Дискусије : Емиграција

Коментар
Zgode i nezgode koje se pamte..
santa
14. јануар 2019. у 21.17
Iz arhive mog bloga:

Monday, December 3, 2012
Među Ribama

Dok su mnogi u nasem komsiluku prezauzeti oko ciscenja napadanog lisca bozicnog pazarenja, i kojekavih drugih obaveza oko kuce i ukucana, ja sam se nasao još u vecem poslu trazece preko neta i okolnih prodavnica ribolovackog pribora i motornih camaca nešto da se 'ponovim' za nastupajucu prolecnu sezonu.

Tacnije, to 'da se ponovim' je vise da se opet 'okrpim' sa nekim polovnim camcem sa kojim bih mogao da se ponovo bacim na ribolov i ako mi bas to pecanje ne ide od ruke, čak ni toliko za poludobru - ribarsku pricu.:)

Naime radi se o ovome: Do prošle sezone imao sam 14' ASTROGLASS Tri-Hull camac (4.3m duzine sa 40 Hp/Ks)sa kojim sam često provodio na jezeru u ranijim jutarnjim satima dok je voda mirna (tacnije, glatka k'o staklo), pored cvrkut raznih ptica i prackanje razigranih riba bilo je pravo uzivanje i ako sam retko kada upecao neku ribu vrednu ciscenja i przenja na raznju. Ali kao i vecini ostalog po onoj narodnoj; - svemu dodje kraj, pa tako je i tom mom provodu na vodi kada sam se na sred jezera nasao u vodi medj' ribama ne ocekivano, i još manje planirano!:)

A evo zašto:

Bilo je to pravo jesenje suncano jutro, malo prohladno, ali vise nego izazivajuce da se provede par sati krstereci popularnim jezerom pokraj neseg komsiluka. Propisno obucen za rano jutro; Levi's Jeans, Shoes, Sweater, & always Fishing-Life-Vest (FLV), etc. posao sam od kuce sa tipicnim pozdravom sa mojom 'sosom' da će za rucak biti - ribe na raznju, na cemu mi ona, po obicaju, odgovori; - that'll be the day (po naski to mu dodje kao - kad na vrbi rodi grozdje). :)

I ako polovan, camac je bio fantasticno lepo ocuvan, za moje potrebe, sasvim dovoljnom jacinom motora (40ks), ali se spustao i podizao iz vode rucno, dok su sve ostale kerefeke na camcu bile na - dugmice. Obično kad nameravam da zastanem na nekoj lokaciji malo duže, podignem motor iz vode da me vodena struja nebi odvukla do nekog plicaka gde podvodne stene mogu ostetiti propeler (bar tako su me iskusni ribolovci posavetovali). Tog jutra već po ustaljenoj praksi, namera mi je bila da ponovim sto sam do tada već iks puta radio, podignem motor iznad vode, zablokram, i nastavim da pecam, ali ništa od mog plana, jer sam izgubio ravnotezu i nasao se preko motora u vodi!

Naci se, neocekivano, u vodi na sred jezera nije nimalo prijatna stvar i ako sam dobar plivac, a i FLV me je odrzao na vodi bez problema, ali na camcu nisam imao ugradjene 'stepenice' sa kojima se relativno lako može ubaciiti u camac, zato svi pokusaji da se nekako izvucem iz vode su bili bezuspesni, jer tezina odece koju sam imao na sebi me je drzalo u vodi. Drzeci se za camac, vodena struja me je polako gurala sve blize i blize ka kopnu i nigde nikog da vidim osim jednog, prilično daleko, gde izvlaci camac iz vode. Kako je struja nosila camac tako se camac i okretao pa me je taj spazio da sam ispao iz camca (tz. man overboard), pa je vratio camac u vodu i dojurio do mene sa pitanje ukoliko sam povredjen, odgovorio sam mu da nisam, ali kako sam već bio dosao svega par metara do obale, mogao sam sam da izadjem iz vode.

