни будућност.
Што се тиче односа Срба и хрвата, не видим одговорност Карађорђевића за то, већ је то кривица Срба који су живели са њима.
Срби су прихватили југославију као своју земљу и игнорисали хрвате који су били и остали само за хрватску.
Док смо ми спавали на славопојкама и братству и јединству, они су се спремали.
Дошао је WWII, и побили су милион Срба, ето чисто тако јер су могли.
По завршетку, ми Срби опет удри у братство и јединство, а они су чекали.
У задњим ратовима, побише нас опет, а ми Срби опет сањамо о некој заједничкој држави, братству и јединству и слично.
Ако с е не варам сам си рекао да си рођен у југославији, јединој држави кју си знао и за коју си.
Видиш у томе је основна разлика између нас двојице.
Неоспорно да сам и ја рођен у тој југославији, али сам још одавно схватио да ми Срби од тога немамо никакве користи.
Боље је изгубити нешто, и имати добру и јаку државу Србију, него некакву југославију, са свим осталим који нас неће и који гледају како да нас искористе за свој интерес.

Seeb-VN1700
29. септембар 2019. у 14.34
Што се тиче односа Срба и хрвата, не видим одговорност Карађорђевића за то, већ је то кривица Срба који су живели са њима.

Moram priznat da se u dosta stvari slazem kako si pisao. Iz tog ugla je tako logicki.
Ja sam živio sa Hrvatima, odrastao, igrao kao dijete, skolovao..
Kao dijete igrao sam se sa djecom ciji otac je bio ustaša. Kao dijete nisam razmisaljao o tome i nije me interesovalo. Kažu nije nikom ništa uradio, bila takova vremena. Kad bi u moj grad dolazio sepavi bravar pokupila bi neki dan ranije sluzba i njega i još par takovih, pa kad sepavi ode puste ove iz zatvora.
Hrvati su valjda htjeli neku ravnopravnost. Beograd valjda nije mislio tako. moguće radi ranijih zasluga, ali Hrvatima se ta dominacija Srba nije svidjela. Govorim kako Hrvati su to gledali.
Recimo u državi SHS Srba je bilo 23% od ukupnog stanovbnistva, a 83% ih je bilo u ministarstvima.
Inače Krajiski Srbi bili su jako naklonjeni Beogradu. Mladja generacija tada recimo je mahom navijala za fudbalske timove u Srbiji. Neki put sam se znao zapitat pa kako navijas za partizan ili c.zvezdu a živis ovdje?
Kad je Tudman sa HDZ dosao na vlast Krajiski Srbi su samo gledali kako će Beograd da reaguje pa onda i oni podrže.
I ja mislim kao i ti da su Hrvati cekali priliku da kad tad naprave samostalnu državu. Cesto bi govorili „svoj na svome”.
Ali to su u Beogradu trebali znati. Represijama i atentatima samo se pogorsala stvar. Srbi u Hrvatskoj su ispastali.
Prije ovog zadnjeg sukoba mene su pitali zašto za Srbiju konfederacija nije fer ponuda? Nisam znao šta da im kažem. Šta bi ti Hrvatima na to odgovorio?
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 15.02
Видим да полако долазимо до сличног гледања на стање ствари.
Кажеш Београд је морао да зна.
Београд, који Београд?
Ко је дрмао Београдом?
Шумадинци, или крајишници, босанци и црногорци?
Значи проблем није био у Србима из Србије, ако ћемо искрено њих хрвати нису много ни интересовали.
Проблем су били Срби, који су дошли баш из тих крајева, где су Срби највише и страдали.
Ко је иза тешко је рећи, али они су их поставили на положаје где су доношене кључне одлуке, које нису биле у интересу Срба.
Човек који је мање више најодговорнији за распад је био Богић Богићевић.
Србин из Босне представник БиХ кад се решавало шта ће и како ће.
Он је гласао против Србије и де факто разбио сваку могућност опстанка југославије.
Ко је био Дивјак?
Србин, али борио се против Срба и уз муслимане.
Када је предложено уједињење, Крајине и Републике Српске, то је одбијемно од руководства Крајине.
Углавном баш ти Срби који су највише страдали су и најодговорнији за све, јер су ставили личне интересе испред националних.
Видиш то је оно што хоћу да ти кажем, лично не могу да кажем да ми је и један једини хрват учинио било шта, напротив они које знам су исти као и сви ми остали, али гледано шире тај лични став пада у други ред.

То и покушавам да ти објаним, ти заузимаш југословенски став, одрастао сам са хрватима, пријатељи су ми били и деца усташа, ма није он страшан, такво време шта ћеш, али кад је дошло ти исти нису имали проблем да ставе нож под грло, тим истим Србима са којима су одрасли.
Кад ставиш лични интерес изнад националног, онда ту нема ни среће ни будућности.
Seeb-VN1700
29. септембар 2019. у 15.43
Београд, који Београд?
Ко је дрмао Београдом?
Шумадинци, или крајишници, босанци и црногорци?

Da, dobra primjedba.
Hvala Steva na prijateljskom caskanju. Teško je što se Balkana tiče biti objektivan i realan, vrlo nepredvidiv i komplikovan region.
Mislim da svi osim možda Albanaca, oni ni nisu juzni slaveni bi trebalo da žive u jednoj zajdnici. Isto mislim da su Srbi i Hrvati jedan narod. Evo sad su svak za sebe pa narod pogotovo mladi masovno napustaju i Srbiju i Hrvatsku.

Žena me zove pa moram da ugasim ovu komunikacionu tehniku :))
Pozdrav iz Germany
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 16.09
Све најбоље и лаку ноћ, ту је већ, док је овде тек послеподне.
Кад жена викне, нема мрдања.
Што се тиче Балкана да смо компликовани јесмо али ту си и Грци, Турци, а има идругих, тако да то да смо ми сви словени не држи воду.
Што се тиче националности, то је углавном у глави, свако је оне националности, које жели да буде.
Ето по теби ми и хрвати смо исти, ал ни по једном хрвату ми нисмо.
Шта су Црногорци?
Његош беше Србин, ови Милови га славе, ал не могу да нас виде.
Македонија је била Стара Србија, Скопље први главни град Србије, колико македонаца знаш да се сматрају Србима?
Једино ми Срби смо за то братство и јединство, ми смо југовићи, и плачемо за братским народима.
baresh
(zanatlija)
29. септембар 2019. у 16.17
Opa bato, prevalismo stotku. Uglavnom dvojica veterana koji su
prošli kroz zrvanj kada se stvarao 'novi covjek za sretnije sjutra'.
I to bezuslovno i bez 'tradicionalnog' revasinzma sa cime skoro svaka
tema već u samom zacetku i ne zazivi. Pa iako opstane onda, je to
onaj nama znani revansizam najnizih poriva koji je u zadnjim decenijama naše svakodnevnice sto svesno sto nesvesno podstican.
Šta god je bilo u proslosti, bilo davnoj kao i nedavnoj,ona je nasa,zajednicka i neotudjiva. Svidjalo se nekom ili ne. Kako se da
zakljuciti, Ti Stevo i ja smo odrastali i vaspitavani u duhu tradicije koju smo nasledili od naših roditelja-staratelja.I tu nema
vrdanja i dvoumljenja kako i kojim putem dalje. Ono što se nauci i stekne tokom formiranja licnosti van tih okvira, covek postaje polutan-lutalica ni tamo ni ovamo. Tako je odvajkada bilo u nasem narodu dok se živelo patrijahalno-tradicionalno po merilima;'svi zajednog jedan za sve'.
'Jezik se srpski nije delio na jezk gospode i malog coveka,na tudjinski i prosti,nego je bio jedan za svakoga, i toliko jasan i određen u svojim oblicima i izrazima da je kao takav odmah mogao biti sa malom reformom primljen za knjizevni.
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 17.08
Да слажем се, ако ништа друго бар смо успели да покажемо да је могућа цивилизована дискусија и са онима са којима сене слажемо.
Нешто необичноза нас Србе.
Нажалост већина стоји изван, али ипак некако иде.
Надам се да ће се наставити и да ће се нови придружити.
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 17.47
6 Августа 1915, у бродоградилишту Чукарица, поринут је први српски ратни брод, оклопни чамац Јадар.

http://loznickenovosti.com/wp-content/uploads/2015/08/Oklopljeni-camac-Jadar-%E2%80%93-Monografija-Recna- flotila-1915-2015-.jpg

Име је добио у славу прве савезничке победе у WWI, на Церу.
Посаду су чинили добровољци, бродарци са Саве и Дунава, а наоружањем су служили трећепозивци и младићи из Сремског Добровољачког Одреда.

8 Октобра, наређено је повлачење и потапање свих пловних објеката, да не падну у руке аустроугарској војсци.
То је био крај кратког живота Јадра, првог српског ратног брода.
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 17.49
Е баш ме данас зеза ово линк постављање, неће па неће.
Ајд скраћено:

https://tinyurl.com/y2l5ayjb
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 18.29
Ево још мало о бродовима, први српски пароброд био је Делиград, направљен је 1851 у Француској, за Русе, а купљен је од Руса 1862 указом Кнеза Михајла. Ушао је у историју који је 1867 одвезао последњу Турску поставу из Србије.
Потопила га је посада 6 Априла 1941.
Интересантно је да је комплетна посада прешла на брод Танаско Рајић, који је са свима на њему потонуо кад је срушен железнички мос у ноћи између 10 и 11 Априла, настрадало је 170 припадника ратне морнарице.
Узгред железнички мост је направљен 1884 и рушен је 4 пута.

https://tinyurl.com/y65xu7mv

Највећа несрећа је била кад је 9 Септембра 1952 потонуо парни путнички брод Ниш који је превозио путнике из Београда у Земун.
Тачно се не зна колико је настрадало јер је продато 106 карата а брод је био регистрован за 60. Незванично број је између 128 и 160 плус 3 члана посаде.

https://tinyurl.com/y46pdmeh

Писали смо раније о броду Сплит који је био усидрен као ресторан код Бранковог моста.
Брод је направљен у Немачкој 1898 и могао је да носи 800 путника и 30 тона терета.
Звао се Цар Никола Други, касније Краљ Петар Први, за време рата Немци су га звали Урфар, после рата добио је име Тито, које је промењено у Сплит. Седамдесетих је претворен у расторан и дискотеку.
Сада трули у Кладову.
https://tinyurl.com/y53e38u6
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 19.37
Најстарија зграда у Београд налази се на Дорћолу, Цара Душана 10.
Сазидана је 1727 у барокном стилу.
згадио ју је швајцарац Никола Доксат де Морез, који је био у Аустриској војсци и као архитекта задужен за обнову Калемегданске тврђаве.

https://tinyurl.com/y4d93ykj
CTEBA
(penzioner)
29. септембар 2019. у 21.55
Е ових мора да се сећате.
Тамо негде чини ми се шездесетих од Београда до Ђердапа сабраћали су хидроглисери.

https://tinyurl.com/yywhgjqm

https://tinyurl.com/yxbeehyc

Купљени су из Русије један тип Метеор возио је 124 путника брзином од 70 Км на сат, и бродови типа Ракета који су превозили 66 путника брзином ог 65 Км на сат.

Сећам се и луксузних руских туристичких бродова Дунај и Амур, који су пристајали од Бракковог моста ка Калишу.
Као клинци смо стајали и чекали, руси силазе и плате намда их водимо да гледају каубојске филмове.
Еј ако је био Џон Вејн било је и бакшижа.

https://tinyurl.com/y45qvx5u

https://tinyurl.com/y5cqfppp
rizling
30. септембар 2019. у 03.40

Evo mojih secanja, koje se gube. Krajem 50-ih godina moji me odveli na skolski raspust kod tetke u BG. Nisam imao ni deset godina. Nije bilo more nego kod familije :)))))

Pošto je bilo prva poseta prestojnici bio sam uzbudjen i radostan. Dosli smo vozom na Beogradsku stanicu. Već voznja vozom, bio je dozivljaj. Na izlazu sa stanice, bili su ** fiakeri** i puno cistaca cipela.
Mi smo uzeli tramvaj broj 9, do auto komande. Tetka imala kucu u Brace Jerkovica. U tom vremenu bili su i letnji otvoreni tramvaji. Veliki grad i velike promene za mene. Video sam nose novena , po ulici vikali NOVOSTI. U kojima sam prvi put video strip ** Cisko KID ** A najveci utisak mi je bio i uplasilo me je , avioni koji bacali plakate :)))) Sa tamosnjom decom, smo skupljali. Najviše padale na poljani gde je danas Zvezdin stadion Rajko Mitic. Vodili me da vidim Kalimegdan i zooloskivrt. Video sam kaka se kesaju na tramvaj :))))Tetkin muž bio je auto mehanicar imli su već tada **ficu** Radio je u ZELENGORI na Dusanovcu. Koji se pretvorila u Zastavu i sagradili predstavnistvo negde na Vozdovcu.