Da skratim, kada sam stigao kuci bez naocara i sa mokrim carapama (da ne nabrajam sve ostalo) sosina poruka je bila kratka i jasna; sledeći camac može da dodje u obzir samo ako je sve na 'push-button' tipa, tj. - automatski (da nebi opet dosao kuci sa - mokrim carapama!:)

Tako i bi!

Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
15. јануар 2019. у 09.53
standardno za ženu - nikad na vodi - al' zna šta treba uraditi.
na vodi, u principu, a to je sa lakim plovilima lako, kao i u svoj vojnoj tehnici - mehanika pre svega. dakle sajla/lanac/poluga/pajser/ i t.d. elektronika/servo motori/hidraulika - gde god nije neophodna (odnosno jedina mogućnost) - zaboravi.
osnovni razlog: zezanje po vodi je zezanje naravno, ali je zapravo vrlo ozbiljna stvar ukoliko stvari podju nezeljenim tokom.
kad se neko pravi pametan, ili kurci, ponekad to jako skupo plati.
evo sad mi palo na pamet, dok sam ja vozao camac - u principu sam 6/7 dana nedeljno (a nekad i svih 7) izlazio na vodu. i sad ovi moji drugari i drugarice „obični civili” - ono zovu, gde si, kad ćeš da nas provozas malo po reci - a ja sam jeli, uglavnom, već na reci, i kao aj' dodjite, kupim vas tu i tu, ponesite nešto toplo. pri tom - napolju recimo 25-30 stepeni, ono przi sunce, sava 25 recimo... - oni naravno kažu - hahaha. (poneko pametan je doduse i poslusao, a sledeći put, nisam morao da im kažem - poneli su sami :) ).
i ništa, ono izvezem ih tamo pred medjicu, cevcimo pivo, klopamo ponesto, poneko se kupa i t.d. - i krene da pada mrak, i posle nekog vremena jeli - krenu prvi junaci da kukaju kako im je hladno...
ja naravno izvadim iz onog pretinca svoju mont jaknicu, i obucem je, i provociram ih neko krace vreme, pa im onda razdelim odecu, posto sam se posle par puta sazalio na pajsere, pa poneo nekoliko komada da ima na camcu.
al kad krenu bas da se tresu, ja kresnem motoric, i bacim ih na obalu (na kojoj je recimo odma pet stepeni toplije nego na sred reke).

*kad je krenuo serijal deadliest catch na diskaveriju ili ng, zaboravih, kenjaju oni non stop - ko bucne u vodu, ima fore minut-dva da obuce odelo, ako to ne uradi za toliko - prakticno je mrtav. i ja kontam ... ma kenjaju bre...
i nešto sam se zezao sa ortakom na nekom splavu, neko drvo sam na polugu otkacinjao od splava, i hop-buch.
upao sam do između pupka i sisa, i prakticno sam odhodao do obale, možda 30 metara, niska je bila sava jako, zima je bila, nešto bio vruc dan, recimo pet stepeni, sava taj dan 1 ili 2 stepena mislim da je bila. - uredno nisam osetio skocne zglobove kad sam izasao. ono kompletna anestezija. (tako da ovi ne lažu - stvarno ako bucnes ceo u vodicu temperature 1 stepen, prilično brzo si ga ugasio).
tapn'o sam camac pre par godina. nešto sam bas ovih dana bistrio da bi možda ipak mogao opet tu bedu da si nakacim na vrat :) :)
mada, nije loše zezanje kad si dobro organizovan (kao ja sto sam bio) po pitanju vremena, pa kad visis na reci.