Inače rado svratim kada mi se ukaze prilika. Nisam svraco već dve godine.
CTEBA
(penzioner)
30. септембар 2019. у 07.49
Где си Ризлинг, дуго те не видех.
Да сећам се тих старих трамваја, мислим да је двојка била задња да их измене.
Од назад су имали велики метални „бампер” ко степеница, па је доста њих могло да се окачи.
Касније су заварили метал укосо на горе па је било теже, јер је клизало.
Иначе возач је стајао и имао ону велику ручку да повећава или смањује брзину, неки су је имали и напред и назад па кад би трамвај дошао до краја, возаш би једноставно пречао назад и то би постао прењи крај а тролу би окренуо.
Кондуктер је имао онај кожни конопац који би вукао да зазвони звоно и да сигнал возачу.
Ако си хтео да сиђеш повукао би тај исти конопац који је ишао дуж трамваја и он би стао на следећој станици.
baresh
(zanatlija)
30. септембар 2019. у 09.45
Dobro dosooo zemooo u bircuz penzoski ;-)

Ko je prvi put dos`o u Bg i popio svske vode - pozeleo je daga
još koji put poseti a mnogi i da ostanu u njemu.

Cudne su sudbine naše. Stevo avanturisticki bez mnogo premišljanja,zanatlija čim se ukazala prilika - legalno po proceduri ko i svaki 'patriJota' pa šta Svevisnji dadne. I hvala Svevisnjem još uvek kako-tako zdravi i tkr čitavi,neposustajemo i stizemo kad i gde god kome šta zatreba...

Kad je već reč o tramvaju (ako me secanje još sluzi) bile su tri
cene za karte, tj. zavisno od daljine putovanja-udaljenosti.
Drugim rečima 10 15 i 25 din. Pošto sam radio na Terazijama a stanovao na pretposlednjoj stanici sedmice (Smederevski Put),
placao sam punu cenu. E sad sto je Stevo kao Beogradzan im`o
privilegiju da se vozika (kaci)za badava,mogu samo da mu zavidim;-)
Inače poznate su mi dve stale, odnosno garaze za parkiranje i remont kad nisu u upotrebi. Jedna na Dorcolu u Dusanovoj - druga na Bulevaru kod Djerma.

p.s. e sad ako sam pogresio - tu je Stevo da ispravi i dopuni.
CTEBA
(penzioner)
30. септембар 2019. у 11.38
Да сам се качио, качио сам се.
Идемо негде ми клинци, дају нам паре за трамвај, а ми рачунамо, ако се окачимо имамо за сладолед.
Е и ту ме научише памети.
Трамвај иде полако, ми се окачимо, кад он успори још мало.
Немамо појма зашто, ал не смета.
Кад оно поред пруге стоји пандур са пендреком, па кад трамвај дође он онако из заокрета, кад опали оног на крају, недељу дана не може да иде.
А ја био на крају.
Више се нисам качио, батали сладолед.

Него кад смо код пандура, јел неко од вас био у Београду кад убише оног Лумумбу у Африци?
Изведу нас из основне школе, построје, неки дежурни друг нам одржи предавање и сви обавезно на демонстрације.
ОШ Борис Кидрич је добила место испред Фрамцуске Амбасаде.
Построје нас, и викање, уа Француска, Убице, живео тито, живела партија, живео Лумумба.
Ми се деремо а пандури нас као пазе да не прекорачимо.
Али зло не било дође старија судентарија, полетеше цигле и камнице, пуцају прозори, и дође и коњица, па са оним корбачима удри по нама.
Један се залете ка мени, на сву срећу беше један старији одмах испред мене па га удари у раме, а кад се бич савио звизне ме у главу.
Звонило ми је у глави месец дана.
Неки од маторијих мало придржаше једног коња а један му отпозади гурне у гузицу љуту паприку.
Е циркуса кад коњ побесне и поче да скаче.
А ми беж па у Кнез Михајлову ка амричкој читаоници.
Уа Америка.
Тамо кордон полиције и то са оним, ако се неко сећа, шлемовима као Енглески Боби, кренуше на јуриш, али мангупи се попели на неку грађевину па бацају цигле одозго.
Глупи пандури не укапирају да их гађају, све док једног не погодише у врх шлема.
Шлем му се набио преко целе главе.
Касни је је било у новинама да су морали да секу шлем да би га скинули.

Тако беше.
Држава организује демонстрације, па удри.
baresh
(zanatlija)
30. септембар 2019. у 13.18
Pazi `vako Stevo, to oko i u vezi Francuske ambasade možda i vezi
sa Alzirom ili nekom drugom Vrancuskom kolonijom.

Ovo Sa Lumubom bilo pred Belgijskom, a preko puta poste br 1.

Veliki miting (naravno studentski) bio pred domom sindikata.
Iste godine odrzana prvi skup 'nesvrstanih' - cudo nevidjeno,
Po prvi put gradjani imali cast da vide bracu po mnogo cemu,
a posebno po spolnjem izgledu. Neki obuceni ko nasi muzikanti garagani,a neki umotani u sarolika platna od glave do pete i
tkr. bosim nogama. Licili na one sve`će sa fresaka, samo crni
'ko ugarak, a oci i zubi beli ko biseri, bok te mazo. Narod,raja
se okupila pa gleda to cudo ko na vasaru. Neki toliko radnoznali
pa im se priblize da ih opipaju svojom rukom i uvere na licu
mesta - nešto ko u Sapcu na vasaru. I tako vremenom narod naviko na njih, al ipak pri susretu prolazu okrene i zastane pa ih posmatra.
Kad je Lumuba nastrado od svojih pajtasa- iste te godine - to je
bilo 'ko da si dzarno stapom u osinjak'.
Na sred trga 'Marksa i Engelsa parkiran autobus RTV- Beograd, a oko njega nasa studentarija poskakuje noseci one garave(neko ih zvao „Ugljese” neko 'Crnogorci')uzvikujuci proletersko-napredne parole. U tom neko podize jednog o njihovih na autobus odakle se onaj oglasi na megafonu i na nasem jeziku. I tako se njih nekoliko sto njihovih sto naših izredjase sa govorancijama, a rulja vristi u dilerijumu da ne mo`s sve razbrati. Posle toga podjose prema
doticnoj ambasadi uzvikujuci parole. A bilo je i svakog drugog dzumbusa (pricalo se) kojem nisam do kraja pišustvovao.
Primeto sam nekog dugonju kako mase zenskom - na stikle cipelom
trazeci pogledom gubitnicu da se javi.
Odmah potom jednoj od novih ulica na Karaburmi dali ime tog
revolucionara koji nam je bio 'blizi' od naše brace-zemljaka u
susednoj Rumuniji i Madjarskoj. U N. Beogradu jedna ulica nosila
ime rumunskog samodrzca-zlikovca G.Deza koji posle 48-e iz
njihovog Banata proter`o na hiljade srpskih porodica u mocvare
delte Dunava na C. Moru. Ta ulica posle pada b.zida, a moz` biti
i koju godinu pre promenjena u 'Aleksinackih Rudara'.

P.s. kao sto vidis';biJo sam 'prvoborac' - ucesnik na licu mesta, a za naše bolje sutra.
;-)
CTEBA
(penzioner)
30. септембар 2019. у 13.42
Да биле су демонстрације свугде.
Као што рекох нас клинце (основна школа) су одвели пред Француску, ваљда нису мислили да ће бити проблема, а да се покаже како демонстрирамо.
Било је организовано, али су изгубили контролу.
Нисам био на тргу М и Е, јер нисам могао ни да дођем, циркус је био у Кнез Михајловој, а нама клинцима интересантно кад се туку.
Јес да добих и ја, ал шташ.
baresh
(zanatlija)
30. септембар 2019. у 15.21
Naravno da su bile svugde. Ko bi to bolje znao od nas iz Savamale
kod Brankovog Mosta? Koliko puta nam se ukazala 'cast' da docekamo
i ispratimo zvanicnike rodoljubivih. Nešto redje na zeleznickoj stanici. Međutim ti nisi (ko ja) imao 'cast' da docekas i ucestvujes u domaćim zbivanjima godinu dana po svom odlasku. Te godine se desilo
„Prasko Proleće” te ja dobih poziv od teritor. odbrane da se
javim u Baric i primim uniformu - 'zlu ne trebalo' i držim u stanu.
Utom buknu neka pobuna u studentskom gradu,vodje pokupise a mase
isprasise. Otom potom u suton veceri slavni vodja oglasi da su
se'drugovi od silnih uspjeha umorili skrenuvs s` pravog puta, pa su s`time vasi zahtjevi u 90% opravdani.To mi ne smijemo dozvoliti!'

Tada sam još uvek bio na Umci u kojoj je bio nastanjen glavni
kolovodja pobune - neki Ervegovac. Od tada ga niko nikad nije video
niti za njega čuo od mestana, a kod roditelja malo ko pitao ili saznao,osim najblizih - pretpostavljam.
CTEBA
(penzioner)
30. септембар 2019. у 16.12
О да, Бранков мост, место за моју школу је било одмах тамо код степеница, поведу нас из школе, још рано ујутру, построје, учитељи иза и пазе да неко не побегне.
Ми стојимо сатима и чекао, иде ти се у клозет кажу не може, ако одеш нећеш се вратити.
Стој и чекај, преседне ти.
Био сам и пред железничком станицом, ставили би нас неде у Гаврила Принципа, и нит шта видиш, нит било шта, слушаш озвучење а ћопави се расприча, па никад краја.

Што се тиче те 1968, е ту сам на време збрисао.
Да сам остао ко зна.
Већ сам изнад рекао да смо то почели ми са електро техничког, онако зезања ради 1967.
Скупљали смо се на Калишу код оних споменика, а касније су дошли са Правног и Филозофског, Соња Лихт и остали и преузели све.
Један од нас заборавих му име је био доста загрејан, сећам се да му је сестра била удата за секретара конзулата у Њујорку, ми остали због зезања.
Као што рече за тог, и пар ових што сам знао нестадоше, како сам чуо нестадоше на мосту.
baresh
(zanatlija)
30. септембар 2019. у 17.59
Znaš kako, na nas obične smrtnike,a posebno zanatlijske fele nije se
polagala niti pridavala neka posebna paznja. Nismo pripadali klasi u koju se polazu nade za 'svetlije i bolje sautra',a takođe bez nas se ipak nije moglo. Mi smo bili neka vrsta spone i neposredni ucesnici-svedoci svakodnevnih zbivanja.Dok su ONI bili na povrsini i zenitu,mi smo bili u senci tj. podzemlju. Ono sto su radili iza kulisa,
bilo nam je dostupno i uprizoreno bez glume. Ono što se predstavljalo
narodu - bila je nasminkana pozorisna scena sa pozajmljenim i nepoznatim stivom koje ocarava mase. Ali nije proteklo mnogo vode
Savom, narod ih prozreo i prezreo, ali nemocan i da otarasi.

O tome bi mogao pisati-pricati danima, ali ne svakom već onima koji
imaju slična iskustva, a na sebi svojstven način. Prema tome, ako
se desi da mi se neko suprostavi bez cinjenica ili zapocne
mudrolijama uz omalovazavanje i psovke,jednostavno prekidam dijalog.

Sutra proslavljam-o 47-i jubilej kada smo stigliu TO-CAN,
ko bi rek`o ?
CTEBA
(penzioner)
30. септембар 2019. у 19.45
47, бегам ти за 4.
Прође време.
Сад што се тиче тог времена тамо, интересантно је како су неки догађаји драстично утицали на развој мог живота.
Рецимо имам веома добру меморију, и дан данас памтим неке догађаје кад сам био само две године стар.
Нико није веровао, ал кад сам покојној мајци све рекао у детаље, каже тако је било.
У први разред, тада се кретало са 7, мене уписаше са 6.
Беше неки испит, положих га без проблема.
У школи све петице, зове учитељ маму и каже дајем му све петице јер зна, али видим да је то оно како сам ја предавао а не из књиге.
Кева дође узе прут,удри мало по гузици и научи ме да читам и књиге.
Елем дође и осми разред, лупам главу где да одем.
Ћале блиста син одликаш, а као што рекох радња у згради Савезног Извршног Већа, дође неки буџа па кад чу да сам такав, рече оцу да су они у Савезном Већу расписали конкурс за оне који завршавају осми разред, да им дају стипендију да иду на студије у колеџ у Енглеској, па онда на универзитет у Енглеској са идејом да кад заврше раде у дипломатској служби.
И пријавих се.
Прво испит, углавном географија, историја, социјално и слично.
Нема проблема, рече му тај буџа прођох међу онима са највишом оценом.
Каже а сад испит на Енглеском.
Е сад још у првом разреду су ме послали на институт за стране језике, тамо негде код Калиша, супер модеран за оно време,ваљда сам био најмлађи, и учих Енглески.
Еј у Тесли профа Енглеског ми рече, да говорим Енглески ко пијан индијанац.
Прође тај испит рекоше ћалету одлично, опет један од најбољих, сигурно добијам.
Ја сретан, еј идем у дипломате.
Кроз пар дана долази ћале сав покисао, каже рече му тај буџа, да један од синова никог на врху није положио, па отпадам, а ја сам једини дете приватника.
Не може син приватника да иде а неког главешине да отпадне.
И одох у Теслу и то је најбоље што ми се десило у животу.
Тада ми није било право, али сам им и дан данас захвалан.
rizling
01. октобар 2019. у 05.45

Ma tu sam. Muvam se po ovom bircuzu :)))))) Kad sam raspoložen.

CTEBO, cito sam da si bio bolestan. Kako je sada ? Dali si se zalecio? Nedaj se.

Ne znam dali ste napisali pa mi se omaklo? Beograd je bio poznat po snegu. Secam se početkom 60-ih. Dolazili smo na slavu u januaru. To su bili zidovi i tuneli od sega na ulicama.