bas mi danas javise, jedan drugar tu od ekipe sa spica medjice je umro. busa (eto ako ga je neko znao, a cita).
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
15. јануар 2019. у 10.07
a, da, na camcu, iako sam tada bio bas u dobroj fizickoj kondiciji, i nisam imao problem da uskocim iz vode sa strane u njega, iako je bio dosta visi od standardnih ovih camaca po dunavu i savi (moguće da je koriscen za sveranje benzina za vreme sankcija), napravio sam bio foru neku sa konopcima tako da i debeloguzani mogu lako da udju iz vode natrag u camac.
ortak koji je radio na orliju mi je maznuo par onih pojaseva avionskih, oni su mi bili omiljeni za kad se kupam - ono, zabolese me bas usi da ja tu nešto masem rukicama i nogicama i prkosim recnoj struji. - lepo obucem pojas, zakacim ga za camac, i cevcim pivo u vodi :) :)
poet
15. јануар 2019. у 10.38
Pamtim samo nezgode. Zgode ne znam šta su ili jednostavno ne postoje.

I tako, rijesila ja da iskoristim kanadsko ljeto maksimalno, kad sam nakon petnaestak godina shvatila da je bas svaka zima duga i da boljeg ljeta nema i neće ga biti, pa se uputim već u maju na jedno od prekrasnih jezera, izrentam neki kanu, nabacim rentano prsluce (jedva), nataknem neki slamnati sesir i osvrnem se da provjerim da li je moj prestravljeni pratilac spreman i veseo kao i ja. Ne ljubi vodu bas onako kako sam ja mastala da će, moj drvosjeca da me nosi na ramenima, krci sumu ispred mene i skace naglavacke u hladnu vodu, zatim izranja i zabacuje glavu sa dugom gustom kosom, dize ruke i čitav torzo iz vode dajuci mi znak da je sad na mene red..gdje sam ono stala.., da, kad sam bila mala..
Eto..u međuvremenu sam porasla …i evo me na jezeru. Jedva ga ubijedila da obrnemo krug, jedva se ukrcasmo, a da se ne izvrnusmo, jedva mu objasnila kada i kako da zamahuje da idemo pravo, lijevo, desno…negdje smo na sred vode i sve odzvanja od mojih ushicenih urlika : NE TAKO! SAD veslaj! PREKINI!! DA LI SI NORMALAN!!! KAKO NE SHVATAS!!!
…i onda sam osjetila stravican bol u predjelu cela, nekako ispod sesira. Sve je utihnulo, a ja sam se borila sa napadom panike. Ne.. nije, nije me niko mlatnuo veslom.. moj junak je imao vremena da se odmori i uziva u prirodi ne konstatujuci uopste šta se sa mnom desava, jer ja sam samo elegantno digla veslo iz vode naslonila ga na kanu ispred sebe i pokusavala da se izborim za dah iskolacenih ociju i uzdignute glave. Tisinu je poremetilo njegovo iskreno odusevljenje…Imala si pravo, ovo je predivno…
Da…
U tom momentu ili ubrzo nakon toga uslijedio je vazdusni napad sa svih strana i ja sam sad gledala u svoje noge na kojima su se već vidjeli tragovi krvi.
Ko ne zna, u kanuu možeš samo da veslas i svaki drugi pokret je zagarantovano potapanje.
Roj onih avionskih muha je bio svuda oko nas tako da sam teska srca morala da naredim povlacenje.
VESLAJ!!! DA LI SI NORMALAN..STA JE PRELIJEPO, JA SAM MASAKRIRANA, BRZE, BRZE!!!
Tako… na jezero više ne idem do avgusta… pod punom ratnom opremom..
rizling
15. јануар 2019. у 11.25

Nisam se ugodno osecao.

Sada ko penzos , a kako živim ovde 49 godina i to u krugu od 5 km. Kao da sam rođen, poznajem puno ljudi iz svih etnickih grupa.

Volim da idem na njihove skupove, kao i davanje zadnjeg pozdrava, sahrane. A posle na dacu gde popricam i upoznam se sa njihovom familijom. A kada je kod nas idem sa jednim , mojim priateljem Italijanom on voli naše obicaje.