Bravo za 47 -mo godisnjicu. Godine lete.
CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 06.38
Ма беше густо, замало да одем горе, или доле.
Накљукаше ме са стереоидима (предазон), поче са 10 милиграма, и то подиже хемоглобин на нормално (160), онда почеше да смањују, дођох на 5 милиграма, кад оно се врати назад, хемоглобин доле на 90.
Диж предозон на 80 милиграма и то га заустави.
Онда ударише тест за тестом.
У задњихмесец дана видех 4 специјалисте, сви врте главом и појма немају у чему је проблем.
Сад сваке недеље узимају по гомилу епрувета крви, да виде шта је ал све се враћа нормално, узели су и кошчану срж, да виде јел тамо има нешто,резултати још нису стигли.
Оно што их збуњује је да је хемоглобин низак, 90, али кад су погледали проценат кисеоника у крви он је на 90%.
Кажу више него нормално, ал ником није јасно како то кад је хемоглобин тај што носи кисеоник.
Мисле да са стероидом, сређују проблем са имуним системом, али да је нешто иза што све брка, ал не могу да пронађу шта.
И ето мало ми се врти у глави, па морам да седим по цео дан и зезам се овде.

Што се тиче снага, сећам се, затворили би стрме улице (Краљевића Марка, Балканску, итд) па би на дну метнули металну ограду и ми клинци би се санкали.
А кад удари кошава, мораш да зажмуриш јер јако дува, па идеш и кад отвориш очи да видиш где си а ти пар метара уназад.
Идеш напред, а кошава те гура назад.


CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 07.13
Ајд сад нешто друго, јавно осветљење Београда.
Прво осветљење на улицама Београда се појавило 1830, на Ташмајдану, да би могао да се чита Хатишериф (аутономија Србије од султана), фењери су потпуно нестали до 1846, а власт се није баш узбуђивала јер поштен народ и овако и онако нођу спава.
Ко је хтео да скита по ноћи морао је да носи фењер одлуком кнеза Милана, ако не правац затвор.
1857, постојала су само два фењера, испред општине и на Теразијама.
Никола Христић, председник општине одлучио је да се поставе фењери и постављено је 60 фењера, то није било доста па је издадто наређење да све кафане, морају да имају фењер испред.
Наређење је било да за дочек нове година све кафеџинице и механе морају да буду осветљене.
Почетак ноћног живота у Београду.
Прва електрична сијалица у београду хје постављена у кафани Хамбург (преко пута скупштине, данас угао Кнез Милоша и Масарикове) 1880, само годину дана после Едисонове демонстрације.
Данима народ је опседао кафану са замагљеним стаклима, да виде то чудо а да не повреде оши збогјаког светла.
Комисија за расветлу је одбацила идеју да се Београд осветли електричним светлом, и предложили су гас,, јер јеелекртична јака и опасна за очи, а струја може да убије.
Дебата је настављена и 1891 је решено да сеиде са струјом, а коначно је уведена 1894.
Решено је кад ће се палити и гасити, према месечевим менама, али није било предвиђено шта да се ради ако је пун месец а облачно.
Добар разлог за свађу и напад на власт.
rizling
01. октобар 2019. у 12.17

CTEBO, vidim šta te snaslo. Nije lako, a i zalosno kad smo u penziji. Da provodimo vreme po bolnicama. Mogu dobro da te razumem. Danas je Teško naći dobrog lekara koji može da da ** diagnozu** Odmah te salju ovamo onamo. Mi smo imali familiarnog lekara. Za mene je bio super, nisam imo neke velike probleme. Pre jedno 7 godina otiso u penziju. I doso jedan mlad lekar. U koga nemam nimalo poverenje. Sada smo resili, ako nešto komplikovano. Tražim uput za univerzitetsku bolnicu. Gde su profesori. Cekas mesec dana za red. Tu mi operisali rame pre 8 godina. I nemam vise problema. Borba ne prestaje.

Sada pred jesen vakcinisem se protiv gripe. A uzimam svako jutro jednu tabletu razmucenu u vodi ** magnezijum**
Pojedem 1kg, meda mesecno. Kolko tolko cuvam se, zadnjih 8 dana sa zenom prepesacili smo
112 km. Popijem flash vina nedeljno :)))))) Mogo bi i vise, žena pazi na normu :)))))

Cuvaj se nedaj se. Da si blize doso bih ti u postu , ako igras sah da se nadmudrujemo malo.

pozdrav
CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 13.02
И мој фамилиски доктор је као што је и твој био.
Има 35 година праксе,коју годину је млађи од мене па ће вероватно ускоро и он да се спакује.
Ако говориш о Универзитској болници, јел то у Лондону у Онтарију?
Тамо сам био кад су ме повратили „из мртвих”.
Син ми живи у Лондону, па тражи да продамо куђу у Нијагари и да се преселимо у Лондом, јер ту може да дође, ако треба за час, овако трба 2 до 3 сата.
Ћерка је у Аризони, а она и зет предлажу да проведемо 6 месеци у Лондону 6 код њих у Скодсделу.

Видећемо.
Што се тиче алкохола, трагедија.
Нисам ништа такнуо још од Марта, лекари кажу може нема проблема, али овај предазон ми је тотално убио укус.
Ништа не осећам све има исти укус, али језик ми је као кад га опечеш са врелим чајем, па ако узмеш алкохол, сирће чак и пасту за зубе, нема укус ал кад почне да пече, играш коло.
Кажу проћи ће, ал кад?
Иначе ни мој фамилиски лекар у својој каријери није видео нешто овако.
Сви ми кажу да сам јединствен случај и да у медицинској дата бази не постојие податци онечем што имам.
Сад би хтели да пронађу ако могу, јер ако сам добио ја шанса је да добије и неко други.
Шташ баш сам специјалан.
rizling
01. октобар 2019. у 13.42


Jok CTEBO, ja živim od 1970g u CH. Ta univerzitetska bolinca je u Lozani 20 km od mene. Mogu kolima , 20 minuta. A i vozom. Evo sad od 1 oktobra otvaraju još jednu super modernu bolnicu. Koja je 12 km od mene. Ali neću ići tamo, traba vermena da se dobro razradi :)))))

Poznajem taj deo Ontarija. Moj pokojni stric živeo je u Burlingtonu. Pa sam ga svoje vremeno dvaputa posetio. I obisao kolima Ontario kao naravno i Niagaru, i presao u usa.

Sad ne znam šta da kažem za tvoju bolest. Jedina kao Srbin da se posavetujes sa našim nakim specialistom, ako ides u maticu. Jer ako mislis po NASKI , nasi lekair su najbolji u Svetu :))))) Mrtvog coveka ozive :))))) Treba cuti njihovu diagnozu.

Sada moras i sam oceniti , u koga lekara imaš poverenje. Dok sam radio , pa dodje nešto komplikovanije. Mnogi nadju izgovor da se ne petljaju sa time. A tako je i u svim strukama.

Ne daj se i pozdrav


CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 13.51
Ето ти га сад, Универзитетске болнице, по целом свету.
Шта га знам, ови су прегледали све могуће што се зна и нема ништа тако.
Сад раде на процесу елиминације, одбацују 1 по једно, па док не нађу.
Мисле да је нешто отпозади што се не види.
Са стероидом су успели да зауставе пад имун система, али нешто иза тога квари стање.
Сад чрекају резултате косне моржи (ваљда се тако зове) да виде оћел нњшто показат.
Мисле да нешто смањује производњу црвених крвних зрнаца, или их умањује.
Проблем је наћи шта јер како ми рекоше, то може да буде милион разлога.
Дотле, уживам, седим, гледам ТВ, и зезам се овде.
Само да прђе овај језик, пада буде не мож боље.
poet
01. октобар 2019. у 14.20
Ma, ne mogu da vjerujem, cika Stevo, šta vas je snaslo. Meni ste bas djelovali dobro. Pišete k'o mladic, mislim u dobroj ste spisateljskoj formi. :))

Pridruzujem se zeljema za brz oporavak :)

CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 14.39
Хвала, једну ствар коју сам научио са овим је колико смо неважни и нејаки.
Сви изигравамо, неке мангупе, кад оно кад нас срефи, можемо да се сликамо.
Зато живим од данас до сутра, баш ме брига за све, јер сам схватио да у ствари ништа није у мојим рукама.
Што ће бити биђе.
Трагедија је да то схватимо тек кад нас стрефи.
baresh
(zanatlija)
01. октобар 2019. у 16.27
Ko o cemu 'baba o ustipcima,vojak o skracenju roka' - a vas dvojica
umesto o spricerima,hosolepisima,prepecenici,cvarcima,kobaji i
ostalim djakonijama, vi o medicinarima i njihovoj hemiji.
Batalite to bre - nije tema o tome;-).
Upravo se vratih od doce,ali ne mojeg - Bogu hvala. Već tasta nešto
ufitiljima zadnjih dana uoci 90-og rođendana, 2x bila hitna 911
čak i vatrogasci dolazili. Sreća sto nije u mojoj kuci, već u svom
stanu da ne moram radoznalim komsijama odgovarati na zapitkivanja.

He he he, salu na stranu, niko kojeg poznajem, nije imun od nekih
zdrav. problema i problemcica, pa i oni u kolevci od kile mesa.
Ono treba nekad o tome nekad 'divaniti'- sto rekle Lale.

Narode, ovde sada golemo nevreme grmi i seva,pa dauzmem pauzu...
baresh
(zanatlija)
01. октобар 2019. у 17.56
Evo me jopet, prvo da se zahvalim zemi rizlingu na čestitki 47-og
jubileja 'preko bare' i nadovezem na 60-te minulog veka.

Tadasnje vremenske prilike su bile sasvim stabilne u poredjenju sa
danasnjim,tj. četiri godisnja doba u pravom smislu reci. Kad padne
sneg imaga bar tri meseca. 62-e u Bg-u oko jedan metar. Saobracaj
potpuno paralisan, neka drveta pod teretom snega popustila, tel.
i elektricne veze pokidane. Te godine sam zavrsio zanat,odnosno
zasnovao radni odnos. I malo ko je dosao na posao,osim po neko sa stanom iz neposredne blizine naše firme. Trebalo je 3-4 dana da se sve dovede u redovno stanje.
Mnoge sporedne ulice i sokaci na padinama, bili su rezervisani za
malisane - poletarce. Oni imucniji imali prave sanke i bobove potkovane metalnom sinom,neki sklepani od komsijskih taraba,
a neki se zadovoljavali sa lopatom.
p.s. kod mene (svojevremeno) na selu čak i merdevinama na kojima se smesti ceo buljuk.
CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 17.57
Та пензионерска дискусија.
Шта друго, већ а јел тебе боле ово или оно?
Него прође ова олуја, јес дувало и грмело.
baresh
(zanatlija)
01. октобар 2019. у 19.13
Ih bre Stevo, kako da ne, boli pa prođe, krpljen nekoliko puta
ko stara vreca - još uvek spavam ko top,ili 'zaklan' - sto neki rekli.

Nisam još pripoved`o kako sam se naselio u Bg:

Elem kad zavrsih osmi osmoletke posaljem molbu u Bg za zanat elektricarski.
I tako u iscekivanju da me pozovu prođe leto,pa pauzirah jednu godinu. Sledeće posaljem u Turisticko-ugost.. Leto na izmaku kad u subotu 04 IX 60-e dobijem poziv od skol. komisije za sledeći ponedeljak. Poziv poslat pre mesec dana pa zalutao. Posta stigla po podne, autobusa nema do sutradan ujutro. Majka me probudi ujutro u tri pa pesakom za Uzice nekih 30 km. Zakasnimo na ciru u 10,pa krenemo onim u 3 po podne.
A cira ko cira,'staje kod svake bandere',pa konacno stignemo na
Cukaricu u 11 na vece,potom autobusom #33 do glavne zeleznicka pa pesaka G.Pincipa do skole. Tu me uz majcino uporno moljakanje prime na konak, a ona ode kod nekog zemljaka na Kalenic.
Sutradan (ponedeljak) se javim na prijemni, i posle kratkog vijecanja saopšte - nisi primljen. Razlog? Skola (recimo) prima 100 djaka. Oni prethodno posalju 300 poziva pa onako odoka odeberu jednu trećinu a dve posalju odakle su dosli. Inače bio sam oskudno obucen i neuhranjen, mada je odeca bila cista,kosa i nokti uredni- ali dzaba.
Izadjem na stepeniste,sednem i placem,u to eto majke,vidi šta je
i kako je pa i ne pita jesam li primljen. I kao sto to po nekad
biva,imasmo neke od bliznje rodbine u gradu tj. nekakvu nadu.
Bese to oceva tetka, nekadasnja bg. dama sa Vozdovca. Oduzeli
joj kucu, ali ne i sva poznanstva i veze. Reč je o njenom posinku
kojeg kao seoskog cobanceta sirotana (kopile) usvojila,posto je
samo imala kcerku - jedinicu.Bio veoma bistar i napredan,pa kad
je dosla 'sloboda' postao dir. privred. komore SRB. Uz to je tokom
skolovanja bio simpatizer 'naprednog' pokreta - ko i mnogi mladi.

I da ne duljim, na njegovo zalaganje, istog dana me prime u skolu
sa internatom. Drugim rečima 'pala mi sekira u med', sto je ujedno
bila odskocna daska za dalje. Svim mojim starateljima sam bio i
ostao zauvek zahvalan.
CTEBA
(penzioner)
01. октобар 2019. у 21.11
Тако ти је, верујем да смо сви имали тај преокрет у животу, кад тад, неком испало боље, неком горе.
santa
02. октобар 2019. у 08.19
baresh, sa malim zakasnjenjem, sretna Ti jubilarna godina sa zeljom za još toliko uz dobro zdravlje, pa posle - kako bidne! 🍹😁
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 09.06
Koga to vidim? Oooo Santa (Lala) bracela svratio u birzuz -;).

Hvala bracela, bas sam se zabrin`o kud se dede...berba vrsackih
vinograda,kobasicijada, ludijada - tako nešto u jesenje dane...
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 10.00
Ајд сад кад распалисмо шта кога боле, мало о болницама у Београду.
Прва грађансна болница основана је у Београду 1841 али није имала своју зграду већ се сељакала од куће до куће.
1861 Кнез Михајло је покренуо иницијативу за изградњу зграде за болницу и поклонио јре Београду плац а и Илија Милосављевић Коларац је поклонио део плаца.
Плац је био на периферији у Палилули, у Видинској улици (данас Џорџа Вашингтона).
Кнез Михајло је поклонио и део грађевинског материјала, који је купио за изградњу летњиковца у Смедереву.
Новац за изградњу је прикупљан од добровољних прилога, лутрије, балова, итд, итд.
Зграду је пројектовао Јован Френцл, а прављена је по угледу на Јеврејску болницу у Берлину. Интресантно је да је он пројектовао и двор Кнеза Михајла, данашње председништво.
Камен темељац положен је 30 Јуна, 1865 и свечано је отворена 1 Маја 1868 година.
Данас је седиште Српског Лекарског Друштва (од 1990 а у приземљу је музеј науке и технике од 2007).
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 11.19
Хајд да видимо ко смо.
По ДНК (DNA) анализи становника Србије ми смо стварно мешавина свега и свачега.
Према податцима Српског ДНК пројекта око 50% Срба има Словенско порекло група Р1а, док у другој половини има највише староседелаца Балкана група 12а.
Интересантно је да чак 10 до 11% Срба има групу 11, која је германска и има је највише у Шведској значи сваки 10 Србин је Викинг.
У Препољу чак 20% становника има германски ДНК.
Исто тако утврђено је да се група Ј2, која је типична за Турке, гупа која је доминантна у Турској, Грчкој и на Блиском Истоку, практично није ни појавила у Србији.
По генетским податцима Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати углавном имају сличне ДНК податке.
Поред ових појављују се и Келтски ДНК, и разних народа са Кавказа и Блиског Истока, мада у мањим процентима.
Према томе, ми смо мешавина Словена, староседеоца Балкана и Викинга.
Интересантно је и да у Бугарској али и у Албанији и деловима Црне Горе, постоји гропа Е, која је типична за Африку.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 11.23
Vrlo zanimljivo i za pohvalu,

Obzirom da mi je istorija (pored geografije) omiljeni predmet
kojeg sam od mladosti upijao 'ko sundjer vodu', za mnoge blagodeti
koje su nam ostavljene u tradicionalno nasledje zasluga je Rastka Nemanjica SV. Save. Osim sto je bio duhovnik umesto naslednik i
državnik po tradiciji, on je ceo svoj zivot podredio negovanju
narodne duse. Ne pod obavezno kroz dogmu Hristove nauke podvrgnuto
iskljucivo njenim zapovestima ucenja vlasti nad narodom, već bio
sa njim i uz njega i stvarajuci crkvu narodne duse.
Sv. Sava je uz Manastire i njihove konake podizao i lecilista
(bolnice),ne samo za duhovni već i telesni oporavak,tj. iceljenje. Tako je nastala tradicija koja se prenosila vekovima
s` kolena na koleno, pa su mnoga vlastela ili imucniji zitelji
bili zaduzbinari. Ne samo hramova, već banja ili manjih stacionara.
U novije doba se svojim primerom istakao Milos Obrenovic,koji je osim hramova gradio skole,banje i domove-sirotista. Njegovim primerom ga sledile mnoge licnosti tadasnjeg i poznijeg vremena. Iz Vojvodine (srpske Sparte) porodica Dundjerski i Tekelija, u Srbiji, kapetan Misa, Ilija Kolarac, Nikola Spasic i ostali.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 12.08
Задужбине и задужбинари су некад били свугде у свету.
Имаш, па нешто и оставиш у задужбину да и други имају.
Нажалост дана се то испарило, народ је постао егоистичан и гледа само себе.
Колико је доста?
Па више него што имам.
Мислим могу само толико да поједем и попијем, али не дам ништа, хоћу више.
То ти је не само код нас већ свугде.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 12.44
Хајд ко је знао о овом?

Данас смо мање више сви, бар ми звездаши у еуфорији, победисмо Олимпијакос.
А кад је фудбал дошао у Србију?
Прва фудбалска утакмица одиграна је у Београду, код куле Небојше на Калишу, у 3 по подне, 19 Маја 1896.
О самој утакмици се мало зна, терен није био обележен, а уместо голова као данас стављене су цигле на земљу.
Било је и око 50 гледалаца.
Играна је са кожном лоптом коју је из Немачке донео студент из Србије, Јеврејског порекла, Хуго Були, који је студирао у Берлину и играо за клуб Германија.
Хугу се приписује да је оснивач Српског фудбала.
12 Маја 1896, при гимнастичком друуштву Соко, основана је „лоптачка секција”.
Игра се свидела Београђанима и 1 Маја по старом, или 14 Маја по новом календару 1899, основано је прво српско удржење за играње лоптом.
Захваљујући оснивачима, организовани фудбал је почео да се игра у Београду у исто време кад и у Лондону, Паризу, Берлину и Бечу.
Име фудбал је у Србију дошло из Енглеске, али је касније германизобано у фузбал, Немачки, јрер је већина играча дошла из Беча и Берллина, где су студирали.
Терена није било али се играло по пољанама углавном на Топчидерском Брду, Бари Ванацији али и у данашњој Кнез Михајловој.
Први ограђен „стадион” је направљен на Губеровцу где ја Хуго Були сакупио око 50 младића и постао тренер, сакупили су 500 динара и оградили ливаду.
Е сад преко ноћи ограда је украдена, оно што је остало је распродато дасе бар колко толко новца врати улагачима, и то је био крај првог Српског стадиона.
Прво организовано првенство одиграно је тек 1922 и то захваљујући Бошку Симовићу званом Божа Дунстер, који је 1930 предводио репрезентацију као селектор на светском првенству у Уругвају.
Сам Хуго Булија је убијен у логору на старом сајмишту 1942 од стране нациста.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 13.52
Задужбине и задужбинари су некад били свугде у свету.

Eh Stevo, sve u svoje vreme,

Danas se to radi perfidnijim ugladjenim metodama razno-raznim
donacijama u 'humanitarne svrhe'.Ono sto su nekada davali imucni dobrotvori pojedinci,danas to cine obični smrtnici, čak i oni koji
jedva sastavljaju kraj s` krajem. Pa tako da ono sto je namenjeno
svrsi,ode bar 60% na administraciju.
Sto preko javnih glasila ili telefona obasipaju zalopojkama o tamo
nekim ugrozenima,ne samo od gladi i bolesti,već i ljudskih prava.
Dok istovremeno tu sirotinju zasipaju bombama i propagandom.

Pre neku godinu bejah na operaciji, kad ono mesec dva kasnije stize pismo nakiceno-nafilovano sadrzajem da ne mos` odoleti a da se ne odazoves. Posaljem prilog, potom eto odgovora sa zahvalnicom
i potvrdom za umanjivanje poreske takse.I tako iz godine u godinu
postanem njihov pretplatnik-abonent. Prošle godine se ne odazovem,
kad se telefonom javi jedna umiljata 'sojka' kao zabrinuta kako moje zdravlje i tako to,pa ko veli;'nismo dobili prilog,možda se posiljka negde usput zagubila. Nije se zagubila,kažem,već se moje materijalne mogućnosti promenile i tako to. 'Sorry to hear',pa
nastavi; ako mozete umesto jednog ceka godisnje,onda na rate mesecno $25? Nema sanse. Da,da razumemo,onda neka bude $15 ...
a ja (ko i svki Ero pravim Tosa)pa kažem;pa videcu te ovo-ono, sad
idu fed, izbori,cekam da vidim ko`lko koja partija obecava i nudi te odlucim za koju da glasam - i prema tome donesem odluku koliko
da doniram. He,he, ona malo pometena kao odobrava moje trenutno
finansijsko stanje, zahvali na razgovoru i pozeli sve najlepse...

Tako ti je to kolega emigrantski manje vise svuda danas uovom
globalnom selu, pa ti vidi šta ćeš i kako ćeš.

p.s. da se pohvalim i neka to ostane među nama; rezervis`o sam
ovih dana izlet na Karibe za dve nedelje. Čim prođe nasa slava
polovinom iduceg meseca. Eto, toliko za sada...
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 14.46
Ах ти добровољни прилози.
Давадох и ја ајд да будем добар, а помаже и онима који немају.
И тако пре неку годину, зову теллефоном, каже даса, долази циркус у град и они скупљају паре за улазнице за сиромашну децу.
Рачунамо, баш лепо, нек се деца разоноде.
Он сретан каже да траже прилог од $20, жена пита пошто су карте он каже (сад морају да ти дају информације) $5.
О значи за наших $20 послаћете четворо деце, он каже не само једно остало иде на те „административне” трошкове.
И не оде ни један клинац о мом трошку, а више ником ништа ни не дајем.

Е за те изборе већ ми дојадише, сваки час зврцкају за кога ћу да гласам.
Ма кажем им лепо ни за кога, не пада ми на памет да губим време и гласам, кад и овако и онако сви те сладе и лажу, а кад дођу на власт, исто као што је и било.
Оно што сад обећавају, одмах забораве.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 14.54
„Данас смо мање више сви, бар ми звездаши у еуфорији, победисмо Олимпијакос.”

Ajdeee, a ja za inat biJo partizanovac. Bila demokratija pa si mogo
da biras i prepires do iznemoglosti. Kad stigoh ovde gde jesam,sve
sam to zabatalio. Mislim na pracenje rezultata i tako to. Dos`o
sa porodicom bez da beknem jednu reč osim one O.K.. Valjda sto sam
nekoliko puta gledo onaj film obracun kod:..
Docim rodjak moje gospodze koji je dos`o negde kao Ti - samac, i dan
danas to prati sa istim elanom iz dana u dan.

A nekad? Znao poimenice sve igrace raznih klubova i uloge u timu,
pamtio rezultate pobeda i poraza. A to što sam mnoge sretao uzivo
pa čak i one strane - bilo da se pripoveda.

p.s. kad si neki dan pomen`o B. Orlove, kako da propustis Jankovica
i Stojanovica-Stoleta nekada najbrzeg igrača bivše Juge?
Inače skoro da nisam propustio niti jednu utakmicu B.O. u Torontu.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 15.24
Па написах, оне најпознатије.
Столета знам добро, пре него што се оженио са Росом, живео је код мене у стану, шташ, мораш да помогнеш клуб.
Јанковића 2Х4, исто сам знао, био је добар пријатељ са Столетом па је Столе тражио да га доведемо.
Добра стара времена, стара времена, живело се од утакмице до утакмице.
Сећам се наши играчи хоће да гледају утакмицу хрвата, играмо ускоро са њима, утакмица на ЦНЕ стадиону.
Ми им кажемо немојте да не буде проблема.
Они хоће, шта можеш.
Кренуше они са њима и нас неколико, за сваки случај злу не требало.
И тако седнемо и гледамо, они напред ми иза њих.
Кад неда враг, неки рвати их препознаше и почеше да провоцирају.
Миладину првом пуче филм, мало претераше према његовој девојци.
Ови скочише „кољи Србина”, ми одпозади скочимо ине дамо им да их такну, скочи цео стадиом да нас среди, ми у онај улаз на трибина, а врата затворена, па не можеш да изађеш, ал не може нико да ти дође са леђа.
И сетимо се па скинемо по ципелу, па са њом удри ове што долазе спреда.
Играчи и девојке иза нас, а улаз је широк око 2 метра, па није био проблем запушити га јер кад су ципеле прорадиле они напред гледају како да побегну, они иза их гурају па се заглавише а ми удри.
Млади јаки (еј чак сам тад био каратиста), па удри.

Утом стиже и пандуранија па нас изведоше, уз арлаукање неколико хиљада хрвата, који нису могли да нас се дочепају.
Одемо тамо на Квин у клуб, кад оно пун клуб, и сви се хвале како су средили хрвате на утакмици.
Сећам се видех неке којису седели близу нас, кад скочише хрвати скочише и они.
Сад ал смо им показали мајку им њихову.
Шташ, опасни смо, нарочито после.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 15.26
Опс пардон, Столета сам знао добро.
Умро је јадник.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 15.44
Aha, bio sam na toj utakmici, na zapadnoj strani. Obucen u plavo
odelo,'farmerice' i sako iste boje. Po spoljnjem izgledu neupadljiv
i sedeo u masi iznad 'ujkana'. Stole i Jankovic u nizim redovima blize igralista sa curama. Ujaci iza njih ih prepoznali i poceli da dobacuju,dok jedan baci opusak(pikavac) jednoj devoci u kosu
koja poce da se dimi, u tom nasta guzva ja okruzen ujacima i nemo
posmatram.
Inače lično sam se poznavao sa golmanom Blagojem Tamindzicem još
iz vremena kada sam bio na Umci - gde je i rođen.
Primetio me u M.Garden kada se igrao mali fudbal, tada bili Seki
i Trifke...