Pre par godina otisli smo da damo pozdrav, jednom nasem zemljaku. Koga sam dobro poznavao. Kada je kupio staru kucu, isli smo na mobu da mu pomognemo. Imao je veliku familiju ovde.

Naravno uz sve naše obicaje i popa , na groblju. Kada ga spustili u raku, pocela jedna da kuka. To su takozvane kukavice. Familija joj platila da dodje iz Srbije da KUKA. Ovde to nije obicaj. Ovi poceli da gledaju šta je to sad. Tako da sam ovom mom priatelju moro da objašnjavam , da je to veliki Srpski obicaj u sumadiji.
rizling
15. јануар 2019. у 11.38


https://www.youtube.com/watch?v=ENAPBWvNMeY
santa
15. јануар 2019. у 20.13
Vise nego nezgoda: Skoro potopio camac

Da se nadovezem na prethodnom postu sa ništa manjeg osecaja ‘agonije’ već na protiv i ako nije bila u pitanju licna bezbednost na vodi. O cemu je reč?

Pre nego što se upustim u opisu dogadjaj, poželjno je napomenuti šta je neophodno pre spustanja camca u vodu: Po postojecim propisima potrebno je imati: (1) registraciju camca spremnu na uvid merodavnioj osobi dok se camac nalazi u void, (2) neophodan pribor pri ruci za upozorenje (zvucni signal) i poziv u slučaju nužne potrebe, etc., i na kraju (3) da je camac osiguran cepom za odliv vode iz utrube camca (https://tinyurl.com/ybxmk2aw).

Ovaj zadnji detalj je najvaznije imati na umu pre spustanja camca u vodu, jer prilikom izvlacenja camca iz vode rutinski se na kopnu ispusti voda iz utrube camca koja se nakupi tokom duže voznje na void iz raznoraznih razloga. Po ustaljenom obicaju ja otvorim/izvadim cep (Drain Plug) iz zadnjeg najnizeg dela trupa i ostavim ga u camcu, odvezem se do kuce (oko 1.2 km od Public Dock) gde obično se voda isprazni, i zavrnem cep na svoje mesto, i mirna Backa.

Obzirom da sam uvek sam isao na pecanje, prvi deo pred ulazom u jezero otkacim pojaseve sa camca i prikolice, rikvercom ubacim camac u vodu i kad se camac odvoji od prikoilice, dugim konopcem dovedem i prvezem camac na kraju plovece palube (floating dock). Zatim truckom izvucem prikolicu iz vode i odvezom na parkiraliste, vratim se nazad i za minut/dva se otisnem od paluba da bi drugi mogli da pristanu sa svojim camcem pri odlasku ili povratku sa ribarenja, ili neke setnje.

Tog dana sve je islo kao i bezbroj puta do tada, osim prilikom vracanja sa parkinga primetime da mi se camac čini sve nizim i nizim i na metar dva do camca vidim da se puni vodom, jer sam zaboravio da zacepim odvodnu rupu na trupu! Ne znam ni sam kako sam se, posle svog uzbudjenja, setio da aktiviram pumpu za izbacivanje vode iz camca, otrcim do parkiralista i doteram i ubacim trailer u vodu, uskocim u camac, automatski spustim motor i dok je voda i dalje bila sve (skoro) do sedista, uspem da ga (iz supa) nateram na prikolicu, podignem motor i jedva izvucem camac iz vode (zbog tezine sa napunjenom vodom).

Vodena pumpa je bila nova i na sreću, aktivirala se bas u kriticnom momentu, a kapacited izbacivanja vode je bio skoro isti kolicini vode koja je ulazila kroz otvor 1.25„ velicine, tako da se na neki način odrzao - balance. To mi je bio prvi ali ne i zadnji put da sam skoro potopio svoj camac svojom nepaznjom. Posle drugog slučaja (ubrzo u camcu posle napustanja palube, primetio sam da voda prodire kroz pod, pa onda opet sve kao već opisanonj 'rutini').

Ubrzo posle toiga, prodao sam camac i zavrsio sa pecanjem za sva vremena, a kad mi se prohte riba, posetim; Fish & Chips, ili Captain-D, tim pre, što se uvek vratim kuci sa – suvim carapama. 😊
----------

Sa neta:
PS - 1. Have you ever forgotten to install the drain plug?
• Yes 68 (43%)
• No 90 (57%)

2. How to lunch a boat alone: https://tinyurl.com/ybls99ro

3. The sinking boat: https://tinyurl.com/y8dmqnu7
”
santa
16. јануар 2019. у 13.24
Na izgled, svega nas cetvoricu je pratio 'baksuz' dok svi ostali, iz ovog bircuza, su bili bolje sreće, ili je nešto drugo po sredi?! :)
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
16. јануар 2019. у 15.32
a dobro, možda nisu svi živeli u debilnim sistemima, ili barem sistemima gde su placipicljive deckice mlatili kao male, sto korbacem, sto k...em, a oni kasnije pisali propise vezane za mala plovila... :)
-ja s camca NE upadoh u vodu. inače, nisam bio vikendas kako/kad tako kao ti, nego sam leti izlazio na vodu 6.nešto X nedeljno.
mislim, lako se i bucne u vodu (bolje - ispala je kad padnes na camcu-u camac), i potopi camac (dobro, onaj moj nisam mogao da potopim ako ga prethodno bas ne razbusim, jer je konstrukciono drugaciji od tih plasticnih igracaka) kad se ne pazi. *ono sto napisah iznad - jeste zezanje, ali je zapravo aktivnost koja nosi ozbiljne rizike.