Mali svet...možda sam vidj`o Stevu ili pak sreo, ko će ga znati;-)
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 15.51
Пикавац је бачен Миладиновој девојци у косу.
Иначе тада сам био секретар Белих Орлова.
Сигурно смо се видели.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 15.58
Умро је јадник.

Tragicno - nazalost, Bog da mu dusu prosti!

Poznavao ga lično, njegv sin bio u folk -grupi 'Oplenac„ sa mojom decom na Riveru.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 16.11
Који имао је два сина, колко се сећам Драгана и Николу и ћерку Веру.
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 19.08
Налетех на ово, измену се доста стари комшилук.
Колко видим нема више пруге, а имају и шеталиште скроз до Калиша.
Некад није могло беху оне дизалице у пристанушту па није могло да се прође.

https://www.youtube.com/watch?v=62WX89w7ko8
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 20.07
OОвај је мало дужи ал га вреди погледати специјално за нас који смо отишли одавно.
Београд на води.
Ту сам одрастао, па хајд да видим.
Као клинци ишли смо пешке уз обалу некад на Аду Циганлију, сајмиште итд.

Уз обалу шлеп до шлепа, истоварају их, и пребацују робу у магацине и разна предузећа са друге стране пута/пруге.
Нема више ни пруге ни пута, добро ово је лепше, лепо шеталиште, како га зови Београдска Променада или тако нешто.
ОК, шта му то значи немам појма ал ваљда они знају.
Е сад да нисам знао шта гледам појма не бих имао где сам.
Нигде брате ни реч на ћирилици, није чак ни на Српском.
Kula Belgrade, Belgrade on Water, BW Parkveew, Restaurant Coming Soon, Boutique, итд,итд.
Гледам те нове зграде и на први поглед ми мало боду очи, грађене као овде пре 30, 40 а и више година. Спољни зид од цигле, архитектонски изглед доста стар, са тим офарбаним зидовима разних боја, али кад ставише ширу слику, видех да неке од старих зграда, дизане одавно нису срушене, а тај стил се уклапа са њима,па испаде да још није ни лоше.
Све у свему пеихватљиво решење.
Интересантно је да гледам раднике на грађевинама. Једни имају шлемове, оне сигурносне ципеле, везани су са појасевима, други немају ништа, патике, нема шлема ни појаса, изгледа да то још уве није 100%.

Ипак интересантно и признајем далеко лепше него кад сам био мали.

Сад та кула бар на слици нема баш ништа заједничко са осталим зградама, одудара и изгледа да ће бити апсолутно изван архитектонског решења Београда на Води.

https://www.youtube.com/watch?v=9GixW6Zd8DY

baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 20.08
Povremeno se ukljucim na YouTube da vidim šta se tamo dogadja.

Ta renoviranja reklo bi se idu nedovoljno planirano i organizovano.
Pre vise od mesec dana svecano otvoren Trg Republike cije je
renoviranje obavljeno pre roka. Samo dve nedelje posle,kocke pocele
da se pomeraju,pa opet 'Jovo na novo'. Em pogresno okrenute, em
pravljene od betona umesto da su od granita, - tako nešto.
Taj famozni Bg na Vodi ko zna kad će biti gotov,a finasira ga
neki 'crni' Arapin sa 68% ucesca,a ostatak od 32% domaćin.
Dok autoputeve i mostove grade 'braca' Kinezi, pa ti vidi...

Prosto ne mogu da se snadjem - toliko hvalospeva i kontraverznih
optimistickih isjava svakodnevno ,a mladi i dalje iseljavaju.
baresh
(zanatlija)
02. октобар 2019. у 20.23
Београдска Променада или тако нешто.
ОК, шта му то значи немам појма ал ваљда они знају.

To mu po nasem dodje „Setaliste”. Bio nekoliko puta na ladji
koju nazivaju 'cruise ship' i saznao za izraz tj. pravo znacenje.
Setaliste u krug na sredisnjem delu broda. Tako takođe nazivaju
glavno setaliste u Vrnjackoj Banji još od vremena Milosa Velikog.

p.s. 'covek se uci dok je ziv' - pa ode na onaj svet ???
;-)
CTEBA
(penzioner)
02. октобар 2019. у 21.26
Ето ти га сад таман постанеш здраво паметан, па одеш.
Ваљда укапираш да овде губиш време.
baresh
(zanatlija)
03. октобар 2019. у 11.14
Kod nas se tamo svojevremeno obicavalo; kad kupis novine prvu
stranicu sa bombastim naslovima i krupnim slovima pogledas ovlas, onda se okrene zadnja sportska strana i cita do u detalje. To uglavnom manje vise svi osim penzosa. Oni prevrnu još jedan listdva tamo gde pose; 'in memoriam' da provere ko je otis`o Bogu na istinu
i s` olaksanjem uvere da tu nema njihovog imena sa slikom...;-)

Jednom prilkom posle nečijeg ispracaja u vecna lovista u mojem
selu,pamtim jedan ocev dijalog sa komsijom:'da se ceo coveciji zivot zivot svodi i vrti u krug oko rupe, covek izadje iz rupe,celog zivota radi za rupu i na kraju ode u rupu'.

p.s. srećna okolnost sto je tema izdvojena pa niko osim nas ne navraca - pa da imaju posla sa 'matorim & izlapelima'.
;-)
CTEBA
(penzioner)
03. октобар 2019. у 11.54
Једно је сигурно, што си ближи тој рупи, то се мање плашиш.
Некако са свим овим кроз чега сам прошао, уопште немам неки страх, или било шта.
Једноставно схватиш, да ништа није у твојим рукама, идеш од данас до сутра, и гледаш да уживаш док можеш.
CTEBA
(penzioner)
03. октобар 2019. у 13.51
Не знам дал ово ико зна, али ћевапчићи, специјалитет из Лесковца, су у Беорад дошли у кафану Рајић која се налазила на Великој Пијаци, данас Универзитетски парк на месту где је споменик Доситеју Обрадовићу, а пре тога ту је била и тезга тетка Кате, пиљарница из Земуна.
Име је добила јер је на доњем спрату, била слика Танаска Рајића, на топу.
Сама кафана је била типична пијачна кафана, гости углавном они који су пазарили на пијаци, а и они што су продавали.
Углавном су се окрепљивали ракијом, и мало мезили.
Тамо негде шездесетих година деветнајстог века, по први пут су сервирани Лесковачки ћевапи.
Брзо су прихваћени и пијачним посетиоцима су се свидели, и почели су да се шире одатле по остатку Београда.
И дан данас неке од ових ћевапџиница постоје, нај познатија је она Живка Ћевабџије (налази се у сутурену зграде хотела Македонија),
На горњем спрату Рајића било је певачка школа Корнелије.
baresh
(zanatlija)
03. октобар 2019. у 18.19
Naravno da po neko zna - pa bi tu negde bio i ja;-)

Imnace za Leskovcane - kao i sve ostale 'od juznu prugu' bije glas
da su tvdice. Valjda zato što su na carigradskom drumu kuda su
oduvek harale vojske i prolazili karavani iz Jevrope u Aziju.
Dosta tu ima nasledja istocnjacke kulture i mentaliteta uopste.
To je sasvim lepo docarao Vranjanac B.Stankovic u Ivkovoj Slavi,
Kostani, Necistoj Krvi...
Leskovacke cevabdzije su nadaleko poznate i trazene. Osim cevapa
poznate su dimljena vesalica i culbastija, zatim muckalica,hadzijski cevap i beli bubrezi (mooda - da prostis) i još po nešto.
Nije naodmet napomenuti da vam niti jedan njihov cevabdzija neće
odati tajnu recepata za specijalitete. Ne zato što su skrtice, sto
uistinu i nisu, već je u pitanju poslovna tajna - sto je razumljivo i prihvatljivo. Osim pomenute kafane, u Beogradu je svojevremeno po rostilju bila poznata kafana-restoran „Orac”, u neposrednoj blizini sadasnjeg hrama Sv. Save na Vracaru. Srusen je u vreme raspada bivše nam 'bratske' zajednice. Kada sam tamo bio pre neku godinu, na tom mestu su još uvek rusevine. Po nekim izvorima prica se da je neko postavio eksploziv, kao što se takođe iste godine dogodilo u restoranu „Dusanov Grad” na Terazijama i klubu knjizevnika u Francuskoj.

p.s. danas sam bio uposlen vise nego obično,tako da se javljam
sa zakasnjenjem. I vredelo je - posebno topljenje cvaraka
da me zelja mine. :-)
baresh
(zanatlija)
03. октобар 2019. у 18.26
napomena; 'Ivkova Slava' je od Stevinog imenjaka Sremca.

mLogo se izvinjavam ;-)
CTEBA
(penzioner)
03. октобар 2019. у 22.15
Чварци, јој направи ми зазубице.

Кад смо код кафана, ево мало о њима.
Данас имамо модерна имена, Ексцелсиор, Палас, Сплендид итд, итд, што модерније и страно тим боље, модерно је.
Старе кафане и стара имена нестају, а ми се миримо и прихватамо нов живот, нову модерну реалност. Нема више мезелука, чоканчића, џезви за кафу, цигана који свируцкају и певаљкама које певају носталгичне песме за разбијање чаша и флаша.
Сад у лепом новом модерном ресторану, уз одлично пиће и добру услугу забављаће вас „џез банд и изводи се дансинг” тако бар реклама за Нови Век каже.
Једна од најстаријих кафана у Београду је била Гушанчева, близу градске капије. У њу су долазили само Турци, и збирале су се балије где се причало, политизирало а у углу је био берберин код кога су бријали главе.
Интереснтноје да је улаз био забрањен хришћанима, а хришћани нису ни хтели да ту улазе. Служикла се кахва, ратлук и чесменска вода.
Срби су углавном улазили у механе, које су биле изван града а поред кафе служила се и ракија, а у Београду су прво поникле у хришћанским деловима код Варош-капије, и на Дорћолу.
Оне на дорћолу су још одавно нестале, док на Вароч-капији још увек неке постоје.
Прва имена су била по власницима, Коларац, Хаџи-Максимова, Урошева, итд, итд.

Затим долазе имена по месту где је кафана, Текија, Тобџиска пијаца, Чубура, Смутековац, итд, итд.
Неке су добиле назив по нечему околини, рецимо, Два јаблана (касније Загреб) је добила име по два јаблана која су расла у близини.
Златна рупа је добила име по рупи на Врачару, како се звала зграда где је био затвор у који су углавном затварани политички затвореници.
Постојала је и Два Папагаја, наиме један старац имао два зелена папагаја и по вашарима и славама носио папагаје који су извлачили цедуље на којима је писала судбина.
Држао их је у кавезу над вратима, и тако настаде код два папагаја.
На Скадарлији је кафана Три Шешира, у ствари ту је прво била радионица шешира и на фирми су била три лимена шешира.
Кад је радионица престала да ради шешири су остали, а када је отворена кафана име је јеноставно остало.
И дан данас у Душановој је кафана Црни Орао, једна од најстаријих у Београду, почетком 18 века, ту је била нека војна установа, а на згради је био велики црни орао, аустријски грб. Када је Београд враћен Турцима, све војне зграде које је дигла Аустрија су порушене али ова није, јер није била део утврђења, и како се Дорћол развијао временом је отворена кафана, име, па Црни Орао по црном аустриском орлу.

Средином 19 века, у Београд су почели да долазе из Војводине, нацинално напаљени почели су да дају династичка имена, Српски Краљ, Српска Краљица, Руски Цар, итд,итд.
Нормално и по јунацима Обилић, царица Милица, Топлица, Рајић, Хајдук Вељко, итд, итд.
Некако у исто време почињу имена и по разним престоницама, Атина, Њујорк, Берлин, Лондон, Мали Париз, као и разних земаља, Русија, Америка, Босна, Балкан, итд,итд.
Нормално да су и газде почеле да дају име по месту одалкл су дошли, Параћин, Ваљево, Крагујевац, Ушице, Посавина, итд, итд.
Долази нова мода и имена као, Лепи Излед, Златан Крст, Три Листа, Златан Коњ, итд,итд.
Неки их назваше по разним историским личностима, Наполеон, Гарибалди, итд, итд.
Настала су и чудна имена, Земљотрес, Бифе Промаја и слична егзотична имена.
Данас у Београду има преко 300 кафана, и нове ничу сваки дан, а неке постају радње.
Рецимо кафана Златни Крст је данас трговина Цупарина. Кафана Престолонаследник (Гранд Хотел) је данас банка, кафана Париз на Теразијама је дућан.
Иначе кафана Македонија у Васиној, је први прави хотел у Београду.
На другом спрату су биле собе са креветима, углавном спавало се у ноћиштима, где није било засебних соба са креветом у свакој, као Турски Хан који је био одмах поред Македоније.
Ето дал знате да у Јаворској улици постоје две кафане, прва је Варош-Капија, лепа мала кафана али ништа специјално, друга је много интересантнија, Црни Коњ.
О њеној знаменотист се баш много не прича, али данас почиње.
Наиме у кафани Црни Коњ, су се скупљали и полако организовали српаски комити, један од оснивача је ту био, комитски војвода, Глигор Соколовић. 1903 организован је комитет, а 1904, су организовали пребацивање преко границе првих комитских чета, касније четника.
Ето и четници настадоше у Београду у кафани Црни Коњ.
Него ајд да не гњавим више.
Наставља се.
CTEBA
(penzioner)
03. октобар 2019. у 22.24
Налетех на слику кафане Црни Коњ, некада давно:

https://tinyurl.com/y2j889f8
CTEBA
(penzioner)
03. октобар 2019. у 22.40
Ајд да вас чујем гукните.