evo ako će da te utesi, pazi ovu zgodu: prodam ja camac. i kažem tipu - zovi me kad 'oćeš da ga preregistrujes (moram i ja fizicki da budem prisutan - ono - da se potpisem). i naravno više ne registrujem camac.
-kažu nasi zakoni i propisi, ako NE registrujes camac duže od 6 meseci od deadline-a, camac se brise iz registra plovila. -ono „ne postoji” vise.
i onda je sledeće godine uredno dobijem od degena, mislim da je DS još tad drmao gradom. jeste, ono *** djilas, vidim, nešto se trsi da opet dodje na poziciju na kojoj je (jako loše) bio, - uplatnicu, da platim nadoknadu za koriscenje zelenih i vodenih povrsina (nešto tako su crvena razbojnicka deca crvenih razbojnika formulisali). mislim, nije neka lova, recimo red velicine 10$. - i moji, tupsoni - plate. o.k.
i onda sledeće godine, opet. - i ovi moji tupsoni, opet plate...
i onda sledeće godine - opet.
e sad, najbolje je sto ti oni tu napisu „uvidom u dokumentaciju / registrar plovila.. bla bla bla...” -znaci toliko su je-be-no glupi seljoberi da ne umeju da umreze par kompova državnih institucija - posto je bukvalno to. znaci nije ono - da probamo / ako prođe-prođe, nego ono - bukvalno su budale prepisale...
tako da - willkomen u zerbise, ne vracajte se braco srblji...
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
16. јануар 2019. у 15.43
Germani, M2010..
Odemo na neko jezero, tamo u schulletovom kraju (napis'o sam garant već, al' nije zgorega obnoviti gradivo), da plutamo po vodi... ...hop - pivo - par evara, plus recimo 4 E kaucija - za chashu. Inače sisam weitzen piva već dugo, ono, ako ima, - to mi je prvi izbor.
-daj nemce pivo, NEćU casu. ... ali... - alo bre rodjace, daj mi pivo, neću casu, razbicu casu. ... ali...kako ćeš (propisno) da pijes weitzen pivo iz ne-weitzen-pivo case? - alo majmune, daj mi jbno pivo... -bitte - danke. -majstore, evo vidi kako ću da ga pijem - i pretumbam ja onu flajku par puta - onaj kvasac sa dna naravno razmuti se po svom pivu - i kao eto buraz, -vidis, može i bez ...ene case, i bez ...enog uputstva za upotrebu... -aj' otvori... - nein. -alo baki, otvarac/ono - ploch-otvorim/open/offen. -jok. ni da cuje... -cekaj, mislis da će ovo sad da eksplodira jer sam ga ja isprevrtao, i da ću da ti zaserem ovde ovaj tvoj shank? - ja/richtg.
o.k. - gledaju nemci oni okolo, i njima zabavno, vide da sam stranac, i da mi se tip validno popeo na ganglije, pri tom, no-way da je nešto nacista/rasista, (umem da ocenim) - nego je samo ono - klasican square-mind germanac. -tupson standardni sto'no se kod nas kaže...
-ništa, izvadim onu kovanicu od 2 evrica, pustim naravno prvo pritisak polako - i otvorim ono, bez da se čak i zapeni, - nazdravim debilu i odem ...
posle se vratim po još jedno - ista prica.. -publika naravno poumirala od smeha.. i tako to.
*** kad smo već kod vode - malopre neki moji poznanici fino naklepase smudjeve tu na dunavu. -krenuh da se malo protegnem, i da smazem poneko pivo, jer je lepo vreme bilo, pa stao malo i pricao sa njima, i nalupase ih. +5 stepeni. s obale.
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
19. јануар 2019. у 20.29
sviram svojevremeno na kopu. i posle svirke odemo u onu neku diskoteku. i posle fajronta, ovi moji krenu da spavaju, ja krenem onako po još crnoj noćida se setam po planini - tamo kod „masinca” gore prema suvom rudistu, onako sumski put. i neka mala kao livadica i jezerce/bara - neko napravio da naliva potocic. i zastanem ja tu, i gledam gore, ono zvezda bezbroj k'o na dlanu, onaj vazduh reze, posle par sati polu-dima, sve cvrce pluca kol'ko se raduju. i nešto mi cudno. -ono, kao da je tu „neko”. pih, mislim se, ko bi bre bio u 4 nocu na 1800mnv u sred sume na planini... ..ma jok bre, nema nikoga, tripujem se da me neko gleda...
ma jok, neko je bre tu, -i ono razbecim ja oci, i krenem da gledam oko sebe, i onda skonta da na 5m od mene stoji vo od jedno tonu ipo tezine i da me otprilike onako posmatra polunezainteresovano, mada usi su mu ka meni, ono možda sam mu i interesantan (da me digne rogom na vr' neke jele...). ja se naravno odsek'o. i ništa - vratim se dole ono prvo polako da bi mogao da čujem dal' će da me pojuri... i onda kad sam malo odmak'o odaljim se - majstor se nije ni pomerio, t.j. pomerio je samo glavu ka meni, al' ništa. to inače lokalci tamo puste s proleca junad, i onda oni tu tumaraju po planini i klopaju onu odličnu travu, i nagruvaju tezinu. ni ne cuvaju ih, posto su toliki da vuci ne mogu da ih poobaraju i pokokaju.

sviram svojevremeno u bgd-u. ... racija ... ... ... pandur mi puca iznad glave jedno 20-30cm, sa jedno 3-4 m daljine... (prepao sam se bio opusteno). iz tt-jca. vodju patrole su neke barabe ubile dal' te dal' sledeće godine, znam da mi je neko rekao. cuh posle i da je nešto surovao sa kriminalcima.
santa
20. јануар 2019. у 14.35
Dobro, svi sa 'baksuznim' dogadjajima su se javili, a šta bi sa daleko prijatnijim dozivljajima koji se nisu planirali i ocekivali ali su se ipak dogodili?