Даклем Београђани сви ми знамо за Код Коња, трг републике, споменик кнезу Михајлу Обреновићу, али нико не каже, идем код кнез Михајла, трг републике или било шта, већ идемо код коња.
Значи квиз питање, нема награде, осим ако нас газда не благослови, како и зашто је настало име код коња, које се и дан данас употребљава?
Хајд да вас чујем.
poet
04. октобар 2019. у 09.00
radi se o nasoj poslovicnoj ljubavi prema zivotinjama koja je iznad svih drugih...:))

interesantno je bilo citati razne teorije o tome. te promasena kompozicija pa konj dominira umjesto da je obratno, te intelektualna elita koja se okupljala u kafani prekoputa napravila vic koji je raja prihvatila..te nije bilo popularno spominjati obrenovice kasnije itd.

mi smo jednostavno nepopravljivi...nazalost..

CTEBA
(penzioner)
04. октобар 2019. у 10.10
Свако ко је био у Беогаду 50, 60 и купао се на плажи зна за ове „базене”.
Да се људиhttps://tinyurl.com/y3d99ulg не би купали у реци, уз плажу су постављени сплавови који су у средини имали рупу неколико метара са неколико метара, дубоки метар можда метар и двадесет, са подом доле и ограђени са стране.
Е ми клинци одмах измислисмо шуге у води.
Нормално вода је била мутна, па кад зарониш не видиш се.
Обично би играло нас пет.
Поред сваког зида по један и пети који је ловио у средини.
Он је стајао а ми смо морали да ронимо.
Кад би кренуо на неког, овај би морао да загњури и побегне.
Трик је био загњуритина једну страну, па се под водом окренути и отићи на другу.
Било је интересантно, а било је и доста навијача.
Ево како је базен изгледао:

https://tinyurl.com/y3d99ulg

Што се тиче Код Коња, ајд још мало, близу си ал да видим дал ће још неко покушати.
CTEBA
(penzioner)
04. октобар 2019. у 10.14
Упорност се исплати.
Е па Бареш, данима сам тражио слику нашег омиљеног биоскопа Дом ЈРБ код Бранковог моста.
И коначно налетех, није баш 100% биоскоп, али се види у позадини поред моста на овој слици:

https://tinyurl.com/y2vgxkkc

CTEBA
(penzioner)
04. октобар 2019. у 21.28
Значи сви јунаци ником поникоше. осим поет нико ни да покуша.
Добро није важно.
Као што рекох поет делимично си погодила.
На месту где је данас Народни Музеј, некада је била кафана Дарданеле, која је срушена 1901, да се направи музеј.
Споменик кнезу Михајлу је дигнут 1882, двадесетак година раније.
Споменик иде север - југ. Михајло упире руку на југ ка неослобођеној Јужној Србији (Рашка, Космет, Македонија), а задњи део коња је ка северу.
Кафана Дарданеле је на северној страни, ништа нарочито, види се на овој слици, иза споменика.

https://tinyurl.com/yydq6e72

Е сад иако није била нека луксузна кафана, то су се скупљали глумци из Народног Позоришта (преко пута), пре и после представе а и за време пауза.
Поред њих долазили су и разни писци, песници (Нушић, Сремац ...), уметници и постала је боемски центар Београда.
Многи млади, су долазили да буду уз њих, а млади ко млади увек против власти.

Проблем је био да Обреновићи нису толерисали демонстрације, плакате или протесте.
Млади боеми су лупали главу како да им науде, и искажу незадовољство, док неко није изашао са тим да кад их питају где иду, или где се окупљају, да кажу „код коњске гузице” ово се брзо раширило, али није било популарно како су се надали.
Покушај да се убаци назив, код кнеза, код позоришта, итд, није баш био поуларан, и полако се избацила реч гузица, и скупљали су се код коња.
Ово је остало и до дан данас.
Seeb-VN1700
06. октобар 2019. у 08.49
CTEBA iskrene želje za tvoje ozdravljenje!

O Beogradu ja ne mogu puno da kažem, bio sam nekoliko puta i nisam ja u tom gradu ni vidio ni zapamtio nešto izuzetno ili zanimljivo. Ali istoriski taj grad dozivio je mnogo stosta. Izabran je za glavni grad moje nekadasnje države. U tom gradu donosile su se važne odluke bitne za narod na Kordunu, Lici, Baniji.. Sepavi bravar živio isto u tom gradu.
Evo šta o tom sepavom bravaru kaže tada njegov veliki neprijatelj
https://www.youtube.com/watch?v=3DZa4AvwSq4
CTEBA
(penzioner)
06. октобар 2019. у 14.20
Хвала, надам се, да ће бити боље.
Ја сам рођен у Београду, али толико тога има да се не зна, ули се не спомиње.

Што се тиче ћопавог, он ме стварно не интересује.
Чињеница је да сте га ви подржали а не Срби из Србије, и на крају сте платили цех.

CTEBA
(penzioner)
10. октобар 2019. у 22.43
У реду, није за Београд, ал је интересантно.

Колико је познато први спорт у Србији је био мачевање.
У устаничкој Великој Школи, учило се мачевање од 1808 године.
Касније се као предмет умачевање увело и у Артиљериакој Школи (Војна Академија)
По наређању Књаза Милоша, мачевање је проглашено за званичан спорт и 1839 је основана школа Мачевања (тада званог хехтовање, у Крагујевцу, тада престоници Србије).
Интересантно је да је мачевање било обавезно за сву децу виђенијих грађана.
Оно што није познато је да је Вук Караџић волео мачевање и учио га је у Лицеју у Крагујевцу.
Кад је дошао у Беч, постао је први српски спортски репортер.
Први спортски извештај икада објављен у Србији је био извештај са бокс меча, из Беча, који је послао Вук Караџић.
Seeb-VN1700
11. октобар 2019. у 11.58
CTEBA nadam se da si ok..
Interesantno ovo oko mačevanja ali u mome selu toga nije bilo.
Šta znam zašto nije. Možda nećeš vjerovat ali mi kao klinci natjeravali smo loptu sklepanu od nekakovih starih krpa.
Pravu djeciju plasticnu loptu malo kad smo imali, o kožnoj nismo ni maštali.
Možda jedan od razloga sto nitko od nas nije postao poznat fudbaler :))

CTEBA
(penzioner)
11. октобар 2019. у 15.16
Мачевање је било пре пар стотина година, тад је по целој Европи мачевање било привилегија више класе, Милош је ваљда хтео да и Србију уведе у то друштво.
Сад што се тиче крпењаче, наиграо сам се са њима.
Обично би узели неку стару чарапу, напунили је крпама, зашили и навали.
Свакако играли смо боси, па ако лупиш у неки камен, уживанција.
Те пластичне лопте су баш почеле да долазе кад сам био клинац.
Нису биле баш јефтине а прве су лако пуцале или се пробушиле.
Углавном за вишу класу, нама обичним била је добра и крпењача.
Кожне нисмо имали, биле су прескупе за нас клинце.
Проблем је и да су биле тешке, на шнирање, а морао си и да имаш колпачке.
Тада ниси могао да скокнеш у радњу и купиш неке јефтине, пластичне, већ код мајстора да направи као ципелу, а крампони су били укуцавани делови од коже.
Имали смо платнене патике, али оне су биле за фискултуру у школи.
Ако си могао да купиш пар годишње био си сретан.
А право да ри кажем, кад у њима играш па шутираш кожни фудбал, нарочито онај што је прављен за кишу, било је отпалих ноктију.
Seeb-VN1700
11. октобар 2019. у 16.26
CTEBA u svakom slučaju glava te dobro služi. Takovo pamcenje detalja nema bas svatko. Svaka čast!
CTEBA
(penzioner)
11. октобар 2019. у 16.56
Једна ствар са којом сам се одликовао је страховито добро памћење.
Многи ми нису веровали да могу да памтим све од 2 године старости, док у детаље нисам описао покојној мајци све што се дешавало кад ми се брат родио а имао сам само две године.
Сваки детаљ, чак и којим таксијем и боју истог.
Неке детаље је чак и она заборавила.
Шташ свако од нас има нешто.
CTEBA
(penzioner)
12. октобар 2019. у 10.40
Бал, нешто што није било баш популарно а ни дозвољено, за време турака.
Иако је долазило до смењивања освајача са истока и запада, са добијањем аутономије Београд а и цела Србија је био под јаким утицајем орјенталне културе, где бал као забава и исказивање друштвеног статуса није био познат.
Незванично први бал је одржан у Земуну, 1827, али о њему се скоро ништа не зна, прииредио га је неки гостионичар у својој кафани, али то је све што се зна.
Први званични, дворски бал одржан је 1834 у Крагујевцу, организовао га је Милош Обреновић.
1837 одржан је бал у Београду а организован је на иницијативу енглеског конзула, Лорда Џорџа Хоџеса.
Балу су присуствовали домаћи и страни званичници, а бал је био у част кнеза Милоша Обреновића.
Са доласком Карађорђевића на власт, развија се жеља за баловима а посебно се истиче књегиња Персида Карађорђевић.
Ипак први балови су били више посела, у наем традиционалном стилу него балови западно европског стила.
Тек са изградњом хотела Здање Код Јелене, у коме је направљена најмодернија свешана хала, почело је одржавање гламорозних балова у западно европском стилу.
Ово је одушевило Београдску елиту и балови су постали стални у Београду.
Први Светосавски Бал, није одржан у Србији већ у Бечу 1846, под покровитељством прогнаног кнеза Милоша.
Било је присутно око 3,000 званичница, а кнез Милош је наручио компоновање композиције „Српски кадрил” коју је компоновао Јохан Штраус II, са којом је бал започет.
Нисам сигуран јел то ова:
https://www.youtube.com/watch?v=l1z--UA_QRY
Међу званичницима су били Вук Караџић, Његош, и многи други.
Нормално бал је почео са колом, а затим са још 33 игре.
Полако у Београду почињу добротворни балови, а први је одржан 11 Фебруара 1865 у хотелу Српска Круна, а сав скупљени новац је ишао за изградњу Варошке Болнице, а на иницијативу Одбора београдских жена, на чијем челу је била књегоња Јулија.
На тај дан, Београд је погодила мећава и град је био непроходан, да би се бал одржао ангажована је коеица, која је утабала све прилазе хотелу да би званичници могли да дођу.
Госте је дочекивао кнез Михајло обучен у фрак са лентом руског Белог Орла.
Гости су били различити, европског, западног, традиционално српског у ношњама, а и понеки фес.
Интересантно је ида се на том балу по први пут у Србији појавила „кринолина”, хаљина тада популарна на западу која је имала рам од струка на доле хаљина је била широка, видим их у разним филмовима о том времену.
Нормално бал је отворен колом које је повео кнежевски пар, а затим су наставили са валцерима и полкама.
Са доласком Милана Обреновића на власт, традиција се наставља и захваљујући књегињи Наталији диже се на виши ниво, као и у остатку Европе, јер је она детињство провела по европским дворовима.
Она је и увела пророколно понашање на српском двору.
Са појављивањем богатог грађанског слоја, балови почињу да цветају, такозвани Кромпир Балови, су углавном одржавани по кафанама и хотелима, у предграђу.
За разлику од званичних дворских, ови су били јавни исвако је биодобродошао.
Појавио се и интересантан проблем, због великог броја гостију, са пода кад би се играло се дизала прашина па је било као у магли, због овог су морали да заливају под са водом да се прашина не диже.
Још увек су подови били земљани.
На балу девојке и даме су имале књижице са списком игара у које су мушкарци уписивали име за игре које ће играти са њима.
Seeb-VN1700
12. октобар 2019. у 12.20
CTEBA pozdrav :))
Da istina Turci su ostavili puno traga u srpskoj istoriji, kulturi i obicajima.
Možda malo poznato da je za vrijeme Turaka u Beogradu bilo preko 200 dzamija.
Turci bi se potisnuti Austrijom i Madjarskom kasnije ponovo vracali. Sve u svemu po istorijskim podacima u tim vremenima u Beogradu je bila 80% muslimanska vjera a 20% pravslavna.
Austrija i Madjarska su napokon potisli Turke na danasnje turske granice, bili su i vremenski sporazumi o napustanju Turaka iz srpskih podrucja.
Ono sto je meni zanimljivo da su se uveli balovi kao obicaj zapadne Evrope ali ipak da danas u Srbiji dalje od kola i turske muzike nije se otislo.
Dok prelaskom preko Drine gubi se ta Turska ostavstina.
Vuk Karadjic je mnogo učinio za juznoslavenske narode nakon turskih vremena. Baza mu je na neki način bio Beč. Mislim da ga Zagreb proglasio pocasnim gradjaninom. I danas u Austriji ima puno Srba koji tamo žive i rade, po nekim podacima najviše Srba ima upravo u Austriji. U Turskoj navodno ima isto Srba ali neuporedivo manje nego u Austriji.
Za sve moderno razvijene narode ima jedan vrlo važan istorijski period, zove se „renesansa”.
Renesansa osim mnogo toga oznacava i prekid sa srednjim vijekom.
Možda nešto od toga fali našim narodima i balkanskim prostorima.
moguće razlog trajnih nesporazuma, nerazumjevanja ali i sukoba zapadom.
CTEBA
(penzioner)
12. октобар 2019. у 14.17
Турци су дуго били у Београду и верујем да је био пар стотина џамија, колико ми је познато сад постоји само једна, и то више као историски споменик.
Град Београд је углавном био у оквиру тврђаве и ту су били Турци, Срби су живели изван зидина тврђаве, тако да је тешко рећи који проценат станвништва на широј области Београда је био српски а који турски.

У аустрији је живело а и данас живи доста Срба, ако се не варам у Бечу после Београда има највише Срба у једном граду.
У Турској Срби су углавном насељени када су Турци иселили цео Београд у Истанбул.
Ови дана су њихови потомци.
Бал је тада био начин скупљања и упознавања у целој Европи па и у Србији.
Играле су се тада модерне игре, уосталом као и данас.
Што се тиче кола не видим ништа лоше у томе, то је наша национална игра, Немци, Пољаци, Чеси, итд, играју полке и не смета им, зашто би нама коло?
Исто је и са осталим народима сви гледају да одрже своје.
Е сад што се тиче овог турбофолка, и сличног завијања, то и није баш присутно на игранкама, али завијају по кафанама и лумпују.
Тог имаш свугде.
Преко дрине, тешко да је могло да се очекују балови и слично, ипак Срби су живели по брдима и гудурама, па не видим могућност одржавања неких лусузних балова.

Seeb-VN1700
12. октобар 2019. у 15.49
Beograd je kroz mnogo toga prosao. Bio meta mnogih i mnogih osvajaca, i svedok domaćih borbi za krunu. Nakon svega u 21. stoljecu svakako nije zasluzio da ga 26 najmodernijih država zapada bombarduje. Nacinjena je materijalana steta ali daleko veca steta je rusenje ugleda.
A kao grad imao je veliki ugled. Ranije su mnogi državnici i obični ljudi rado dolazili u Beograd. Danas samo ko mora.
Geografski je na raskrsnici kultura. Moglo se to mnogo bolje i pametnije iskoristit.
Al ko nas šta pita :))
CTEBA
(penzioner)
12. октобар 2019. у 16.36
Нажалост, свако гледа свој интерес осим нас.
Ми би да са рукавицама мазимо сваког и да му се улизујемо, ма колико нас малтретирали.

Него још мало о баловима.

Први маскенбал одржан у Србији је био у Београду, 13 Јануара 1887, у палати краљевог нећака Александра Констатиновића.
Из званичног извештаја:
„(1) на челу Њено Величанство Краљица као Ђурђијанка; (2) домаћица [маскенбала] гђа Константиновићка као Минерва, (3) гђица Богићевићка као субреткиња, (4) гђа Жујовић као српска Маркитанка, (5) Нушићка као Ромео, (6) гђица Кумануди као египатска краљица, (7) њена снаха као продавачица цвећа, (8) Христићка као алгирска циганка, (9) Ивановићка као Рускиња са кокошником, (10) гђица Орешковићева као црвендаћ, (11) гђа Беницки као ”Гретхен„, (12) гђа Нешићка као сељанка из Ваљева (13) гђа Срећковићка у српској ношњи, (14) гђа Симићка као бајадерка, (15) гђа Персијани као продавачица цвећа, (16) гђа Миле у костиму из времена Лудвика XIV, (17) мадам Виндам у костиму двора Гргура III, (18) гђица Нели Виндам као јапанескиња, (19) гђа Поџио као шпањолкиња, (20) гђа Виловски у костиму из средњег века.”
А од мушкараца:
„ (1) Г. Александар Константиновић [домаћин маскенбала], нећак Краљев, (2) Краљ и већина остале господе носили су доминос;4 (3) Милан Христић, који се појавио као медвед, (4) Маркаријан ефенди као мечковођа, (4) г. Маргетић као американски туриста, (5) даље, сви овдашњи заступници страних сила и неколико страних официра.
Прочитавши овај извештај, Војислав Илић је написао сатиричну песму Маскенбал на руднику.
И код нас овамо маскенбал се гради,
Позвати су стари, позвати су млади
И одбор је склопљен. И већ ових дана
Позваћемо госте и са других страна.
Председник одбора о свему се стара,
Јер је он одређен да представља цара:
Имаће на грудма орден златног руна,
Али му на глави неће бити круна
Него, место круне, чаков или капа;
Одборници биће гомила сатрапа.
Крај његових ногу скупиће се звери:
Медведи, мајмуни, мачке и пантери.
Госпођице лепе и госпође младе
Представљаће голе нимфе и најаде.
Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди,
Од силнога смеја да развали груди.
За весеље такво и за љубав њину,
Сам начелник пристô да представља свињу.
Једна лепа госла, али доста стара,
Набавила руво од једног жандара.
Цар је на то пажњу обратио много,
Сваки свога ”фаха„ да се држи строго:
Тако смо позвали и једног сељака,
Да представља собом хромога просјака.
Него ту се друштво забринуло цело:
Да ли сељак има просјачко одело?
Једна мудра глава реши збрку целу:
Та нек дође сељак у своме оделу.

*

Ето то је програм, нека свако види:
Пишите нам Срби, како вам се свиди?
Црни домино

22. јануара 1887.
Али слабо богами да ћу казати где сам.
Оригинално објављено је под псеудонимом Црни Домино.
Кад је песма објављена Илић је био у Горњем Милановцу, одакле је морао да бега као и из Чачка и Ваљева да избегне хапшење, чим је дошао у Београд ухапшен је и на суду 18 Фебруара 1887, изјавио је да је он аутор.
На суду је осуђен, жалио се и на крају је Апелациони суд у Београду, 6 Маја по старом/ 17 Маја по новом калаендару 1887 донео ослобађајућу пресуду.
CTEBA
(penzioner)
12. октобар 2019. у 20.32
Муја крокодил у Београдском зоолошком врту је у ствари Амерички алигарор и сматра се најстаријим на свету.
Дошао је у Београдски зооврт 12 Септембра 1937, из Немачке и био је стар 2 до 3 године.
Један од разлога да је преживео све ово време и дешавања је толреантност Америчких алигатора на ниже температуре.
Титулу најстаријег алигатора је добио 2007 кад је угинуо у 75 години алигатор у зоолошком врту у Риги.
Алигатори у зоолошким вртовима живе до 50 година.
Сад дали има неки старији у природи, ко зна.
CTEBA
(penzioner)
18. октобар 2019. у 16.19
Кога интересује у САД је седам градова који се зову Београд (Belgrade).
Seeb-VN1700
19. октобар 2019. у 15.20
Steva slučajno naidjoh na ovaj film
https://www.youtube.com/watch?v=2-Cb7BhLPBI

CTEBA
(penzioner)
19. октобар 2019. у 20.24
Интересантан филм, вредно погледати.
Београд тридесетих година.
Нисам знао да је Кнез Михајлова била поплочана дрвеним плочама.
Интересантно.
Штета да се на овакве филмове налеће случајно.
Нигде нема где могу да се нађу адресе за све филмове.
Свако ставља свој на јутуб, па ко нађе нађе.
CTEBA
(penzioner)
21. октобар 2019. у 09.29
Београд зима 1914:

https://www.youtube.com/watch?v=gyeJqkt8UF8&t=126s

Ево још мало како је некад било.
CTEBA
(penzioner)
21. октобар 2019. у 10.35
Налетех на овај филм, траје 5 сати и колико сам до сада видео (нисам га још увек погледао скроз), ово је филм који показује доста тога, мање више историја Београда.
Интересантно је да до сада никад нисам чуо да су се Јевреји изјашњавали да су Срби, Мојсијеве вере.

https://www.youtube.com/watch?v=mWuy0-8yUuE

Ако вас не мрзи и имате времена, уживајте.
CTEBA
(penzioner)
22. октобар 2019. у 12.16
Ако нисте знали прва душевна болница на Балкану је отворена у Београду.

https://www.youtube.com/watch?v=PXUqZjLDS-8

Зграда постоји још увек, мада по овом снимку, није баш у најбољем стању.
У њој је радио Др Лаза Лазаревић.
CTEBA
(penzioner)
30. октобар 2019. у 15.22
Нешто интересантно за хотел Москву, ваљда интересантно за то време.
Наиме, у ресторан би ушао песник Тим Вујовић (ако се не варам тако се звао), скинуо велики шешир са главе и онда чешљем почео да се чешља а из косе би почеле да испадају црне вашке.
Нормално то је изазвало гађење, и вриску жена које би бегале из ресторана.
После су келнери пронашли да у ствари то нису биле вашке већ крупно млевени бибер.
Тим би пре него што уђе у ресторан посуо косу са крупно млевеним бибером, и онда га чешљем вадио на сто.

zlatiborac
02. новембар 2019. у 08.01
„Наиме, у ресторан би ушао песник Тим Вујовић (ако се не варам тако се звао),”

Reč je o hrvatskom pesniku-boemu Timu (Avgustinu) Ujevicu koji je izvesno vreme živeo i boravio u Beogradu...
CTEBA
(penzioner)
02. новембар 2019. у 20.39
Било ми је мело чудно прво име Тим, али мислио сам да је био добар штос, везан за Москву.
Хвала на исправки.
zlatiborac
02. новембар 2019. у 22.52
Nema problema - Stevane Sindjelicu...:-)

Inače ime doticnog Tim-a je u skracenom obliku od zvanicnog Augus-tin.

P.s. bio sam odsutan mesec dana, sto je razlog neucestvovanja na
temi.

p.s.s. komsija iz J. Bogdanove - pozdrav - pa da nastavimo...
CTEBA
(penzioner)
03. новембар 2019. у 09.52
Нема проблема комшија, ајд још мало.
Тешко је рећи када је подигнута прва православна црква у Београду, неки мисле почетком 15 века, када је Београд проглашен за Богородични Град.
Ипак сталним мењањем, те Турци те Аустријанци, те ови те они много тога је уништено.
Турци су цркве претварали у џамије, у ратовима су рушене, а записа и нема.
Градња цркви је почела у 16 веку, мада многе нису ни прављене од малтера, већ од шта се имало.
Те прве Српске Православне Цркве нису имале звона, уместо звона позив на Богослужење је био са дрвеним клепетушама.
Тек кад је сазизадана Саборна Црква, зазвонила су звона са ње.
zlatiborac
03. новембар 2019. у 11.38
„Тешко је рећи када је подигнута прва православна црква у Београду, неки мисле почетком 15 века, када је Београд проглашен за Богородични Град.”

Evo nekih podataka, citat:


Najstarija crkva u Beogradu je Ružica na Kalemegdanu, u Donjem gradu. Na ovom mestu nalazi se i najvažnija srednjovekovna pravoslavna crkva – Saborni pravoslavni Hram Uspenja Presvete Bogorodice i Mitropolitski dvor.

Upravo tu je bilo duhovno srednjovekovno središte pravoslavnog Beograda koji je čuvao najznačajnije relikvije. U tom hramu nalazila se čuvena čudotvorna ikona Bogorodice, zaštitnice grada. Ona se pominje i početkom XIV veka, kada je kraljica Simonida došla u prestonicu da poseti kralja Dragutina i njegovu suprugu i da se posebno pokloni čudotvornoj ikoni. U tom trenutku su, pored ove ikone, u crkvi čuvane mošti Svete Petke koje je kneginja Milica uspela da prenese iz bugarskog Trnova u Beograd, a despot Stefan je naredio da budu u tadašnjoj srpskoj crkvi, kojoj je bio i ktitor, jer je pomogao njenu obnovu. Crkva je čuvala i deo moštiju svete carice Teofane i relikvijar sa delovima ruke svetoga cara Konstantina Velikog.

Grafika: Wikipedia - Sulejmanova opsada Beograda 1521.

Otomanska Ružica
Posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, na uzvišenju iznad donjeg kalemegdanskog grada, ovaj hram bio je najbitnije duhovno okupljalište pravoslavnih stanovnika Beograda pre nego što je u njega stigao Sulejman Veličanstveni, otomanski osvajač, 1521. godine. Kao i mnoge druge crkve koje su bile na udaru Osmanlija, i ova je imala tešku sudbinu. Osim što je hram odmah pretvorio u džamiju, Sulejman je naredio da najveći deo srpskog stanovništva bude nasilno preseljen u Carigrad u obodno naselje koje je prozvano Beligrad mahala. Naredna dva veka, ovo je bila džamija, a zajedno sa stanovništvom, u Carigrad su prenete i mošti svetiteljke i čudesna ikona.

Seoba svete Petke
Mošti Svete Petke iz Istanbula su u XVII veku ustupljene vlaškom vojvodi i prenete u Rumuniju, gde i danas počivaju u gradu Jaši. Mnogi hodočasnici iz Srbije odlaze put tog mesta, smatrajući Svetu Petku jednom od najvažnijih svetiteljki. U Kapeli Svete Petke, na čudotvornom izvoru u podgrađu Beogradske tvrđave, i danas postoje čestice njenih moštiju.

Austrijska Ružica
Kada su 1717. godine Beogradom zavladali Austrijanci na čelu sa princom Eugenom Savojskim, preuzeli su i ovu građevinu od Osmanlija. U to doba obrađeni kamen bio je veoma dragocen građevinski materijal, a kako su Austrijanci tada rekonstruisali grad i tvrđavu, rešili su da sruše džamiju, a građu iskoriste za zidine tvrđave.