poet
21. јануар 2019. у 11.04
hm..cekaj da se sjetim..
...
ništa..
e! jedno subotnje jutro, dok sam pila kafu I gledala kroz vrata/prozor u bastu pod snijegom..iznanada je dotrcala vjeverica I zaletila se u staklo, kao da je htjela da udje..
malo me je uplasila, ali sam se brzo sjetila da mi ne može ništa I onda mi je bilo prijatno...gledale smo se par sekundi I onda je otisla kako je I dosla..brzo I u skokovima...
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
21. јануар 2019. у 14.08
shetam se ja po bangkoku, central world area, onaj kao trgic, bio neki jazz festival, stanem, baja tajac cepa bas k'o belac. sednem, odslusam. odr'o tip stvarno. - kzem ovoj mojoj - idem tamo iza backstage da tipu kažem da je do jaja :) - hop tamo - tip taman pakuje gitaru. razmahah se ja - alo buraz hello... -a? - jel pricas engleski? -yep. -reko', vidi buraz, mene isti 'strument 'lebom 'rani, bas si dobar, tip ono pogubio se (fazon - jebo ga, belac me pohvalio :) ), hop, stvori se neka riba, s tv kamerom tu -bil' ti to njemu rek'o pred kamerom - bi sestro što ne bi. - i tako fejmos bejs plejer from serbija bi na tajskoj televiziji :) :) -čuli me u tajlandu: nula ljudi (al' važno da sam fejmos).

slikujem nešto na nanshan plan'ni u shenzhenu - stao matorac, uredno ceka da ja to kliknem, a ja cekam da mi se senka namesti (posto cepa brzo sunce/zalazi) - e šta simas - e ovo snimam, bla bla bla... (prijatna pria. - ista scena, vise puta, u vise gradova i vise zemalja plus/mius).

bangkok: komsinica tajkinja kod drugarice, ova se sagne da zaveze patiku, starku, -i ispadne joj malo sisic iz majice, ono - „u rođenoj kuci” - snebivnu se ova tajkinja, kao hijooo ... sisa... blasphemy...
-alo snaja koji ti je - ono - njena sisa, njena kuca... - pa kao da, al' gola sisa... o.k.
nešto kasnije ide ova... - sedi snajka, di ćeš? - ne mogu vise da sedim, odo da se tusnem i nasminkam, pa idem na pos'o (na nana-plaza - profesionalna prostitutka) :) (sto'no bi ja rek'o u stranijem zemljama: „concepts” )

nedavno, idem ja na more, siptari neki tamo pred izlazom iz srbije u MK ne mogu da upale, guraju... - 'oce upaliti na vucenje? -oce... povukoh ja siptara, odusevi se on - reko' eto buraz, vidis, nismo mi srblji tako losi (inače su se secnuli, posto sam ih startovao sa „jel razumete vi srspski?” (mislili su da ću da se kavgam)..

i t.d. (ima bas mnogo tog „dobrog”)
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
23. јануар 2019. у 11.50
gorepomenuti central world/bkk/thailandija, klinac smarac kad god sednem kraj one fontane glupave i pijuckam pivo i gledam ljude, dodje sa nekom pricom - tipa valja par bombona, za neku mizeriju para. i ja mu se javim na srpskom uvek, ono e de si buraz, aj' daj 'vamo jednu, kol'ko? - tolko bahtova, aaa deres me daj za dva manje... ok/transakcija - chekaj labude, dodji 'vamo - onda ja ono raspakujem i dam mu jednu-dve, ove ostale kad krenem „kuci” zaobodem prosjackoj deci, procitah s ociju kevi iskreno „fala/zahvalna”...
odem u chiang mai na dvadesetak dana, vratim se u bkk, odem tamo da pijuckam pivo i gledam turiste i tajce, dolazi klinac, seda sa strane, i nije skontao da sam ja (vizuelno), pošto tu i tamo ni ne gledaju nešto bsas u oci/ljude, plus jedna tajkinja mi je rekla da smo mi faranzi njima „you are like eggs for us”, i kreće onaj svoj tekst („kupi buraz par bombonica od jadnog mladog mene...”) - ja, na srpskom - 'de si majstore, šta ima, i klincu se onda pali audio-prekidac (ono „aa, evo ga onaj kul bledolikanac sto uvek kupi bombone, i pogodime s jednu-dve”)(*nisam mu nikad dao taj ceo paketic, jer znam da bi mu neko od matorih/nadredjenih to maznuo, i ponovo pustio u promet :) :) ), i ono kez od uva do uva - „you” :) :) :) -reko' -ja buraz...
i tako...
santa
23. јануар 2019. у 16.55
Evo jednog/dva dogadjaja (pod - zgode) od pre nekoliko godina iz Santa Monica (SM), Calif. kada smo moja sosa i ja sa njenim roditeljima posetili SM Pier (https://tinyurl.com/yalukqh5).