Tako danas ne postoji ni kamen na kamenu od stare crkve, a jedino su ostali delovi Mitropolitskog dvora koji se nalazio uz nju. Arheolozi su utvrdili mesto na kojem je nekada bio oltar ovog hrama i na njega poboli improvizovani krst.

Foto: Pavle Kaplanec - Na ulazu u savremenu Crkvu Ružicu nalaze se figure srpskog pešaka iz Prvog svetskog rata i kopljanika cara Dušana

Ružica u svetskim ratovima
Crkva je stradala i tokom Prvog svetskog rata, a ponovo je obnovljena i osveštana 11. oktobra 1925. godine. Prilikom ove obnove urađene su i dve statue koje su postavljene na ulazu u crkvu. Jedna predstavlja kopljanika cara Dušana, a druga pešaka iz balkanskih ratova. Podignuta je kapija kod oltara i produžen je i saniran vodovod do isposnice Svete Petke. Najveći radovi obavljeni su 1937. godine, kada je sagrađena današnja Kapela Svete Petke, trem uz kapelu i crkveni dom koji je bio razoren prilikom bombardovanja 1944. godine. Beogradska crkva je postradala u požaru tokom druge polovine XX veka i tada je, verovatno, i ikona izgorela.

Arheološka istraživanja dvora i hrama
Arheolozi su 1977. zasekli padinu Kalemegdana i imali sreću da naiđu na dobro očuvane zidove i portal. Bio je to povod za ozbiljna istraživanja. U steni iznad Mitropolitskog dvora, pronađene su dve omanje veštačke pećine. Arheolozi smatraju da su to verovatno bile monaške kelije u kojima su bili isposnici, odnosno srednjovekovni beogradski monasi. Tako je, od same crkve, pronađen deo nadvratnika i deo kamene posude za bogojavljensku vodicu. Posebno uzbudljiv nalaz je bilo parče bronze, koje je bilo deo crkvenog zvona. Utvrđeno je da su Turci, na licu mesta, kraj same crkve, razbili crkvena zvona i pretopili bronzu, ali je jedno malo parče ostalo, sa delom ćiriličnog natpisa od tri slova. Na sreću, ostali su značajni ostaci Mitropolitskog dvora, ogromna građevina od koje je ostao podrum, deo prizemlja, i čak jedan mali deo zida.

CTEBA
(penzioner)
03. новембар 2019. у 12.43
Да али то је све после 16 века.
Срби су масовно почели да прелазе на хришћанство у 8, 9 веку.
По неким податцима и у Београду је било хришћанских цркви, пре него што је хришћанство признато као религија у Риму.
Постојали су неа врста манастира, где су били монаси, али не у данашњем смислу лепе грађевине, већ обичне колибе где је живело по неколико монаха.
До сада нигде нисам успео да пронађем податак, која је прва хришћанска Црква у Београду.
Помиње се свугде Ружица, али тек касније.
zlatiborac
03. новембар 2019. у 12.58
„Тек кад је сазизадана Саборна Црква, зазвонила су звона са ње.”

Prva poseta ovom hramu bila je manj-vise iz radoznalosti davne 1961-e na Vidovdan dok sam pohadjao zanatsku skolu. Zbog prakse,pola ucenika tokom letnjeg raspusta od dva i po meseca je radila pet nedelja,dok je druga polovina otisla svojim kucama. Mene je zapala druga polovina od Avgusta to početka Septembra.
Zbog blizine Kalemegdana najcesce smo provodili slobodno vreme pod
tvrdjavom na Uscu igrajuci loptu na male golove.Ako je bila omorina, onda upak na tvrdjavi.I tako jednog dana nas desetak momaka i devojaka se uputimo na Kalis pored Saborne Crkve. Prolazeci pored primetimo dve mermerne table pored ulaznih vrata na kojima su ugravirana imena nasia dva velika prosvetitelja; Vuka i Dositeja.
I tako iz radoznalosti uputimo stepenistem blize i saznamo da tu pred ulazom pocivaju i njihove mosti. I tako korak po korak udjemo
u hram,kad ono sve sede glave i gledaju u nas sa ocitim cudjenjem.
Neko upita:'odakle ste vi deco?' mi kažemo iz te i te skole. I tako stanemo u red (povorkau) koja se kretala desnom stranom unaokolo pored civota naših vladara pokrivenih plastanicama - osim jednog,tj. Kneza Lazara. Ovim prizorom smo bili sasvim iznenadjeni i naravno zbunjeni, pa se nismo 'zurili' da odmah napustimo hram,
već smo odstojali sve vreme sluzbe.

Epilog: „Mili Boze Cuda Velikoga”... sutradan nastao golemi 'skandal' u internatu,saslusanja i ukori; 'šta smo tamo
trzili i ko je među nama bio vodic'? Na moju 'nesrecu' u mojoj
sobi(imternatu)bio predsednik omladine Dalmatinac Ratko Ljutica kojeg smo iz miloste zvali Bogdan po onom junaku iz narod. pesama.
Bio je toliko besan i uzrujan za ovaj skandal koji je naneo veliku
sramotu i bruku skoli - uopste.
Eto, takva su to bila ondasnja vremena,a za koja ovovremeni tvrde
sasvim suprotno...
CTEBA
(penzioner)
03. новембар 2019. у 13.46
Био сам парохијан Саборне Цркве, сећам се да сам са бабом носио колач за славу, а и поп је долазио да свети водицу и остало.
CTEBA
(penzioner)
04. новембар 2019. у 10.08
Званично сабља као оружје српских официра уведена је тек 1895 одлуком Краља Александра Обреновић.
На сабљама је било урезано:

„Не вади ме без повода! Не враћај ме без части!”

Доласком комуниста сабља је избачена а враћена је 1995, а прва званична додела у модерно време била је у Орашцу 1997.
Када се сабља прима обавезан је наклон сабљи и пољубац сабље.
zlatiborac
04. новембар 2019. у 19.15
Stevo, kada si zadnji put bio u Beogradu?

p.s. ako nije tajna :-)
CTEBA
(penzioner)
04. новембар 2019. у 20.08
1971.

Једини пут откако сам изашао 1967.
zlatiborac
04. новембар 2019. у 20.31
Znaci; prva i jedina poseta. Dakle ona od pet dana kako si u jednom
od komentara naveo da si zbris`o;-). Razumljivo. Bila takva vremena,
nego sam pretpostavljao moz` biti ovog milenijuma da se proseta onim
nekadasnjim sokacima sa kaldrmom; a la Skadarska,Zetska ili
Kosancicev Venac pa na Kalis...
CTEBA
(penzioner)
04. новембар 2019. у 21.08
Ко зна, могуће.
Мада то више није онај стари Београд којег сам знао, родбине нема, друштво ко зна где, па бих био странац у рођеном граду.
Изгледа да ми ипак не гине Скотсдел у Аризони код ћерке, Лондон у Онтарију код сина, или негде у Флориди, да се мало загрејем.
zlatiborac
05. новембар 2019. у 13.18
Neosporno da bi se osecao kao stranac po mnogo cemu. Čak i sa nekim
od bliznjih srodnika. Kad malo bolje razmislim to je sasvim logicno
tako da bez potrebe ne treba ulaziti u svakojake teme i razgovore. Posebno one koji su zamorni a bespotrebno opterecuju.
Zato uobicavam da se prethodno ne najavim,već onako usput navratim
kafu i casicu razgovora. Uz to dam na znanje da je vreme ograniceno
jer ima mnogo čega da se vidi i p[oseti u nekoliko dana.
Naše posete Starom Kraju prvenstveno koristimo u obilascima starih
zaduzbina kojih je tkr. na svakom koraku. A po pitanju odmora u pravom smislu reci, jesu odlasci na Karibska ostrva ili cruise sa
'all inclusive' - uglavnom dva puta godisnje.
CTEBA
(penzioner)
05. новембар 2019. у 14.08
Шта да ти кажем, кад сам био млад интересовао ме је цео свет.
Прошао сам Америку и Канаду уздуж и попреко, Карибе, Европу, а моје сам доводио у Канаду па смо овде уживали а и скокнули до Флориде.
Интересантно за њих а и за мена.

Сад прошо воз.
zlatiborac
05. новембар 2019. у 17.33
„Сад прошо воз.”

Neka je - docice drugi,

Bar mi penzosi za to imamo vremena i strpljenja. Nekada dok su deca
bila osnovci isli smo u Floridu. Najcesce u Clearwater Beach kod
penzosa beogradjanina koji je imao motel nedaleko od vode. To je
bilo pre tri decenije. U međuvremenu na tim prostorima mnogo čega se promenilo. Umesto prizemnih ili na sprat-dva motela,grade se soliteri
a s` time povecava i saobracaj. Zadnji put sam bio pre dve decenije i
možda nikad vise.
CTEBA
(penzioner)
05. новембар 2019. у 18.55
Други ће доћи, ал нисам сигуран да ће бити места за мене.
Иначе ишли смо увек у исту зграду на Лидо Бич, Сарасота.
Зграда на плажи, уживанција за клинце, ал као што рече, беше давно, сад су одрасли, а ми уместо у Флориду идемо код њих.
zlatiborac
06. новембар 2019. у 10.53
Sarasota ima jednu od najlepsih plaza. Zadnjih 20-ak godina ne
idemo u FLO, utoliko što se sve podredilo biznisu gde se ne oseca
opustenost i ambijent turizma. Na plazama je postalo bucno i nepodnosljivo od razno-raznih motorizovanih cudovista od kojih se osecaju zagadjen vazduh i voda. Nije redak slučaj da naidjes na uginule ribe, sto je još jedan u nizu povoda da se odlazi na neka
druga turisticka mesta kao sto su karibska ostrva.

Iduce srede odlazimo (sa komsijama) u Kubu na dve nedelje, a gde su
plaze sa bistrom vodom još uvek postedjene od motorizovanih camaca,
i buke uopste.
CTEBA
(penzioner)
06. новембар 2019. у 13.54
Најкраћа улица у Београду је шира него што је дугачка.
За назив најкраће улице боре се Митровићев пролаз на Врачару, Ловачка у Жаркову, а и Тесна улица у Земуну.
У игри је и Рељина, испод хотела Москва.
Све су кратке и ради се о сантиметрима која је најкраћа.
CTEBA
(penzioner)
06. новембар 2019. у 20.01
Још мало стари Београд.
Неке слике иду доста далеко у прошлост а неих се сећам.

https://www.youtube.com/watch?v=E3pbwHxucSw
zlatiborac
06. новембар 2019. у 21.05
Neke od slika starog Bg.-a formata 45x32 (uramljenih) kupio sam
u Torontu početkom 80-ih od umetnika Z.Mitrovica,a neke prilikom
poseta Otadzbini.
Osim toga, posedujem priličnu zbirku video kaseta koje sam 'preneo'
na dvd. Pocev od 1986-e do 2012, sto iz Starog Kraja i CAN.

P.s može biti da je Stevo na nekim od snimaka sa piknika u Nijagari
ili Bimbruku ;-)

CTEBA
(penzioner)
06. новембар 2019. у 21.56
Ко зна, био сам и на једном и на другом.
Сад беше видео на јутубу, кад сам на скупштини у Нијагари, мало обрисао нос владики Георгију и његовој интерпретацији, шта може а шта не може.
Вероватно постоји још увек.
zlatiborac
07. новембар 2019. у 11.15
Prisustvovao sam na jednom od sudjenja doticnog - krajem 80-ih.

p.s. njegovim dolaskom nastao je novi crkveni raskol.

p.s.s. lično mišljenje.
CTEBA
(penzioner)
12. новембар 2019. у 23.24
Још мало слика, овог пута вероватно познато већини.

https://www.youtube.com/watch?v=HDbRfN7Aano
Seeb-VN1700
14. новембар 2019. у 16.02
Steva ovdje možeš vidjet operske kuce sirom Evrope.
Nas region nema ovakovu kulturnu prezentaciju.. Slučajno?

https://travel.sygic.com/de/list/opernhauser-in-europe-continent:1
CTEBA
(penzioner)
15. новембар 2019. у 15.16
Није исто али слично:

http://www.beograd.rs/m/upoznajte-beograd/1289-pozorista/
CTEBA
(penzioner)
15. новембар 2019. у 18.28
Кад смо већ код опере, прва српска опера изведена је у Крагујевцу, Женидба Цара Душана, 8 Новембра 1840.
Мада се поставља питање да ли је била српска опера јер је композитор Јосф Шлезингер.
Оперу је написао Атанасије Николић, али је Шлезингер тај који је то претворио у оперу.
За прву српску оперу сматра се опера На Уракну коју је написао Станислав Бинички, а либерто је написао Бранислав Нушић.
Опера је изведена у Народном Позоришту 20 Децембра 1903, а увертира је први пут изведена још 24 Априла.
Прва опера је изведена 1894 године, Блодекова опера На Бунару.
Балет се појављује 1919, али пошто је Народно Позориште било оправљано од последица рата, пучинијева опера Мадам Батерфлај је изведена у згради Мањежа 11 Фебруара 1019.
Иначе темеље балета у Србији поставили су руски емигранти Клаудија Исаченко и Јелена Пољакова.
1919 настала је и Београдска Филхармонија, један од оснивача је Стеван Христић.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Lava Rock Bracelets?
.