Kao i obično, setaliste pored okena je bilo prepuno turista, parkiraliste zakrceno, ali sam ipak uspeo da nekako parkiram nas „Lincoln Town Car” između nekih kola. Kada smo se već malo udaljili. sosa me pita za nešto joj treba iz kola, ja se vrato nazad bas kada je nekoliko autobusa pristalo na parking za autobuse. Dok sam ja tražio po kolima i gepeku šta je sosa htela i konacno da podjem kad mi pridju nekoliko ucenica iz Japana iz pridoslog autobusa sa kamerom u ruci i mimikom pokazuju da se slikaju sa mnom(?).

U prvi max, pomislio sam da neko prilazi od preko ulice od 'poznatih licnosti' ali kada sam se okrenu nikog nije bilo već mi pokazuju rukom da žele da se slikaju sa mnom?! Bez i jedne reci na engleskom mi nešto govore, ja klimnem glavom i dve devojcice (H.S. girls) me postave u sredinu i treca skljoc, skljoc, i tako se izmenju njih nekoliko i naklonom mi se zahvale za ljubaznost, i odu svojim putem.

Moja sosa i njeni roditelji su sve to podmatrali sa trotoara i prvo pitanje je bilo ko su sve te bile i zašto su se slikale sa mnom?. naravno niko od nas nije mogao odgovoriti sem nagadjanja da su mislile da sam (sa potpuno belom kosom, etc.) Phil Donahue from the Phil Donahue TV Show. Naravno bilo je smeha i zavitlavanja na moj racun da ipak negde u Japanu da na zidu tih devojaka visi slika sa njihovog putovanja iz Calif. sa nekom 'zvezdom' koja je samo njima bila poznata. :)

Las Vegas, NV: Isto, pre par godina, izasli smo bili iz casina i stali u red za Taxi sluzbu i samo sto smo zastali, dojuri jedan taksi (preko reda se ubaci) i otvori nam vrata da udjemo. Malo zbunjeni, vise nego iznenaadjeni 'uslugom' udjemo na zadnja sedista i odmah po ulasku vozaca upita; - where to, Mr. Kennedy?

Na momenat, pomislio sam da ga nisam dobro čuo pa sam se nagnuo prema prednjem sedestu u istom momentu primetim, pored ostalog, i ime vozaca na taxi kartonu. Odgovorim mu na pitanje na srpskom gde bi da idemo sa pitanjem zašto je pomislio da sam Ted kennedy? Vozac je bio iz Bosne i rece nam (na srpskom) da je Ted Kennedy isto bio u tom casinu i da me je zamenuo sa njim. Slatko smo se ismejali i na kraju se po naski pozdravili uz dobar 'baksis' (sigurno je bio manji od ocekivanog, ali vise od uobicajenog)! :)

Go figure...
zoxthegreat
24. јануар 2019. у 13.04
hahaha ista govedjo-kockasta-masonska faca a verovatno I odelo I kravata
lolllllllllllllllllllllllllll
Коментар Запамти ову тему!
Looking for PomPom Keychains?
.